У манастиру Светих Архангела код Призрена започела обнова конака спаљеног у мартовском погрому 2004. године

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 1 апреля 2013 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/60505.htm
Оливера Радић

Улазећи кроз отворену капију на порти манастира Светих Архангела код Призрена, опијена јутарњим ваздухом, који лагани поветарац доноси са Шаре у долину Бистрице, зарадовах се кад угледах да је на месту конака спаљеног у мартовском погрому 2004. године почело зидање.

Када деценију и по око себе гледате како вам некрсти руше цркве и манастире, бацају звона са литице у провалију или крстове са црквене куполе, онда се пријатно изненадите кад угледате да се опет из пепела нешто уздиже, гради, обнавља.
,,Почела је обнова!“, на трен ми главом проструји мисао и сузе радоснице јурнуше из очију. У капели посвећеној Светом Лазару Четвородневном, игуман манастира архимандрит Михајло је започео литургију. Теодорова је субота, и прва се седмица Великог поста приводи крају. У капели још само троје верника.

Место крај иконе Пресвете Богородице Призренске, на којем је недељом и празником на литургији редовно стајала баба Живка Ристић, било је празно. Када су многи одлазили из Призрена она је остала, и опстајала свих ових година уз пост и молитву. Упокојила се пре пар недеља, и сахранили су је на призренском гробљу. Честито је живела и вероватно се сада са Неба радује обнови манастира, заједно са мучеником Харитоном Архангелским и свима светима који су вековима служили у овоме манастиру.

Изградиће се конак, биће места за више десетина верника који ће доћи у обилазак призренских светиња и пожелети да преноће у Душановим Архангелима, биће на молитви , шетаће портом манастирском, уз жубор Бистрице и свежину завичаја.

По окончању Литургије, у порти се појавише мајстори и неколико млађих становника села Новаке који су дошли да помогну на градњи конака.

Девет су година чекали да се крене са обновом. И кренуло се 11. марта средствима која су манастиру даривали људи добре воље. Већ су зидови на појединим деловима конака озидани, а један од радника ми рече да их је лепо време ових дана послужило. Канцеларија за Косово и Метохију је за почетак уплатила манастиру пет милиона динара. То је неких десет одсто од потребне суме за цео конак, ал је најважније да се са обновом кренуло. Када би било пара читав пројекат би могао бити завршен до краја године.

Ако се вратимо у далеку прошлост, видећемо да је и цару Душану било потребно много година да крене са изградњом овога манастира. Изабрао је ово место, сабирао најбоље зидаре, клесаре, дрвосече и дрводеље и тек, како стоји у једном запису, 1347.године ,,цар поче зидати манастир арханђела Михајла у Призрену, на помоћ и спасеније душе и тела његовог“. Манастирски комплекс, за који летописац из 15. века каже да не верује да му ,, под сунцем има ичега равног“ је у целини завршен 1352. године. Према истраживањима из 1927.г.манастирски комплекс површине 6,5 хектара, опасан масивним зидовима обухватао је велику или главну цркву Светих Арханђела, црквицу Светог Николе, манастирске конаке, библиотеку и писарницу, болницу и трпезарију. Манастирске зграде налазиле су се поред масивних одбрамбених зидова који су пратили меандер реке Бистрице, тј. са североисточне и северозападне стране од главне цркве. Сви конаци су били спратни са великим бројем келија и осталих просторија. У склопу главне цркве постојала је гробница у којој је сахрањен цар Душан. После смрти цара Душана у Архангелима су се десила три важна догађаја. Ту је 1356. одржан велики државни сабор који је имао да одлучи судбину Српског Царства после уморства последњег Немањића, који је завршио кобном деобом царевине. Други догађај је државни сабор на коме је кнез Лазар увенчан за српског самодржца, и трећи је свечано измирење Српске и Цариградске Цркве на Душановом гробу 1357.године. У доба процвата Душановог царства у манастиру је било и по двеста монаха у исто време. После пада Призрена 1455.г., Турци су заузели и разорили манастир, али је по записима 1519. у њему опет било монаха, да би црква Светих Арханђела потпуно била срушена до 1614.г. по наредби Синан паше. Он је те године, од камења срушеног манастира, у Призрену сазидао џамију, по њему названу Синан пашина џамија. Свети Архангели су после вишевековног мировања, поново оживели 1998. године као мушки манастир, а монаси су се уселили у обновљени конак који се налази на источној страни од цркве Светих Архангела у којем је изграђена и капела посвећена Светом Николају.

Године 1999. шиптарски терористи су киднаповали и убили оца Харитона, монаха овога манастира, а његово обезглављено тело је сахрањено у манастиру Црна Река. У погрому 17.и 18. марта 2004.године ова царска Душанова задужбина се нашла на удару шиптарских терориста, иако се налазила у склопу војне базе међународних снага. Конак изграђен 1998. је спаљен и разрушен, као и звоник и дуборезачка радионица, а страдала је и плоча на гробници цара Душана.

Силом евакуисано манастирско братство се већ у априлу (на Лазареву суботу), вратило у манастир и наставило живот у шаторима и контејнерима које им је обезбедио КФОР. На изненађење оних који су манастир палили, архангелски монаси су били истрајни у жељи да манастир поново оживи, и уз помоћ локалних Срба већ у новембру је окончана изградња новог спратног конака са капелом посвећеном Светом Лазару Четвородневном на новој локацији, у близини источног улаза.

26. јула 2005. године уз јаке снаге КФОР-а организована је прослава манастирске славе и 650 година од смрти цара Душана. У мају 2007. је објављена студија о обнови целокупног манастирског комплекса, за коју је процењено да је потребно око 10 година рада и 8.326.000 евра. За обнову овог спратног конака, на којем се радови одвијају ових дана, разрушеног у мартовском погрому, је потребно 520 000 евра. Са обновом се кренуло, а за које ће време конак бити завршен зависи од материјалних средстава и од добре воље хуманих људи који ће овај пројекат својим прилозима подржати.