Храмовна слава у манастиру Свети Врачи Козма и Дамјан у Зочишту - 2013

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 15 ноября 2013 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/65787.htm
Оливера Радић

У манастиру Свети врачи Козма и Дамјан у Зочишту код Ораховца, у четвртак 14. новембра је прослављена храмовна слава. Свету архијерејску литургију је служио владика Теодосије уз саслужење десетак свештеника и свештеномонаха из Рашко-призренске епархије, као и свештеника Данила из далеког Дизелдорфа.

За певницом су први пут од обнове манастира певали ученици богословије ,, Свети Кирило и Методије“ из Призрена, а слави су присуствовали монаси и монахиње из околних манастира, као и верни народ Ораховца, Велике Хоче и других крајева широм Србије. У препуној цркви владика је благословио и освештао славске колаче које је уз манастир Зочиште, ове године припремио брат Богосав Крчмаревић из села Грнчара код Витине. За домаћина за наредну годину јавио се шестогодишњи Лука Шарић из Ораховца. То је први пут да славски колач у манастиру прихвати дете, што је изазвало одушевљење свих присутних. Владика је честитао славу игуману манастира Зочиште архимандриту Стефану, братији, овогодишњим домаћинима, и малом Луки, пожелевши свако добро од Господа. У празничној беседи владика је подсетио окупљене на житије свете браће Козме и Дамјана, говорећи о њиховој исцелитељној моћи још за њихова живота, и о њиховом безмезном (бесплатном) пружању помоћи потребитима, али је нагласио да се исцелитељна моћ наставила и касније из њихових моштију, које пребивају и у овоме храму.

-Оно што се догодило у нашем времену, чега смо сви ми сведоци и видимо колико су моћни Свети Козма и Дамјан и колико су њихове мошти исцелитељне јесте и овај манастир који је тешко пострадао, који је био порушен и запаљен. Ова црква је била гомила камења, али смо долазили на ово свето место и иако на рушевинама, ми смо служили свету Литургију и прослављали божје угоднике Козму и Дамјана. И свети Козма и Дамјан нису дозволили да ране овога манастира не буду залечене силом божјом и њиховим молитвама. Ми смо сведоци тога да се ове ране исцељују и да ово место бива и даље место молитве, место нашег сабирања, место где служимо свету литургију, где се причешћујемо и сједињујемо са Господом. И исто тако место где долазе верници из близа и из далека. Сви знају да је ово свето место и сви хитају Козми и Дамјану да добију исцелење и благослов, и деца и одрасли, и здрави и болесни, свима нам је потребна помоћ светих бесребреника. И ми смо благодарни Богу на првом месту што се Божја сила и у наше време пројављује и што св Козма и Дамјан никад нису напустили ово место, иако су њихове мошти и братија били једно време удаљени одавде, јер ово је било место страдања, место опасности, а Господ је рекао ,,када вас потерају из једног града идите у други“. Господ је учинио да се братија овде поново вратила, да су се поново вратиле свете мошти и ево овај храм је васкрсао из рушевина, из пепела сада је још лепши, још светији, још сјајнији у нашим очима и ми овде са радошћу долазимо и молимо се Господу и Господу приносимо свету службу.То је доказ да не могу силе овога света против Бога и против Цркве његове. Не може се пламеном и оружјем уништити оно што је Бог дао Бог освештао и што је назначено да траје у векове векова. Било је сведока да су потврдили да и када је ова црква била у рушевинама, да су они имали виђење свете браће Козме и Дамјана, како лебде над овим рушевинама и како благосиљају и исцељују све оне који са вером овде приступају. Ето, то је знак Божје силе и не смемо да се плашимо никада када нас непријатељи и душмани овога света нападну и када нам желе зло. Ако имамо веру и наду у Бога, ако живимо чистим животом, ако се супротставимо греху, онда Бог никада неће од нас одступити. Ако је Бог са нама ко ће против нас? Нека би Бог дао да овај манастир буде до краја обновљен и да засија у пуном сјају, а свети Козма и Дамјан, да благослове братију овога манастира и све оне који са вером и побожношћу долазе овде.

По завршетку свете литургије владика је у присуству свештенослужитеља и народа освештао манастирску трпезарију, обновљену средствима Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, рекавши да је и она од 1999. године била у рушевинама, а народ се у њој окупљао ,,као под шатором, под најлонима“.

-Ево и ова трпезарија је сада обновљена и служиће свима онима који буду долазили овде у ову свету обитељ. - рекао је владика, и искористио прилику да поздрави оца Данила, свештеника из Дизелдорфа, који је дошао са својом братијом са својим пријатељима да посети народ и манастире на Косову и Метохији, био је у Грачаници , Призрену, Дечанима.

- Наш отац Данило и његови пријатељи су духовно везани за ове просторе и свесрдно нам помажу у сваком погледу, а то ће ако Бог да, бити и у будућности. Нарочито помажу дечицу којој је потребно лепо детињство, да осете радост у овоме животу, да нису сами, да има неко да на њих мисли иако је хиљадама километара далеко. Није важно колико смо физички далеко, важно је колко смо ми у Христу једнаки, колко нас Господ повезује и наша света вера и ако смо у срцу једно, онда заиста Косово је у срцу свих оних који живе широм света. Нека Бог да, да као и ова грађевима што је обновљена да се обнове и други конаци, а како ми се чини да је ово све лепше и боље него што је било. То је још један доказ да је добро јаче од зла и да треба да верујемо у добро и у васкрсење, а све оно што васкрсне је и радосније и лепше него што је раније било.

У обновљеној трпезарији је братија манастира са домаћином славе Богосавом припремила трпеза љубави за све.

Народ је читавог дана долазио у манастир, поклањао се моштима Светих Врача, а међу њима било је и петнаестак Срба из села Зочишта и Ретимља који су сада расељени широм Србије. И они су се радовали обнови манастира, а посебно сусрету са оцем Петром, некада игуманом овога манастира, а сада Хиландарским монахом. На слави су се сретали и верници пристигли са свих страна једни са другима, а и са монасима косовско- метохијских манастира и радост се видела на лицима свих.

У манастиру је у току обнова и конака који је на доњој страни порте, према селу, за који је такође средства обезбедила Влада Републике Србије, а средствима Европске уније почела је изградња потпорног зида крај пута у село Зочиште. По речима игумана ове свете обитељи, архимандрита Стефана, у припреми је и фрескописање цркве, и већ су почели да се јављају верници који желе својим прилозима да помогну фрескописање ове светиње.