Светосимеоновски сабор у Подгорици

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 2 марта 2014 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/68878.htm

    

Освећењем крстионице у пиргу Светог Симеона Мироточивог и Светом архијерејском литургијом јутрос је, 1. марта, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици почео је овогодишњи Светосимеоновски сабор који се овога пута одржава у знаку великог јубилеја 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Светом службом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, Господе Епископа: шумадијског Јована, захумско-херцеговачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, свештенства и свештеномонаштва и уз молитвено учешће многобројног вјерног народа.

    

Одговарали су чланови црквених хорова „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића.

    

У току литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано седамнаест нових чланова.

    

На крају Литургије Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи је заблагодарио Његовој Светости и Архијеријима што су освештали светосимеоновску крстионицу. „Крстионицу онога који се крстио у цркви Светог Ђорђа у овоме граду, а родио прије девет стотина година на Риобници, на званом Немањином граду на коме ће се завршити ова наша Света служба и Света литија Божја“.

„Свети Симеон Мироточиви је свети коријен једног читавог народа. Симеон – Стефан Немања је владар који је стварао државу. Али није државу обоготворавао него је, родивши сина свога Светога Саву, рођен од свога сина духовно. И препорођен, отворио је хоризонте и држави својој и народу своме, вјечне и непролазне небеске хоризонте“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

    

„Ми смо једини народ у Европи, а могуће и у свијету, који има свеца за градитеља државе народне, и који има свеца за градитеља и оснивача Цркве Христове, рекао је Владика.

„Та, дакле, крстионица, данас обновљена, је вашом благословеном руком, Ваша Светости, миропомазала и крстила и просвијетлила седамнаест нових хришћана и хришћанки и тиме показала да је Црква Божја мајка која рађа и препорађа двије хиљаде година. И рађаће и препорађаће у сва времена до краја свијета и вијека. Зато је, Ваша Светости, ваш долазак овдје благословен, јер сте ви наследник онога кога је родио Свети Симеон Мироточиви и који је родио Симеона Мироточивог духовно – Светога оца нашега Саве“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је потом Патријарху Иринеју поклонио икону Светог Симеона Мироточивог.

Патријарх Иринеј је пожелио да нас све благосиљају свете руке Светог Симеона Мироточивога до краја свијета и времена. „Нека је благословен данашњи дан, браћо и сестре, дан када нас је Господ сабрао у овом величанственоме храму. Нека нас благослови свети чији рођендан данас славимо“.

„Ми смо мали народ, али том нашем малом народу Господ је дао велике дарове. Дао нам је велике личности, којима се ми дивимо и поносимо. Али не само ми него читав хришћански православни свет. Свети Симеон и Свети Сава су родоначелници не само своје династије него свега светог, узвишеног у нашем роду и нашем народу. То нису обичне личности – то су громаде духовне“, рекао је Патријарх Иринеј.

Након Литургије Његова Светост је са Архијерејима предводио Светосимеоновску литију која се подгоричким улицама кретала од Саборног храма до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу.

    

На немањином граду Патријарх је са Архијерејима, свештенством и вјерним народом благосиљао славски колач, а онда је академик Матија Бећковић одржао светосимеоновску бесједу.

Он је рекао да нас је Свети Симеон научио како се опстаје и побјеђује. „Он нам је издао прву забрану брбљања и дао идеју о светињи тишине, ћутања и тиховања. Он је доказ да најдуже траје оно што не престајемо да замишљамо, као што су његов лик, његов глас, његово време“.

„Наше куће су увек прве гореле, али гореле су с крова. А темељ је опстајао, па су са згаришта, темеља и темељишта поново подизане. И наша општа кућа горела је и гори увек с крова. Али темељ стоји и не гори, и са њега поново васкрсава. Зато је темељ важнији и светији од куће. Ево нас на темељу наше отаџбине и наше опште куће“, рекао је он.

„Међу камењем Црне Горе нема ниједног који није спомен-камен, освећен и свет. Али сви они уступају првенство камењу Немањиног града одакле су претемељени камени-темељци свему што је наш народ створио и ствара“, рекао је Бећковић.