Позивам сву децу Руске Православне Цркве да појачају молитву

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 18 июня 2014 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/71568.htm

Москва, 17. јун 2014.г.

Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил обратио се Пуноћи Руске Православне Цркве, преноси прес-служба Патријарха.

    

Драга браћо и сестре, обраћам се данас целој Пуноћи наше Цркве, свим народима историјске Русије.

За нас данас ништа не може бити важније од братоубиства које и даље траје распламсавајући се на територији Украјине и стално односећи нове животе.

Шта се данас дешава, пре свега у Доњецкој и Луганској области и како према ономе што се дешава треба да се односе чланови наше Свете Цркве?

У јужним крајевима историјске Русије не јењава међусобна борба.

Резултати крвавог конфликта су страшни. Више није стотину, као што је било прошле зиме у Кијеву, већ има много, много стотина погинулих, на хиљаде рањених и људи који су остали без крова над главом. Само ђаво може да слави победу кад се у сечи сукобљавају браћа, убијајући се међусобно, наносећи ране, слабећи животну снагу народа.

И наравно, Руска Православна Црква, Црква духовно недељиве Русије, не може да дели јединствени народ Божији по политичком, националном, социјалном или било ком другом принципу. Црква извршава мисију коју јој је поверио Господ Исус Христос, а не наруџбине или налоге појединих политичких снага. Управо по томе се и разликује од неких организација које носе верске називе, али су у суштини световне.

Међусобне борбе су се више пута дешавале у нашој историји. Управо оне су довеле до слабљења Кијевске Русије и пада подељених кнежевина под надирањем Батија, до страшног времена Смуте у руској држави у седамнаестом веку, до чудовишног по својим размерама крвопролића и увођења безбожног режима на дуги низ година почетком двадесетог века.

Лекције историје такође показују да међусобна борба увек рађа опасност од покоравања Отаџбине спољним силама. И у стара времена, и сад се пред нама у таквим случајевима појављује опасност од губитка истинског суверенитета народа. Суверенитета који се огледа у могућности и способности да се свој живот уређује на основу оних моралних, духовних и културних вредности које су заједно с Божанском благодаћу наши преци примили у Кијевској крстионици приликом Крштавања Русије и које су неговали и усвајали у току вишевековне историје.

Обраћам се свима онима од којих зависи доношење одлука: одмах зауставите крвопролиће, ступите у стварне преговоре ради успостављања мира и праведности. У међусобним борбама не може бити победника, не може бити политичких освајања која би била драгоценија од људских живота.

А што се тиче Цркве, њено оружје и штит су молитва и Реч Божија, која је „жива и делатнија и оштрија од сваког мача с две оштрице“ (Јевр. 4, 12).

Позивам сву децу Руске Православне Цркве да појачају молитву, да више поштују пост Светих апостола који је почео. Посебно позивам монашке заједнице: молите се данас Господу као што су наши благочестиви преци умели да се моле у страшним временима потреса; као што су у време међусобица Небеског Оца за њихов престанак умољавали начелници подвига руског монаштва преподобни Антоније и Теодосије Кијево-Печерски, као што се молио за престанак мрских распри света овог помиритељ руских земаља преподобни Сергије Радоњешки, као што су вапили Господу у данима крвавог хаоса и грађанског рата светитељ Тихон, патријарх Сверуски, и свештеномученик Владимир, митрополит Кијевски.

Нека се у свим храмовима наше Цркве сад служи посебна молитва за свет и за превладавање међусобица, чији сам текст данас благословио за употребу.

„И цео ваш дух и душа и тело да се сачувају без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа“ (1 Сол. 5, 23).