Патријарх српски Иринеј и архијереји са народом на сабрању у Призрену

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 20 мая 2016 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/93481.htm
Оливера Радић

    

Светом архијерејском литургијом која је у недељу служена у царском граду Призрену у саборном храму Светог Ђорђа, началствовао је Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење двадесетак архијереја Српске Православне цркве, као и великог броја свештенослужитеља пристиглих из разних епархија СПЦ у Србији и свету.

    

На Литургију су допутовали и верници са разних страна, као и многе личности из црквеног и културног живота. Испред Владе Републике Србије присуствовали су министар правде Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, заменик премијера у Косовској влади Бранимир Стојановић, министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић и многи други.

    

После прочитаног Јеванђеља за Недељу мироносица, верницима се обратио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије и рекао да је и васкрсење овога храма још један доказ Христовог васкрсења :

-Доказ Христовог васкрсења је и ово чудо данас у овом дивном храму. Рушен, паљен, заједно са толико других храмова, али ево васкрсао је и ми, данас, окупљени у њему, сведоци смо томе васкрсењу. Вера је наша крстоваскрсна, рекао је велики владика Његош ,, васкрсења не бива без смрти и Васкрса без великог петка“. Зато је потребно живети са Господом у вери и покајању, јер покајање је цвет људскога поштења и основна врлина православног хришћанина, а крст није знак патње него знак радости, победе. Зато је и човек у знаку крста.

Владика се обратио родитељима саветујући их да и децу васпитавају у ставу крстоваскрсноме.

-Молим вас да децу учите, васпитавате, у том етосу, у томе менталитету , животном ставу крстоваскрсломе. Кадар бити стићи и утећи и на страшном месту постојати. Ту постојаност вам желим, постојаност вере, љубави трпљења, праштања и васкрсења-рекао је између осталог владика Атанасије.

Патријарх Иринеј је по окончању Свете литургије рекао да се радује што се толико људи окупило у храму Светог Георгија у Призрену са великим бројем наших епископа, и великим бројем угледних чланова нашег друштва. Он је нагласио да је то можда први пут од обнове ове пострадале светиње, али да за њега то није изненађење, јер је знао Призрен и раније, када се за велике празнике окупљао народ у овоме храму. Али, како је рекао, дошла су страшна времена, за српску цркву и српски народ:

-Данас је за мене велика радост и велика туга, јер пролазећи овим крајевима видео сам много српских кућа које су ту биле, које сам посећивао, данас су на њиховим местима, на њиховим темељима изграђене модерне грађевине које не припадају нашем народу. А српски народ је био принуђен да напусти своје домове и гробове и раселио се свуда, чак сам Србе Косовце сретао и у Аустралији и Канади када сам ишао.

-Али, ја се надам,-рекао је патријарх, да Господ неће оставити поново земљу отаца његових. Ми смо много пута у историји бежали далеко, али смо увек мисли уперили на ову свету земљу, која је обливена и заливена крвљу светих мученика и цементирана костима њиховим.

    

Патријарх је позвао Србе који су опстали на Косову и Метохији, да и даље остану на својим огњиштима, а оне који су се раселили са ових простора да се врате својим домовима, тамо где су им даљни преци живели.

     -Да опстанемо и останемо, на овим светим нашим просторима. И опстаћемо, ако будемо са Господом нашим и док год Господа будемо носили у срцима својим. Косово и Метохија ће бити наше док га ми будемо носили у души. А ми да се молимо Господу Богу да сачува наше светиње Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу и многе друге светиње које су опстале, али и зидове и рушевине оних које су спаљене и порушене, са надом да ће бити обновљене. Није први пут у историји да се српски народ подизао из пепела, на зидовима срушених храмова и домова подизали су се и опстајали. Док будемо са Господом биће Господ са нама.

Патријарх је упутио апел и суграђанима Албанцима и осталима:

- Апелујем на наше суграђане да живимо у срећи и слози и љубави, све друго је пролазно и трагично. Ово је благословена земља, има хлеба овде за све људе који на њој живе поготово ако живе у љубави. Господња је земља и ми смо на њој. Да се поврати мир и слога на овим просторима, мир и слога су потребни свима, да се место мржње усели љубав међу нама, да се наше светиње обнове, да поново заблиста живот на овим просторима. Земља Србија неће заборавити свој народ на Косову и Метохији, чини и чиниће све, и црква наша брине о њима колико је то могуће у нашим приликама.

Након Литургије, патријарх је у пратњи архијереја прошао призренским шеталиштем од храма Светог Ђорђа до зграде Богословије Св. Кирило и Методије. Ученици свих разреда ове обновљене Богословије, заједно са члановима КУД-а Копаоник из Лепосавића, и народом дочекали су патријарха, архијереје и остале званице.

Патријарх је освештао спомен бисту Симеона Симе Андрејевића Игуманова, ктитора и оснивача Богословије у Призрену још давне 1871. године. Биста је реплика бронзане фигуре која је постојала у Београду у Симиној задужбини, а коју су ,,неке комсомолске власти порушиле“ после Другог светског рата како је рекао ректор Тимотијевић.

-Од тада све до сада чује се вапај да се врати целокупна скулптура у задужбину Симе Игуманова у Београду. Биле су оне недемократске власти које нису хтеле да чују за то, али сада је демократска власт, видећемо да ли ће чути вапај Симин да се врати на његову задужбину у Београду.

Патријарх са архијерејима је освештао и нову зграду Богословије и параклис у њој.  

-Ово је најрадоснији дан у мом животу. И не само за мене већ и за све оне који су овде провели четири или пет година, као њени ђаци. Сви смо ми живели њоме. Када смо одлазили из ње на дужности за које нас је црква припремала, одлазили смо са великом тугом. Када смо сазнали шта се десило1999. са Призреном, са Богословијом, са Косовом и Метохијом, то је била једна незалечива рана. Сматрао сам да све што се десило са Богословијом десило се и са мојим бићем- рекао је патријарх и испричао како је као епископ нишки учинио све да призренска Богословија добије зграду и место за наставак рада.

   Патријарх је подсетио да све што је српски народ доживео на Косову и Метохији доживела је и наша црква и наша школа, и многи српски домови.

-   Изнад ове Богословије је каљаја, српска каљаја. У оно време када је и ова Богословија личила на згариште, сви домови су били спаљени и тамо са две цркве Светог Спаса и Свете Недеље. Мислили смо да је тиме историја овога светога здања заувек завршена. Сматрали смо да је велико дело Симе Игуманова, тог великог добротвора не само града Призрена него и целог српског народа, заувек завршило своју мисију. Но Богу фала, Господ то није допустио, нашли су се добри људи који великим делом не припадају нашем народу, који су схватили значај овог здања. То је била прва средња српска школа на Косову и Метохији, која је скоро педесет година припремала свештенике и учитеље народу српском не само Косову и Метохији, не само Србији и Црној Гори већ и у Македонији, и Босни и Херцеговини.

   Патријарх је рекао да је обнова Богословије једно од савремених чуда, да већ ради и да је изашла прва генерација матураната после катастрофе бБгословије. Он је истакао и значај ове Богословије за српски народ:

-Све су наше Богословије од великог значаја, али ова Богословија је дала три патријарха, али и много значајних личности, пре свега професора и значајних ученика који су изашли из Богословије.

       Говорећи о ктитору и добротвору Богословије у Призрену Сими Игуманову, патријарх је рекао да је он био велика личност града Призрена, да је врло рано остао без породице и да је сво стечено богатство које је имао у Цариграду и у Русији оставио српској цркви, српском народу. Поред Богословије, од њега је српском народу остала зграда на Теразијама, коју је следећи идеју и жељу свога учитеља, подигао један велики ученик Призренске богословије патријарх Варнава Росић.

-Та палата на Теразијама је украс Београда, али и велики пример свим нашим људима, како треба своје богатство да учине најкорисније и најплоднијим у славу Божју и обнову свога народа. Ево осветисмо ову Богословију живимо у нади, да више неће доживети оно што је доживела.

-Нека је слава Сими Игуманову чији спомен осветисмо. Његово тело почива у манастиру Светог Марка Коришког, где је његов брат био игуман, по коме је и добио име Игуманов. Та је светиња разорена као и све светиње на овим просторима, његов гроб је разорен. Наш задатак је да његов гроб обновимо ако то не будемо у стању да учинимо, да његове кости пренесемо у Призрен којег је он много задужио својим добрим делима, али било би добро да се обнови светиња у којој је проводио добар део свога живота.

На свечаности која је уприличена у великој сали обновљене Богословије, окупљенима се обратио и домаћин владика рашко-призренски Теодосије. Он је поздравио све окупљене, и захвалио се свима који су несебично помагали обнову Богословије.

Он је обнову Богословије упоредио са Васкрсењем Лазаревим, јер је богословија била 11 година у гробу да би у мају 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора почела њена обнова.

-Господ није хтео да ово место остане пусто и како некада Лазару, тако и овој Богословији повратио је живот. У септембру 2011. једанаест ученика и три професора почели су рад обновљене Богословије само у једној згради у оскудним условима.

   Владика је рекао да је Богословија од обнове до данас била под покровом Мајке Божје да се ни један инцидент није догодио ни на улици ни у школи.

-Хвала Господу Сведржитељу Хранитељу, Чувару призренском и Мајци Божјој у Богородици Љевишкој. Хвала Богу да се сачувала њена фреска која држи корпицу и руком сина дарује свима оно што је потребно. Она је наша чуварка, наша заштитница, којој певају наши богословци и заиста њихова света воља се појављује и на овом светом месту.

-Ако смо и доживели страдање, нагласио је владика Теодосије, то је било имена његовог ради, то што смо хришћани, што смо Срби, што смо опредељени да сведочимо истину правду и што смо желели да живимо на овом месту. И не само ми што смо овде живели и радили него и наша црква, Влада РС на првом месту, Канцеларија за КИМ, Руска Православна црква и многи наши пријатељи и добротвори су притекли у помоћ јер су сви желели да то дело започето успе. Ја сам данас наочито срећан што ово није дело и радост једног човека, једне мале заједнице, једне епархије ово је радост наше цркве, нашег народа и свих наших пријатеља широм света.Нека би Господ дао ово дело и овај труд који не приписујемо себи него Њему, који доживљавамо као дар Божји у нашем тешком времену буде запечаћено и никада, да ни ова школа ни наше светиње у овом граду, на Косову и Метохији, широм српских земаља никада више не страдају и ако страдају нека то буде Христа ради на његовом путу. Јер тамо где страдамо никада нећемо нестати, а само тамо где се грех угнезди и где је грех присутан ту нестају и појединци и народ.

Прота Милутин Тимотијевић је владици Теодосију, као ректору Призренске Богословије, предао Орден Светога Саве првог степена који је на освећењу обновљене Богословије 24. септембра 1996. управа богословије примила од Његове Светости блажене успомене Светог Патријарха Павла, а поводом 125 година живота и рада Богословије у славу божју и добробит српскога православнога народа у целини, а посебно на косовско-метохијским просторима.

-Сада, двадесет година касније овај Орден долази на своје место где је био намењен, да буде украс ове школе, јер ова школа заслужује и много више. Молим преосвећеног владику Теодосија да прими овај Орден са истом љубављу са којом смо га ми сачували кроз огањ и воду, за све ово време странствовања, да дође на своје право место- рекао је прота Тимотијевић.

У свечаном програму су учествовали и ученици Призренске Богословије која данас ради у Призрену, али и Призренске Богословије која од 1999. ради у Нишу, где је нашла уточиште, после прогона из Призрена.

Ученици завршног разреда приказали су у краткој представи део живота Симе Игуманова од идеје да се отвори Богословија, па до остварења тога циља, као и прве године рада ове установе. Заслуге у томе имала је свакако и Царска Русија, преко свога конзула у Призрену Ивана Степановића Јастребова.

    

Као и тада, и у обнови страдале Богословије после 2004. године помоћ је пружила данашња Русија, јер је са благословом г. Кирила Патријарха Московског и Сверусије, Сретењски ставропигијални манастир из Москве пружио значајну финансијску помоћ. Тим поводом је овом манастиру уручено високо одликовање СПЦ Орден Светог Саве другог степена. Истим Орденом је на предлог владике Теодосија, ВД ректора Призренске Богословије, одликован и брачни пар Станко и Невенка Станић из Бања Луке.

Канцеарија за Косово и Метохију је одликована Орденом Св. Краља Милутина, а орден је примио директор Канцеларије Марко Ђурић. За несебичан допринос у обнови Богословије Орден Св. Краља Милутина уручен је и Влади Краљевине Норвешке, Европској комисији, Међународној православној хришћанској организацији и Младену Милановићу из Мркоњић града.

Патријарх је при додели одликовања рекао да се нада да ће обнова призренске Богословије бити повод и прилика да се обнове и српске куће у Призрену и Србима да се врате у Призрен, и не само у Призрен, него и на цело Косово и Метохију.

   Владика рашко- призренски Теодосије се на крају још једном захвалио свима који су несебично помагали и данас одликовани, али је нагласио да су у обнови учествовали и многи други, од црквених општина до манастира на Светој Гори и Ормилија У Грчкој, преко манастира широм Србије, Фондација Делије и многи други.

    

У порти се зачула музика и песма чланова КУД ,, Копаоник“ из Лепосавића, а богословци су са народом заиграли и коло. Свечаност је настављена и за трпезом љубави у трпезарији Богословије.

   Богословија Свети Кирило и Методије је делимично обновљена и почела са радом 2011. године са 11 ученика и три професора. Ове школске године је Богословију завршила прва генерација од девет ђака, а наставу је похађало укупно 50 ђака у свим разредима. Реализацији наставе су својим радом допринели и професори чији је број сада десет.