Књига «Свети краљ Стефан Првовенчани» у продаји уз «Дан»

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 20 мая 2016 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/93489.htm

Књигу „Свети краљ Стефан Првовенчани“ из „Светигорине“ едиције посвећене владарима из лозе Немањића читаоци могу купити уз примјерак „Дана“ по цијени од 3,99 еура на продајним мјестима широм Црне Горе. Ријеч је о богато илустрованом житију о сину Светог Симеона Немање, потоњем монаху Симону, у чије је вријеме шроглашењем краљевине и успостављањем аутокефалне цркве дошло до потпуног друштвено-политичког и вјерског организовања и конституисања српског народа и државе.

    

Како истиче у поговору за ову књигу митрополит Амфилохије, када 1224. године српски краљ Стефан доноси уредбу по којој ће се у манастиру Жича крунисати и хиротонисати сви будући српски краљеви и и архиепископи Српске Православне Цркве, о чему свједочи његова Друга даровна жичка повеља сачувана на зиду у улазној кули Спасове цркве у Жичи, тиме почиње ново поглавље у историји српског народа.

„Молитвено помињући и сјећајући се нашег оца Симеона Мироточивог, ми се кроз њега и преко њега, сјећамо његовог благословеног коријена, његових синова Вукана, Стефана и Саве, као и свих оних изданака његове светородне лозе који су са те лозе напојили и нахранили духовно сва српска покољења до наших времена. Тако када Стефан Првовјенчани говори о „воспитанију“ које је примио од оца, под њим подразумијева цјелокупно своје тјелесно и духовно уздизање и узрастање“, забиљежио је митрополит.

Први српски краљ Стефан Првовјенчани, после Немањиног повлачења са престола, примио је власт у Србији 1196. године. Са двијема супругама, првом Евдокијом, кћерком византијског цара Алексија Анђела и другом, Латинком Аном Дандоло, изродио је четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Владао је до 1228. године. Средњовјековни писци записују да га је Свети Сава молитвом васкрсао из мртвих и замонашио, и да је послије монашења, Свети Краљ, живио још три сата. Као монах Симон, са именом свога брата Саве на уснама, упокојио се 7. октобра 1228. године и сахрањен је у наосу Студенице, преко пута свога оца Симеона Немање. На престолу српског краља у наредних педесет година владала су три његова сина: Радослав, Владислав и Урош, док се Предислав замонашио и остао запамћен као српски архиепископ Сава ИИ. Најзначајнија задужбина Стефана Првовјенчаног је манастир Жича, прво сједиште Српске Архиепископије. Св. Сава је у вријеме краљевања свога брата Стефана од постојећих и новооснованих епархија устројио Српску аутокефалну (самосталну) цркву, која је имала 10 епархија (владичанстава), а сједиште јој је било баш у манастиру Жичи.

Није никакво чудо што студенички монаси и народ ништа нијесу толико и тако љубоморно чували као мошти Светог Краља Стефана, као символ и снагу самосталне српске државе, записао је митрополит (познато је 18 преношења његових светих моштију. Јер, у вријеме Стефана Првовјенчаног довршено је конституисање српске политичке и културне индивидуалности и ударени су темељи на којима ће се српска држава и Црква, као и култура уопште развијати вјековима.

„Када се окупљамо око светиња Божијих и када спомињемо имена светих, ми се дивимо у њима дивноме Богу… Када се молимо Светитељима, ми се Господу молимо, и када се клањамо пред њиховим ћивотима и моштима и када их цјеливамо, ми цјеливамо силу Духа Светога. Тако се и Свети Краљ, монах Симон, који је предводио српски народ као узорни владар, вјековима пред престолом Творцамоли за српски народ, који му с великим уважавањем и љубављу непрекидно долази налазећи утјеху и помоћ у разним искушењима које живот доноси“, забиљежио је митрополит црногорско-приморски у поговору за ово илустровано житије Св. краља Стефана Првовјенчаног.

Светлана Ћетковић