Задушнице у Ораховцу

    

Литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице и изласком на гробље у црквеној порти, али и на старо српско гробље, обележене су Духовске задушнице у Ораховцу. Литургију и помен за све знане и незнане упокојене Србе у Ораховцу, је служио парох ораховачки, отац Веља Стојковић. Он је са тридесетак Срба обишао и Српско Православно гробље у делу града из којег су Срби протерани 1999.године. И на гробљу је свештеник одслужио помен, окадивши гробове и покропивши их вином. Због веома високе температуре, гробље је посетио мањи број Срба, него обично, а од траве и растиња тешко је било пронаћи гробове и споменике поваљане, и поломљене по земљи.

    

После одслуженог помена, Отац Веља је рекао да је од великог значаја што се гробље обилази и што се у молитви сећамо својих упокојених предака.

-Наша је дужност да се окупљамо и овог дана који је наша црква одредила да споменемо наше упокојене, јер Цркву не чине само они који су око нас у окружењу, већ су Црква и они који су и пре нас живели - рекао је отац Веља. Црква је једна заједница, једна ширина и то је подстрек, да треба увек да бринемо и о томе водимо рачуна, како би нас Господ наградио и погледао због труда и због поштовања наших предака. Свако наше окупљање овде је и велика туга, јер још увек нема неког помака у смислу побољшања и поправки свега оно поломљеног, уништеног, али ми као људи, као православни хришћани, не смемо да губимо наду, него да верујемо. Ако будемо долазили и ако се будемо окупљали, сигурно ће већа нада бити, него ли да одустанемо од тог пута и борбе, која није праведна према нашем народу, али борба која, надамо се и јесте, на исправном и добром путу. Нека је вечни покој свима, да им Бог душу прости, а ми да у што већем броју долазимо како бисмо показали да смо присутни и да нам је стало до овог места, и да утичемо на наше рођаке и познанике, да и они дођу и да макар на сат времена будемо заједно, јер само тако ћемо бити јачи и истрајнији у тој борби.

    

Ковиљка Бањац је из Краљева, где живи после прогона из Метохије, по први пут, после 1999. године, дошла да обиђе гробове својих упокојених. Споменик на гробу њене мајке Ковиљке Радић, чије име носи, је срушен, а отац је сахрањен у црквеној порти. На њен позив свештеник је сишао и до новог дела гробља, на којем су се Срби сахрањивали 1997. године, и одслужио помен.

    

Ту су сахрањени њен зет Предраг Витошевић, сестричина Милена, доктор Звонко Грковић са сином Срђаном и доктор Никола Јовичић. Заједно су пострадали у саобраћајној несрећи на Светог Пантелејмона 1997. године.

-Дан када је из ораховачке цркве изнето пет ковчега, био је трагедија, не само за породице пострадалих, већ и за цео Ораховац. Два лекара, који су спашавали животе болеснима у Ораховцу и околини, страдала су заједно, у истом дану, и то баш на дан Светог Пантелејмона – присећала се Десанка Вучић која је са Ковиљком и још неколико Срба сишла до новог гробља.

    

Њихови гробови, као и гробови Цветка Витошевића, Данице Ускоковић, Славета Витошевића и још неколико избеглица из Хрватске остали су без каменог обележја. Десио се напад албанских екстремиста на Ораховац 1998, после тога бомбардовање, па прогон. Тај део гробља је данас зарасто у траву, а свуд уоколо су изграђене нове куће друговерих комшија.

    

Нема тог новца који може да ми замени ово што сам данас доживела. После толико времена дошла сам на гробове својих најмилијих, запалила им свеће, помолила се за њихове душе. Осећам огромну бол у души што је гробље у оваквом стању, а опет и неко олакшање што сам бар на тренутак могла да застанем ту крај гроба своје мајке, и свих мојих који су овде сахрањени-рекла је Ковиљка.

На, старом, ораховачком гробљу Срби се не сахрањују од 1998. године. Првих поратних година Срби из безбедносних разлога нису смели ни да посећују своје гробље, и своје упокојене су почели сахрањивати у црквеној порти. Последњих година се гробље посећује само на задушнице, а више стотина надгробних споменика који су до 1999. године обележавали гробове почивших Срба је срушено, поломљено, металне ограде су однете и продате у старо гвожђе. Неки гробови су чак и прекопавани и кости избациване на површину.

    

Да се скрнављење гробља и рушење споменика наставља, сведоче и чињенице да су надгробна обележја на гробовима Анђелка Станковића и Стане Радовановић поломљена. Они су и једини Ораховчани сахрањени у последњих 17 година на том гробљу.