Прослава иконе Пресвете Богородице Тихвинске у Никшићу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 9. јула 2016, на празник Светог преподобног Давида солунског и иконе Пресвете Богородице Тихвинске, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

    

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха наше Епархије: протојереј-ставрофор Драган Крушић, архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, протојереји Василије Брборић и Миодраг Тодоровић, јереј Остоја Кнежевић,старјешина никшићког Саборног храма, јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира, ђакони др Никола Маројевић, Константин Дојић, јерођакон Сава Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

    

Архипастирским словом, вјерном народу сабраном у овом светом храму, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије који је говорио о Пресветој Дјеви Богородици, узвишенијој од херувима и славнијој неупоредиво од серафима и свих небеских сила зато што је постала мајком Господа Исуса Христа Спаситеља свијета.Њене мајчинске молитве заступају цио свијет и многе чудотворне иконе на разним мјестима, у разним временима, пројављују благодат Пресвете Богородице по цијелом свијету.

    

"Чудесна, света тајна оваплоћења Христовог је истовремено и тајна Пресвете Богородице, њене улоге у домостроју спасења цијелог свијета и њене улоге у Цркви кроз сва времена."

"Пресвета Богородица као узвишенија од херувима и славнија неупоредиво од серафима и од свих небеских сила зато што је она постала мајком Господа Исуса Христа Спаситеља свијета вјечног Логоса Божјег, Она је зато прослављана од небеских сила и од свих светих, и од нас на земљи који се Богу молимо. Постоји ту, драга браћо и сестре, једна дубока истина -када прослављамо Господа Исуса Христа, оваплоћеног Бога онда прослављамо и Његову Пресвету Мајку. Када прослављамо Пресвету Дјеву Богородицу онда, истински, прослављамо оваплоћење Христово и сав домострој који је Господ устројавао ради спасења овог свијета“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је нагласио да дубоко поштовање које Црква Православна има према Пресветој Дјеви Богородици није засновано на митовима, нити некој лажној духовности, него на провјереној православној духовности.То поштовање је, према Владикиним ријечима, потпуно утемељено на светом Јеванђељу, на искуству вјере православне кроз вјекове до дана данашњег и оно нас упућује на то да увијек када славимо Бога треба призивати и Његове свете, а прије свих да призивамо Пресвету Дјеву Богородицу.

    

"Њезине мајчинске молитве заступају цио свијет и многе чудотворне иконе на различите начине, на разним мјестима, у разним временима пројављују благодат Пресвете Богородице по цијелом свијету. Најпозназнатије су оне Светогорске чудотворне иконе. Сви велики манастири на Светој гори имају, макар, по једну чудотворну икону Пресвете Богородице. Међу њима је, можда, најистакнутија Хиландарска Пресвета Богородица Тројеручица и остале, наравно: ватопедска, ивиронска, дохијарска. У Русији, такође, постоји велики број чудотворних икона Мајке Божје и руски побожни народ је у томе дао посебан допринос. И код нас постоји неколико, до сада, пројављених чудотворних икона: Пресвета Богородица Пећка, Савинска, Чајничка, има их, свакако, још и на локалном нивоу, у оквиру једног мјеста многе иконе Пресвете Богородице се поштују као чудотворне“.

"Ми данас прослављамо Пресвету Богородицу Тихвинску, коју је, по предању, осликао Свети апостол и јеванђелист Лука. Не знамо да ли је то предање истинито, али је свако за уважавање зато што је то дубока старина и велика прича о овој Пресветој Богородици која нас везује за апостолска времена. Претходно је била у Цариграду, касније се, на чудесан начин, појавила на Ладошком језеру и, благодарећи томе што се зауставила у неком мјесту у Русији, тамо је касније саграђен Тихвински манастир. Она је прозвана Тихвинском иконом Пресвете Богородице. Дивна, чудесна светиња“, бесједио је Његово Преосвештенство.

    

Владика је подсјетио да је група вјерника из Никшића прије неколико година била у прилици да се поклони икони Тихвинске Богородице у обновљеној светој обитељи и да осјети њено благодатно заступништво. Касније, дао је Бог, Саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу добио је копију Чудотворне иконе Богородице Тихвинске.

"Она, да кажемо, на неки начин, већ чудотвори. Овдје се сваког петка навече врши молебан Пресветој Богородици и на те службе народ долази више него на остале службе у току недјеље. Па је и то једно мало чудо или, боље речено, велики благослов за овај храм и за овај град, који, на такав начин, кроз ту молитву добија покровитељство и заступништво Пресвете Дјеве Богородице и благодат Њене Чудотворне иконе Тихвинске“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

***

ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – ТИХВИНСКА

Према предању Тихвинску икону Пресвете Богородице насликао је Свети Апостол Лука. До средине четрнаестог вијека икона се налазила у Цариграду, све док није 1383. неочекивано нестала из Влахернске Цркве. У љетопису је записано да се икона управо те године јавила рибарима на Ладошком језеру недалеко од града Тихвина на сјеверу Русије.

У древним љетописима је описано како се 1383. над водом Ладошког језера у лучезарној свјетлости приказала икона Пресвете Богородице са Богомладенцем у руци, ношена невидљивом силом. Неколико пута се икона спуштала на земљу, али када је почела градња рама зауставила се близу града Тихвина.

Са радошћу је приступио народ да гради храм на мјесту које је сама Богородица изабрала за пребивање њене чудотворне иконе. На том мјесту је прво изграђен храм а затим и основан Тихвински Богородични Успенски манастир.

Пред Тихвинском иконом догодило се мноштво чуда и исцјељења, више пута је она спасила Обитељ од Швеђана који су са освајачким намјерама опкољавали манастир у периоду 1613. до 1615. Сваки пут по молитви војника заштитника Пресвета Богородица им је помагала да много силније освајаче потјерају у повлачење. Од тога времена Тихвинска Икона Пресвете Богородице се сматра заштитницом сјеверних и западних крајева Русије.

За вријеме царске Русије Тихвинској икони са молитвом за помоћ су притицали како митрополити Московски и Петроградски, тако и свјетовни владари. Тај однос према овој светињи посебно је пројавио Иван Грозни који је Икону доживљавао као своју заштитницу. На примјер 1552. године приликом похода на Казањ ноћу у сну Цару јавила се Пресвета Богородица у Тихвинском лику и укријепила га и дала му вјеру у побједу над непријатељима.

За Тихвинску икону се снажно везала и нова династија Романових. У Костромском Ипатијевском манастиру мајка бојарина Фјодора Михаиловича Романова, старица Марта, благословила је сина на Царство копијом иконе Тихвинске. Такође познато је да су Цареви Александар Први и Александар Други приликом посјета Тихвински манастир даривали значајним прилозима и привилегијама.

Двадесетих година двадесетог вијека Успенски Тихвински манастир је затворен од стране нове безбожне власти а Икона је предата на чување мјесном музеју. Године 1941. икона је пренешена Псковски храм Свете Тројице гдје била је доступна вјерницима за вријеме Богослужења. Послије дугог странствовања Икона се настанила 1950. у Тројицки храм у Чикагу гдје је настојатељ и чувар иконе био архиепископ Рижски Јован а касније његов усвојени син протојереј Сергије и обојица су своје животе посветили чувању ове велике светиње. По тестаменту Архиепископа Јована икона може бити враћена у Русију тек када се Тихвински манастир обнови и једино у своју Обитељ.

Манастир је поново предан Цркви 1995. и обновљен је Успенски храм.

Великим трудом руске Цркве и Државе икона је свечано враћена у Русију 2004. године на своје историјско мјесто у Тихвински Богородичан Успенски манастир. Овај догађај повратка Тихвинске иконе Пресвете Богородице упамћен је у Русији као велика милост и љубав Свецарице, која се смиловала и вратила земљи гдје су у двадесетом вијеку почињена страшна недјела, поругане светиње, проливена крв помазаника Божијег и његове породице, проливена крв многих преподобних светих Божијих људи новомученика и исповједника за вјеру 20. вијека. Повратак иконе Тихвинске Пресвете Богородице дао је наду и подстицај да руски народ кроз искрено покајање и повратак доживи истински преображај у свјетлости Христовој.

Тихвинска икона има посебан значај у Русији и у наше вријеме. Обновљена је традиција да први човјек Руске државе бива благословен на ту дужност управо Тихвинском иконом Пресвете Богородице. Патријарх Алексеј Други благословио је Владимира Владимировича Путина на дужност предсједника Русије копијом Тихвинске иконе Пресвете Богородице. У знак захвалности Путин је посјетио Тихвински манастир и молио се пред светом иконом 16. јула 2004. Такође Тихвински Успенски манастир посјећује велики број поклоника, како из Русије тако и из осталог православног свијета.

Тихвинска Икона храма Светог Василија Острошког у Никшићу

По узору на Тихвинску икону Пресвете Богородице осликан је велики број икона како у прошлом времену, тако и у данашње вријеме. Многе од тих копија Тихвинске иконе су се такође пројавиле чудотворним и благодатним дејствима. Икона Тихвинска је умножавана како за светиње по Русији тако и за оне ван ње.

    

Године 2014. поводом 10 година од повратка Тихвинске Иконе у Русију познати Руски иконописац Јелена Листратова насликала је копију ове Иконе за храм Светог Василија Острошког у Никшићу. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са радошћу је прихватио овај дар посебно имајући у виду све историјске везе Храма Светог Василија Острошког и уопште града Никшића са Царском Русијом. По благослову најсветијег Патријарха Московског и цијеле Русије Кирила Икону је храму на молитвено чување 11. маја 2014. предао архиепископ Петергофски Амвросије, ректор Санкт-петербуршке духовне академије који је за ову прилику посјетио Никшић праћен хором Санкт-петербуршке духовне академије. Материјална средства за осликавање Иконе као и за долазак делегације из Санкт-петербурга обезбиједио је Московски међународни фонд „Ока“ на челу са директором Татјаном Полосковом. Вјерни народ Никшића са својим свештенством у великом броју свечано је дочекао Икону. Од тога дана по благослову Епископа Јоаникија свакога петка у 18 часова заједно са вечерњом службом служи се и молебни канон пред Тихвинском Иконом Пресвете Богородице. Празник ове иконе је 9. јула по новом календару и тога дана у Храму Светог Василија Острошког Чудотворца у Никшићу савршава се Света божанствена Литургија.