Пешчани филм «Бели Анђео»

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 19 июля 2016 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/95500.htm
Ксенија Симонова

    

Филм «Бели Анђео» је посвећен животу и смрти Велике кнегиње. Идеју за филм и финалну сцену добила сам пре пет година и све ово време будући филм је обрастао детаљима. Врло ретко ми се дешава да видим конкретне сцене из будућег филма, а изузетно ретко да видим нешто детаљно. Сасвим је сигурно да је као основа за овај филм послужило моје путовање у Алапајевск 2011. године – 18. јула смо отишли у Алапајевск, где смо посетили здање Наполне школе у којој је последње месеце живота провела ухапшена Јелисавета Фјодоровна. Зграда школе није велика. Собе – учионице – су веома мале. У једној од соба живеле су Јелисавета Фјодоровна и инокиња Варвара, која је такође канонизована. У другима је живело по неколико људи – мушкараца. Причали су нам о догађајима оне страшне последње ноћи, о томе како су их пробудили, ставили на кола, довезли у густу шуму, водили кроз мрачну шуму до окна – без обзира на то што су им будући џелати рекли да их само превозе на безбедније место оне су, наравно, наслућивале, куда и због чега их воде...

Затим смо отишли на место погибије Велике кнегиње и њених ближњих, где се сад налази манастир Руских новомученика. Живе су их – осим великог кнеза Сергеја Михајловича – бацили у дубоко окно код Алапајевска, које је засуто гранатама и камењем. Међутим, како сведочи експертиза, која је извршена након што су тела извучена 1919. године, скоро сви они који су пали умрли су од рана и глади, нису умрли одмах, већ после дугих и страшних мука.

Велика кнегиња Јелисавета заједно са једним од великих кнезова није пала на дно, већ на избочину и – опет – на основу материјала експертизе се зна да је главу смртно рањеног кнеза Јована Константиновича превила комадом своје одеће. На њеном затиљку је била рана димензија дечјег длана. Њено тело је било нетрулежно, прсти десне руке су биле у знаку крсног знамења. Поред ње је пронађена граната која није експлодирала...

На месту где је било рударско окно човека обузимају посебна осећања. Само окно је засуто, од њега је остао плитак ров обрастао нежно зеленом травом, ограђен кованом оградом. Око ограде су засађени бели љиљани – симбол хесенског војводског дома из којег потиче Јелисавета Фјодоровна која је рођена као принцеза Ела Хесен-Дармштатска. Ови љиљани су ми се урезали у душу, то је било дивно, као и све у овој великој Жени и одлучила сам да бели љиљани треба да постану лајтмотив будућег филма.