Srpska

—паливаЬе моштиjу —ветог —аве

ѕошто свето тело —ветог —аве би пренето из “рнова из Ѕугарске у —рбиЉу, оно би сахраЬено у манастиру ћилешеви, задужбини краЪа ¬ладислава (1234-1243 г.), синовца —ветога —аве.

††††

” време турске тираниЉе народ српски скупЪаше се код моштиЉу свога —ветитеЪа, да траже утехе и лека. £ер мошти —ветога —аве заиста беху за —рбе непресушни извор сваког племенитог надахнуЮа, сваког еванРелског прегнуЮа, сваке еванРелске ревности, еванРелске вере, Ъубави, наде, утехе, радости, окрепЪеЬа. јко Ље српскоЉ души био потребан лек од ма какве боЪке, налазила га Ље у чудотворним моштима свога наЉвеЮег —ветитеЪа и свебрижног утешитеЪа. јко Ље српскоЉ души била потребна света сила, коЉа насигурно спасава од сваког греха, од сваке муке, од сваког злодуха, она Ље ту силу црпла из светог гроба и светих моштиЉу —ветога —аве. јко Ље —рбима, као народноЉ целини, била потребна ма каква помоЮ, они су Ље тражили и налазили у ћилешеви код свога бесмртног —ветитеЪа и чудотварног ѕросветитеЪа. —ваком правом —рбину он Ље био у свима невоЪама утеха, у свима тугама радост, у свима патЬа-ма сапатник, у свима гресима избавитеЪ, у свима смртима спаситеЪ и васкрситеЪ.

—ве то —вети —ава Ље био —рбима у наЉвеЮоЉ мери, особито за време ропства под “урцима, после пропасти српског царства на  осову 1389. године. ” то мрачно и свирепо доба —вети —ава чудотворним телом своЉим у ћилешеви би наЉубедЪивиЉи благовесник и сведок истине и правде ’ристове, коЉа се толико беше проЉавила у славноЉ прошлости српскоЉ. ” Ьему српски народ гледаше своЉу душу, своЉу савест, своЉу веру, своЉу истину, своЉу правду, своЉу наду, своЉу слободу. ЅезброЉним чудесима, коЉа се самилосно лиЉаху из светих моштиЉу —ветога —аве, он исцеЪиваше не само телесне веЮ и све душевне недуге и болести оЉаРених српских душа, и српског народа као целине. —рби су у Ьему имали непоколебЪиву и бесмртну наду, да Юе их кад тад свети Ѕесмртник ћилешевски ослободити агарЉанског ропства. «ато су са свих страна српске земЪе хитали к Ьему, к светом гробу Ьеговом на поклоЬеЬе, на охрабреЬе, на исцеЪеЬе од сваковрсних невоЪа. » чудо за чудом васкрсавало Ље српске душе из очаЉаЬа, из малаксалости, из смрти. —ве Ље хитало своме свемилосном утешитеЪу и свепобедном васкрситеЪу, хитало молитвама, сузама, уздасима, посеЮиваЬем Ьеговог светог гроба и окупЪаЬем око Ьегових чудотворних моштиЉу. » добиЉало помоЮи стварне, истинске, свеутешне.

—ве то завоЉевачи “урци пратили су будно. Ќа Ьихове очи дешавала су се необична чудеса од светих моштиЉу —ветога —аве. Ўтавише, чудотворном —ветитеЪу прибегавали су у болестима своЉим и многи муслимани, и добиЉали чудесна исцеЪеЬа. —ве Ље то потстакло “урке да уклоне овог чудотворног будитеЪа и храбритеЪа верске и националне свести српске, слободарске душе српске.  ао непосредни повод за то “урцима послужи устанак —рба у Ѕанату 1594. године. ” овом устаЉаЬу поробЪеног народа против тирана “урака узели су учешЮа и патриЉарх ѕеЮки £ован  антул (1592-1614 г.), херцеговачки митрополит ¬исарион, и нарочито вршачки епископ “еодор. ≈пископ “еодор Ље предводио устанак —рба у Ѕанату. ”станици су на своЉим заставама имали лик —ветога —аве. √лавни комадант турске воЉске против устаника био Ље —инан паша београдски, способан воЉник, али необразован, суЉеверан, страшно суров и свиреп, а усто Ље и зверски мрзео хришЮане. ѕо ЬеговоЉ наредби би велико „истребЪеЬе и беда црквама и свештеницима и хришЮанима од »смаилЮана у српскоЉ земЪи и по другим краЉевима, и безброЉна убиства и запустошеЬа светих обитеЪи“. ЅоЉеЮи се да се из ћилешеве, где почиваху мошти духовног оца и душеводитеЪа целокупног рода српског, не дигне буна на “урке, —инан паша Ѕеоградски нареди да се тело —ветог —аве пренесе из ћилешеве у Ѕеоград и спали.

Ќа челу турске воЉске коЉа Ље отишла по тело —ветог —аве био Ље јхмет бег ќЮуз. ¬оЉска упадне у ћилешеву на ¬елики ѕетак 1594. године, начини покор, узме из кивота тело —ветога —аве и пренесе у Ѕеоград —инан паши. » у суботу, 27. априла 1594. године, —инан паша спали тело —ветог—аве у Ѕеограду, на ¬рачару. ѕлачем и лелеком би пропраЮен широм целе српске земЪе оваЉ Љезовити догаРаЉ. ј Љедан непознати монах записа: „ƒа се зна када сажегоше “урци —ветога —аву, архиепископа српске и поморске земЪе, у Ѕеограду; и начелник беше везир —инан паша, коЉи беЉаше пред воЉском.. .“


Ќо са спаЪиваЬем моштиЉу —ветитеЪевих обесни паша агарЉански не спали —ветитеЪа, коЉи оста жив пред престолом ЅожЉим на небесима и у срцу и души свога народа на земЪи-„—инан паша ватру пали, тело —ветог —аве спали; ал’ не спали славе, нити спомен —аве!“ Ц Ѕогоносни отац наш —ава, апостол и светитеЪ ЅожЉи, постаде после смрти и мученик ’ристов.

—ветосавЪе.орг

10 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0