Srpska

Ѕог има сву моЮ

††††

—а схиархимандритом »лиЉом (Ќоздриним) разговарамо о исповедаЬу ’риста, мирном животу на земЪи и вечном блаженству, а такоРе и о саблазнима и гоЬеЬима коЉа су онима коЉи Ъубе Ѕога у исти мах препрека и пречица ка добру (–им. 8:28).

Цќче »лиЉа, зашто су у –усиЉи допустили трагедиЉу 1917. године?

ЦЌаЉважниЉе у животу Ље смиреЬе. «ашто Ље –усиЉа Ц таква велика, моЮна, пространа, Љака, мудра држава Ц одЉедном пала? —ве Ље имао руски народ, и одЉедном се таква провалиЉа отворила, све прогутала. «бог гордости и жеЪе народа да се узда у своЉе вредности било Ље допуштено то искушеЬе. „инило се, веруЉу у Ѕога и поштуЉу √а, а √оспод их Ље тако казнио? «ато што Ље у народу, код велике веЮине, поред споЪашЬег благочешЮа почела да се проЉавЪуЉе самоувереност коЉом су покушавали да склоне Ѕога у други план. „овек убеРуЉе себе у своЉу кобаЉаги аутономну самосталност: „Ўта Юе ми Ѕог ако све радим сам?“ јли, то Ље сатанин пут, пут погибиЉе. ј √оспод наш »сус ’ристос  оЉи Ље £едини „пут и истина и живот“ (»н. 14:6), показао нам Ље пример смиреЬа: „”змите Љарам моЉ на себе, и научите се од мене; Љер сам Ља кротак и смЉеран у срцу, и наЮи Юете покоЉ душама своЉиЉем. £ер Ље Љарам моЉ благ, и бреме Ље моЉе лако.“ (ћт. 11:29-30).

—вима нама би било корисно да читамо житиЉа новомученика и исповедника –уских. ќни су трпели гоЬеЬа као искушеЬа вере и верности према Ѕогу и задобиЉали своЉу слободу у ’ристу. ” две речи и Љедном интервЉуу то се не може обЉаснити. “ребало би да се пишу нови и нови томови. ЌемаЉу сви новомученици и исповедници саставЪена житиЉа. јли, она житиЉа коЉа имамо, морамо обавезно да знамо. ƒобро Ље што се у манастирима и породицама опет почело са читаЬем житиЉа древних подвижника, на пример из „ети- ћинеЉа, светитеЪа ƒмитриЉа –остовског. «ашто се не читаЉу житиЉа новомученика?

††††

 олико су исмеЉавали свештеномученика »сакиЉа ќптинског, последЬег настоЉатеЪа пред разореном ќптином пустиЬом! ЌоЮу су га испитивали, тукли, хранили харингама, а потом дуго држали жедног. Ќакон тога су га одвезли подно “уле и 1938.године, и на други дан ЅожиЮа, када се слави —абор ѕресвете Ѕогородице, у шуми стреЪали. Ќа истом том месту су убили 1.5-2 хиЪаде невиних Ъуди.

Ц«ашто су на самом почетку XX в. читаве гомиле могле да прате светог праведног £ована  ронштатског, а веЮ 1917. године, иста та гомила Ље викала: „–аспни!“ Ц скрнавили су светиЬе, стреЪали свештенство?

Ц Ќишта се не догаРа изненада. –еволуциЉа се децениЉама спремала. ѕостепено су подривали моралне принципе у држави, веру у народу. ” XIX в. су веЮ отворено агитирали интелигенциЉу и студенте. ¬еЮина оних коЉи су насели на таЉ мамац „добрих намера“, касниЉе су се, увидевши куда Ље одвео пут коЉи су сами утабали, покаЉали. јли веЮ Ље било касно.

ћного Ље било присутно и преваре. —вако суди према мери своЉе сопствене душе. Ѕандит бандитски, поштен човек поштено. ” воЉсци ¬рангела, историЉски су познати случаЉеви, када су козаци били спремни да ратуЉу за –усиЉу Ц да ратуЉу до краЉа, при чему су били свесни да Юе погинути. ћеРутим, услед подметаЬа и интрига коЉе се сада откриваЉу, показали су се као беспомоЮни таоци, те су их убиЉали: стреЪали, пуштали да се удаве, везуЉуЮи камеЬе за ноге, или потапаЉуЮи читаве бродове.

††††

» после, када су веЮ убили наЉбоЪе од наЉбоЪих, та машина за уништаваЬе руског народа ниЉе се зауставила. ћатушка ≈фросиниЉа из  ликова Ље причала како се радило у време боЪшевичке власти: радници су носили делове пруге, а на краЉу радног дана те изгладнеле и измучене раднике су слали на састанке. Ќа састанцима се обЉавЪивала тема дана: „“аЉ и таЉ су неприЉатеЪи народа. ѕодигните руке, ко се слаже“. ќни коЉи нису подизали руке, били су означени као неприЉатеЪи народа на наредном састанку. » тако Ље ишла та антиселекциЉа: после масовних убистава у време револуциЉе и √раРанског рата, наставили су плански да бираЉу у народу наЉпоштениЉе и наЉправичниЉе, како би их стреЪали.

ѕотребно Ље време, мирно, без потреса, да би Ъуди схватили шта се догодило. «ашто Ље сада толико важно да се молимо новомученицима, да читамо Ьихова житиЉа, да размишЪамо о догаРаЉима тог времена?  ако се то не би поновило.

Ц » таква опасност постоЉи?

ЦЌаравно. «ар Юе Раво престати да гони оне коЉи исповедаЉу православЪе? —амо, сада Ьегове слуге препредено делуЉу: саботираЉу, праве неред како би изазвали сукобе. „ине да омладина буде развратна. ѕокушаваЉу да униште мир у земЪи. ѕраве препреке свему што Ље добро и здраво. —ада Раво Ц таЉ „крвник Ъудски од почетка“ (»н. 8:44) Ц исто као и у сваком другом времену, ратуЉе против Ъуди. ќн отворено даЉе до знаЬа сатанистима коЉи му служе посебне службе. “оком тих сеанси он им нешто конкретно поручуЉе, обучава их како да делуЉу, да саблажЬаваЉу.

Цѕравославни хришЮани не треба да се боЉе?

ЦЌе. ћи никако не смемо да се боЉимо. Ѕог има сву моЮ. ћеРутим и заборавЪати да се Раво стално супротставЪа човеку, не смемо. Ќе смемо да захладнимо у вери и ослабимо у молитви.

Ц ако данас да исповедамо ’риста?

ЦЌека свако живи по £еванРеЪу Ц то и Љесте исповедаЬе. ¬ише од онога што Ље речено у £еванРеЪу неЮе нико реЮи. ЌаЉважниЉа борба за сваког од нас Ље да живи у складу са православним учеЬем. „овек обавезно мора бити оцрковЪен Ц наоружан благодаЮу ƒуха —ветог, против сатанске злобе и греха. ј такоРе да се труди да помаже другима.

£едном ми Ље дошао породични пар са пуно усвоЉене деце. »мали су двоЉе своЉе деце, и Љош децу из дома. ¬еЮ неколико година та породица води сопствену фарму. “ешко Ље, наравно. ќбраРивати земЪу никада ниЉе било лако. »маЉу различите врсте стоке, живине, не пуно, али имаЉу. —ада уреРуЉу ново земЪиште, првобитно Ље постало мало. Ўире газдинство, како би омогуЮили Ъудима на селу посао, да производе сопствене Ц добиЉене од наше земЪе Ц прехрамбене производе. “амо Юе градити и храм.

“реба се бавити стваралачким пословима. –атовати против чамотиЬе, леЬости, равнодушности према своЉоЉ земЪи и Ъудима.

ƒанас се много манастира обновило, много храмова Ље рестаурирано. »пак, много Ље теже препородити благочешЮе. ѕа и Ъуди су сада другачиЉи.  акво Ље раниЉе страхопоштоваЬе било код верника! ” ћоскви сам имао познаницу, рабу ЅожиЉу јлександру: како Ље само плакала због оне старе ћоскве, Ьеног Љедниства и побожности. ƒруга раба ЅожиЉа Ље стално плакала сеЮаЉуЮи се како су дизали у ваздух ’рам ’риста —паситеЪа. “о су биле чисте, истински веруЉуЮе душе, коЉе су, осетивши живот са Ѕогом, желеле да се сви спасу. ѕлакале су гледаЉуЮи како Ъуди сами себи ускраЮуЉу могуЮност за миран живот овде, на земЪи, и блаженство у вечности са ’ристом.

„асопис "ѕокров"

16 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0