Srpska

’рам помиреЬа

Ѕез обзира на то што изградЬа храма Ќовомученика и »споведника –уских на ЋубЉанки Љош увек траЉе, веЮ се у потпуности може оценити Ьегов величанствени споЪашЬи изглед. ƒанас разговарамо с аутором овог проЉекта Ц архитектом ƒмитриЉем —мирновом. ќн Ље у интервЉуу за портал „ѕравославие.ru“ говорио о непоновЪивости архитектонских облика храма Ќовомученика, о споЉу модерних технологиЉа и класичних материЉала, као и о обнови стилова из времена пре револуциЉе и стваралачкоЉ слободи у изградЬи храмова.

††††

* * *

Ч ƒмитриЉ, желели бисмо да вам поставимо традиционално питаЬе: како Ље уопште све почело?  ако сте ангажовани за рад на овом проЉекту?

Ч £а сам пре свега световни дизаЉнер-архитекта. –адио сам на проЉектима модерних приватних куЮа и Љавних здаЬа, и нисам имао искуства у раду на црквеноЉ архитектури.

» кад смо се приЉавили за учествоваЬе на конкурсу мислили смо да Ље то на известан начин авантура и да Юемо тешко успети да победимо на конкурсу за обЉекат од таквог значаЉа.

јли док Ље наша екипа радила на проЉекту, а практично смо радили даноноЮно, осеЮали смо снажно надахнуЮе.

ѕрво смо покушали да се уклопимо у околне обЉекте и ништа нам ниЉе полазило за руком. »зглед храма Ље био непропорционалан.

ќнда сам донео одлуку: хаЉде да замислимо да градимо храм на великом тргу, да нас ништа не ограничава и покушаЉмо да направимо ремек-дело црквене уметности. ј онда Юемо га уклопити у постоЉеЮе граРевине и видеЮемо где шта треба да смаЬимо.

Ч ќдносно, одлучили сте да Љедноставно на извесно време апстрахуЉете споЪашЬе факторе?

Ч „овек понекад треба да их апстрахуЉе како постоЉеЮа ограничеЬа не би ометала чисто стваралаштво.  асниЉе, кад смо га поставили на постоЉеЮи трг, он се изузетно добро уклопио и психолошки нам више ништа ниЉе сметало.

††††

Ч ƒа ли сте касниЉе проучавали неке друге проЉекте? ћожете ли нам реЮи коЉа су оригинална решеЬа пронаРена у овом храму?

Чѕриликом упознаваЬа с овим храмом обичне архитекте Юе доЮи до многоброЉних откриЮа. —ваки Ьихов корак Юе бити праЮен откриЮима, зато што Ље то споЪа храм с основом уписаног крста, а унутра Ље —вета —офиЉа. “ако се уопште не гради. Ќеки Юе реЮи да Ље то профанациЉа, али храм заправо споЪа изгледа маЬи него изнутра.

“ако да површина обЉекта ниЉе много велика, али Ље ипак требало да се добиЉе такав храм коЉи би задовоЪавао све потребе манастира, да народ не стоЉи напоЪу, и морали смо да употребимо максималан броЉ детаЪа како би се визуелно створила складна конструкциЉа.

» ако смо добили споЪашЬи изглед са основом уписаног крста, изнутра Ље то византиЉска базилика. “акви храмови се или скоро никад не граде или ми Љедноставно нисмо на Ьих наилазили. ƒобили смо такав споЉ стилова и архитектонских облика.

ѕошто ми, условно говореЮи, нисмо поступали као професионалци у црквеноЉ архитектури, успели смо да направимо проЉекат слободан од условности и ограничеЬа.

††††

Ч ј да ли Ље било много критичара коЉи су говорили да се тако не сме радити и да неЮете имати успеха?

ѕрвобитни проЉекат Ље имао врло много критичара, и Ља их, искрено говореЮи, разумем. ѕосебно кад гледам прву вариЉанту проЉекта коЉу Љош увек дораРуЉемо.

—ве ове три године побоЪшавамо пропорциЉе и детаЪе како би то било право ремек-дело светске архитектуре и то Ље непрекидан процес. —ве време, до последЬег тренутка, стално побоЪшавамо оно што се може побоЪшати и дораРуЉемо сваки каменорезачки детаЪ све док не крене на обраду, а из производЬе веЮ телефонираЉу и питаЉу где Ље фаЉл с детаЪима! » тек онда мирне душе шаЪемо проЉекат овог или оног детаЪа у производЬу. ’вала Ѕогу, у том погледу смо имали среЮе с извоРачима каменорезачких радова, компаниЉом „£уса-гран“. ћомци се с разумеваЬем односе према стваралачком процесу и према одговорности коЉа на нама почива за споЪашЬи изглед и квалитет декорациЉе храма.

††††

Ч јко се узме унутрашЬи простор храма колико сте у процентуалном односу одступили од првобитног проЉекта?  олике су размера ових промена у току рада?

Ч ¬ероватно четрдсетак процената. –азуме се, конструктивни делови су остали исти, а у унутрашЬим решеЬима смо се потрудили да извучемо максимум из постоЉеЮег обима и простора.

Ч ј да ли по вашим подацима има неких нових технологиЉа коЉе нигде нису примеЬиване?

÷ела фасада и ентериЉер су прво направЪени у 3D моделима, коЉи су се касниЉе слали на фрезе за обраду природног камена. ќдносно, испоставЪа се као да Ље цео храм нерукотворни.  омплетно стваралаштво, Љединствени украси и профили храма плод су рада 3D-уметника. ќви елементи су тек после обраде, као огромне лего-коцке довезени на градилиште. ћоЉ задатак од почетка Ље да цео храм буде направЪен помоЮу наЉсавремениЉих технологиЉа.

Ч  олико Ъуди Ље радило на проЉекту?

Ч “ридесетак Ц архитеката, дизаЉнера, 3D моделара, сликара, проЉектанатаЕ

††††

Ч ј коЉи материЉали се примеЬуЉу?

Ч ‘асада Ље од природног камена из владимирског краЉа, од коЉег Ље саграРен, на пример и храм ѕокрова на Ќерли, ”спенски сабор. » гранит Ље наш, руски. ќдлучили смо се за класику зато што то одмах оплемеЬуЉе храм. «а годину дана Юе Ъуди имати осеЮаЉ да се увек ту налазио.

Ч  акво Ље ваше лично искуство у раду на храму Ќовомученика?

Ч ” овом проЉекту се трудим да сваки детаЪ пропустим кроз себе: то Ље врло одговоран моменат Ц храм Ќовомученика на таквом месту. —ве треба да буде изведено на наЉвишем нивоу, важан Ље сваки елемент, све треба да буде усклаРено, зато Ље врло важно да све буде ураРено у истом духу. ¬ажан Ље сваки детаЪ, сваки елемент проЉекта. ѕонекад се приликом изградЬе храма добиЉа извесна папазЉаниЉа кад се од Љедног архитекте наручи ентериЉер, а од другог нешто друго, а ми се трудимо да све буде у Љединственом стилу.

 ад сам почео да радим на храму сазнао сам да моЉ роРендан пада на дан осниваЬа манастира Ц 8. септембар. » тада сам схватио да све треба да радим врло одговорно и пажЪиво.

††††

Ч –еците нам, у ком стилу се гради нови храм?

Ч “о Ље за мене врло занимЪиво питаЬе. ’рам Ќовомученика Ље посвеЮен трагичним догаРаЉима коЉи су уследили после 1917. године, и то за нас архитекте такоРе има значаЉа.

ѕре револуциЉе су храмови у –усиЉи граРени у класичном стилу, у неоруском, неовизантиЉском стилу, у стилу модерне и сецесиЉе. ” принципу, стилом модерне Ље завршена градЬа храмова у ’’ веку.

ћеРутим, мало Ље савремених неимара коЉи су свесни да Ље после сецесиЉе 20-их година ’’ века наступио процват стила под називом арт деко. ћеРутим, пошто Ље после револуциЉе 1917. године ÷рква била прогаЬана и ниЉе дозвоЪена изградЬа нових храмова, а стари су рушени, у нашоЉ изградЬи храмова оваЉ стил ниЉе нашао одраза. ј у то време Ље у целом свету цветао стил арт деко. » мислим да Ље наш храм изграРен у стилу црквеног арт декоа, односно стила у коЉем би се градили храмови у –уском царству 1920-их и 1930-их година и касниЉе, да Ље оно постоЉало, односно да ниЉе разорено изнутра у револуциЉама 1917. године. ƒакле, оваЉ храм, измеРу осталог, има смисао уградЬе недостаЉуЮе цигле, коЉа као да представЪа оснажуЉуЮи и помиритеЪски темеЪ наше земЪе.

††††

Ч »споставЪа се да Ље у смислу развоЉа црквене архитектуре ово време, совЉетски период, за нас изгубЪено?

Ч ќчигледно, постоЉало Ље такво искушеЬе. ” принципу, испоставЪа се да то ниЉе храм само народног, веЮ и архитектонског помиреЬа. ћожда Юе многе архитекте схватити ову мисао коЉа Ље уткана у архитектуру храма.

” нашем проЉекту посебно место имаЉу вертикале, ових елемената има много: вертикале, вертикале, вертикалеЕ ѕовршина Ље мала, а храм Ље велик, и захваЪуЉуЮи вертикалама он Ље визуелно складан. ÷ео храм се пружа ка небу, чак су и крстови на куполама усмерени ка небу.

Ч  олико Ъуди Юе храм отприлике моЮи да прими?

Ч 2000 Ъуди.

††††

Ч ƒа ли сте размишЪали о томе какав став архиЉереЉа, свештеника и ктитора Ље исправан, а шта Ље по вашем мишЪеЬу погрешно?

Ч ћислим да Ље задатак архиЉереЉа, ктитора и уопште наручилаца обЉеката високе уметности пре свега да укажу на правац, да укажу на емоциЉе, да на известан начин укажу на звезду-водиЪу уметнику, како би он са своЉе стране тражио пут за достизаЬе ове звезде. „ини ми се да Ље наш рад управо тако организован.

ЌиЉе добро кад наручилац коЉи ниЉе професионалац просто механички користи стручЬака и говори му шта где треба да ради.

јли се у неким ситуациЉама то не може избеЮи, на пример, кад архитекте формално приступаЉу задатку по принципу „учиниЮу све што кажете и ништа више“, или кад наручилац до детаЪа зна шта жели: можда Ље нешто негде видео и жели да понови неко уметничко решеЬе.

††††

Ч «анимЪиво Ље да ли сте успели да на овом проЉекту избегнете класичан и стални руски моменат Ц нашу омиЪену ствар да све радимо у последЬи час?

Ч “о нам тек предстоЉи. ” извесним ситницама, наравно. јли сигурно Юемо нешто радити у последЬи час, и што Ље наЉинтересантниЉе, у овом последЬем руском часу –уси управо ствараЉу, у последЬем тренутку им навиру неке гениЉалне идеЉе коЉе им просто не би пале на памет да раде полако, а овде се изненада раРаЉу и треба их остварити. ” последЬи час радимо због непредвидивости руске душе.

јли у нашем случаЉу Ље много тога веЮ произведено и припремЪено, чека у магацину. √радимо Љединствен обЉекат и треба му приступати на Љединствен начин, овде нема ни Љедног Љединог шаблонског, готовог решеЬа. —вако решеЬе Ље повезано стваралачким нитима инжеЬера, конструктора, дизаЉнера и наручиоца. —вако решеЬе! “ако да мислим да Юемо уз ЅожиЉу помоЮ све стиЮи да урадимо.

—а руског ћарина “одиЮ

16 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0