Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је 18. јуна 2017. године, на празник Преподобног Петра Коришког, обновљену Саборну цркву Вазнесења Господњег на Ублима у Кучима и у њој са свештенством служио свету архијерејску Литургију.
Одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети Козма Етолски“. У току Литургије Митрополит Амфилохије је досадашњег пароха кучко-братоножићког, однедавно паштровићко-тудоровићког, презвитера Драгослава Ракића произвео у протопрезвитера.
Митрополит Афилохије је рекао да се отац Драгослав за вријеме од пет година, колико је био парох кучко-братоножићки, потрудио и са страхом Божјим и са љубављу према светињи и народу Божјем.
-Нарочито пазећи вјеронауку, која је најважнија наша одговорност за дјецу, а онда у исто вријеме служећи службе Божје. А то није једноставно. У ова два племена некад је било и по десет и више свештеника, а сада имамо само једнога. А ево, између осталих храмова и овај храм је у ово твоје вријеме, заједно са народом Божјим овдашњим, обновљен, да бисмо се ми у њему обнављали. Засијао је својом изворном љепотом. Ти си по службеној дужности сад призван да пређеш у Паштровиће и да тамо наставиш своје свештеничко служење, али завршавајући своју службу, не завршаваш и молитву за овај народ који ти је Бог повјерио. Господ те због свега, ево, преко нас награђује и овим чином протопрезвитера, рекао је митрополит Амфилохије.
Отац Драгослав је казао да овај чин схвата и прихвата у име свих присутних у храму. -Благодарим нашем Владици на указаном повјерењу и на постављењу на нову парохију у којој ћу да служим. Такође молим Господа и благодарим, и надам се да ће ми дати снаге и воље да, како то каже наш Владика, с истим жаром и пламеном небеским, огњеним дјелам и у будућности, и да ће управити моје стопе и дјела у новој парохији, казао је отац Драгослав Ракић.
Након причешћа вјерних митрополит Амфилохије се архипастирском бесједом обратио многобројном вјерном народу рекавши да Христос није само обични човјек рођен од Дјеве него и Бог рођен од Оца прије свих вјекова. -У Њему је сједињена неизрецива тајна Божја, која нам се јавља и дарује преко Њега. И ко види Њега, види Оца. И у исто вријеме, ко види Њега, тај види правог и истинскога човјека. Зато је наш мудри Свети владика Николај рекао да се обје заповијести о љубави према Богу и ближњима испуњавају на Христу Господу, рекао је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да ко љуби Христа, тај љуби истинитога Бога.
-А ко љуби Њега, тај љуби и истинског и правог ближњега свога. Љуби истинског и правог човјека, не било каквог човјека. И не на било какав начин, него на прави начин, на Божји начин љуби свакога човјека. И та љубав је она истинска и права, вјечна и непролазна љубав, љубав коју нам дарује сам Бог“, објаснио је владика Амфилохије и додао да је том љубављу Бог заволио и воли овај свијет. -И кад је дошла пуноћа времена, онда је Бог послао Сина свога јединороднога да се кроз Њега спасе овај свијет, да добије своју пуноћу и свој, не само пролазни, него вјечни и непролазни живот. И то је оно што су посвједочили сви свети Божји људи: свети пророци, свети апостоли, сви свети, казао је митрополит Амфилохије.
Најзаслужнијима за обнову ове светиње Митрополит је потом уручио архијерејске похвалнице, а Црквени одбор за ову прилику специјално урађене споменице обнове храма. Митрополиту Амфилохију је поклоњен портрет кучког војводе Марка Миљанова, а одлазећем пароху оцу Драгославу умјетничка слика храма на Ублима. Оцу Драгославу су пожељели да га у даљем раду на њиви Господњој прати „кучка срећа“, а новом пароху јереју Милошу Лучићу добродошлицу. Затим је митрополита Амфилохија, свештенство и вјерни народ у име Црквеног одбора поздравио и о историјату ове светиње говорио Рајо Прелевић.
Подмладак АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице је на платоу испред храма извео сплет народних кола, а онда је у мјесном Задружном дому приређена богата трпеза хришћанске љубави са културно-умјетничким програмом у којем су учествовали хор „Свети Козма Етолски“, етно појци и народни гуслари.
Ова црква подигнута је прије 120 година, 1897. године, у вријеме Митрополита Митрофана Бана.