Srpska

’ристос од нас очекуjе веру

∆ивот и поуке старице ћакрине (¬асолулу) (1921Ц1995)

Ѕлажена старица ћакрина (у свиЉету ћариЉа ¬асолулу), игуманиЉа манастира ѕанагиЉе ќдигитриЉе близу града ¬олоса, духовно Ље чедо старца £осифа »сихасте (+1959) и старца £ефрема ‘илотеЉског (јризонског) (ћораитиса). —тарица Ље више од тридесет година Ц од 1963. до 1995. руководила манастиром коЉи Ље основан по благослову великог старца £осифа »сихасте. «адобила Ље многоброЉне духовне дарове и удостоЉила се високих духовних стаЬа.

—тарица Ље имала тежак живот, пун патЬе. –оРена Ље 1921. у селу близу познатог злогласног града —мирне у ћалоЉ јзиЉи. “аЉ град и Ьегова околина само након годину после роРеЬа девоЉчице претрпели су страшну трагедиЉу коЉа Ље била завршна епизода √рчко-турског рата 1919Ц1922. ƒана 9. септембра 1922. године турска воЉска ушла Ље у —мирну (савремени »змир) и учинила ужасан масакр хришЮанског живЪа у граду. ” масакру и пожару коЉи Ље уследио погинуло Ље око 200 хиЪада Ъуди. ѕреживЉели хришЮани напустили су —мирну и град Ље постао потпуно турски. —ама старица Ље чудом преживЉела ћалоазиЉску катастрофу Ц изгнаЬе грчког становништва са Ьегових древних огЬишта Ц и нашла се у √рчкоЉ. —удбина око 1,5 милиона грчких досеЪеника и избеглица ратом опустошене √рчке била Ље веома тешка. ќгроман броЉ Ъуди умро Ље од глади и болести.

√ерондиса (старица) ћаркела из манастира посвеЮеног икони ѕресвете Ѕогородице „∆ивоносни источник“ (ƒанлоп,  алифорниЉа, —јƒ) причала Ље о родитеЪима старице ћакрине. „Мени родитеЪи Ц и маЉка и отац Ц били су веома духовни Ъуди. £едном ЉоЉ Ље отац казао: ‘ќве године Ља Юу умрети, на „исти понедеЪак. ј сЪедеЮе године умриЉеЮе твоЉа маЉка’. “ако се и десило. ѕочео Ље ¬елики пост, и он Ље умро, а након годину умрла Ље Ьена маЉка.“ ƒесетогодишЬа девоЉчица Ље била принуРена да било шта ради како би прехранила себе и млаРега брата. јли, √оспод ниЉе оставио сиротице. ћариЉа Ље и сама стала на ноге и подигла и брата.  олико Љу Ље то коштало, то зна само ѕресвета Ѕогородица, коЉоЉ се сиротица молила. ∆ивела Ље с братом у граду ¬олосу Ц центру континенталне √рчке, око 300 километара северно од јтине, поред планине ѕелион Ц наЉЪепше у земЪи.

∆ивот се регулисао, али 28. октобра 1940. италиЉанска армиЉа почела Ље продор у √рчку из јлбаниЉе, и √рчка Ље ушла у ƒруги свЉетски рат. ћариЉа Ље тада имала 19 година. ’рабра грчка воЉска нанела Ље пораз агресору и »талиЉани су одступали у јлбаниЉу, али у априлу 1941. године ’итлер Ље послао своЉу воЉску да заузме √рчку, одложивши напад на —оветски —авез за шест недеЪа. Мемачка воЉска Ље окупирала земЪу и опет су услиЉедили ужаси рата и глади. √рчка Ље од окупатора претрпЉела разараЬе, веЮе него друге земЪе ≈вропе, силниЉе Ље страдала само –усиЉа. √ладни Ъуди су Љели Љежеве, муле, корЬаче. ” своЉим мемоарима шведски дипломата и члан ÷рвеног крста у √рчкоЉ, ѕол ћон, описуЉе грчку престоницу овако: „√рад Ље очаЉно изгледао... ƒеца с пепеЪастим лицима и танким ногама као у паука боре се с псима у гомили смеЮа.  ада Ље на Љесен 1941. почео мраз, Ъуди су на улицама падали од изнемоглости. ” зимским месецима те године свако Љутро сам се спотицао о лешеве. “” ¬олосу Ље нестало посла, намирница. ћариЉа Ље с била на граници смрти од изгладЬелости. Ѕили су принуРени да се раздвоЉе у нади да Юе се спасити Љедно од Ьих. Ѕрат Ље отишао у —олун, други по величини град у √рчкоЉ, мислеЮи да Юе се тамо прехранити, а ћариЉа Ље остала у ¬олосу и веома Ље туговала због растанка с братом. » она се опет усрдно молила. “ако Ље молитва постала Ьен ослонац у тешком животу. ѕосле рата ћариЉа се много трудила да заради да купи комад хЪеба. «араРено Ље делила са сиротиЬом Ц девоЉку Ље одликовала доброта, праштаЬе, велико милосрРе и трпЪеЬе у тешкоЮама.

£ош у детиЬству √оспод Ље ћариЉу удостоЉио познанства с Љедним од ученика старца £осифа »сихасте Ц Љеромонахом £ефремом ( араЉанисом), коЉи Ље девоЉчицу научио »сусовоЉ молитви. ќна се ревносно подвизавала и посебно Ље воЪела ноЮну молитву.

” ¬олосу се родио, и тамо Ље провео детиЬство и младост и —тарац £ефрем ‘илотеЉски. ќн Ље знао ћариЉу од детиЬства и сеЮао Ље се: „£едном Ље на ¬аскрс, послиЉе дугог и тешко рада, успЉела да уштеди новца да би себи купила свиЉеЮу за службу. ћеРутим, док Ље ишла у цркву, наишла Ље на сиромашну и гладну дЉевоЉку. ”опште не размишЪаЉуЮи о своЉоЉ сопственоЉ биЉеди, она ЉоЉ Ље дала то што Ље с тешком муком зарадила. “ако Ље отишла у цркву без свеЮе.  ада Ље дошао моменат да се прими света свЉетлост и кад Ље читав народ пошао са своЉим свеЮама свештенику, ћариЉа Ље стаЉала иза свих без свеЮе. —таЉала Ље у мраку, плачуЮи и говореЮи: ‘ќ ’ристе моЉ!  аква сам Ља грешница кад се ниЉесам удостоЉила чак ниЉедне свеЮице на “вом празнику’. » док Ље она то са самоукореваЬем и плачем говорила, одЉедном Ље угледала Ќетварну светлост. »згубила Ље свест, и Ъуди, мислеЮи да се онесвестила од глади, однели су Ље куЮи на рукама.“[1]

—тарац £ефрем ‘илотеЉски се сеЮао како се Ьегова маЉка (будуЮа монахиЬа “еофана) упознала с ћариЉом ¬асопулу, и тога како се у ¬олосу формирала мала женска општина: „” то вриЉеме млада ћариЉа се упознала с моЉоЉ праведном маЉком. “е свете душе заЉедно су се молиле у кухиЬи наше куЮе, клечеЮи на коЪенима читаву ноЮ, лиЉуЮи много суза и вршеЮи мноштво земних поклона. Михов свети примЉер веома ме Ље многоме научио. «ахваЪуЉуЮи ћариЉиним врлинама око Ье се од времена окупациЉе окупило неколико благочестивих дЉевоЉака, коЉе су пожеЪеле да постану ’ристове невЉесте“.

ќтац £ефрем ( араЉанис) причао Ље тоЉ женскоЉ општини о свом старцу £осифу »сихасти, о Ьеговим поукама и духовном руководству.  ада се се отац £ефрем ( араЉанис) 1952. године вратио на —вету √ору, сестре су написале писмо старцу £осифу »сихасти, рекавши да су чуле за Ьега од Ьеговог духовног сина, оца £ефрема ( араЉаниса) и замолиле га да и Ьих прими меРу своЉа духовна чеда. —тарац £еферем се овако се тога сЉеЮао: „£а сам у то вриЉеме веЮ био на —ветоЉ √ори са старцем. —тарац им Ље одговорио: ‘јко будете послушне, примиЮу вас. јко не будете, оставиЮу вас’. ќне су одговориле: ‘—тарче, шта год нам будете заповиЉедили, ми Юемо ¬ас послушати’. “ада им Ље старац наредио да слушаЉу ћариЉу, коЉу он никада у животу ниЉе видио. » обЉаснио Ље разлог своЉе наредбе: ‘—лушаЉте ћариЉу, Љер сам Ље вечерас видио за време молитве. ¬идио сам да Ље око Ье било много оваца, а она Ље стаЉала у средини. “ако сам схватио да управо Ьу морам поставити за старицу. ƒакле, слушаЉте ћариЉу и да ЉоЉ нико не противуречи’. ќне су одговориле: ‘Ќека буде благословено!’ Ц и старац се веома обрадовао ЬиховоЉ послушности.

 ада Ље ћариЉа сазнала за старчев избор, веома се уплашила да узме старешинство и одоворност за духовни живот сестара, Љер Ље била Љедна од наЉмлаРих у општини. “ада се старац помолио, и по ЬеговоЉ молитви ћариЉа Ље имала виРеЬе: видела Ље мноштво монаха коЉи усходе на небо, а пред Ьима Ље ишао —вети £ован ѕретеча са палицом у руци. ќдЉедном се —вети окренуо девоЉци и уручио ЉоЉ палицу Ц символ игуманске власти.“

£една монахиЬа Ље сведочила о тесноЉ духовноЉ вези сестара са старцем £осифом »сихастом, и сеЮала се случаЉа када се ћариЉа, веЮ примивши монашки постриг, веома разбоЪела и почела да искашЪуЉе крв: „ћи нисмо имале телефона, да бисмо му (старцу £осифу) то саопштиле. ѕотребно Ље било о свему писати у писмима. јли о томе у писму ништа нисмо казале, сакриле смо то од Ьега. ќдлучиле смо да га не узнемиравамо и не одваЉамо од молитве. ќн нам Ље послао сЪедеЮи одговор: ‘ƒецо моЉа, зашто ми не пишете да Ље старица болесна и да се пати, да се помолим за Ьу? ¬еома сте лоше поступиле, одлучивши да ме наводно не одваЉате од молитве. ”осталом, док сам се молио са оцем јрсениЉем навече, мислено сам видио да Ље старица ћакрина озбиЪно болесна. » усрдно смо се помолили. ƒете моЉе, хоЮу да ме обавештаваш о свему шта се дешава у манастиру, а поготову са старицом.’ јли и старица ћакрина Ље обоЉицу видела навече поред свог Љастука Ц старца £осифа и оца јрсениЉа Ц како су се молили на броЉанице с крстом и говорили: ‘√осподе, исцели рабу твоЉу!’ “о се дешавало много пута.  ада су се старац £осиф и јрсениЉе молили, они су видели шта се дешава код нас и у каквом се стаЬу ми налазимо.“

”очи своЉе кончине 1959. године, старац £осиф »сихаста предао Ље сестре духовном руководству оца £ефрема, сада старца £ефрема ‘илотеЉског (јризонског). —тарац £ефрем почео Ље духовно да руководи сестринством. ”скоро су сестре добиле парцелу у мЉесту ѕортариЉа, поред ¬олоса и почеле да дижу манастир.

ѕрви постриг коЉи Ље обавио старац £ефрем у сестринству ¬олоса био Ље постриг Ьегове маЉке Ц 1963. године. ѕостригао Љу Ље под именом “еофана. ƒруги постриг Ље био старице ћакрине (исто тада 1963). Му Ље на монашеЬе привела старица “еофана. —тарица ћакрина увиЉек Ље сматрала старицу “еофану своЉом духовном маЉком и у свему ЉоЉ Ље указивала послушност. ќне су диЉелиле Љедну келиЉу као маЉка и кЮи. ћаЉка старца £ефрема ниЉе имала кЮери, само три сина, те ЉоЉ Ље старица ћакрина била умЉесто кЮери.

ѕрве године старац £ефрем Ље често силазио са —вете √оре и остаЉао у ѕортариЉи неко вриЉеме, до мЉесец дана, а Љеданпут и дуже. ќн Ље поучавао сестре у »сусовоЉ молитви, тако да су оне много пута доживЉеле висока духовна стаЬа. “ако су монахиЬе у ѕортариЉи добиле Љединствено духовно образоваЬе и огромну помоЮ и од старца £ефрема и од старице ћакрине, коЉа Ље била свети човЉек, и од старице “еофане, маЉке старца £ефрема. »гуманиЉа ћакрина и Ьене сестре веома су напредовале духовно. јрхимандрит —офрониЉе (—ахаров) говорио Ље о старици ћакрини: „“о Ље титан дух!“ —тарац £ефрем  атунакиЉски много пута за вриЉеме своЉих ноЮних бдениЉа видио Ље духовним очима два огЬена стуба у ¬олосу, коЉи су се уздизали од земЪе до неба. ќни су означавали старицу ћакрину и Љедну од Ьених славних монахиЬа. » отац £ефрем Ље говорио радуЉуЮи се: „«адивЪуЉуЮе! —амо погледаЉ! ћи се овдЉе на стиЉенама трудимо да бисмо нашли неколико мрвица, а оне су у свиЉету задобиле толико благодати!“ —тарац £ефрем  атунакиЉски говорио Ље Љош о старици да се она „налази на истом духовном степену као и старац £осиф »сихаста“.

јтанасиЉе  ралис из —колариЉа (√рчка) причао Ље: „£едном Ље у манастир допутовао аутобус с поклоницима, а у манастиру Ље од хране остало само посЪедЬе паковаЬе пиринча. » герондиса Ље казала сестрама да припреме таЉ пиринач да нахране госте. —естре су се успротивиле: ‘√ерондиса, то Ље посЪедЬе што имамо, ништа нам неЮе остати’, али герондиса Ље инсистирала: ‘—премите пиринач за госте, а ѕресвета Ѕогородица Юе се побринути за нас’. —естре су послушале и нахраниле посЉетиоце, и тек што су они отишли, у манастир Ље дошао човЉек коЉи Ље донио читав Яак пиринча. “олико Ље било Ьено повЉереЬе у Ѕога и Ъубав према Ъудима Ц према свим Ъудима!“

—таврос  урусис, професор византиЉске филологиЉе на јтинском универзитету, свЉедочио Ље о старици ћакрини: „ ада су Ъуди с Ьом разговарали, видЉели су на Ьеном лицу врлине девствености, чистоте, смиреноумЪа, послушаЬа, нестицаЬа и безграничне Ъубави према Ѕогу и ближЬему. Кубави не само према своЉим сестрама, него и према свима коЉи ЉоЉ долазе и коЉи траже од Ье духовну и материЉалну подршку. ќна Ље била човЉек непрестане молитве и општеЬа с Ѕогом и —ветима, од коЉих Ље стално добиЉала помоЮ у многоброЉним искушеЬима, коЉа су се поЉавЪивала у Ьеним напорима руковоРеЬа поверених ЉоЉ душа.“

√ерондиса ћаркела Ље причала: „£едном сам ушла у келиЉу када Ље старица спавала. Ќисам била сигурна да ли спава или Ље будна, зато сам за сваки случаЉ риЉешила да идем тихо да Ље не пробудим.  ренула сам тихо да окреЮем кваку на вратима и када сам отворила врата, видела сам герондису. ќна Ље спавала, а Ьене руке су за то вриЉеме непрестано пребирале броЉаницу. ћолила се, налазеЮи се у дубоком стаЬу сна. Ќикада нешто тако нисам видЉела.  ажу да се срдчана молитва не прекида чак ни у сну, али шта Ље с молитвом на броЉанице?!“

—естре јгниЉа и ѕартениЉа из манастира ѕророка и ѕретече £ована (√олдендеЉл, држава ¬ашингтон, —јƒ) свЉедочиле су: „МоЉ ниЉе успевало да с нама буде строга. ѕросто ниЉе успевало. ќна сама Ље била веома осеЮаЉан, веома деликатан човек, и она Ље осеЮала да мора таква да буде према нама. јко Ље хтела некоме да упути примЉедбу, она га Ље увек од милоште ословЪавала користеЮи се деминутивом. Ѕила Ље веома Ъубазна, веома Ьежна. ѕонекад Ље чак употребЪавала множину да би ублажила своЉ укор. ќна се трудила да ми сами схватимо шта управо ми радимо погрешно, у чему гриЉешимо.  ао што Ље у своЉим разговорима она говорила да Ље потребно дотицати се душе другог човЉека лако и меко, као да Ље паперЉе, управо тако се она трудила да се дотиче наших душа.“

ћонахиЬа “еотекна из манастира —ветог —тефана (ћетеори, √рчка), причала Ље: „Ќа основу мог 45-годишЬег искуства монашког живота могу реЮи да Ље она била Љедна од наЉзначаЉниЉих монахиЬа у √рчкоЉ. ¬еома велика подвижница. Мени савЉети помогли су многима, не само монахиЬама, него и многим мирЉанима. „ак су ЉоЉ се и многи монаси са —вете √оре обраЮали за савет. “о Ље била висока, величанствена жена и читав Ьен изглед био Ље очараваЉуЮи... Мено лице Ље било просвиЉетЪено. „им бисте Ље видели, од првог момента ви сте схватали да се с Ьом мора говорити озбиЪно, о озбиЪним животним проблемима. ќна Ље била веома образована у ЅожЉим стварима, добро Ље знала житиЉа светих, синаксаре, поуке отаца пустиЬака. Ѕез обзира на то што ниЉе имала мирско образоваЬе или универзитетске титуле, имала Ље дар духовног расуРиваЬа благодаЮу ƒуха —ветога. — Ьом Ље било могуЮе разговарати сатима. ќна Ље могла духовно да задовоЪи сваког посетиоца. ѕосебно оног коЉи Ље тежио да заволи ’риста.“

—тарица ћакрина се упокоЉила у ЌедеЪу свих ветих, 22. маЉа /4. Љуна 1995. Ќеколико дана пред смрт стално Ље виРала Ѕогородицу у своЉоЉ келиЉи. »з Ьеног манастира изашле су монахиЬе коЉе су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитеЪи послате су у јмерику. —тарац £ефрем Ље све вриЉеме тежио да насели своЉе манастире сестрама из ѕортариЉе, Љер су те монахиЬе прошле Љединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. ƒанас у √рчкоЉ архиепископиЉи —Љеверне јмерике веЮ има 11 женских манастира и сваки од Ьих води порекло од старца £осифа »сихасте.

††††

«а животопис старице ћакрине коришЮена Ље кЬига „ƒушевне речи“ с поукама и бесЉедама старице, коЉу Ље издао манастир ѕанагиЉа ќдигитриЉа и филм о старици „≈хо срца“; такоРе коришЮена Ље и кЬига старца £ефрема ‘илотеЉског „∆итиЉе старца £осифа »сихасте“, као и сеЮаЬа духовних чеда старице.

ѕрипремила ќлга –ожЬева

— руског превела ћариЉа ∆ивковиЮ



[1] —ама старица Ље причала сестрама о овом свом духовном искуству: „”лазили смо у храм послиЉе васкршЬе литиЉе, и тек што сам се поклонила пред иконом, одЉедном сам осЉетила као да Ље свето ¬аскрсеЬе ушло у моЉе срце и испунило га. —лушала сам унутар себе васкршЬе £еванРеЪе, мада га свештеник Љош ниЉе читао, и губила свиЉест. ЌиЉесам схватала шта се са мном збива.  ада сам се освиЉестила, то ЉеванРелско слово стаЉало Ље у моЉим ушима, пребивало у мом срцу. ќсЉетила сам такву ситост, као да сам Љела ЉаЉа, сир, месо из читавог свиЉета. Ќе знам колико сам времена била у несвиЉести. “е риЉечи запечатиле су се у моЉоЉ души. —лушала сам таЉ предивни глас читаве васкршЬе службе и те ЉеванРелске риЉечи давале су ми ситост. » онда ми Ље дошла помисао: ‘ƒакле, изгледа, овакву ситост осЉеЮаЉу оци у пустиЬи коЉи ништа не Љеду’... »ако сам за —трасну седмицу била исцрпЪена од поста и уздржаЬа, ипак сам осЉетила херкуловску снагу у себи. ј када ми Ље духовник казао: ‘’ристос воскресе!’, у души сам осЉетила Љош веЮе духовно богатство.  ада сам се причестила, то засиЮеЬе Ље достигло своЉу гра.  ренула сам куЮи. Ќити ми се Љело нити пило. —естра од стрица ме Ље позвала на ручак... јли како да ЉоЉ кажем да сам ‘Љела’? ѕошла сам, али ниЉедне кашике ниЉесам могла окусити... ѕраво Ље речено у £еванРеЪу да не живи човЉек само од хране, него и од благодати ЅожЉе. √оворим вам да сам, у славу ’ристову, осЉетила благодат Мегову ради подниЉете глади, патЬа и невоЪа. Ѕог ми Ље дао да схватим чему води овдашЬа немаштина, и какво добро човЉеку доносе молитва и уздржаЬе!“

„асопис "—ветигора"

12 / 10 / 2017

     оментари:

    2017-10-14
    18:11
    ѕламенка:
    —лава “еби, ’ристе боже, слава “еби!Ѕлажена мати ћакеино, моли Ѕигс за нас грешне.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0