Srpska

ѕисма о «ападу

ѕисмо четврто. ЅогослужеЬе

ƒубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитеЪ олтара √осподЬег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник ÷ркве и православних догмата Ц такав Ље лик светитеЪа »лариона, коЉи Ље своЉе земаЪско служеЬе овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. —ветитеЪ-богослов са нарочитим болом доживЪава одсуство Љединства словенског света. —воЉе друго путоваЬе по западним земЪама 1912. године описао Ље у „ѕисмима о «ападу“. ÷енеЮи вредност великих дела западне уметности, тамошЬе лепоте природе, па чак и достигнуЮа материЉалне културе, ¬ладимир “роЉицки критикуЉе религиозни живот западне ≈вропе у пореРеЬу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошЮу и реализмом православне духовности.

***

††††

Ѕило Ље то на живописним обалама чудесног ∆еневског Љезера у Ћозани...

£а не могу, драги моЉ ѕриЉатеЪу, да будем равнодушан према ЎваЉцарскоЉ. –одио сам се и сада живим у —редЬоЉ –усиЉи, али волим горе и море. ѕрекрасан Ље и страшан наш  авказ, али тамо Ље нека строга лепота, каткад сурова. “амо недостаЉу горска Љезера. ј ЎваЉцарска Ље баш богата дивним и прелепим Љезерима, каква могу да буду само меРу горама. ” ствари, то Ље планинска земЪа и готово сву Ьу могуЮе Ље пропутовати паробродом! ѕловиш паробродом, а до самих обала допиру чудесни планински масиви, чиЉи се врхови каткад беле од снега. —а планина се хучно стропоштаваЉу потоци и често претвараЉу у водопаде. Ќаши кримски туристи путуЉу из £алте да би гледали водопад ”чан-—у. ѕосле шваЉцарких водопада некако Ље неумесно спомиЬати наше знаменитости. —ЉедиЬаваЬе планинских красота са лепотом потока и Љезера оставЪа у мени утисак нечег величанственог и, у исто време, благог и нежног. ¬олим Ља, мили моЉ, красоту ЅожиЉег света.  олико пута сам се одушевЪавао и био дирнут том лепотом.  олико пута сам желео да се молим у великом храму природе. ѕрисеЮам се приче о архиепископу »нокентиЉу (Ѕорисову)[1], коЉу сам негде прочитао. ќн Ље посматрао излазак сунца на „атир-ƒагу (о, то Ље такоРе прекрасно место!). “ребало Ље да служи литургиЉу. –екао Ље: „£утреЬе сам веЮ отслушао на „атир-ƒагу“. —еЮам се тог епископа-песника, епископа-уметника са нежном и узвишеном душом. ѕланински врхови приближаваЉу човека Ѕогу и отржу га од земЪе. ћеРу планинским лепотама сва наша „дела“ намах ми се учине некако ситним и ништавним, недостоЉним пажЬе. јли, ако се отргнеш од свих тих „дела“ и нехотице Юеш осетити Ѕога у срцу своме. ¬еома ми Ље жао што нисам имао прилике да учествуЉем у богослужеЬу у храму коЉи Ље подигнут на самом врху јтонске горе. „ини ми се да тамо литургиЉа мора бити нешто изузетно. јли, меРу природним лепотама потребна Ље управо наша православна литургиЉа, наша православна служба Ц величанствена и благодарна.

«наш ли, моЉ драги и дивни ѕриЉатеЪу, са чиме Ље моЉе сеЮаЬе на Ћозану нераскидиво повезано? —а мислима о превасходности православног богослужеЬа над западноевропским, Љеретичким. «ашто Ље тако? ѕа Љедноставно: због незнатног случаЉа о коме Юу ти сада казивати.

††††

 ада се из приобалног ”ша попнеш у Ћозану, на планину, отвара ти се предиван поглед на ∆еневско Љезеро. —ве оно Ље меРу планинама. —а супротне обале издалека те гледа сам ћонблан. ” летЬи дан Љезеро Ље прекривено танким слоЉем сумаглице. ЅраздаЉу га у разним правцима пароброди. √ледаш ту лепоту и не желиш да се одвоЉиш од Ье. ¬исоко, као на засебноЉ избочини планине, налази се катедрала. ƒуго сам седео под сеновитим дрвеЮем поред катедрале, утонуо у ЮутЪиво сазерцаЬе прекрасне слике великог ”метника света, преплавЪене сунчевом светлошЮу.  акво богатство красоте у том призору! јли, ево идем у катедралу и... запаЬен сам сиромаштвом Ьегових градитеЪа и „благоукраситеЪа“. ќ, како ми Ље било мучно да гледам таЉ плод религиозног сиромаштва протестаната баш овде, усред дивота ЅожиЉег света, коЉе усхиЮуЉу душу! √оли сиви камен зидова и дрвене клупе Ц ништа више. ѕа зар стални житеЪи Ћозане не осеЮаЉу ту противречност коЉа ми Ље од првог часа пала у очи, противречност измеРу онога што Ље унутар и онога што Ље изван Ьихове катедрале! Ћепота и богатство су ван храма, а у храму оскудна Љедноличност. —воЉе сопствене куЮе украшаваЉу цвеЮем и прекриваЉу биЪкама Ц свуда балкони. ѕа зашто баш храм ЅожиЉи треба да буде без икаквог украса, хладан, Љедноличан и туробан? ƒа, Љош нешто сам приметио у катедрали. ¬ероватно су некада у ЬоЉ биле статуе. —ада су те статуе скинуте и нагрРеног изгледа леже на поду у угловима катедрале Ц више не знам зашто. ¬ероватно као занимЪив куриозитет коЉи Юе посетиоци разгледати.  акво недолично занемариваЬе ЅожиЉих светих!

††††

—а таквим мислима дуго сам седео на ЉедноЉ клупи у катедрали. Ѕила Ље субота.  атедрала празна. ƒошао Ље служитеЪ, нешто као наш чувар, а можда и црквеЬак, и почео да припрема оно што Ље потребно за богослужеЬе. ” протестантским храмовима молитеЪи обично држе у рукама Gesangbuch, кЬижицу са молитвеним песмама. —ваки од тих молитвослова обележен Ље посебним броЉем. ј коЉе нумере треба певати истакнуто Ље на нарочитоЉ табли негде на зиду, понекад на неколико места. ¬идим како Ље црквеЬак (тако Юу га назвати) извукао ладицу из Љедног стола. ” тоЉ ладици су броЉке на картицама, попут оних што се користе у школама кад деца почиЬу да уче броЉеве. ÷рквеЬак Ље на посебноЉ табли из тих броЉки саставио три или четири нумере [тачке програма]. √ледам: вуче телефон ка проповедничкоЉ катедри, телефонира некуда, вероватно пастору, разговара мало, меЬа на табли Љедну цифру, а затим сву таблу качи на зид.

—а мном Ље био моЉ друг и приЉатеЪ из јкадемиЉе, сада предавач литургике у ЉедноЉ богословиЉи.  ажем му: „“о ти Ље сав “ипик!“.

«аиста, какво упрошЮаваЬе службе! £ер наш “ипик Ље кЬига са више од хиЪаду страница. ј узми “ипик у кожном повезу, издат од старовераца [старообредника] Ц скоро цео пуд Ље тежак[2].  олико Ље ту разних поЉединости и свакоЉаких танчина! ѕогледаЉ само било коЉу ћаркову или храмовну главу. ≈то, поставЪа се питаЬе: па шта Ље боЪе Ц наш православни “ипик или кутиЉица са цифрама?

—ети се како код Кескова тулски ковач, коЉи Ље боравио неко време у Ћондону, говори о преимуЮствима православне вере: „Ќаше кЬиге су неупоредиво дебЪе“ (приповетка „Ћевак“).

¬еома разумно и сасвим тачно мишЪеЬе. »ма смисла да га нарочито припишемо и богослужбеним кЬигама. ”зми протестантске богослужбене кЬиге и упореди их са нашим кругом богослужбених кЬига. ѕротестантску службену кЬижицу [„служебник“] могуЮе Ље сместити у било коЉи Яеп чак и световне одеЮе. ј код нас? ƒва триода, два октоиха и дванаест месечних минеЉа. ќве кЬиге не можеш сакрити у Яеп, за Ьих Ље потребан цео орман. ћожда Ље све то сувишно? »мао сам прилике да од многих чуЉем потврдан одговор на ово питаЬе. „ини ми се да, моЉ паметни и побожни ѕриЉатеЪу, ти и Ља уопште нисмо разговарали о превасходности нашег богослужеЬа над западноевропским. ѕоразговараЉмо сада мало о томе.

” томе да су „наше кЬиге неупоредиво дебЪе“ Ља видим наше несумЬиво преимуЮство. јко су наше кЬиге дебЪе, то значи да Ље код нас више радило молитвено надахнуЮе и да Ље било више црквених песника-песмописаца и слаткопоЉаца. «аиста, Љош пре одваЉаЬа «апада од ÷ркве на »стоку Ље било неупоредиво више црквених песмописаца, а наше велико преимуЮство Ље у томе што ми нисмо са греховним непоштоваЬем одбацили богато наслеРе древне ÷ркве. ћи смо сачували то наслеРе, па смо га чак и умножили. ј «апад Ље у своЉоЉ гордоЉ самообмани све то наслеРе одЉедном занемарио и сматрао да Ље испод Ьеговог достоЉанства, те Ље “ипик заменио кутиЉом са картицама. «ападни богослови често тврде да су Ћутер и Ьему слични тобоже обновили истинско древно хришЮанство. «амисао „обнове хришЮанства“, по мом убеРеЬу, може се сматрати само као краЉЬа бесмислица.

ћоже ли педесетрогодишЬи човек да обнови друго или треЮе десетлеЮе свог живота? ЌиЉе ли управо то исто и у животу ÷ркве? —ваки век има своЉе особености и он има права на то. ƒух —вети ниЉе само живео у ÷ркви, него и свагда живи у ЬоЉ. «ашто онда треба да буду заборавЪени векови, почев од, узмимо, четвртог? ј зашто да се не вратимо првом веку? »ма ли границе до коЉе треба „обнавЪати истинско хришЮанство“? √де Ље она?  о Љу Ље одреРивао?  о Ље може определити? ћоЉ драги ѕриЉатеЪу, мислим да баш ова питаЬа треба поставити када се поведе разговор о „упрошЮаваЬу“ хришЮанског богословЪа, о ослобаРаЬу хришЮанства од касниЉих слоЉева.  од нас нарочито често говоре о тобоже претераноЉ обредности у богослужеЬу. ÷рквени “ипик неки чак зову православним “алмудом.  раЉЬа непромишЪеност! Ќаше богослужеЬе постепено Ље постаЉало сложениЉе током читавих векова. ѕостепено су биле саставЪане наше дебеле кЬиге, триоди, октоиси и друге. —ве то можемо назвати само развоЉем, прогресом богослужеЬа. “ипик смо и добили као плод тог развоЉа. ќн Ље зборник свега наЉбоЪег што Ље током векова било у разним земЪама Ц и близу £ерусалима у манастиру —ветог —аве, и у —тудитском манастиру у ÷ариграду, и на светоЉ гори јтонскоЉ, и код нас у древноЉ побожноЉ –усиЉи. «начаЉан Ље сам назив “ипик, то Љест образац или идеал. —воЉом лепотом идеал нехотице побуРуЉе тежЬу ка Ьеговом оствареЬу, иако се идеал ретко може остварити у своЉ своЉоЉоЉ лепоти. Ќаш “ипик Ље сложениЉи од западног богослужбеног поретка, а у томе, ѕриЉатеЪу моЉ, видим наше преимуЮство. “ипик нас сроРуЉе са свом васеЪенском ÷рквом, са свим Ьеним вековима. «апад пак ниЉе обновио истинско хришЮанство, него Ље прекинуо живу везу са читавим вековима древне ÷ркве. ”прошЮаваЬе богослужеЬа Ље саморазбоЉништво. ” погледу богослужеЬа «апад Ље заиста запао у немаштину и оскудност. «биЪа, шта можемо да запазимо у свим немачким црквама? ќкупе се у бесадржаЉноЉ дворани, седе по клупама, отпеваЉу неколико духовних стихова, одслушаЉу проповед Ц и то Ље све.  аква неподношЪива досада и Љедноличност! «ар ниЉе необично да уза све богатство западне културе, при непрекидном усложЬаваЬу живота, западно богослужеЬе постаЉе све сиромашниЉе, безличниЉе, упрошЮениЉе и безбоЉниЉе!

 од нас ниЉе тако. Ќаравно, код нас се истински богослужбени живот одржава првенствено, штавише скоро искЪучиво у манастирима. ѕарохиЉски храмови сувише су се удаЪили од типичког идеала и обезличили су наше чудесно богослужеЬе. £а искрено жалим што ти ѕриЉатеЪу, уз сву своЉу побожност (знам Ље!), недовоЪно разумеш и доживЪаваш красоту нашег богослужеЬа. “реба више да боравиш у манастирима. ” манастирима сваки празник има своЉ посебан карактер. £ер, у “ипику су чак и нарочити напеви одреРени за сваки велики празник и поЉу се „стихире самогласне[3]“. ”напред очекуЉеш како Юе поЉати стихире, на пример, Ѕлаговести, „” дане Юесара јвгуста[4]“ на празник –ождества [ЅожиЮ], „ѕреславна данас“ на празник —вете “роЉице. ј каква Ље тек разноликост служби! –ождество [ЅожиЮ] и  рштеЬе [ЅогоЉавЪеЬе] са Ьиховим „навечерЉима“, ¬елики пост и ѕедесетница... јх, ѕриЉатеЪу, како ми Ље жао световних Ъуди коЉи или уопште не присуствуЉу богослужеЬу или иду само на литургиЉе! ЋитургиЉа Ље веЮ свршетак празника. ” пореРеЬу с богослужеЬем, свака опера, концерт и томе слично мени заиста изгледаЉу жалосно и Љадно. »ма дана када богослужеЬе у парохиЉским храмовима пружа могуЮност да макар донекле схватимо и осетимо красоту православног богослужеЬа. “и дани су Ц последЬи дани —трасне седмице и сва пасхална седмица. ќ тим данима ниЉе потребно да ти говорим. » сам их знаш, а надам се да и осеЮаш своЉим срцем сву Ьихову неизрециву лепоту. ’аЉде замисли, драги моЉ, да се уместо ЉутреЬа на ¬елики петак и ¬елику суботу, уместо пасхалног ЉутреЬа окупимо, седнемо на клупе, отпевамо уз музику неколико песмица и разиРемо се куЮама! ѕа то би била увреда, поруга, понижеЬе. ≈то шта испада од „упрошЮаваЬа“ богослужеЬа, од обнавЪаЬа прахришЮанске Љедноставности.

ƒакле, ѕриЉатеЪу моЉ, нимало не завидим западним Ъудима што имаЉу кутиЉу са цифрама уместо “ипика. —ложеност нашег богослужеЬа знак Ље да живимо црквеним животом. Ќема разлога да се стидимо свог “ипика и да се због Ьега извиЬавамо просвеЮеним европеЉцима или руским западЬацима. ЌезнаЬе и потпуна неваспитаност у црквеном смислу Љедини су разлози надменог односа према богослужбеним правилима [уставу, типику] ѕравославне ÷ркве.

јли, можда Юе се Љош важниЉе преимуЮство нашег богослужеЬа открити ако обратимо пажЬу на Ьегов унутрашЬи садржаЉ. ѕо унутрашЬем садржаЉу, па и по споЪашЬем начину изражаваЬа, западно богослужеЬе Ље краЉЬе сиромашно и запаЬуЉуЮе Љалово. ћа колико читао западноевропске богослужбене кЬиге, имао сам све лошиЉе мишЪеЬе о Ьиховом садржаЉу. ” западном богослужеЬу нема богословЪа, уопште Ц мало Ље мисаоности. јли зато Ље у Ьему превише некаквог сентиментално-фамилиЉарног опхоРеЬа са „»сусом“, мени краЉЬе отужног. Ќаше богослужеЬе Ље заиста сво прожето богословЪем, и то наЉчистиЉим и наЉузвишениЉим. £ер, веЮина наших црквених песмопоЉа саставЪена Ље Љош у периоду светоотачке смелости богословске мисли, Ьих су понекад саставЪали велики богослови, на пример, преподобни £ован ƒамаскин, наЉвеЮи црквени песник. —амо у нашем богослужеЬу има „догматика[5]“. —еЮаш ли се, ѕриЉатеЪу моЉ, да сам ти у ноЮи уочи –ождества [ЅожиЮа] писао о изопаченом хришЮанском погледу на живот, коЉи се утврдио у западном богословЪу Ц Љеднако код римокатолика и протестаната: тамо се ради о искупЪеЬу, о ослобоРеЬу од казне за увреду правде ЅожиЉе учиЬену грехом. ’ришЮанство се претвара у некакав бесмислени трговачки уговор са √осподом Ѕогом.  ада Ље наше школско богословЪе потпало под штетан утицаЉ западног богословЪа, код нас су почели да мудруЉу на сличан начин. јли, тада сам ти писао да Ље древно црквено богословЪе било прожето сасвим другачиЉим идеЉама. ” Ьему Ље владала идеЉа обнавЪаЬа човечанске природе, идеЉа Ьеговог обожеЬа кроз оваплоЮеЬе —ина ЅожиЉег. √рех ниЉе преступ него болест, квареЬе природе коЉе Ље изнутра повезано са страдаЬем, док ослобоРеЬе од греха, од пропадЪивости даруЉе блаженство. —ама врлина Ље блаженство, а грех Ље страдаЬе. » значаЉно Ље то што се у нашем богослужеЬу на сваком кораку среЮемо управо са тим мислима. Ќаше богослужеЬе Ље жива стихиЉа древног црквеног, светоотачког, узвишеног богословЪа.  о Ље донекле упознат са древним црквеним учеЬем о спасеЬу, таЉ Юе малтене у свакоЉ молитви, у свакоЉ стихири чути одраз управо тог узвишеног учеЬа. Ќе говори случаЉно „ѕосланица патриЉараха“[6] да наше богослужбене кЬиге „садрже здраво и истинито богословЪе“. ƒа, ѕриЉатеЪу моЉ, ако наше источно православно богослужеЬе упоредимо са западним по Ьиховом идеЉно-богословском садржаЉу, наше Юе преимуЮство бити неспорно. «апад, особито немачки, протестантски, одбацио Ље садржаЉно дубоке песме древних надахнутих црквених песника и почео да употребЪава песмице своЉих сопствених маЉстора. Ќе само да Ље школско богословЪе на «ападу раскинуло са црквеном истином, него и сâмо богослужеЬе. «апад Ље одбацио прекрасно наслеРе древности и заменио га своЉим сиромаштвом. “о Ље уопште карактеристично за сваку горду Љерес: хоЮу обавезно своЉе, макар оно било и лоше. ѕогледаЉ наше секташтво, таЉ пород «апада. “риоди и октоиси одбачени су и замеЬени безвредним преводима господина ѕроханова са немачког и енглеског Љезика. ƒа ли си, ѕриЉатеЪу моЉ, видео секташку збирку песама „√усле“? ћене у „√услама“ заиста озлоЉеРуЉе идеЉно сиромаштво, богословска ограниченост и општа ненадареност. –азмисли, ѕриЉатеЪу, и сложиЮеш се са мном да Ље у свом служеЬу √осподу Ѕогу »сток богатиЉи и мудриЉи од «апада.

”пореди, ѕриЉатеЪу, чак и споЪашЬу форму наших богослужбених песама са формом западних - опет Юе несумЬиво преимуЮство бити на нашоЉ страни.  аква ширина, какав полет мисли и стваралачке уобразиЪе у нашим песмама! ѕрочитаЉ догматике и стихире на Ѕлаговести, службу —трасне седмице, сети се кондака –ождества, “роЉице, ѕокрова и много чега сличног. јко све то процеЬуЉемо само са уметничке тачке гледишта, и тада, мислим, морамо бити одушевЪени. «ападне богослужбене песме никако се не могу упоредити са нашим.

ќбрати, ѕриЉатеЪу моЉ, своЉу пажЬу и на сâме напеве. Ќе могу реЮи да сам чуо много световног певаЬа. ѕонешто сам ипак чуо, али оно никада ниЉе могло да остави на мене такав утисак као наше црквено поЉаЬе. »скрено ми те Ље жао, ѕриЉатеЪу моЉ, што недовоЪно познаЉеш црквено поЉаЬе и мало га цениш. ј мени световно певаЬе изгледа просто сиромашно и досадно. «ападно црквено певаЬе битно се разликуЉе од нашег. ” нашем црквеном поЉаЬу преовлаРуЉу две стихиЉе: величанствено-свечана и покаЉна[7i] „са слаткопЉениЉем [приЉатним поЉаЬем коЉе услаРуЉе и теши]“. „ак и у нашем свештеном осмогласЉу могу се разликовати ова два елемента. ”пореди, на пример, треЮи глас са осмим. —тихире самогласне обично су величанствене и свечано-победничке; напеви „на подобне[8]“ веЮином су дирЪиво-покаЉни [умилителни]. ѕишем ти сада, ѕриЉатеЪу моЉ, о „самогласнима“ и „подобнима“ и нехотице мислим: „ј за ѕриЉатеЪа твога све су то празне речи!“ ∆алосно Ље, жалосно, драги моЉ, што су теби разне опере познатиЉе од „подобних“ и „самогласних“! ј све се то може сазнати у манастирима, Љер у парохиЉским храмовима, нарочито у московским, сада су се усталили наЉружниЉи напеви разних „композитора“. “и напеви ме вреРаЉу и огорчуЉу. ѕоЉаЬе  иЉево-печерске Ћавре, нашег √етсиманског скита, «осимове пустиЬе („Ѕлагослови“ и „Ѕлажен муж“), стихире оптинске Ц каква Ље све то дивота, каква усхиЮуЉуЮа музика!

” западном певаЬу нарочито ме запаЬуЉе преовладаваЬе тужних мотива. “и тужни мотиви преовлаРуЉу на «ападу чак и тамо где се код нас ори победничко светковаЬе. £еси ли чуо, ѕриЉатеЪу, макар у поЪском костелу [римокатоличком храму у ѕоЪскоЉ], како тамо певаЉу „—вети Ѕоже“, а нарочито Ц „смилуЉ се над нами [смилуЉ се на нас, помилуЉ нас]“? A како се та иста анРелска песма поЉе код нас, на пример, за време архиЉереЉске литургиЉе? » то Ље, по мом мишЪеЬу, веома значаЉна чиЬеница: «апад се веома горди своЉом културом, своЉом слободом, своЉом просвеЮеношЮу, али кад се («ападЬаци) окупе у костелу или кирхи [своЉим храмовима] Ц почну жалосно да ЉадикуЉу са неким ропским духом. ƒа, у западном хришЮанству (ако се о таквом може говорити) ропски Ље дух. “амошЬе богословЪе и црквена пракса изазиваЉу у човеку осеЮаЬе да Ље он преступник достоЉан само казне Ѕожанског правосуРа. ¬ековима се на «ападу у сфери религиЉе одгаЉао управо ропски дух, те су и напеви тамо жалосни. Ќехотично сам повлачио паралелу. Ѕогати, чисто одевени, самозадовоЪни западни Ъуди окупе се у своЉу кирху [храм], седе по клупама и... певаЉу жалосно, као да преступници моле за милост. ј код нас Юе се сеЪачка –усиЉа (одевена у грубо домаЮе сукно), са торбама упртЬачама преко рамена, сабрати на поклоЬеЬе у свету обитеЪ и дупке испунити цркву, да се Љедва може стаЉати, а из певнице Юе се разлегати громки свечани празнични напеви, као да победоносна воЉска напредуЉе. ƒа, ѕриЉатеЪу моЉ, православЪе ниЉе вера робова, него слободних, не наЉамника, него синова, не преступника коЉи са страхом очекуЉу казну, него подвижника коЉи се боре са греховним страстима и коЉима се на небесима спремаЉу венци непролазности.


[1] јрхиепископ ’ерсонски (живео од 1800Ц1857), истакнути богослов и проповедник, аутор многоброЉних дела.

[2] ѕуд Ц мера за тежину равна 16,38 кг. Ц прим. прев.

[3] —амогласне стихире Ц стихови псалама и других песама коЉе су саставЪене по узору на псалме и коЉе не настаЉу угледаЬем на друге садржинске и мелодиЉске узоре, нити служе другим песмама као узор. Ц прим. прев.

[4] ” дане Юесара јвгуста... Ц самогласна стихира ( асиЉина) службе празника –ождества по телу √оспода Ѕога и —паса нашега »суса ’риста. Ц прим. прев.

[5] ƒогматик Ц вечерЬа песма коЉа садржи похвале пресветоЉ Ѕогородици и догматско учеЬе о »сусу ’ристу, и то о оваплоЮеЬу, несливеном и нераздеЪном сЉедиЬеЬу две природе »суса ’риста и о свему што се односи на Мегово Ѕогочовештво. Ц прим. прев.

[6] „ѕосланица патриЉараха источно-католичанске ÷ркве о православноЉ вери“ коЉу Ље 1672. године написао £ерусалимски патриЉарх ƒоситеЉ, дело Ље коЉе садржи догматско учеЬе ѕравославне ÷ркве.

[7] ѕокаЉна или умилителна Ц црквена песма у коЉоЉ се пева о исповедаЬу грехова пред Ѕогом, о скрушености због Ьих и молби за опроштеЬе. Ќалазе се у осмогласнику у службама понедеЪка и уторка меРу песмама коЉе се могу изменити. Ц прим. прев.

[8] ѕодобан Ц црквена песма слична по садржаЉу, размеру или начину певаЬа другим песмама из месечника или осмогласника. Ц прим. прев.

14 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0