Srpska

 титорска слава у манастиру ¬исоки ƒечани

—вети —тефан ƒечански нам поручуЉе да волимо, Ъубимо, чувамо и сачувамо  осово и ћетохиЉу као што га он воли и чува никада не одлазеЮи из ове светиЬе

††††

,,ќнамо намо за брда она казуЉу да Ље зелени гаЉ, под ким се дижу ƒечани свети, молитва у Ьих присваЉа раЉ...“. ÷елим путем ка манастиру ¬исоки ƒечани, понавЪала сам у себи стихове и мелодиЉу песме, коЉу народ ÷рне √оре сматра химном, а написао Ље црногорски краЪ Ќикола ѕрви Љош давне 1867.године. » сетих се речи приЉатеЪа из места ¬елике, подно „акора, у ÷рноЉ √ори, коЉи ми рекоше летос, да су Ьихови дедови некада преко „акора силазили у ƒечане да помогну братиЉи у радовима у поЪу, и опет се преко брда враЮали истог дана куЮи. „акор Ље готово две децениЉе затворен, ал да су се попут своЉих дедова упутили у ƒечане, овога пута околним путевима, на славу, посведочише ми многи из разних краЉева ÷рне √оре коЉи су раном зором веЮ пристигли у манастир на ктиторску славу —в  раЪа —тефана ƒечанског. ћонаси из ќстрога, са ÷етиЬа, монахиЬе из многих манастира, броЉни свештеници и верници из ѕодгорице, ЌикшиЮа, Ѕара, Ѕерана и других места дошли су да се поклоне моштима —ветога  раЪа и присуствуЉу светоЉ литургиЉи.

††††

» нису они били Љедини. Ќеколико аутобуса из Ѕеограда,  рагуЉевца,  раЪева, Ќовог —ада и других места довезло Ље на стотине верника у ову метохиЉску светиЬу. “искали су се монаси и монахиЬе, свештеници и цивили у дечанску цркву, где Ље, краЉ кивота са светим моштима, литургиЉу служио митрополит дабро-босански ’ризостом уз саслужеЬе умировЪеног владике захумско-херцеговачког јтанасиЉа и епископа рашко-призренског “еодосиЉа, као и четрдесетак свештенослужитеЪа из многих епархиЉа —рпске ѕравославне цркве. ” оквиру литургиЉе обавЪена су и два рукоположеЬа. ѕрофесор призренске богословиЉе, Ракон ћилан —тоЉковиЮ рукоположен Ље за свештеника, а други професор призренске богословиЉе ЌемаЬа ћихаЉловиЮ Ље рукоположен за Ракона. ћноштво верника Ље приступило светом путиру да се причести, а обавЪено Ље и освеЮеЬе славских колача и жита. ≈пископ умировЪени захумско-херцеговачки Ље у своЉоЉ беседи рекао да се прочитано ЉеванРеЪе односи на —в. великомученика —тефана ƒечанског, Љер Ље он са ЉеванРеЪем живео, и ЉеванРеЪе данас благовести нама радосну вест да Ље Ѕог са нама, ако Ъубави имамо и заповести Ъубави држимо.

††††

- —в. —тефан Ље Ъубио Ѕога и Ъубио ближЬе своЉе. √оворио нам Ље —в. отац £устин нови чудотворац ЮелиЉски да Ље —вети краЪ ƒечански новомученик, величанствене ƒечане саздао од своЉих молитава и суза и своЉих ноктиЉу. Ќикакве неправде ни отмице никоме ниЉе чинио. —вима Ље помагао и до данас Ље остао као стуб, сведок Ъубави према Ѕогу и према ближЬима.

¬ладика јтанасиЉе Ље истакао да му Ље драго што Ље на славу дошло много Ъуди(око 1500), и то га Ље подсетило на она времена када су Ъуди са свих страна долазили, и позвао Ље вернике да опет долазе и не само у ƒечане, веЮ и у √рачаницу и у Кевишку и у друге светиЬе. ќн Ље подсетио да Ље на  осову и ћетохиЉи порушено преко 150 светиЬа, али да се народ треба окренути Ѕогу, да не издаЉе себе и своЉе светиЬе и да долази и обнавЪа. ѕосебно Ље позвао децу рекавши да Ље √оспод говорио,, ѕустите децу да долазе к мени, Љер Ље таквих ÷арство Ќебеско“ и рекао да ниЉедан светски воРа, ниЉедан лажни пророк, ниЉедан лажни учитеЪ, се ниЉе обраЮао деци, Љер нема шта да им каже. Ќеки су чак и користили децу, како би их, користеЮи се лажима, напунили мржЬом. ,, ћеРутим, рекао Ље владика, будуЮност се не може градити на мржЬи коЉу уливате у своЉу децу“, што Ље рекао Љедном приликом када су косовски јлбанци исценирали троваЬе деце. ¬ладика Ље рекао да православЪе богати свет светиЬама и зато се треба у томе остати усправни и исправни до краЉа:

- ѕравославЪе богати свет светиЬама и ту треба да останемо верни до краЉа. ”справни и исправни и раширених руку према свима. Ќе гаЉити мржЬу, не освету, не нешто што нас неЮе извести нигде, него Ъубав ЉеванРеЪску, Ъубав трезвену, Ъубав одговорну. «ато требамо бити као деца по незлобивости, по доброти.

††††

ћитрополит ’ризостом Ље рекао да Ље за нас православне —рбе, ма где да смо роРени,  осово и ћетохиЉа наша колевка:

- ћи смо сви на  осову и ћетохиЉи одрасли, васпитавали се, учили се заветима косовских светиЬа и косовских светитеЪа мученика. ћеРу Ьима сигурно, Љедног од наЉвеЮих —ветога —тефана ƒечанскога. «ато данас треба када смо овде, када се молимо, када славимо успомену на Ьега, да ослушнемо шта нам то —вети —тефан ƒечански поручуЉе. ј он, из овога ковчега поручуЉе да волимо и Ъубимо  осово, као што он воли и Ъуби  осово, да чувамо и сачувамо  осово и ћетохиЉу, као што га он чува, никада не одлазеЮи из ове светиЬе, а то значи да и ми не треба никада да одлазимо са  осова и ћетохиЉе, веЮ да се увек на Ьему раРамо и да се на  осово и ћетохиЉу враЮамо, да се овдЉе попут Ьега освеЮуЉемо, ако треба и страдамо, али да свети и ЅожЉи бивамо. “о Ље данас порука —в.  раЪа.

††††

ћитрополит Ље рекао да Ље —вети краЪ —тефан ƒечански сигурно тужан данас што неки —рби напуштаЉу своЉа огЬишта, што се српска земЪа продаЉе.

-«ато —вети  раЪ данас нама свима поручуЉе „Кубите и волите  осово, као што га Ља Ъубим и чувам, враЮаЉуЮи се увек у Ьега, живеЮи у Ьему, обнавЪаЉуЮи га и ствараЉуЮи увЉек у Ьему нове вредноте, као што управо ствара братиЉа ове свети обитеЪи, као што ствара ≈пархиЉа рашко-призренска. ќд згаришта, од свега девастираног, од свега уништенога, ова епархиЉа, захваЪуЉуЮи жртви владике “еодосиЉа и братиЉе, свештенства и народа мученичког, ова се епархиЉа данас обнаЪа. ќва епархиЉа данас представЪа Љедан диван цвиЉет и украс наше цркве као што Ље била увЉек, а посебно ова светиЬа коЉа Ље задивЪуЉуЮа у сваком сегменту, и по монаштву, и по молитви и по овом данас нашем сабору овде, коЉи нас Ље око —ветог  раЪа сабрао- рекао Ље митрополит ’ризостом, захваливши се владики “еодосиЉу и братиЉи на ЬеговоЉ Ъубави, жртви и посвеЮености и на томе што следе пут —ветог  раЪа —тефана ƒечанског.

ƒечански монаси су после литургиЉе помазивали уЪем све коЉи су имали потребу за молитвом и помоЮи —ветога  раЪа, а сви су у колони прилазили и целивали мошти, коЉе су за ову прилику биле отворене.

” манастирскоЉ трпезариЉи била Ље приреРена трпеза Ъубави,а за народ коЉи Ље журио на пут било Ље послужеЬа и у манастирскоЉ порти.

28 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0