Srpska

ЂЌапади на светиЬе не остаЉу без казнеї

ќ прогонима православаца у ”краЉини

” периоду после украЉинског државног преврата из 2014. године посланици обласне скупштине “ернопоЪа су више пута покретали тему одузимаЬа ѕочаЉевске лавре од ”краЉинске ѕравославне ÷ркве ћосковског ѕатриЉархата и предаЉу те светиЬе и целог Ьеног поседа регионалном музеЉу. ”краЉински посланици су оваЉ потез обЉаснили тиме што сматраЉу да Ћавра припада целоЉ украЉинскоЉ нациЉи и да у ЬоЉ имаЉу право да служе и униЉати, и расколници лажне украЉинске цркве  иЉевског патриЉархата, као и друге неканонске цркве на подручЉу ”краЉине. —уштински, то значи да украЉински националисти желе да од канонске ѕравославне ÷ркве одузму велику светиЬу. Ќа сву среЮу, председник ”краЉине Љош увек ниЉе услишио молбе тернопоЪских политичара, иако у целоЉ тоЉ области, као и у другим деловима западне ”краЉине, долази до масовних напада на православне храмове од стране украЉинских екстремиста и униЉата, у чему им локалне власти пружаЉу нескривену подршку. ”купно говореЮи у периоду од три године отето Ље чак 40 православних храмова. ћеРутим, оно што наЉвише забриЬава Љесте чиЬеница да су сви ти храмови после одузимаЬа готово опустели, а многе отимаче храмова Ље, како сведоче мештани, после тих недела стигла тешка несреЮа. “о су теме о коЉима разговарамо са игуманом ѕочаЉевске лавре и митрополитом ѕочаЉевским ¬ладимиром (ћорозовим).

††††

Ц ¬ладико, намеЮе се историЉско пореРеЬе данашЬег прогона православаца у ”краЉини, подстакнутог украЉинским национализмом, са периодом после ќктобарске револуциЉе када су боЪшевици у складу са своЉим интересима подржавали разне расколнике унутар ÷ркве и предавали им храмове и манастире. ”сто се веЮина напада на православне храмове у ”краЉини поклапа са ескалациЉом разних политичких криза у тоЉ држави.  олику претЬу представЪаЉу такве опасне инициЉативе поборника расколничког  иЉевског патриЉархата?

Ц «нате, историЉа Ље наЉбоЪа учитеЪица. —ве те ЂинициЉативеї политичара неЮе ничему допринети, осим што Юе начинити велику штету.  ако Ље могуЮе очувати мир и Љединство у нашоЉ држави у коЉоЉ се стално распируЉу расколи у ЉединоЉ ÷ркви? Ўта значи одузимаЬе православних храмова и предаЉу истих расколницима и инославнима? ѕа то Ље злочин. јли они коЉи покреЮу и подржаваЉу такве поступке треба да упамте да се храмови не одузимаЉу само од Ъуди, веЮ и од Ѕога. £ер тако Ље речено у —ветом ѕисму: Ђƒом моЉ дом молитве нека се зове; а ви начинисте од Ьега пеЮину хаЉдучкуї (ћт. 21, 13).

√ледаЉте, у комунистичкоЉ епоси деловала Ље Љедна врло моЮна атеистичка машинериЉа, па ни она ниЉе успела да затвори ѕочаЉевску лавру. ѕрисетите се 1960-их година, када су комунисти под воРством ’рушчова водили прави рат против наше лавре. “ада су монахе на силу избацивали из манастира, одузимали им документе, затварали их у затворе и луднице, водом из шмркова топили Ьихове келиЉе. јли ћаЉка ЅожиЉа ниЉе допустила да се лавра затвори и она Ље, упркос свему, опстала.

††††

Ц £ер ѕочаЉевску лавру су у неколико наврата покушали да отму и “урци, и “атари, и униЉати.

Ц Ќа зиду ”спенске саборне цркве представЪен Ље Љедан историЉски догаРаЉ: опсада лавре, “атари одапиЬу на стотине стрела. јли над манастиром се ЉавЪа ѕресвета Ѕогородица и стреле се враЮаЉу откуда су дошле и погаРаЉу осваЉаче, а они се даЉу у бег. » то ниЉе баЉка. “о Ље реално сведочанство ЅожиЉег заступништва. “аЉ догаРаЉ Ље сачуван у летописима и другим документима. ј радило се о следеЮем. ” августу месецу 1675. године ћехмед IV, турски султан, наумио Ље да се освети ѕоЪскоЉ због нарушеЬа претходно склопЪеног примирЉа и због пораза коЉи Ље “урскоЉ нанет код ’отина на граници са ћолдавиЉом. ќн Ље послао воЉску коЉа Ље броЉала 50 хиЪада воЉника и коЬаника, саставЪену од “урака и “атара, под воРством Ќуредина, татарског султана, а све у намери да нападне поЪског краЪа.  ао и раниЉе, “атари су палили све краЉеве кроз коЉе су пролазили. » ето, на путу те крвничке воЉске нашао се мали и незаштиЮени православни ѕочаЉевски манастир. ƒок су се приближавали манастиру “урци су веЮ попалили све пропратне зграде, убили два монаха и почели да се спремаЉу за Љуриш. — воЉне тачке гледишта опсада манастира за Ьих ниЉе представЪала озбиЪну препреку: манастир тада ниЉе био опасан зидинама, ниЉе било ни одбрамбених кула, као што Ље касниЉе представЪан на разним литографиЉама, и иза високе дрвене ограде скривало се много сеЪака коЉи су ту нашли уточиште од турског зулума. ѕомоЮи ниЉе било. »гуман манастира отац £осиф (ƒобромирски) Ље дао благослов братиЉи да се обрати ЉединоЉ «аступници Ц ћатери ЅожиЉоЉ Ц и Ѕлаженом угоднику £ову.

††††

” цик зоре 5. августа “урци су започели Љуриш. ћонаси су на то одговорили читаЬем акатиста пред чудотворном иконом ѕочаЉевске Ѕогородице. » веЮ код читаЬа првог кондака Ђ¬озбраноЉ ¬оЉеводЉеї над црквом —вете “роЉице се поЉавила —ама ÷арица Ќебеска с омофором у раширеним рукама, у пратЬи небеских анРела и ѕреподобног £ова. Мих су угледали и “урци и почели су да одапиЬу стреле пут небеских заштитника, али стреле су се одбиЉале Ьима у сусрет и погаРале стрелце. Ќападачи су се од тога грдно уплашили и настали су хаос и паника, те су почели да беже. —удеЮи по летописима коЉи се чуваЉу у лаври неколико нападача Ље после заробЪаваЬа одлучило да остане у манастиру, примили су православЪе и све преостале године свог живота су провели у манастиру на послушаЬу. «а вЉек и вЉеков Ље таЉ догаРаЉ запамЮен у ѕочаЉеву и целоЉ ÷ркви. —вакодневно читамо благодарне молитве пред чудотворном иконом ѕочаЉевском и кивотом ѕреподобног £ова у знак захвалности за то чудесно спасеЬе.

ЅезброЉни су примери заступништва и помоЮи Ѕогоматери и до дана данашЬег сваки ходочасник, парохиЉан лавре осеЮа ту помоЮ. ћаЉка ЅожиЉа се Љош 1240. године овде Љавила у виду огЬеног стуба и оставила у камену отисак —вог —топала. ќна Ље као Ќеопалима  упина посведочила да Ље ово место свето. ќна Ље овде »гуманиЉа, покровитеЪ овог краЉаЕ

Ц ¬ладико, испричаЉте нам какве су све тешке несреЮе погодиле оне коЉи су учествовали у нападима на ѕочаЉево за време ’рушчова.

Ц “о Ље трагична прича. Ѕио Ље у вароши  ременцу неки главни секретар окружног комитета јндреЉ »чански, коЉи Ље себи поставио за циЪ да затвори лавру на било коЉи начин. ѕрикупЪао Ље податке о монасима, потказивао  √Ѕ-у.  ада су комунисти затварали монашки “роЉицки скит, лично Ље присуствовао уништеЬу древног иконостаса, умало да ниЉе пЪувао на иконе, хулио на свеце. £една од присутних жена га Ље на украЉинском упитала: Ђ«ар се Ѕога не боЉите, Мегове казне?ї Ђјко √а има, нека ме казни!ї Ц насмеЉао се и отишао. ј истог дана Ьегова Юерка, коЉа Ље студирала хемиЉу у Ћавову, спроводила Ље експеримент у лабораториЉи и у рукама ЉоЉ Ље експлодирао суд са киселином. ƒобила Ље тешке опекотине, затим Ље ослепела и напослетку умрлаЕ —ахранили су Ље на сеоском гробЪу недалеко од лавре. ѕосле тога Ље таЉ комуниста горко плакао и роптао: ЂЅоже, Ѕоже, зашто си ме тако тешко казниоЕї.  ажу да се таЉ после покаЉао и поверовао у Ѕога.

Ц Ўта мислите, да ли они коЉи данас нападаЉу ÷ркву знаЉу за те догаРаЉе?

Ц “ешко да их то занима. “е Ъуде можемо само да жалимо, Љер они свесно чине злочине нападаЉуЮи светиЬе. ј такви поступци никада не пролазе некажЬено. ѕоставЪа се питаЬе какав Ље Ьихов циЪ? Ўта они заправо желе? ƒа се одаЉу безакоЬу, да понове пут своЉих претходника коЉи су прогонили ’риста? јко су они верници (а они се представЪаЉу као такви), онда их √оспод ниЉе научио да тако поступаЉу. ѕоред тога, они мисле да су монаси безвоЪни, слаби. јли монаси уопште нису такви, они су исповедници коЉи су спремни да у сваком тренутку своЉ живот даЉу за ’риста.

«бог тога ми Ље жао наших земЪака, наших савременика, коЉи су се дрзнули да дигну руку на ÷ркву ’ристову, Љер се мешаЉу у сферу духовног живота, у нешто о чему поЉма немаЉу, и тиме на себе привлаче кажну ЅожиЉу. “реба тражити духовно обЉашЬеЬе за све те антицрквене поЉаве и разне политичке инициЉативе. ѕо речима ƒостоЉевског, сатана се бори с Ѕогом, а боЉиште су Ъудска срцаЕ

††††

Ц ”пркос томе у последЬих неколико година кренуо Ље нови талас отимаЬа православних храмова у ”краЉиниЕ

Ц ћени долазе свештеници из суседних округа, где су им отели цркве. » какав Ље резултат свега тога? Куди у те цркве престаЉу да иду, оне су опустеле. ”змимо као пример село  атериновку где Ље била права битка испред храма, и о томе зна цела земЪа. ѕоборници  иЉевског патриЉархата су, уз подршку неонацистичког Ђƒесног сектораї, заузели цркву —ветог АорРа, 15. септембра 2015. године. ” том нападу су применили тешку силу Ц палице, сузавац. Ѕило Ље повреРено 20 Ъуди, меРу коЉима су биле и незаштиЮене жене. ƒо данас су мештани  атериновке изградили нови храм под ЉурисдикциЉом каносне цркве ћосковског ѕатриЉархата у коме се моле. јко одете тамо и поразговарате са свештеником, он Юе вам сам реЮи са каквим последицама су се суочили отимачи храмова, шта се све десило тим агресивним Ъудима за последЬе три године. Ќеки од Ьих су умрли, други су обогаЪени под различитим околностима, други су оболели од туберкулозе, жутице, треЮи су тешко повреРени на поЪским радовима или у саобраЮаЉним несреЮамаЕ

Ц Ўта нам Ље чинити како би завладо мир, не само у верском животу, веЮ у целоЉ ”краЉини?

Ц √оспод Ље говорио: Ђѕо томе Юе сви познати да сте моЉи ученици, ако будете имали Ъубав меРу собомї (£н. 13, 35). “о Ље наЉважниЉи предуслов сваког мира Ц породичног, друштвеног, државног Ц испуЬеЬе те ’ристове заповести.  оЉи Ље разлог за то што нема меРусобног разумеваЬа меРу Ъудима? –азлог се своди на то да Ље ишчезла наша жеЪа да разумемо Љедни друге, да се меРусобно уважавамо, да волимо Љедни друге, да се заЉедно радуЉемо. ѕоследица свега тога Ље пораст безакоЬа. ѕреподобни —ерафим ¬ирицки Ље говорио да Юе у наше време од зависти, грамзивости, користоЪубЪа, Ъубави према новцу Ъуди страдати. –ади новца се продаЉу породичне вредности, продаЉе се савест, продаЉе се морал, све оно што има истинску вредност се продаЉе ради користоЪубивости. –екламира се комфор, као идеал Ъудског савршенства, у коме сви ми желимо да живимо, и савремени човек духовно страда ЉуреЮи за тим комфором. „овек упада у такав Юорсокак на духовном плану да ниЉе више у стаЬу да се самостално одатле избави, веЮ су му руке и ноге свезале силе зла, и сатана неЮе тако лако пустити своЉу жртву. „овек мисли Ц Љош Љедан корак, Љош да прогурам неки посао, па Юу се онда осврнути на душуЕ » тако све до старости, а тад веЮ нема ни времена, ни снаге за такав преокрет.

Ц ¬ладико, желео бих да завршим оваЉ разговор с нечим оптимистичним.  ако верници треба да се поставе у условима коЉе сте описали?

Ц “реба да имамо на уму да Ље √оспод увек с нама и да трновит и узак пут води у ÷арство Ќебеско. ƒата нам Ље слобода, зато Ље треба више користити за молитву, чешЮе осеЬивати себе  рсним знамеЬем, како нас √оспод не би лишио своЉе милости, како би нас ƒух ЅожиЉи уразумио, надахнуо, да бисмо памтили да пут трпЪеЬа, скрушености и Ъубави води у ÷арство Ќебеско. ƒанас Ље хришЮанима Љако тешко. јли √оспод види и зна наше потребе и никада нас неЮе оставити без —воЉе заштите и помоЮи. ЌиЉе случаЉно ќн говорио: ЂЌе боЉ се мало стадо!ї (Ћк. 12, 32). ¬ера светих треба да нам буде вечити пример и, метафорички говореЮи, треба да будемо глуви и неми пред искушеЬима овога света.

митрополитом ѕочаЉевским ¬ладимиром (ћорозовим)
разговарао —ергеЉ √ерук
—а руског јлександар АокиЮ

12 / 01 / 2018

     оментари:

    2018-01-22
    23:35
    ’аЯи ƒрагана £оциЮ:
    —лава Ѕогу за све!¬еома поучне речи!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0