Srpska

ќ моштима светих угодника

ƒесница —ветог АорРа ƒесница —ветог АорРа
††

£едан од наЉтежих и наЉсаблажЬивиЉих догаРаЉа последЬих година за нас, веруЉуЮе православне Ъуде, повезан Ље са отвараЬем моштиЉу ЅожЉих угодника.[1]

Ќедавни догаРаЉи су потресли оне од нас коЉи се мало разумеЉу у истински црквени живот, коЉи нису упознати с искуством светих отаца. «ато хоЮу да размотрим ово питаЬе на основу истинског светоотачког учеЬа ÷ркве, и ако су за многе били неочекивани резултати отвараЬа моштиЉу, онда Юе не маЬе неочекивано бити за Ьих да чуЉу и оно што намеравам да кажем.

ћноги сматраЉу да мошти мораЉу да буду нетЪене, т. Љ. да чуваЉу изглед тела; ако тога нема, онда говоре о превари и труде се свим снагама да нам наметну то лажно мишЪеЬе.

–еч „мошти“ Ље употребЪена пре свега у истом оном значеЬу као и латинска реч релиел Ц реликвиЉа, т. Љ. она означава Љедноставно „остатке“. Ќаша реч „мошти“ потиче од корена „моЮ“, т. Љ. мошти Ц то су кости, скелет, она унутрашЬа потпора на коЉоЉ се држи тело. ” “ребнику, кЬизи коЉа прати живот хришЮанина од роРеЬа до смрти, у делу „ќпело над лаиком-хришЮанином“ реч „мошти“ се употребЪава у смислу „остаци“:

 ада умре неко православан, сродници Ьегови позиваЉу свештеника коЉи дошавши у куЮу у коЉоЉ леже мошти умрлога ставЪа епитрахиЪ и, запаливши тамЉан у кадионици, кади тело мртваца и све оне коЉи ту стоЉе, а почиЬе обично: Ѕлагословен Ѕог нашЕ Ќа краЉу опела, када односе покоЉника уз поЉаЬе —вети Ѕоже: и тако узевши мошти, идемо ка гробуЕ » даЪе: и спуштаЉу се мошти у гроб, а архиЉереЉ или свештеник, узевши прах лопатом, прелази крстом преко моштиЉу, говореЮи: √осподЬа земЪа и све што Ље у ЬоЉ и што живи на ЬоЉ. ј онда сипа преко моштиЉу ЉелеЉ из кандила.

” прве векове хришЮанства мошти светих мученика су се поштовале исто као и данас, али уопште нису сматране за „нетЪено тело“ у нашем смислу. “о Ље нарочито разумЪиво када се узме у обзир да су многе од Ьих бацане зверима и чак спаЪиване.

—ветитеЪ £ован «латоуст, говореЮи о блаженом ¬авили: „ѕрошло Ље доста времена од погреба светог ¬авиле, тако да су у гробу остале само кости“, очигледно ниЉе сматрао да тело светога обавезно мора да буде нетЪено. —лична мишЪеЬа налазимо у Ьеговом „—лову о ћакавеЉима“: „Ќе говори ми о праху, не замишЪаЉ пепео и иструлеле од времена Ьихове кости, веЮ отвори очи вере и погледаЉ на силу ЅожЉу коЉа им Ље своЉствена, на благодат ƒуха коЉа их Ље обукла, на славу Ќебеске —ветлости коЉа их окружуЉе“. —вети јмвросиЉе ћилански говори слично: „ƒивно Ље видети како пропадЪиво тело светих чини чудеса“.

ћогу се навести сведочанства многих светих отаца коЉа показуЉу да се у √рчкоЉ ÷ркви мошти никада нису схватале као нетЪено тело. јко погледамо светогорску праксу, видеЮемо нешто веома необично за нас. “амо Ље раширено мишЪеЬе да се сваког човека тичу речи: «емЪа Љеси и у земЪу Юеш отиЮи. —ахранивши умрлог монаха, —ветогорци га после неког времена ископаваЉу из земЪе да би видели да ли Ље Ьегово тело иструлело. јко Ље тело неоштеЮено, сматраЉу да Ље таЉ човек био толико грешан да га земЪа не прима. «а Ьега почиЬу да се поЉачано моле да би му √оспод опростио и земЪа га примила. “ако да овде нема ни говора о непропадаЬу тела. » мошти грчких светих, рецимо £ована «латоуста, Ц само су делови скелета.

—вештеномученик —ергиЉе (ћечов) —вештеномученик —ергиЉе (ћечов)
ќвако Ље било у √рчкоЉ ÷ркви. јли можда се у нашоЉ –ускоЉ ÷ркви друкчиЉе учило. —етимо се опет значеЬа руске речи „мошти“ коЉа потиче од корена „моЮ“ (моЮан, силан). ≈во шта на основу проучаваЬа древних руских летописа говори ≈. √олубински: „»справно Ље сматрати да су мошти светих некада више или маЬе цела тела, а некада саме кости. —амо означаваЬе остатака светих речЉу мошти говори о томе да су наши преци под Ьима подразумевали углавном кости, Љер реч „мошти“ значи управо кости“. 1478. године у ћоскви су радеЮи на храму ”спеЬа отварали гробове митрополита ради прегледаЬа Ьихових тела и као резултат прегледа су написали у Љедном летопису следеЮе: „£ону наРоше целога, ‘отиЉа не потпуно, само Љедну ногу, а  иприЉан Ље сав иструлео, само су остале мошти“. ѕотпуно Ље Љасно да „мошти“ значи кости. 1667. године отворене су мошти преподобног Ќила —толобенског, и о томе Ље обавештен митрополит Ќовгородски ѕитирим: „—андук и тело Ьегово свето иструлише, а мошти свете су целе све“. ≈. √олубински наводи речи преподобног £осифа ¬олоцког коЉи у своЉем „ѕросветитеЪу“ пише о моштима: „ќве кости су прах и земЪа; али пошто су за демоне страшне, и слепи од Ьих прогледаваЉу, кужни и болесни се исцеЪуЉу од свакаквих болестиЕ ако видимо некога од светих, или кост од Ьеговог тела, или прах од сандука Ьеговог, са чашЮу и свето треба да чувамо и са страхом да се клаЬамо и целивамо с ЪубавЪу“.

Ќаравно, све ово не значи да нема нетЪених тела светитеЪа. “ела многих светих угодника су се сачувала или у потпуности, или делимично. £едан од примера коЉи Ље забележила совЉетска власт су мошти Љарославских чудотвораца. ѕриликом отвараЬа Ље сачиЬен акт коЉи говори о томе да Љарославски кнежеви Ц “еодор, ƒавид и  онстантин „имаЉу сачувано тело, кости, хрскавице и кожу на сасушеном телу“. » ово ниЉе Љедини случаЉ, наравно. ” музеЉу лежи нетЪено тело светитеЪа £оасафа Ѕелгородског. ” „ернигову су мошти светитеЪа “еодосиЉа коме Ље иструлео само део пете. ћошти “оболског митрополита ѕавла коЉе се чуваЉу у  иЉево-ѕечерскоЉ Ћаври су такоРе целе, али се не сматраЉу моштима светог угодника.

јко све ово размотримо, постаЉе Љасно да ÷рква ниЉе никад учила о моштима као о нетЪеним телима. ѕрославЪаЬе моштиЉу угодника се врши независно од тога да ли Ље иструлело или ниЉе Ьихово тело. —ветитеЪ се прославЪа због свог живота и за ону благодатну помоЮ коЉу Ље пружао Ъудима и за време свог живота, и после смрти. ј мошти су остаци светог човека, како сачувана тела, тако и кости и чак остаци у виду праха и пепела. ќвако Ље одувек учила ÷рква.

јли истовремено су постоЉале тенденциЉе поимаЬа моштиЉу управо као нетЪених тела.

ѕогледаЉмо, можда се тек у последЬе време поЉавило ово ново учеЬе о „непропадаЬу“ моштиЉу? —вима Ље у сеЮаЬу отвараЬе моштиЉу преподобног —ерафима —аровског. «а многе Ље тада било саблажЬуЉуЮе што су наРене само кости. ” ѕетрограду су се раширила говоркаЬа да старац —ерафим уопште ниЉе био свет, да су мошти отворене само због жеЪе —инода и √осподара; говорило се да се оригинални документи с отвараЬа моштиЉу криЉу од народа. ќва говоркаЬа су узнемиравала Љавност, и покоЉни ѕетроградски митрополит јнтониЉе (¬атковски; умро 1912.) био Ље принуРен да обЉави посланицу у коЉоЉ Ље рекао да се прославЪаЬе моштиЉу светих угодника уопште не врши зато што они имаЉу нетЪена тела, веЮ због Ьиховог светог живота. ќва реч Ље била битна због тога што Ље, прво, била упуЮена целоЉ Љавности и, друго, тицала се веома великог светитеЪа, о чиЉоЉ су светости оставили сведочанства наши дедови, сеЮаЬе на кога живи, те зато ниЉе било никакве сумЬе у Ьегову светост, Ьегове подвиге, силу Ьегове молитве, Ьегову помоЮ напаЮенима.

“реба реЮи да Ље поЉам „нетЪене мошти“ постоЉао Љош у давнини. ќво изгледа несхватЪиво ако се упореди с тек наведеним расуРиваЬима. ќчигледно се поЉам „нетЪениЉе, непропадаЬе“ употребЪавао у неком другом смислу о чему говори следеЮи пример. ¬оЉвода —уздаЪски у свом извештаЉу —уздаЪском архиепископу о прегледаЬу гробнице Ѕориса £урЉевича говори да су „кости целе“, а затим их веЮ назива „нетЪеним костима“. »згледа да се реч „нетЪениЉе“ примеЬивала не само за тело, веЮ и за кости, т. Љ. за било коЉе остатке коЉи се називаЉу моштима.

 ада Ље √оспод стварао човека, узео Ље од земЪе прах и удахнуо у Ьега дах живота. „овек се назива венцем творевине, он Ље „сатаЉник Ѕожанских “аЉни“, говори √ригориЉе Ѕогослов. ѕрво Ље био створен свет невидЪиви Ц свод небески, затим свет видЪиви, и тек онда Ље √оспод створио човека у коме Ље споЉио оба света. „овек Ље предодреРен да буде анРео у плоти, како се поЉе у тропару ѕророку »лиЉи, и ÷рква, поЉуЮи о светим угодницима, говори о Ьима: „«емни ангели и небески Ъуди“. „Ўта Ље Ѕог за душу, то Ље душа за тело“, Ц говори √ригориЉе Ѕогослов, и ако Ље задатак човека обожеЬе, онда Ље то обожеЬе не само душе, веЮ и тела. „„овек мора да своЉе тело, као помоЮно (у односу на душу), Ц наставЪа светитеЪ, Ц стави у службу Ѕогу“.  од нас Ъуди душа не може да буде одвоЉена од тела, (она се одваЉа само ЅожЉим нареРеЬем, када умиремо, и тада само привремено), и ако Ље душа човекова света, онда му Ље и тело свето.

ѕостоЉи и други поглед на тело коЉи Ље упадЪиво изражен у завештаЬу Ћ. Ќ. “олстоЉа, коЉи своЉе тело назива „одвратном и непотребном ствари“ коЉу треба што пре уклонити да не би сметала другима да живе: „«аиста сам се одрекао ÷ркве, престао сам да испуЬавам Ьене обреде и написао сам у завештаЬу своЉим ближЬим да, када будем на самрти, не пуштаЉу код мене црквене служитеЪе, и да моЉе мртво тело што пре уклоне, без икаквих над Ьим речи и молитви, као што се уклаЬа било коЉа одвратна и непотребна ствар, да не би сметала живима“.

ѕрема учеЬу ѕравославне ÷ркве, тело не само да ниЉе „одвратна и непотребна ствар“, веЮ Ље нужно за наше спасеЬе. «а нас, веруЉуЮе, процес обожеЬа душе Љесте уЉедно и процес обожеЬа тела, Љер се ми с телом спасавамо, и √ригориЉе Ѕогослов каже да Юе душа ступити у горЬи свет „заЉедно с плотиЉу, стопивши се с Ьом Љедним духом, умом и богом“, богом Ц у смислу обожеЬа. ’ристос нам Ље открио пут ка обожеЬу, само треба да идете Ьиме, ствар Ље до вас.

ј шта Ље то плот или тело? ” хришЮанском учеЬу постоЉе три поимаЬа плоти: 1) плот безгрешна, света, саздаЬе ЅожЉе, она ѕлот о коЉоЉ Ље речено: —лово (Ћогос) постаде тиЉело (£ован., 1, 14) и коЉа се у ’ристу толико осветила да —паситеЪ каже:  оЉи Љеде моЉе тиЉелоЕ има живот вЉечни (£ован., 6, 54); 2) „плот“, „плотски“ Ц то Љест греховни, супротност „духу“, „духовноме“; 3) наше тело у коЉем се сЉедиЬуЉе и Љедно и друго. »ако Ље наша плот огреховЪена, не треба заборавити да Љу Ље створио Ѕог.  о Ље пажЪиво слушао парастос, сеЮа се ових речи: ѕлачем и ридам, размишЪам о смрти ада и видим лепоту нашу, створену према лику ЅожЉем, унакажену, осрамоЮену, обезобличену у гробу како лежи. ќвде се не говори о души, веЮ о телу коЉе лежи у гробу, Ц да Ље оно створено према лику ЅожЉем. јко Ље циЪ хришЮанског живота задобиЉаЬе ƒуха —ветога, онда не само за душу, веЮ и за тело, како сведоче своЉим искуством, своЉим животом свети угодници. √оспод Ље, пребиваЉуЮи у “елу, творио чудеса, васкрсавао чак и мртве (сина Ќаинске удовице, £аирову кЮи), преко “ела се чак и одеЮа ’ристова освештавала и постаЉала чудотворна Ц додирнувши Ље само исцелила се жена крвоточива. „ак Ље и сенка апостола чинила чудеса Ц они на коЉе би пала су се исцеЪивали од болести. ¬ан тела не бисмо могли да живимо. —амо се воЪом ЅожЉом привремено раскида савез душе и тела. “реба увек памтити оно што говори јпостол: »ли не знате да Ље тиЉело ваше храм —ветога ƒуха коЉи Ље у вама, коЉега имате од Ѕога и нисте своЉи? £ер сте купЪени скупо. ѕрославите, дакле, Ѕога тиЉелом своЉим и духом своЉим, Љер су ЅожиЉи (1  ор., 6, 19-20).

ѕрема учеЬу отаца ÷ркве, наше тело узима све оно од чега живи душа, узима и грех, и добро, ругобу и светост. —вети оци саветуЉу да кривимо за наше ружне поступке не тело, веЮ дух и душу, греховне помисли коЉе се раРаЉу у души. «ло не почиЬе од тела, веЮ од душе, и обрнуто Ц ако Ље душа задобила ƒуха —ветога, то се преноси на тело, и то предаЉе се тако да се освеЮуЉе сваки део Ьегов, свака кост, сваки уд. —етите се благодарствених молитви после —ветог ѕричешЮа: Љош продри у удове и све саставе моЉе, у све зглобове, у унутрашЬост и у срце. —пали трЬе свих сагрешеЬа моЉихЕ учврсти саставе са костима, просвети пет простих чула.

»кона —вештеномученика —ергиЉа (ћечова) »кона —вештеномученика —ергиЉа (ћечова)
јко се тако разумева сврха нашег тела Ц да буде сасуд ƒуха —ветога, онда Ље разумЪиво шта значе за веруЉуЮе гробови светих угодника ЅожЉих Ц уопште не исто што и гроб некаквог значаЉног човека. ” гробовима светих угодника Ље скривена благодат. £ер постоЉи само овакво питаЬе: или ми уопште не веруЉемо у Ѕога и могуЮност одуховЪеЬа и освеЮеЬа нашег биЮа, или пак веруЉемо у задобиЉаЬе ƒуха —ветога свим нашим биЮем Ц онда Юе и тела светих угодника бити за нас света. јко веруЉемо да можемо да примимо благодат ЅожЉу не само душом, веЮ и телом, онда Юе нам постати Љасне речи светог £ована «латоустог: „ќтвори очи вере и погледаЉ на своЉствену им силу ЅожЉу, на благодат ƒуха у коЉу су обучена“. » онда Юе за нас те кости, таЉ прах да буду драгоцени не само као остаци драгих Ъуди, веЮ као сасуди пуни благодати: чесне твоЉе мошти као сасуд благодати пуни коЉи се излива на све коЉи им долазеЕ (»з акатиста ѕреподобном —ергиЉу).  од ћакариЉа ≈гипатског се много говори о томе да су свети задобили ƒуха —ветога не само душом, веЮ и телом.

ќдавде следи да богослужеЬе ниЉе само сабраЬе двоЉе или троЉе у име ЅожЉе. “о ниЉе тако Љедноставно: Ља и ти смо се окупили и веЮ можемо да вршимо богослужеЬе. ÷ентар богослужеЬа Љесте ≈вхаристиЉа, а врше Ље често лоши, гадни, грешни Ъуди. јли ми ипак веруЉемо да се “аЉна заиста дешава, да заиста долази до претвараЬа (пресуштествЪеЬа) хлеба и вина у “ело и  рв ’ристову коЉима се причешЮуЉемо у “аЉни ≈вхаристиЉе. ѕа ми смо често само телом у храму, ми се можда уопште ни не молимо, можда се не моли ни сам свештеник коЉи врши “аЉну, меРутим, ми веруЉемо да се “аЉна ипак дешава.

Ўта нам даЉе ту сигурност? “реба знати да Ље ÷рква пре свега ÷рква Ќебеска и да, вршеЮи ≈вхаристиЉу, ми Ље вршимо у име целе ÷ркве Ц Ќебеске и земаЪске, у име светих коЉи се подвигом добрим подвизаваше на земЪи, и пре свега у име ћаЉке ЅожЉе. » свештеник коЉи врши претвараЬе —ветих ƒарова веруЉе да се оно врши не због Ьегових заслуга и молитви, веЮ у име целе Ќебеске ÷ркве. ѕриносимо ти ову словесну службу (у име) за праоце у вери упокоЉене, оце, патриЉархе, пророке, апостоле, ЉеванРелисте, мученике, исповеднике, постнике и сваки дух праведни у вери преминули, а посебно за ѕресвету, ѕречисту, ѕреблагословену, —лавну ¬ладичицу нашу Ѕогородицу и ѕриснодЉеву ћариЉу Ц овако се свештеник моли у име оних коЉима стално прибегава у молитвама.

” суштини никаквих “аЉни у богослужеЬу не може да буде за оне коЉи не веруЉу у општеЬе са светима. јко немамо с Ьима везу, ако одбацуЉемо живе удове “ела ’ристовог, онда немамо ни —амо “ело ’ристово, нема ÷ркве, нема “аЉни. Ќаравно, постоЉе и сада ЅожЉи изабраници, они се можда налазе меРу нама, али ми их не знамо: меРутим, Ьиховим молитвама имамо пуноЮу црквеног живота. јко све ово нису за нас само речи, онда Ље разумЪиво зашто се врши и вршила на моштима литургиЉа Љош у катакомбама и зашто Ље 5. ¬асеЪенски —абор потврдио оваЉ обичаЉ. ’ришЮани су веровали да су свете не само душе, веЮ и тела угодника, и 7. ¬асеЪенски —абор Ље установио да се без антиминса са честицом светих моштиЉу не сме освештавати ÷рква. ћошти светих угодника су залог тога да они с нама врше богослужеЬе.

Ќаше тело ниЉе бескорисна ствар, веЮ Ље створено према лику ЅожЉем и може да буде такоРе свето и нетЪено као и душа. ” канону за свето ѕричешЮе читамо: ќ, страшне таЉне! ќ, милосрРа ЅожЉег!  ако се Ља ништавило причешЮуЉем Ѕожанског “ела и  рви и постаЉем непролазан (нетЪен у цркв. слов.). ќвде се говори о нетЪениЉу не само душе, веЮ и тела. »сто тако и крштеЬе чини нетЪеном не само душу, веЮ и тело.

—ада Юе нам можда постати Љасно шта значи израз „нетЪене мошти“, „нетЪене кости“. ј за човека коЉи Ље отишао од ÷ркве он може да буде саблазан исто као што за многе може да буде саблажЬива молитва за целомудреност при вршеЬу “аЉне Ѕрака, Ц целомудреност не претпоставЪа обавезно девственост. «а човека црквеног Ље очигледно да ми коЉи имамо тело морамо да га ставимо у службу Ѕогу, и да Ље циЪ доласка ’ристовог Ц освеЮеЬе не само душе, веЮ и тела, т. Љ. успоставЪаЬе у човеку лика ЅожЉег.

 ада сви коЉи су у гробовима устану (из „ина погребеЬа), каква устане душа, такво Юе устати и тело. јко Ље душа постала чистиЉа и боЪа, онда Юе се и тело осветити. ћи обично не разумевамо овако нетЪениЉе тела, смештаЉуЮи га пре васкрсеЬа мртвих.

—вештенослужитеЪ се на опелу моли: “и  оЉи си ме некада саздао из небиЮа и почаствовао “воЉим Ѕожанским ликом, а због прекршаЉа заповести опет ме вратио у земЪу из коЉе сам узет, врати ме богосличности, да се у првобитну лепоту обучем.

ƒакле, ÷рква Ље установила поштоваЬе светих моштиЉу, прво, зато што су оне сасуди пуни благодати, и, друго, зато што су оне залог тога да Юе свети пребивати с нама не само душом, веЮ и телом.

ѕревела ЅиЪана ¬иЮентиЮ


[1] 1920-их година безбожна боЪшевичка власт Ље масовно Љавно отварала Юивоте са моштима светаца и скрнавила их.

—ветосавЪе

07 / 02 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0