Srpska

Ѕеседа о —трашном —уду

††††

 ада Юе доЮи дан —трашног —уда зна само Ѕог ќтац, али знаци приближаваЬа Ьеговог су дати и у £еванРеЪу и у ќткривеЬу светог апостола £ована Ѕогослова. ќткривеЬе говори о догаРаЉима краЉа свиЉета и о —трашном —уду понаЉвише у сликама и таЉанствено, али свети ќци су га обЉашЬавали и постоЉи право црквено предаЬе коЉе нам говори и о знацима приближаваЬа краЉа свиЉета и о —трашном —уду.

ѕриЉе краЉа постоЉаЬа «емЪе на ЬоЉ Юе настати пометЬа, ратови, сукоби, глад, земЪотреси. Куди Юе патити од страха, умираЮе од ишчекиваЬа несреЮа. ЌеЮе бити живота, ни радости животне, него болно стаЬе отпадништва од живота. ЌаступиЮе отпадништво не само од живота, него и од вЉере, и —ин „овЉечЉи када доРе хоЮе ли на «емЪи вЉеру пронаЮи? Куди Юе постати горди, незахвални, порицаЮе «акон Ѕожански: истовремено са отпадништвом од живота наступиЮе и осиромашеЬе моралног живота. ЌастаЮе слабЪеЬе добра и повеЮаЬе зла. ќ томе времену и говори свети апостол £ован Ѕогослов у свом богонадахнутом дЉелу, коЉе се назива ќткривеЬе. ќн сам казуЉе да „беЉаше у ƒуху, што значи да Ље —ам ƒух —вети био у Ьему када су му се у различитим сликама показале судбине ÷ркве и свиЉета и зато то Љесте ќткривеЬе ЅожиЉе.

—удбину ÷ркве он приказуЉе у лику жене коЉа се у томе времену скрива у пустиЬи: она се не поЉавЪуЉе у животу, као ни данас (бесЉеда из 1960. год.) у –усиЉи. ” животу Юе одлучуЉуЮи значаЉ имати оне снаге коЉе припремаЉу поЉаву јнтихриста. јнтихрист Юе бити човЉек, а не оваплоЮени Раво. „јнти“ Ље риЉеч коЉа значи стари, или пак, она значи „умЉесто“ али и „против“. “аЉ човЉек жели да буде умЉесто ’риста, да заузме Мегово мЉесто и да има оно што би морао да има ’ристос. ќн жели да има исту привлачност и власт над читавим свиЉетом. » добиЮе ту власт приЉе пропасти своЉе и пропасти читавог свиЉета. »маЮе помоЮника, ћага, коЉи Юе силом лажних чуда извршавати Ьегову воЪу и убиЉати оне што не признаЉу јнтихристову власт. ѕриЉе пропасти јнтихристове поЉавиЮе се два праведника, коЉи Юе га разобличити. ћаг Юе их убити и три дана Юе тиЉела Ьихова бити несахраЬена и ликоваЮе много јнтихрист и слуге Ьегове, и одЉедном Юе ти праведници васкрснути и читава воЉска јнтихристова Юе бити збуЬена, ужаснута, а сам јнтихрист Юе изненада пасти мртав, убиЉен силом ƒуха.

јли шта ми знамо о човЉеку-јнтихристу? Мегово тачно пориЉекло Ље непознато. ќтац му Ље потпуно непознат, а маЉка Ље нечиста лажна дЉевица. ќн Юе бити £евреЉин од племена ƒановог. Ќа ово нас наводи то што Ље £аков, умируЮи, рекао да Ље он (ƒан), кроз своЉе потомство, „змиЉа поред пута и гуЉа на стази, коЉа уЉеда коЬа за кичицу, те пада коЬаник наузнак“. “о Ље алегориЉска назнака да Юе он дЉеловати лукавством и злом. £ован Ѕогослов у ќткривеЬу говореЮи о спасеЬу синова »зраиЪевих каже да Юе се пред краЉ свиЉета мноштво £евреЉа обратити ’ристу, али у списку коЪена коЉа Юе се спасти нема ƒановог коЪена. јнтихрист Юе бити врло паметан и обдарен вЉештином општеЬа са Ъудима. ќн Юе бити опчиЬавауЉуЮи и Ъубазан.

‘илозоф ¬ладимир —оловЉев Ље много радио на томе да прикаже долазак и личност јнтихриста. ќн Ље брижЪиво користио све материЉале о овом питаЬу, не само светоотачке, него и муслиманске, и створио Ље ову упечатЪиву слику. ѕриЉе доласка јнтихриста у свиЉету се веЮ припрема Ьегово поЉавЪиваЬе. „“аЉна зла веЮ деЉствуЉе“ и силе коЉе припремаЉу Ьегово поЉавЪиваЬе приЉе свега се боре против законите царске власти. —вети апостол £ован каже да се „не може поЉавити јнтихрист, све док не буде уклоЬен ќнаЉ коЉи одржава“. —вети £ован «латоусти обЉашЬава да Ље „ќнаЉ коЉи одржава“ Ц законита побожна власт, таква власт коЉа се бори против зла. „“аЉна“ коЉа дЉелуЉе у свиЉету не жели то, не жели борбу против зла силом власти; насупрот томе, она жели власт безакоЬа и када то постигне онда више ништа неЮе спречавати поЉаву јнтихриста. ќн Юе бити не само паметан и опчиЬавауЉуЮи: веЮ и наизглед сажаЪив, чиниЮе добро и биЮе милосрдан ради ЉачаЬа своЉе власти. » када Ље толико учврсти да га читав свиЉет призна, тада Юе показати своЉе право лице. «а престоницу Юе изабрати £ерусалим зато што Ље баш овдЉе —паситеЪ открио своЉе Ѕожанско учеЬе и —воЉу Ћичност и ту позвао читав свиЉет на блаженство добра и спасеЬа. јли свиЉет ниЉе прихватио ’риста и распео √а Ље у £ерусалиму, а у доба антихриста £ерусалим Юе постати престоница свиЉета, коЉи Ље признао власт јнтихриста.

ѕостигавши наЉвишу власт, јнтихрист захтиЉева од Ъуди признаЬе да Ље остварио оно што ниЉедна земаЪска власт нити било ко ниЉе могао да оствари и захтиЉева клаЬаЬе себи као наЉвишем биЮу, као богу.

—оловЉев добро описуЉе карактер Ьеговог дЉеловаЬа као ¬рховног ¬ладара. ќн Юе свима чинити по воЪи, уз услов прихватаЬа Ьегове ¬рховне власти. ќн Юе оставити могуЮност живота цркви, дозвоЪаваЮе ЉоЉ богослужеЬа, обеЮаваЮе изградЬу дивних храмова уз услов признаваЬа Ьега за „¬рховно ЅиЮе“ и поклоЬеЬа Ьему.  од Ьега Юе постоЉати лична мржЬа према ’ристу. ќн Юе живЉети од те мржЬе и радоваЮе се отпадништву Ъуди од ’риста и ÷ркве. ЌастаЮе масовно отпадништво од вЉере, при чему Юе вЉеру изневЉерити многи епископи. » као оправдаЬе Юе наводити изврстан положаЉ цркве. “ражеЬе компромиса Юе бити карактеристично Ъудско расположеЬе. »скреност исповиЉести Юе нестати. Куди Юе довитЪиво оправдавати своЉ пад и лицемЉерно зло Юе подржавати такво опште расоположеЬе, и код Ъуди Юе постати обичаЉ отпадништво од истине и сласт према компромису и гриЉеху. јнтихрист Юе све дозвоЪавати Ъудима, чим му се „поклоне пошто су пали“. “о ниЉе нови однос према Ъудима: римски императори су исто тако били спремни да даЉу слободу хришЮанима, чим би они признали Ьихову божанственост и божанску врховну власт и мучили су хришЮане само зато што су исповиЉедали „Ѕогу се £едином клаЬаЉ и само Ьему служи“. јнтихристу Юе се покорити читав свиЉет и тек тада Юе он показати лице своЉе мржЬе према ’ристу и хришЮанству. —вети £ован Ѕогослов каже да Юе сви коЉи му се поклоне имати знак на челу и на десници. ЌеЉасно Ље да ли Юе то заиста бити белег на тиЉелу или Ље то сликовит израз тога да Юе Ъуди и умом признавати нужност поклоЬеЬа јнтихристу и воЪа Юе Ьихова у потпуности бити Ьему потчиЬена. ” вриЉеме те потпуне Ц воЪом и свиЉешЮу Ц потчиЬености читавог свиЉета, поЉавиЮе се и поменута два праведника, неустрашиво Юе проповиЉедати вЉеру и разобличити јнтихриста. —вето ѕисмо каже да Юе се приЉе доласка —паситеЪа поЉавити два „видЉела (светилника)“, двиЉе „маслине пламене“, „два праведника“. Мих Юе убити антихрист ћаговим силама.  о су ти праведници?

ѕо црквеном предаЬу, то су два праведника коЉи ниЉесу искусила смрт: пророк »лиЉа и пророк ≈нох. ѕостоЉи пророчанство да Юе ти праведници коЉи не искусише смрт да Ље искусе на три дана, а кроз три дана Юе васкрснути. Михова смрт Юе бити радост велика за јнтихриста и слуге Ьегове. Михово оживЪаваЬе кроз три дана Юе довести до неописивог ужаса, страха и пометЬе јнтихристове силе. ”право тада Юе наступити краЉ свиЉета. јпостол ѕетар каже да Ље први свиЉет био створен од воде и да га Ље вода уништила. „ќд воде“ Ље такоРе слика хаоса физичке масе, а пропао Ље од воде потопа. „ј садашЬи свиЉет и небеса оставЪени су Ьеговом –иЉечи за огаЬ“. „«емЪа и дЉела што су на ЬоЉ изгореЮе“. —ви елементи Юе бити сажежени. ќваЉ данашЬи свиЉет пропашЮе у Љедном трену. ” трену Юе се све промиЉенити. » поЉавиЮе се знамеЬе —ина ЅожиЉег Ц то Љест знамеЬе крста. „итав свиЉет, коЉи се своЉом воЪом потчинио јнтихристу, „заплакаЮе“. —ве Ље завршено. јнтихрист Ље убиЉен.  раЉ Ьеговог царства, борбе против ’риста.  раЉ и одговорност за читав живот, одговор Ѕогу »стинитоме. “ада Юе се из палестинских планина поЉавити  овчег «авЉета Ц пророк £еремиЉа Ље сакрио  овчег и —вети ќгаЬ у дубоки бунар.  ада су из тога бунара узели воде, она се запалила. јли сам  овчег ниЉесу пронашли.  ада сада погледамо живот, онда они коЉи могу да виде Ц виде да се све што Ље предсказано о краЉу свиЉета извршава.

ѕа ко Ље таЉ човЉек-јнтихрист! —вети £ован Ѕогослов алегориЉски даЉе Ьегово име 666, али сви покушаЉи да се разумиЉе ово значеЬе су били безуспЉешни.

ћи сада веЮ имамо прилично Љасну слику о могуЮности да читав свиЉет изгори, када „сви елементи буду сажежени“. “у слику нам даЉе циЉепаЬе атома (нуклеарна енергиЉа).

 раЉ свиЉета не означава Ьегово уништеЬе, веЮ промЉену. —ве Юе се промиЉенити, одЉедном, за трен ока. ћртви Юе васкрснути у новим тиЉелима, своЉим, али обновЪеним, као што Ље —паситеЪ васкрсао у —воме “иЉелу на коме су били трагови рана од ексера и копЪа, али Ље оно задобило нове особине и у том смислу Ље било ново тиЉело. » поЉавиЮе се √оспод у слави на облаку.  ако Юемо видЉети? ƒуховним сагледаваем. » данас на самрти праведни Ъуди виде оно што не виде остали Ъуди око Ьих. «атрубиЮе трубе одлучно и снажно. ќне Юе затрубити у душама и савЉести. —ве Юе постати Љасно у ЪудскоЉ савЉести.

ѕророк ƒанило, говореЮи о —трашном —уду, приповиЉеда да Ље —тарац судиЉа на престолу, а пред Ьим Ље риЉека огЬена. ќгаЬ Ц то Ље прочишЮаваЉуЮи елемент. ќгаЬ спаЪуЉе гриЉех, сажиже га и ако се, на несреЮу, гриЉех сЉединио са самим човЉеком, огаЬ онда спаЪуЉе и самог човЉека.

ќваЉ огаЬ Юе се распалити у самом човЉеку: видЉевши  рст Љедни Юе се порадовати, а други Юе доспЉети у очаЉаЬе, смутЬу, ужас. “ако Юе се Ъуди одмах подиЉелити; по £еванРеЪском приповиЉедаЬу, Љедни Юе се пред —удиЉом поставити десно, а други лиЉево Ц подиЉелила их Ље сопствена савЉест. —амо душевно стаЬе баца човЉека на ову или ону страну, удесно или улиЉево. Ўто Ље свЉесниЉе и упорниЉе у животу своме човЉек тежио Ѕогу, то Юе веЮа бити Ьегова радост када зачуЉе риЉечи „доРите к мени благословени“, и насупрот томе, исте риЉечи Юе изазвати огаЬ патЬе и ужаса код оних коЉи √а ниЉесу жеЪели, коЉи су √а избЉегавали или му се супротставЪали и хулили на Мега за живота.

—трашни —уд не зна за свЉедоке или званични записник. —ве Ље записано у душама Ъудским. » ти записи, те „кЬиге“ се показуЉу. —ве постаЉе очигледно свима и самом себи и стаЬе Ъудске душе свакога усмЉерава лиЉево или десно. £едни иду у радост, а други у патЬу.  ада се „кЬиге“ отворе, свима Юе постати Љасно да су кориЉени свих порока у души ЪудскоЉ. ≈во пиЉаница, блудник Ц кад тиЉело умре, неко Юе помислити да Ље умро и гриЉех. Ќе, у души Ље постоЉала склоност и гриЉех Ље души био сладак. » ако се она због тог гриЉеха ниЉе покаЉала, ако га се ниЉе ослободила, она Юе на —трашни —уд доЮи са том истом жеЪом за слашЮу гриЉеха и никада неЮе задовоЪити своЉу жеЪу. ” ЬоЉ Юе настати патЬа због мржЬе и злобе. “о Ље паклено стаЬе. „ѕакао огЬени“ Ц то Ље унутрашЬи огаЬ, то Ље пламен порока, пламен слабости и злобе, и ту „Юе бити плач и шкргут зуба“ немоЮног зла.

—ветосавЪе

12 / 02 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0