По обичаjима се види колико jе коjи народ стар

Обележена Недеља праштања или Проћка, вековима стар обичај који живи и данас у Великој Хочи и Ораховцу

Иза нас је остала још једна недеља, последња недеља мрса, у црквеном календару названа сиропусна, а у народу позната као бела недеља. Оба назива су повезана са врстом хране која се, по православној традицији, у тој недељи користи, а то је бели мрс тј. јаја, сир, млеко. Та недеља је и увод у почетак Великог или Васкршњег поста. Последњи дан беле недеље су тзв. беле покладе у народу овога краја познатије под називом проћка. То је дан када завршавамо са мрсном храном, па су трпезе богате, а по обичају на трпези је обавезна пита са сиром. Цео дан је празник јер се обилази родбина и тражи се опроштај. Прво се иде куму јер увредити кума и нехотимично је велики грех, а после у тазбину, па код старијих пријатеља и рођака.. Поседи се, поприча и обавезно тражи опроштај речима:

,, Опрости!,, а одговара се: ,,Нека ти је просто!,, Овај обичај праштања и мирења се завршава крај ватре која се пали на платоу испред цркве у Ораховцу и на неколико места у Великој Хочи. Ватри се највише радују деца која читаве претходне недеље сакупљају суво грање из оближњих шумарака, а буде ту и понека гранчица смреке да запуцкета. Око ватре се пева, игра, пије и мези, они храбрији је и прескачу за срећу, а домаћице оклагијом којом су тог јутра умесиле питу, крадом ударају девојке и момке стасале за женидбу или удадбу. Верује се да ће се исте године удати или оженити. Има и оних, старијих, који само стоје, загледани у велику ватру, и нешто у себи мисле. ,,Е, све нас је мање око ове ватре, а требало је да нас буде више. Деца отишла, пријатељи расути од немила до недрага, а ми ту... докле... Бог једини зна.

Последњи чин праштања се обавља у кући, где укућани међусобно опраштају једни другима, наравно прво опроштај траже млађи од старијих па обрнуто.

За трпезом се обавља посебан обичај нека врста такмичења ,, амкање,, У такмичењу учествују деца, а понекад, ради шале, и старији укућани. Кувано јаје се привезано концем окачи за плафон и заљуља у круг. Вичући ,,ам, ам, ам,, такмичари покушавају да јаје ухвате устима, док су руке на леђима. Ко јаје ухвати тај је победник и имаће највише среће у наредној години. Тако се симболично овај мрс завршава куваним јајетом, да би се на Васкрс опет прво омрсили куваним јајетом, али тада офарбаним у освећеној води. Сви обреди се завршавају пре поноћи, а нада и молитва за боље сутра се настављају у сновима.

Ваш коментар
Spasoje Kosta Grkovic
Neizmerno hvala Oliveri na ovom predivnom clanku ...
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×