Иза нас је остала још једна недеља, последња недеља мрса,
у црквеном календару названа сиропусна, а у народу позната
као бела недеља. Оба назива су повезана са врстом хране
која се, по православној традицији, у тој недељи користи,
а то је бели мрс тј. јаја, сир, млеко. Та недеља је и увод
у почетак Великог или Васкршњег поста. Последњи дан беле
недеље су тзв. беле покладе у народу овога краја познатије
под називом проћка. То је дан када завршавамо са мрсном
храном, па су трпезе богате, а по обичају на трпези је
обавезна пита са сиром. Цео дан је празник јер се обилази
родбина и тражи се опроштај. Прво се иде куму јер увредити
кума и нехотимично је велики грех, а после у тазбину, па
код старијих пријатеља и рођака.. Поседи се, поприча и
обавезно тражи опроштај речима:
,,
Опрости!,, а одговара се: ,,Нека ти је просто!,, Овај
обичај праштања и мирења се завршава крај ватре која
се пали на платоу испред цркве у Ораховцу и на
неколико места у Великој Хочи. Ватри се највише
радују деца која читаве претходне недеље сакупљају
суво грање из оближњих шумарака, а буде ту и понека
гранчица смреке да запуцкета. Око ватре се пева,
игра, пије и мези, они храбрији је и прескачу за
срећу, а домаћице оклагијом којом су тог јутра
умесиле питу, крадом ударају девојке и момке стасале
за женидбу или удадбу. Верује се да ће се исте године
удати или оженити. Има и оних, старијих, који само
стоје, загледани у велику ватру, и нешто у себи
мисле. ,,Е, све нас је мање око ове ватре, а требало
је да нас буде више. Деца отишла, пријатељи расути од
немила до недрага, а ми ту... докле... Бог једини
зна.
Последњи
чин праштања се обавља у кући, где укућани међусобно
опраштају једни другима, наравно прво опроштај траже
млађи од старијих па обрнуто.
За
трпезом се обавља посебан обичај нека врста такмичења
,, амкање,, У такмичењу учествују деца, а понекад,
ради шале, и старији укућани. Кувано јаје се
привезано концем окачи за плафон и заљуља у круг.
Вичући ,,ам, ам, ам,, такмичари покушавају да јаје
ухвате устима, док су руке на леђима. Ко јаје ухвати
тај је победник и имаће највише среће у наредној
години. Тако се симболично овај мрс завршава куваним
јајетом, да би се на Васкрс опет прво омрсили куваним
јајетом, али тада офарбаним у освећеној води. Сви
обреди се завршавају пре поноћи, а нада и молитва за
боље сутра се настављају у сновима.
