Преподобни Зосима, игуман Соловјецки

Спомен се слави 17.априла / 30. априла

Свети Зосима је живео у XV веку и био је родом из Новгорода. Још у детињству се одликовао смирењем, кротошћу и љубављу према духовној литератури. Зосима се одрекао женидбе која је за њега била уговорена и почео је да води отшелнички живот.

После смрти родитеља разделио је наследство сиромасима и упутио се на далеки Север у потрази за тиховањем, које погодује молитви. Упознавши се са светим Германом који му је причао о Соловјецким острвима и подвизима светог Саватија, заједно с њим је кренуо у овај сурови крај. Подвижници су подигли келије, храбро се супротстављајући дивљој природи и оштрој поларној клими. Дани су им пролазили у напорном раду који је неопохдан за опстанак, а ноћу су узносили молитве Господу.

Слава о аскетским подвизима светог Зосиме се проширила надалеко. Око њега су се ускоро окупили побожни хришћани желећи да стекну спасење. Браћа су изабрала Зосиму за игумана – тако је настао општежитељни манастир у којем је касније заблистало мноштво светаца.

Кад је Зосима служио своју прву литургију лице му је блистало као лик анђела, а цркву је испунио миомирис. Он је био истински отац монаха, састрадавајући им и истовремено их усмеравајући да правилним путем иду у Царство Божије сопственим примером, дугим постовима, ноћним бдењима и ватреним молитвама. Бог је преподобном даровао дар прозорљивости који је користио с расуђивањем како би овај дар Божји доносио душама корист.

Свети Зосима се мирно упокојио у Господу 1478. године. Деветог дана после блаженог упокојења јавио се монаху Данилу и објавио је да је прибројан светима. Касније се преподобни Зосима заједно с преподобним Саватијем често јављао путницима за време невоља на мору и пружао им је помоћ.

Подвижници благочестивости су насељавали Соловјецку обитељ до револуције 1917. године. После овог државног преврата бољшевици су обитељ претворили у концентрациони логор. Монашки живот у Соловјецкој обитељи је обновљен 1990. године.