Старац Кодрат (1859-1940). Део 2. Духовно наслеђе и поуке

    

«Монах је онај коме се спава, а не спава, ко је гладан, а не једе, ко је жедан, а не пије. Монаштво је подвиг приморавања природе и стражења над осећањима.»

* * *

«Децо моја, треба се жртвовати. Увек читајте свој монашки канон и не пропуштајте богослужења.»

* * *

«С постом у човеково срце долази скрушеност. Прва заповест о посту је била дата још у Рају. Мојсије је постио да би добио таблице Закона. И ми треба да постимо ако желимо да нам се открије Воља Божија. Постио је пророк Илија. И сам Господ је постио четрдесет дана у пустињи.»

* * *

«Молите се. Исусова молитва узвишава човека од земаљског и приближава Богу.»

* * *

«Исусова молитва је главни духовни лек.»

* * *

«Оци, стражите. Ми монаси треба да будемо слични анђелима који су увек будни и славослове Бога.»

* * *

«Не остављај молитвено правило,» - саветовао је старац једном монаху. «Сваког дана треба да се пењеш нагоре, макар на микроскопско растојање. Али не сме се ићи надоле.»

* * *

«Какав треба да буде монах?» - често је питао отац Кодрат. И сам је одговарао на ово питање: «Као покојник. Без обзира да ли га хвале, грде или чак и бију – треба да ћути.»

* * *

«Послушање је испољавање великог смирења. Послушан улази у Рај. Напушта га онај ко не слуша.»

    

«Једном сам, - причао је монах Атанасије из Ивирона, - био код њега на исповести. Не можете ни да замислите колико сам био уморан и потиштен. Почео сам да се кајем и отац Кодрат ме је пажљиво слушао. Изненада је узео моју руку, ставио је на свој врат и нагнувши се испред мене рекао је: «Овде, чедо моје, положи све своје грехове!»

Чим је учинио овај неочекивани гест мени као да су израсла крила... У мени се нешто десило. Неземаљска сила и незадржива осећања су уздигла моју душу. Кроз љубав оца Кодрата била ми је пренета Божанска благодт.»

* * *

Старац Кодрат је поседовао дар духовног расуђивања. Отац Андреј, игуман манастира светог Павла, био је духовни син оца Кодрата. «Једном ме је, причао је он, - спопало јако искушење, такво да ме је натерало да напустим свој манастир. Отишао сам и настанио се поред манастира Каракал. Два-три дана после тога отишао сам код оца Кодрата на исповест. Открио сам му своју душу, све сам му испричао.

Међутим, био сам превише узбуђен. Он ме је стрпљиво саслушао и на крају се, како ми се учинило, сложио са мном...

«Исправно си учинио, био си у праву. Али, дођи код мене за недељу дана, чедо моје, да попричамо о томе.»

Захвалио сам му се и отишао. Нисам знао шта је мислио и хтео сам да сазнам шта ће бити за недељу дана... Напокон сам поново отишао код њега и после срдачне беседе која је трајала неко време, он ме је живо упитао: «Да ли ћеш учинити шта ти кажем?» «Све ћу учинити, старче,» - одговорио сам.

«Хоћеш? Онда слушај! Ставићемо седло и простирку на твог магарца и вратићеш се у манастир. Ето!»

«Али, старче, - рекао сам запањено, - пре сте говорили да сам у праву, а сад...»

«Да. Али тада си био љут. Да сам ти онда рекао оно што сам ти рекао сад, рана се не би зацелила и искушење не би прошло.»

Зачудио сам се томе како вешто уме да управља душама и славио сам Господа Који ми је дао таквог духовног оца. Покајавши се, радосно сам се вратио у манастир.»

* * *

Један монах је волео да једе тајно. Једном је дошао неки посетилац који је, као што је старац знао, патио од истог порока и старац га је послао код овог монаха по поуку: «Иди код њега, има искуства и помоћи ће ти.»

Постигнут је двоструки резултат. Монах се постидео и постао је свестан свог греха, а посетилац је имао користи од његове поуке.

Извори:

1. Βασιλείου Καρακαλλινού μονάχου, Ιερά Μονή Καρακάλλου, Αγιορείτικη Βιβλιοθήκη 47-48/1939-1940, σ. 383.

2. Χερουβείμ αρχιμ., Κοδράτος Καρακαλληνός, Ωρωπός Αττικής 1986(4).

3. Μοναχού Μωυσέως Αγιορείτου, Μέγα Γεροντικό Εναρέτων Αγιορειτών του Εικοστού Αιώνος, Ιερομόναχος Κοδράτος Καρακαλλινός (1859-1940). Α΄Έκδοση, Σεπτέμβριος 2011, Εκδόσεις Μυγδονία

4. Από την ασκητική καί αγιορείτικη παράδοση Αγιό Όρος, 2011.

5. Πείρα αγιορείτων πατέρων. 2.

6. Старец Херувим «Современные старцы Горы Афон». М., «Русский Паломник», 2008.

Света гора

Са руског Марина Тодић

11/25/2013

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×