Како Православље постаје друга религија у Италији

Архиепископ Јегорјевски Марко о италијанском феномену

Архиепископ Јегорјевски Марко (Головков), Валерије КОновалов


Недавно је архиепископ Јегорјевски Марко (Головков) по одлуци Светог Синода постављен за привременог управника парохије Московске Патријаршије у Италији. Притом он још руководи Управом Московске Патријаршије за иностране установе, Патријарашком наградном комисијом, Северозападним и Северним викаријатом Москве, Бечко-Аустријском и Мађарском епархијом. Међутим, ново именовање у овом низу заузима посебно место.

Празне храмове предају православцима

– Владико Марко, недавно је објављена вест о томе да је у Италији број православних верника достигао један милион и да се број наших парохија у овој земљи у току последњих година удесетостручио. Какав је то италијански феномен који је постао још једно место Вашег служења?

– Ова прилично велика структура која је сад добила назив администрација Московске Патријаршије у Италији се заиста развија врло динамично. Јер сасвим донедавно, до 1990-их година у овој земљи нисмо имали практично ниједну парохију. Онда се појавило подворје у Барију. 2000. године је по одлуци чланова парохије Московској Патријаршији враћен храм у улици Палестро у Риму, затим је у Риму саграђен још један храм – великомученице Катарине. Постепено су наше парохије почеле да се појављују и у другим италијанским градовима и провинцијама. А сад у Италији имамо већ преко 50 заједница. Наравно, оне се разликују и по броју парохијана и по условима. Још увек немају све своје храмове. Ипак, богослужења претежно обављамо у храмовима које нам дају католици. Јер, у последње време католички храмови овде постају све мање тражени. Због тога је предаја храмова другој хришћанској Цркви за многе епархије и монашке заједнице добар излаз. Људи који су се молили у овим храмовима, наравно, не желе да се у њима налази нешто сасвим друго. И желе да се тамо обавља хришћанско богослужење. Зато се у неким случајевима оваква предаја одвија у прилично повољним условима.

    

– Да ли је то изнајмљивање?

– Има различитих случајева. Понекад је и бесплатно коришћење, понекад је за неки мањи новац. Главно је да таква пракса постоји. И, наравно, без помоћи католичких епархија у Италији не бисмо могли да се развијемо у оној мери у којој смо данас развијени. А многи људи који су сад наши парохијани, остали би без духовне помоћи и подршке.

Украјински Напуљ и молдавска Венеција

– Какви су тамо парохијани и зашто их има више?

– У Италији је наша паства специфична. Овде нису толико у питању емигранти колико они који су по правилу дошли да нешто зараде, углавном из Украјине и Молдавије, мање из Русије. Ови људи негују старце и чувају децу, раде на градилиштима и на другим тешким и непопуларним пословима. Има их све више. Ево, на пример, у Напуљу где нам је католичка епархија предала храм, потреба за њим је била веома висока. Јер, у самом граду и његовој околини сад живи на десетине хиљада људи који су дошли из Украјине. А у Венецији ми је један свештеник показао извод из градског регистра о регистрацији пет хиљада Молдаваца који су тамо постали највећа дијаспора. Дакле, док у целини религиозност у Европи, између осталог, у Италији, опада, тежња ових људи према вери је веома висока. С једне стране, зато што су дошли претежно из западних области Украјине и Молдавије где је религиозна традиција веома јака, а с друге, чак и они који можда нису често одлазили у храм у домовини, овде, у туђини, иду у православну заједницу зато што у њој не налазе само место за молитву, већ и за дружење са сународницима, па чак и социјалну помоћ.

    

– Шта то значи?

– На пример, помоћ приликом запошљавања. Наше парохије се баве и тиме. Италијани се сад већ често обраћају православним храмовима у нади да ће, рецимо, добити савесног радника за негу старијег или болесног човека. Тако свештеник неком од парохијана помаже да се запосли. Наравно, бесплатно. Занимљиво је да се у чисто етничким заједницама односи унеколико разликују. Кад сазна за слободно радно место човек земљаку продаје информацију, и то није јефтино: од 200 до 600 евра, притом се не зна колико дуго ће моћи да ради на овом радном месту.

– А да ли Руска Загранична Црква има парохије у Италији?

– Практично нема. Има неколико парохија Константинопољске Патријаршије, има парохија Румунске Цркве. У целини, Православље је у Италији сад друга религија по броју парохијана, после католика. То нису протестанти, нису муслимани, већ баш православци. То је чињеница.

Оријентири за поклонике

– Како човек да пронађе нашу парохију кад дође у Италију? Да ли тамо има православних светиња?

– На сајту Патриархија.ру с десне стране се налази карта парохија у иностранству. Тамо су наведени и координате и презимена свештеника, и електронске адресе. Врло је лако наћи све информације о нашим парохијама и учествовати у богослужењу. А православних светиња у Италији има веома много. Пре свега у Риму, где су пострадали и апостол Петар и апостол Павле и многи старохришћански мученици. Познато је место православног ходочашћа – Бари, у којем се чувају мошти Николаја Чудотворца. И у Венецији има много православних светиња. Старешина наше парохије у Венецији, отац Алексије Јастребов веома добро познаје ову тему. Он је написао књигу о светињама Венеције, направио је филм. И мислим да ће с радошћу помоћи у обиласку светиња. Такође, људи се у свим нашим парохијама обрадују кад виде сународнике.

С архиепископом Јегорјевским марком (Головковом) разговарао је Валерије Коновалов

Религија и медији

Са руског Марина Тодић

11/27/2013

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×