На Блиском истоку и даље убијају хришћане. Већ се може рећи да је преостало да се они «докрајче». Вести о рушењу цркава и слике погубљења хришћана у медијима се појављују са злослутном редовношћу. Практично, за све ове трагедије одговорност на себе преузима недавно формирана Исламска држава Ирака и Леванта. То су радикални исламисти који сањају о светском калифату. Одакле су се појавили? Да ли ИДИЛ прети Русији? И на шта су спремни радикални исламисти који живе у нашој земљи? О овоме дописник портала Православие.Ru разговара с познатим стручњаком за ислам, директором Центра за географију религија при Синодалном одељењу за односе између Цркве и државе Руске Православне Цркве, Романом Анатолијевичем Силантјевом.
8 разапетих и убијених хришћана у Сирији
– Романе Анатолијевичу, како је могуће да се појавила Исламска држава Ирака и Леванта? Од ког квасца је нарасла?
– Ради се о томе што је читав низ земаља, пре свега САД, Саудовска Арабија и Катар, уз помоћ Турске, Кувајта и неких других играча, стварао на Блиском истоку и у земљама Магреба средину која је хранила радикалне исламске организације...
– Молимо вас да кажете нешто детаљније о томе кад је то почело, како се све одвијало?
– Неки сматрају да је то почело од времена рата у Авганистану, а неки сматрају да је почело још раније. Постоји хипотеза да су вехабије један од пројеката енглеске обавештајне службе. Занимљиво је да су у различитим временским периодима Саудовска Арабија, Катар и читав низ земаља у потпуности били оријентисани на Велику Британију и САД. Увек су били њихови савезници, увек су се налазили под њиховим утицајем и увек су наносили велику штету свим муслиманским опонентима Англосаксонаца. Уз помоћ Запада у овим земљама је победила муслиманска секта вехабија, који су се распали на мноштво правца и међусобно нису у пријатељским односима. На пример, у Сирији постоји «Џабан ан-Нусра» - језгро терориста који ратују против Асада. То су вехабије једне врсте, а Исламска држава је друга врста. И они кољу припаднике ове «Нусре» и играју фудбал главама које одсеку њеним шеријатским судијама.
Сахрана убијених хришћана у Египту
И сви ови правци су се од времена такозваног арапског пролећа активирали. Почело је од Тахрира, од свргавања Мубарака, од Туниса, а с почетком грађанског рата у Сирији ови људи су веома ојачали. Раније их је било много, а сад их има врло много.
Американци и владајућа краљевска династија у Саудовској Арабији су се надали да ће ови секташи-вехабије кренути у рат против њихових непријатеља, прво је то био СССР, затим Иран, а онда Сирија. Међутим, видимо да је чињеница да се радикали слабо могу контролисати. Иста ова Ал-Каида која је створена ради борбе против СССР, врло брзо је постала терористички непријатељ САД. Иста ова Исламска држава, која је створена уз њихово непосредно учествовање, опет им прави проблеме. Они су хтели да другови ратују против Асада, а ови су се окренули на другу страну.
– Преварили су САД?
– Ради се о томе да људи врло често прецењују своје способности манипулације. Чини им се да они неким манипулишу, а у ствари се испоставља да њима манипулишу. С тачке гледишта вехабија, нису Американци њих смислили, већ су они Американце покренули на то, добили су од њих новац и створили потребну организацију. Притом сад заиста поседују врло јаку војску, у рукама имају врло много новца, како оног који су опљачкали у банкама, тако и оног који добијају од продаје нафте, на пример, Турској. Односно, то је класична терористичка држава која се у потпуности састоји од вехабија.
Хришћани Сирије протестују
– Значи, сад видимо ситуацију у којој су Американци потпуно изгубили контролу на Блиском истоку?
– Да. Уопште, Американци су с Обамом «имали среће». Под знацима навода. Оваквог председника је вероватно само КГБ могао тамо да пошаље. Наравно, још ни из далека није достигао Горбачова, али је нанео велику штету интересима Америке. Свуда где је могао да чини глупости, он их је чинио.
– Због чега је заправо Сједињеним Државама било потребно да радикализују Блиски исток?
– Како би им било лакше да туђим рукама напакосте другима. Зашто су им потребне секте? Шта ће им НКО? Због чега су им потребни правобраниоци? Све је то исти инструмент индиректног утицаја, слабљења противника, као и подршка неких опозиционих снага или мањина. Сви опозиционари и мањине се увек подржавају у циљу дестабилизације ситуације. Све су то познате игре САД.
– ИДИЛ изјављује да је његов циљ светски калифат. Постоје ли шансе за то?
– Треба рећи да пре њих ниједна терористичка организација није освајала овакве победе. Имају веома добру перспективу. Све оне вехабије које им сад не припадају могу прећи на њихову страну. Управо захваљујући њиховим победама, управо захваљујући значајној територији коју контролишу. И не треба заборавити да их ионако има веома много. То нису стотине и хиљаде. Терориста има на милионе. И сад су САД приморане да ратују с њима с исте стране барикада против Ирана који Американци толико мрзе.
– У ком правцу даље могу да крену припадници ИДИЛ? Да ли могу кренути на Израел?
– Тешко. Они иду тамо где их не очекују. Сасвим изненада су задали ударац с оне стране где их нико није очекивао. Сви су мислили да ће ове банде вехабија кренути да нападну Асада, а затим Иранце, а ево шта су урадили! Брзо су схватили да је власт у Ираку слаба, да је војска слаба и ударили су по њима. И већ контролишу половину Ирака, а имају добре шансе да освоје и све остало.
– За нас је најстрашије прогонство хришћана с Блиског истока. Погубљења хришћанске деце и жена. Уништавање цркава и манастира. Страшне вести долазе управо оданде где су ратови исламиста у активној фази. Донедавно је то била Сирија, сад је Ирак...
– Чудим да су хришћани уопште опстали у Ираку. Тамо су убијани у току последњих десет година. Сад је остало да се докрајче преживели. Што се може рећи – нажалост, захваљујући Американцима, уништена је хришћанска заједница у целој земљи. За време Хусеина тамо је све било нормално.
Оскрнављена црква у Сирији
– И у Сирији је скоро уништена...
– И у Сирији је захваљујући Американцима и Саудовској Арабији уништена практично цела Антиохијска Православна Црква.
– Испоставља се да је уништење хришћана представљало један од циљева Запада?
– Не мислим да је тако, они су једноставно жртвовали хришћане. Колатерална штета. Наравно, може се размишљати о некаквој антихришћанској завери, али су вероватно мислили: ето, поклаће хришћане, али то нису протестанти, није нам жао.
– А шта за исламисте представљају прогони хришћана?
– Па они хришћане убијају «ради друштва». Тамо је остало премало хришћана да би представљали неку опасност по вехабије. У Сирији још покушавају да им се супротставе, има неких хришћанских заједница, а у Ираку их има толико мало да нису у стању да се сами заштите. Тако да они не ратују против хришћана, убијају их успут.
– Који је онда циљ јавних погубљења хришћана?
– Пропаганда! Многима се свиђају ова јавна погубљења. Тако се могу привући нови људи. Многи заправо долазе у терористичке организације да би некоме одсекли главу пред камером, тако се самоизражавају. Бар тренутак славе. Дођите код нас. Код нас се могу сећи главе. Ако хоћете хришћанима, или другим вехабијама...
Уништена црква у Египту
– Вероватно се становница Лондона која је одсекла главу америчком новинару такође самоизражавала. Да ли можете да објасните како је нешто такво уопште могуће?
– А шта ту има чудно? И код нас има такозваних «руских муслимана», они углавном, нису Руси по националности, то је врло специфичан народ, и управо они се одликују највећом свирепошћу. Можемо се сетити и јаничара, најокрутнијих и најборбенијих јединица у војсци Османског царства. Управо то су били Словени, словенски дечаци који су после обраћени у ислам. Зато ту нема ништа чудно. Неофити чине ударне одреде ових другова.
– Да ли у ИДИЛ има много оних који су дошли из Русије?
– Да, врло велики број. На пример, тамо има много Чечена, има и локалних Чечена који су тамо били исељени још у време Османског царства. Надам се да ће их бити још више. Ако наши терористи оду тамо, ја ћу се само радовати. Једно време се код нас могао запазити одлив људи у Сирију, али су из Сирије, нажалост, већ почели да се враћају.
– Да ли је потврђена информација да је десна рука лидера ИДИЛ постао Умар Чеченски?
– Да.
– Онда се тим пре намеће питање да ли ИДИЛ представља претњу по Русију?
– Засад заправо нема директне опасности. Рат на Блиском истоку веома удаљава ову претњу. Исламисти ће се међусобно клати. Сад им Русија дуго неће падати на памет.
– Али Русија има свог непријатеља и код куће. Јер, радикалних исламиста код нас има све више?
– Засад се њихов број, хвала Богу, стабилизовао. Раније је њихов број заиста био у порасту, али сад – не нарочито. По овом питању је дошло до извесног преокрета.
Роман Силантјев
– Избројали смо до седамсто хиљада. То је око пет процената укупног броја муслимана у Русији, што с једне стране није много, али је с друге стране веома много. То је више, на пример, него свих протестантских секташа.
– Ако добро схватам, радикални исламисти су распоређени по целој Русији. И то није само Чеченија, као што се обично мисли...
– Заиста је тако. Притом их понегде у Саратовској области има више него у Чеченији. А могу се срести у целој земљи, негде више, негде мање. И на Далеком истоку, и у Карелији, и у Мурманску. Нажалост, свуда.
– Шта се од њих може очекивати?
– Већ су више пута покушавали да поремете ситуацију у земљи. Њихов последњи напад који је имао шансе за успех била је серија терористичких актова у Волгограду. Имали су прилику да осујете одржавање Олимпијаде. Могли су да начине велику штету угледу руске власти, и на међународном нивоу и у самој држави. Али, није им дозвољено да наставе ову серију, а сад после руског пролећа више немају шансе да дестабилизују ситуацију у Русији оваквом делатношћу. И даље остаје само једна опасност – то је дестабилизација на националној основи. На пример, већ сад је јасно да либерална опозиција није у стању да било кога изведе на улице. Мајдан се у Москви не може организовати. Зато ће сад радити на томе да се понови бирјуљевски или мањежни сценарио, тачније – серијска убиства руских момака од стране Кавказаца. Из хулиганских побуда. И покушаће да изведу људе на улице на бази међунационалне мржње.
– Да ли су радикали заиста способни да изврше овакву провокацију?
– Највероватније је да ће се таква провокација десити. Неки ће покушати да организују руски Мајдан управо на овој основи – међунационалној, међурелигиозној. У принципу, географија вехабија им омогућава да изврше читаву серију таквих убистава. И да испровоцирају људе. Тим пре што већ постоје преседани – и с Пугачовом, и Кондопогом. Постоји мноштво таквих догађаја. Опасност се састоји управо у томе.
– И шта да се ради?
– Повећана је одговорност локалних власти за овакве ствари, треба бити будан, треба знати колико вехабија имаш, шта смишљају, о чему се дописују преко друштвених мрежа, треба умети одмах угасити сваку провокацију.
– Како је у Русији постало могуће ширење радикалног ислама?
– Наши антитерористички закони су прилично либерални. Они се, наравно, пооштравају, али су се пре сукоба са Западом ова пооштравања споро одвијала. Одмах су изазивала хистерију Стејт департмента САД, али сад, надам се, можемо да пљунемо на све ове стејтдепове и да забранимо вехабизам. Треба веома пооштрити законе по свим овим питањима. Треба да створимо ситуацију у којој ће некима бити боље да оду од нас, а не да долазе код нас. На пример, кад су у Таџикистану пооштрени закони, вехабије су оданде дошле код нас. А треба да учинимо тако да оду од нас. Да имају максимално лоше услове за живот. На сваки начин треба да их истерујемо из земље.
– Да ли православни хришћани могу некако да утичу на ситуацију?
– У сваком случају, преко протојереја Всеволода Чаплина Црква се заложила за забрану вехабизма подржавши иницијативу Чечена.
– А обични хришћани?
– Треба се нетрпељиво односити према вехабијама. Ова жеља је више упућена чиновницима него обичним православцима. Православци с вехабијама не долазе у додир толико често. Нормални муслимани могу да живе у миру с хришћанима, а вехабије не, они ће увек гледати да начине штету. То је за нас њихово главно својство. Ми не можемо да живимо у миру с вехабијма. Свако треба то да схвати.
– И још једно питање о вехабизму у Русији. Како се десило да су у Татарстану поједине џамије доспеле у руке радикалних исламиста и да сад читава села исповедају вехабизам?
– Због различитих разлога. Негде су вехабије запоселе џамије, негде су их преузеле без борбе, једноставно тако што их је тамо била већина.
– Шта значи «запосели»?
– Па једноставно су одатле отерали традиционалног имама и заједницу, старце, а омладину су обратили у своју веру. Или су, на пример, истерали Татаре из заједнице и татарску џамију су освојили Таџици или Узбеци. А власт је на то прогледала кроз прсте, мислила је – то су муслимани, нека се сами разабирају, не треба се мешати.
– Романе Анатолијевичу, да кажемо нешто у закључку нашег разговора. Данас радикални ислам прети Блиском истоку, а Русија засад не треба да очекује претњу са Истока. Што се тиче унутрашње ситуације с радикалним исламом, може ли се рећи да је она под контролом?
– Ове године се недвосмислено може рећи да се претња смањила. Није нестала. Неки ће је сигурно искористити против Русије, то је у принципу проверени начин за изазивање дестабилизције. На Криму ће обавезно покушати да организују терористичке актове. Али то што терористичких актова тамо још увек нема без обзира на све претње, већ показује да се ситуација одвија у прилично позитивном правцу. Хвала Богу, успели смо мало да се удаљимо од ове опасности.
