Srpska

ќ молитвеном помиЬаЬу преминулих

ѕроповед на задушнице месопусне недеЪе

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

ј Ѕог ниЉе Ѕог мртвих, него живих; Љер су Мему сви живи (Ћк. 20, 38), - рекао Ље ’ристос —паситеЪ садукеЉима коЉи нису веровали у васкрсеЬе мртвих.

††††

¬оЪени у ’ристу браЮо и сестре! —вета ѕравославна ’ришЮанска ÷рква, чврсто веруЉуЮи у ове истините речи —паситеЪа увек гласно исповеда непобитну истину о томе да се живот не прекида човековом смрЮу. Ўта видимо како умире? —амо тело, коЉе Ље саздано од земЪе и у земЪу се поново враЮа. “ело се разлаже и претвара у прах, а човек сам по себи, са свим своЉим осеЮаЬима и са своЉом бесмртном душом, наставЪа да живи, само прелазеЮи из овог света у други, загробни. ƒакле, општеЬе измеРу живих и мртвих не бива уништено са доласком смрти, веЮ се и даЪе наставЪа.

Ќа основу ове истине ÷рква Ље увек, почиЬуЮи од старозаветних времена, а посебно у новозаветно Ц апостолско време, чинила и наставЪа да чини помен и да узноси молитве за своЉу истоверну преминулу браЮу. —вета ÷рква узносеЮи свакодневно молитве за своЉу упокоЉену децу, подстиче на то и све вернике, како би Љедним устима и Љедним срцем узносили ка ѕрестолу ЅожиЉем ватрене молитве с молбом за упокоЉеЬе своЉих преминулих сродника на местима блаженства. Ќа молитву за упокоЉене подстиче нас хришЮанска Ъубав, коЉа нас спаЉа у »сусу ’ристу у Љединствено братство. ѕреминула браЮа по вери су наши ближЬи, коЉе нам Ѕог заповеда да волимо као саме себе. £ер, Ѕог ниЉе рекао: волите ближЬе док живе на земЪи. ƒакле, √оспод не ограничава Ъубав према ближЬима границама земаЪског живота, веЮ Ље простире и на вечни загробни свет. јли на коЉи Љош начин можемо да докажемо своЉу Ъубав према онима коЉи су отишли у загробни живот осим помиЬаЬем и молитвом? —вако од нас би желео да нас наши ближЬи не забораве кад одемо из овог живота и да се моле за нас. ƒа би се то испунило и ми треба да помиЬемо упокоЉене.  аквом мером мерите, онаквом Юе вам се мерити (ћт. 7, 2), - каже —паситеЪ. «ато Юе оне коЉи помиЬу преминуле поменути √оспод, поменуЮе их и Ъуди кад напусте оваЉ свет. ¬елику утеху и велику награду добиЉа онаЉ ко ближЬег спасава од пролазне несреЮе, али много веЮа награда и веЮа утеха очекуЉу онога ко своЉим молитвама помогне преминулом ближЬем да добиЉе опроштаЉ грехова и да из мрачних паклених тамница преРе у светле обитеЪи блаженства.

ƒа ли су неопходне наше молитве за преминуле? £есу, неопходне су, зато што за Ьих представЪаЉу веома велико доброчинство. –ади се о томе што после смрти постоЉе две вечности: или вечно блаженство праведника, или вечно мучеЬе грешника. ѕознато Ље и то да на земЪи нема човека коЉи Ље живео, а да ниЉе згрешио. “ако да Ље тачна тврдЬа да се у греховима раРамо, у греховима проводимо живот, у греховима и завршавамо своЉе земаЪско постоЉаЬе. јли да ли сви они коЉи греше приносе потпуно и искрено каЉаЬе пре смрти? £ер, понекад смрт задеси човека коЉи се налази у стаЬу тако тешке болести кад губи сеЮаЬе и кад Ље Ьегова душа сасвим онемоЮала. » Љасно Ље да у таквом стаЬу човек не може да се сети свих своЉих погрешних поступака и да се покаЉе за Ьих, - и умире с греховима. „есто смрт човека погоди изненада и он не приневши никакво покаЉаЬе такоРе одлази с греховима. » сам себи више ни на коЉи начин не може да помогне. „овек може да промени своЉу судбину само док Ље жив чинеЮи добра дела и молеЮи се √осподу за своЉе спасеЬе. ”право у таквим случаЉевима Ље молитва за покоЉнике веома потребна и представЪа изузетно доброчинство за Ьих.

ћногих нама блиских Ъуди веЮ одавно нема на земЪи, али срце пуно Ъубави не може да их заборави, стреми ка Ьима, чак можда и више него ка живима. Ќа сличан начин и преминули с оног света гледаЉу према нама гореЮи од Ъубави према онима коЉи су Ьиховом срцу били нарочито блиски. ј ако Ље неко од умрлих оправдан пред Ѕогом он нам, узвраЮаЉуЮи на нашу Ъубав ЪубавЪу, шаЪе одозго небеску помоЮ, а ономе ко Љош ниЉе достигао оправдаЬе наша молитва може много да помогне у олакшаваЬу Ьегове загробне судбине. ƒоЮи Юе време кад Юемо се видети с Ьима.  ако Юемо се обрадовати кад од Ьих чуЉемо реч захвалности за молитву! –еЮи Юе: ‘≈то, сеЮао си ме се, ниси ме заборавио, и помогао си ми кад сам био у невоЪи. ’вала ти.’ » напротив: како Юе онима коЉи се нису молили за умрле бити тешко кад чуЉу речи прекора: ‘≈то, ниси ме се сетио, ниси се молио за мене, ниси ми помогао у зао час, прекоревам те.’

—таЬе преминулих Ље слично ситуациЉи у коЉоЉ се налази човек коЉи плови врло опасном реком. ћолитва за преминуле Ље као конопац за спасаваЬе, коЉи човек баца ближЬем коЉи се дави.  ад би се на известан начин пред нама отворила врата вечности и кад бисмо угледали ове стотине и хиЪаде милиона Ъуди коЉи стреме ка мирном пристаништу Ц чиЉе срце не би било погоРено и скрушено видеЮи своЉе истоверне и истокрвне ближЬе, коЉи немо вапиЉу за нашу молитвену помоЮ!

” вези с тим колико су неопходне молитве за преминуле и о томе да постоЉи општеЬе са загробним светом сад Юу вам навести чудесну, али истиниту причу из живота Љедног храма наше –уске ÷ркве. ” селу Ћисогорка се упокоЉио свештеник. Ќа Ьегово место Ље послат други свештеник Ц млад, коЉи Ље за време службе неочекивано преминуо Ц у самом олтару. ѕослат Ље Љош Љедан свештеник, али се и Ьему десило исто: првог дана Ьеговог служеЬа, након што су отпевали Ђќче нашї и запричесни стих, свештеник дуго ниЉе изашао са —ветим ƒаровима и кад Ље председник црквеног одбора ушао у олтар угледао Ље свештеника како у потпуном одЉеЉаниЉу лежи мртав пред —ветим ѕрестолом. —ви су се ужаснули сазнавши за ову таЉанствену смрт и не знаЉуЮи коЉи Ље Ьен узрок, говорили су да Ље парохиЉа обремеЬена неким великим грехом, ако су као жртва због Ьега пала два млада и невина живота. √ласине о томе су се прошириле по читавом округу и нико од свештеника се ниЉе усуРиво да оде у ту парохиЉу.

ѕристао Ље само Љедан старац-монах. Ђ—веЉедно Юу ускоро умрети. »дем тамо да служим прву и последЬу ЋитургиЉу, нико неЮе остати сироче ако Ља умрем.ї

«а време службе, кад Ље веЮ наступило време да се поЉе Ђќче нашї инстинкт самоодржаЬа Ље ипак дошао по своЉе и старац Ље наредио да отворе и бочна врата и ÷арске двери. «а време запричесног стиха видео Ље иза √орЬег места неку силуету. ќва силуета Ље била све ЉасниЉа и ЉасниЉа и одЉедном се иза ѕрестола поЉавио мрачни лик свештеника у одЉеЉаниЉу с рукама и ногама у оковима.

ƒрхтеЮи од страха монах Ље бркао речи молитве. јли Ље после извесног времена прикупио снагу, охрабрио се и изашао Ље да причести вернике. —ви су схватили да се десило нешто лоше.

ј авет Ље Љош увек стаЉала звецкаЉуЮи синЯирима и окованим рукама Ље показивала према ковчежиЮу коЉи Ље стаЉао у олтару.

ѕо завршетку ЋитургиЉе Љеромонах Ље позвао председника црквеног одбора и отворили су ковчежиЮ у коЉем су нашли... цедуЪице за помен душе. –ади се о томе што су Ъуди давали покоЉном свештенику цедуЪице за помен, а он их ниЉе читао, веЮ Ље то одлагао за касниЉе. —ад Ље старац схватио узрок визиЉе и почео Ље свакодневно да служи парастосе и да чита цедуЪице коЉе су се накупиле.

” следеЮу недеЪу Ље веЮ служио ЋитургиЉу за покоЉ душе преминулог свештеника.  ад су запевали запричесни стих силуета умрлог свештеника се поново поЉавила. јли он више ниЉе био трагичан и страшан као први пут кад се поЉавио, веЮ светао, веселог лица и без окова на рукама и ногама.  ад се старац-Љеромонах коЉи Ље служио причестио —ветим “аЉнама авет се покренула, поклонила му се до земЪе и нестала Ље.

Ќа овом примеру видимо колико су молитве за преминуле од користи покоЉнима и како олакшаваЉу Ьихову судбину. » ниЉе случаЉно што о томе говоримо управо данас. «ато што данас —вета ÷рква обележава посебан дан, коЉи се назива задушницама у месопусну недеЪу и окупЪа православце ради заЉедничке молитве пред ѕрестолом ЅожиЉим за нашу истоверну браЮу коЉа су отишла у вечни живот. ј сутра —вета ÷рква помиЬе страшни ƒруги долазак √оспода и свршетак света.

ѕодстичуЮи своЉу децу да буду спремна за —трашни суд, —вета ÷рква нас моли да се помолимо ѕраведном —удиЉи за наше преминуле сроднике, да им се опросте сва сагрешеЬа и да се очисти пред Ьима пут за прелазак из мрачног подземЪа у светле обитеЪи ќца Ќебеског.

—тога узнесимо, драга браЮо и сестре, молитву ’ристу Ѕогу и из свег срца завапимо: —о свЉатими упокоЉ, ’ристе, души раб “воЉих, идЉеже Ьест болезан, ни печал, ни воздиханиЉе, но жизан бесконечнаЉа. јмин.

—а руског ћарина “одиЮ

10 / 02 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0