Srpska

√лавна победа jе победа над собом

 ада чуЉемо реч „подвиг“ веЮина нас пред очима има слику необичних дела несвакидашЬих личности, коЉе красе изузетне одлике, о коЉима се ми, обични смртници, чак и не усуРумо помислити.  ако Ље тек нама, уморним од свакодневице! ћеРутим, реч „подвиг“ у руском Љезику Ље сродна речи „кретати се“, што значи не зауставЪати се на истом месту, расти, развиЉати се, а свако Ље у могуЮности то да постигне, а то Ље управо оно што се захтева од Љедног хришЮанина.

ƒакле, шта Ље то подвиг?  ада обичан живот, обичног човека постаЉе подвижништво? » на каквом начелу подвижнички живот треба да се заснива?  ако превазиЮи страхове, коЉи су данас тако броЉни? ќ томе ми разговарамо са архимандритом ћелхиседеком (јртЉухином) Ц игуманом московског подворЉа ќптине ѕустиЬе и храма ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у £асеЬеву, секретаром за штампу —инодалног одсека за манастире и монаштво.

Ц ќче ћелхиседек, хвала што сте пристали да одговорите на питаЬа портала „ѕравославие.Ru“.

Ц ƒобар дан.

Ц ƒанас бисмо хтели да попричамо о подвигу. „есто у аскетскоЉ кЬижевности читамо о подвизима светих Ц у славу ’риста и за стицаЬе —ветог ƒуха. ћи много знамо о подвизима обичних Ъуди у рату. ќ таквим подвизима се приповеда у митовима и фолклору, али места има за подвиг и у свакодневном животу. ј шта Ље то подвиг са тачке гледишта хришЮанства?

Ц ћи смо обични Ъуди, зато неки велики подвизи нису за нас. ѕред нама Ље подвиг свакодневног живота. ј коЉа Ље полазна тачна таквог подвига? ’тео бих да вас подсетим на причу везану за генерала —уворова. Ќаша ѕокровска црква Ље мемориЉални храм подигнут у част јлександра ¬асиЪевича —уворова и свим руским воЉницима са Љедним од девет поклоничких крстова од белог камена, коЉи Ље поставЪен поред храма.  ада водим школске екскурзиЉе, прилазим са децом овом крсту и читам: „ƒанас Ц учити, сутра Ц молити се, прекосутра Ц победе или славна смрт. ∆ивот Ц ќтаЯбини, душа Ц Ѕогу. ќд 60 битака победио Ље у 60“. јли Љеданпут на ЉедноЉ меРународноЉ конференциЉи десио се следеЮи забавни догаРаЉ. ”стаЉе академик и каже: „«нате, ипак Ље јлександр ¬асиЪевич победио 61 пут“. —ви су почели да листаЉу своЉе iPad-ове, почели су да га исмеЉаваЉу: тачно, 60, то Ље свима познат броЉ. „Ќе, - каже, - 61“. ќпет не разумеЉу: ќн Ље поштовани академик, биограф воЉсковоРе Ц и изненада се поЉавЪуЉу подаци и чиЬенице коЉе се не уклапаЉу у општеприхваЮену слику. ќн остаЉе при своме: „61“. „јли како Ље то могуЮе? ’аЉде да упоредимо чиЬенице“. Ц „ѕрва победа Ље победа над собом“. » онда су многи схватили: стварно, —уворов се родио кржЪав, слаб, а потом Ље уследио унутрашЬи подвиг живота, аскетизам, живот у хладноЮи, глади, у шиЬелу да би сам искусио таЉ тешки воЉнички живот.

ƒакле, прва победа Ље победа над самим собом. » баш зато, када смо разматрали тему нашег разговора, Ља сам помислио: наша свакодневица нас подстиче на подвиг. ј какав Ље то подвиг свакодневице? ћи ретко видимо подвиг коЉи Ље упадЪив, величанствен, Љарки, знате то су они подвизи коЉе не приказуЉу на телевизиЉи, када човек даЉе своЉ живот да би спасио други, уступа своЉе рукавице и капут за време великог мраза да би загреЉао новороРенче док не доРе хитна помоЮ, Љедна сестра Ље тако греЉала дете десет часова у своЉоЉ капуЪачи. “о су стварно сЉаЉне ствари и хвала Ѕогу што оне постоЉе у нашим животима. јли ипак, ми живимо сасвим обичним животом, живимо у породици, у друштву, сви ми живимо меРу другим Ъудима. » тако се намеЮе питаЬе, постоЉи ли или не, подвиг у том нашем обичном животу? Ќаравно да постоЉи!  азати нешто у правом тренутку, потом у право време нешто преЮутати, нешто не приметити у прави час, или пак приметити.

ƒа ли Ље живот маЉке са више деце подвиг? £есте! ѕодвиг Ље и живот оца са више деце, коЉи се труди да наРе два посла како би Ьегова породица живела пристоЉним животом. ∆ивот човека, коЉи живи са старим родитеЪима Ље свакодневни повиг. ѕодвиг Ље такоРе када хришЮанин стави пред себе циЪ да оде у цркву на празник коЉи пада на радни дан, макар на 15 минута, Љер нема других могуЮности, мора да иде на посао, Љер сваком Ље потребно да зараРуЉе новац, Ъуди живе у тешким условима, а празник или дан неког свеца, на пример —ерафима —аровског, сваки хришЮанин жарко жели да прослави. “ако се човек труди да барем на 15 минута посети храм. “о Ље такоРе мали подвиг.«ашто? «ато што он пред собом има избор: посетити или не посетити храм. ” складу са тим, унутрашЬа победа над самим собом представЪа свакодневни хришЮански подвиг. ћи имамо такву могуЮност и ми можемо живети таЉ подвиг.  ако Ље рекао апостол ѕавле: Ђƒобар рат ратовах, трку заврших, и веру одржахї (2 “им. 4: 7). “оЉест он Ље сачувао веру целог свог живота.

“о Ље Љако важна ствар. ¬еЮина Ъуди се дели на две категориЉе: "хоЮу" и "треба".  атегориЉа "хоЮу" Ље телесна, а категориЉа "треба" духовна.“ако и каже апостол ѕавле: Ђ£ер ако живите по телу, помреЮете, ако ли духом дела телесна умртвЪуЉете, живеЮетеї (ср.: –им. 8: 13). » цео живот хришЮанина своди се на то да не улаже у материЉално, веЮ у духовно. » ми истовремено имамо неколико воЪа. ”право сада ми правимо интервЉу, а можда се неком од нас жури негде, или Ље уморан па му се спава, или жели да попиЉе кафу, а може бити само жели да скрати радни дан, иако Ље наш тренутни рад веома важан. ” нашоЉ души истовремено постоЉе две воЪе: материЉална и духовна. » важно Ље коЉоЉ воЪи човек даЉе предност, важно Ље коЉа воЪа побеРуЉе. “о Ље непрекидни подвиг: избор измеРу "хоЮу" и "треба". ’оЮу да спавам, а треба да радим. ЌеЮу да перем судове, а требало би. ЌеЮу болеснику опет да меЬам постеЪину, а требало би. ЌеЮу некоме да опростим, а треба. ЌеЮу да позовем неког да поразговарам с Ьим, а требало би то да урадим. ∆ивот хришЮанина се разликуЉе од живота обичног човека управо због тога што код хришЮанина преовладава "треба" у односу на "хоЮу"

Ц ќче, ¬и сте поменули преподобног —ерафима —аровског коЉи Ље био подвижник. —ам израз "подвижнички живот" подразумева да Ље то живот у подвигу. ”змимо да човек одлучи да води подвижнички живот. ќдакле треба да почне?  акве грешке треба да избегава?  ако да се на том путу не спотакне?

Ц ќптиснки старци су говорили: "—ве краси умереност, краЉности су бесовске" “оЉест, све краЉности су демонске. ѕостоЉао Ље Љедан израз код отаца, Љедан алгоритам и правац живота: “ело своЉе оптерети онолико колико може да издржи и сав своЉ подвиг усмери на "унутрашЬег човека". Ќе Љеди, не пиЉ, не спаваЉ, делаЉ подвиг, пости, поштуЉ молитвена правила, све Ље то изванредно важно. јли све то треба да уроди плодом.  аквим? £а се молим не због тога да би мени било добро, веЮ да бих Ља био добар. Ќе да би мени било боЪе, веЮ да бих Ља био боЪи. “аЉ животни ориЉентир никада не треба изгубити.

£ош Ље ƒостоЉевски говорио: "ћноги мисле о томе како живети, а само поЉединци - коЉа Ље сврха живЪеЬа". оЉи Ље циЪ мог живота, коЉи Ље циЪ подвига? ÷иЪ Ље да се Ља изменим изнутра, да Ља почнем да личим на √оспода, као што деца личе на свога оца. “о Ље цео смисао нашег хришЮанског живота: да постанемо другачиЉи изнутра. Ќе да се промени живот коЉи нас окружуЉе, него да ми изнутра будемо друкчиЉи, Љер само од тога зависи квалитет нашег живота. £ер ако Ље у теби завист, злоба, теби Юе увек нешто фалити. “о Ље због тога што ти мислиш да се квалитет живота, или среЮа у животу, састоЉи од тога што ти не поседуЉеш или немаш. ј тако не треба да се размишЪа. Ќе треба да мислиш - када Ља будем имао то и то, тада Юе моЉ живот бити квалитетан, тада Юу Ља бити среЮан. Ќего када се десе промене на боЪе у твом духовном животу, тада Юеш и доЮи до праве среЮе, чему свако од нас стреми.

Ќеки мудар човек Ље рекао: "—реЮа Ље када те разумеЉу. ¬елика среЮа Ље када те воле. ј наЉвеЮа среЮа Ље када ти волиш". » управо то Ље подвиг о коме причамо. ћи бисмо сви желели да нас воле. —ви бисмо желели да нас уважаваЉу, да на нас обраЮаЉу пажЬу. јли када Ље то правац нечиЉег живота, таЉ никада неЮе наЮи ту Ъубав и пажЬу коЉу тражи, Љер као што Ље јлександар —ергеЉевич ѕушкин указао: на почетку ново корито, па нова куЮа, потом племиЮко зваЬе и на краЉу "златна рибице хоЮу да ти будеш моЉ слуга" - нема краЉа ЪудскоЉ похлепи и жеЪама. ј наша главна жеЪа треба да буде да изменимо сами себе. » где треба да почне подвиг, ето од те мале победе.

ћи смо споменули —ветог —ерафима —аровског. ј знате ли коЉи Ље подвиг био Љедан од наЉважниЉих у Ьеговом животу, онаЉ што га Ље учинио светим? ћноги Юе можда бити изненаРени, али чиЬенице из Ьегове биографиЉе сведоче о томе: он Ље сваке недеЪе исчитавао чиват Ќови завет. «а прва четири дана - по Љедно £еванРеЪе: по ћатеЉу, ћарку, Ћуки и £овану, а за преостала три дана ƒела апостолска, јпостолске посланице и ќткровеЬе £ованово. ≈то, то Ље Ьега направило светим: он Ље живео —вето ѕисмо. ќн Ље хтео да се уподоби —ветом ѕисму, да се уподоби ’ристу. “о и Љесте почетак подвига - трагати за воЪом ЅожиЉом.  акав треба да постанем?  акав треба да будем? “о и Љесте правац наше воЪе. Ќе "хоЮу", него какав треба да постанем.

Ц ќче, а како можемо разликовати када Ље "мени добро" и када "сам Ља добар"?

Ц ” пракси, "мени Юе бити добро", онда када "Ља постанем добар" и када преко тога и другима око мене буде добро. «апамтио сам мисао Љедног мудрог човека. ќн Ље рекао: ЌиЉе потребно бити важан, важно Ље бити потребним. » зато када се ти трудиш да будеш потребан - ти опажаш радост коЉу осеЮаш због тога што си некоме потребан.

Ќедавно смо разговарали телефоном са нашим оцем намесником - архимандритом ¬енедиктом кога сви ми волимо и поштуЉемо. » он се сетио како нису могли да наговоре братиЉу да воде екскурзиЉе: кажу, екскурзиЉе нарушаваЉу унутрашЬи мир монаха, реч Ље о 30 Ъуди, меРу Ьима су и жене, одевене овако, и онако... ћноги нису пристаЉали. ј када су почели да воде екскурзиЉе многи су рекли: „ќче-намесниче, каква Ље то радост да сам некоме потребан, да сам одговорио на неко питаЬе, упознао сам их са ќптином, пренео сам некоме мисли наших ќптинских стараца. “о Ље таква радост, као да сам се причестио“ї. ≈во што се десило Ц победа! ’оЮу да седим у келиЉи, да се молим, да читам свете оце, да будем са Ѕогом, да читам £еванРеЪе, да водим живот у самоЮи. јли постоЉи Љош и степен када треба да то поделиш. » када човек подели то што Ље у Ьему он превазилази своЉе „неЮу“, подчиЬава се тоЉ воЪи Ц „треба“, ево, ту и Љесте таЉ хришЮански подвиг, о коЉем говоримо.

 ада „треба“ постаЉе Љаче од „хоЮу“ то и Љесте таЉ тренутак превазилажеЬа, то и Љесте таЉ хришЮански подвиг. ј какви су Ьегови плодови? ј Ьегово плодови су следеЮи: кроз „треба“ долази радост коЉу сам и тражио. «арад чега си хтео да се молиш? ƒа би имао духовну радост. «арад чега си хтео да остаЉеш у келиЉи? ƒа би била духовна радост. ј она Ље дошла другим путем, кроз служеЬе. » то Ље алгоритам, то Ље правац коЉи нам Ље сам ’ристос задао: Ђ ао што ни —ин „овечиЉи ниЉе дошао да му служе, него да служи и дадне живот своЉ у откуп за многеї (ср.: ћт. 20: 28). » када човек у томе тражи радост, тражи радост у служеЬу, он Ље налази.

—еЮам се да Ље Љедан од изузетних савремених светих отаца, отац ¬асилиЉе £ермаков, говорио: „Ќаш живот ниЉе место за одмор, он Ље место за подвиг“. ќн Ље и сам био такав, сам Ље све време био са Ъудима, сам све време меРу Ъудима, тако да кажем старац меРу мирЉанима. Ѕио Ље радост меРу Ьима и таквим су га и доживЪавали. «ашто? „овек даЉуЮи добиЉа. “о Ље таЉ парадокс.

”згред, старац ѕаЉсиЉе —ветогорски Ље говорио: „ роз жртвену службу Ѕог даЉе двоструко здравЪе“. ћи баш то не можемо да разумемо, ми желимо да би све било на време, уравнотежени распоред рада и одмора, да не претерамо у раду, да не претерамо у молитви. ƒа би све било на време: треба се одморити на време, поЉести на време, наспавати се. —ве Ље то у реду, ако од твог живота не зависи живот других Ъуди. ћи сада записуЉемо интервЉу, а можда Ља у овом тренутку хоЮу да спавам. »ли хоЮу да презалогаЉим. јли постоЉи реч „хоЮу“, а постоЉи реч „треба“. ћи нешто радимо, неко добро дело, и Ља се надам да Юе то уродити плодом. » човек Ље увек измеРу те две ствари, измеРу „хоЮу“ и „треба“. » ово Ље начин нашег хришЮанског живота коЉи се гради у средишту таквог избора: некада посрнемо, некада урадимо, избор Ље на нама. ≈то управо томе и посвеЮуЉу хришЮани своЉ живот да би досегли снагу ’ристову, да би човеку на првом месту било „треба“.

Ц ƒанас ми живимо у свету пуном искушеЬа, у свету, где има и раскоши, и комфора. √де у таквоЉ ситуациЉи достизати подвиг?

Ц £а не сматрам да нечиЉа раскош, нечиЉи комфор треба да се тичу нас. ∆иве такви Ъуди, имаЉу такву могуЮност, хвала Ѕогу, то Ље Ьихов начин живота. ј на шта треба да буде усмерен живот хришЮанина? Ѕити задовоЪан са малим стварима, бити задовоЪан само са неопходним стварима. » то Ље такоРе подвиг. ƒа не би осеЮаЉ зависти према раскоши коЉу видимо, према комфору коЉи видимо, доводио човека до сазнаЬа сопствене неостварености, своЉе инфериорности: кажу Ъуди, мени нешто фали, а ево, други имаЉу. £ер неки Ъуди веруЉу да здравЪе пружа квалитет живота и среЮу. ј под великим квалитетом живота и великом среЮом неки Ъуди подразумеваЉу и здравЪе и новац. ј Љош веЮа среЮа и комфор су им: здравЪе, новац, лепота и власт. » можемо до бесконачности тако набраЉати.

ј шта Ље ипак истинска среЮа? £една од интерпретациЉа овог поЉма се састоЉи у томе да Ље истинска среЮа да човек буде духовно слободан од свега тога. —ветитеЪ £ован «латоусти некада Ље рекао: „—иромашан човек ниЉе онаЉ коЉи има мало новца, него онаЉ коЉи не зна да буде задовоЪан са само неопходним стварима. Ѕогат човек ниЉе онаЉ коЉи има много новца, него онаЉ коЉи зна да буде задовоЪан са само неопходним стварима. «драв човек ниЉе онаЉ коЉи нема болести, него онаЉ коЉи се не жали док болуЉе. Ѕолестан човек ниЉе онаЉ коЉи има пуно болести, него онаЉ коЉи се монго жали док болуЉе“. »споставЪа се да Ље оцена квалитета живота унутар нас. » зато Ље подвиг у томе да научимо да будемо задовоЪни са само неопходним стварима. ј Ѕогу треба да захваЪуЉеш на томе што имаш, а не да тежиш ка томе што немаш. ћоже се тежити ка боЪем животу, али под Љедним условом: „Ќе моЉа воЪа, √осподе, а твоЉа да буде“. јко имаш могуЮност да купиш нова кола - купи их. јко немаш могуЮности - немоЉ да гледаш около, немоЉ да се осврЮеш и немоЉ да се жалиш да немаш кола коЉа желиш. ЌемоЉ да се жалиш на родитеЪе, немоЉ да се жалиш на свог мужа, немоЉ да се жалиш на своЉу жену. ЌемоЉ да се жалиш на краЉу краЉева због свог здравЪа, Љер треба да се бавиш своЉим здравЪем, али оно ниЉе у твоЉим рукама.

††††

Ц  ако се човек стално не би жалио треба ли исто да достигне неки подвиг?

Ц ”нутрашЬи. ј ако хоЮеш да промениш нешто у споЪном животу и тежиш у Ьему ка нечему боЪем такоРе ти треба подвиг. ’оЮеш нова кола? ”ради нешто у том циЪу, наРи Љош Љедан посао. ’оЮеш да имаш малу куЮу у предграРу где би могао да поведеш своЉу вишечлану породицу? ЌемоЉ само да машташ, треба нешто и да урадиш, треба да радиш не само оно шти ти се свиРа, не само „хоЮу“, него и оно што треба. јко хоЮеш нешто, треба да се потрудиш. јко ништа не посеЉеш онда неЮеш ништа ни пожЬети.

јко си задовоЪан са нечим, хвала Ѕогу да си задовоЪан. јли када имаш породицу, оно са чим можеш бити задовоЪан ти са твоЉом страЮаром или сломЪеним каучем и то може задовоЪавати тебе, али не твоЉу жену, не твоЉу децу, не твоЉу маму, не твог тату. «ато треба увек мислити не само о томе што Ље довоЪно теби, али и о томе шта задовоЪава потребе твоЉих роРака и ближЬих. ћожда би у твом аскетизму и у твом унутрашЬем подвигу теби била довоЪна само каша од хеЪде за ЅожиЮни пост, али твоЉоЉ породици треба више од каше од хеЪде, треба им Љош и риба. £а намерно преувеличавам да бих подвукао: када нисмо сами, ниЉе довоЪно само то што Ље по нашем мишЪеЬу довоЪно за нас. “реба мислити и о томе шта Ље довоЪно за нашу породицу и за Ъуде коЉи нас окружуЉу. » то Ље исто стални подвиг, имати такав склоп мисли Љер Љош Ље премудри филозоф —ократ Љедном рекао: „»стинит живот ниЉе живот само за себе“. » када се човек овим руководи то Ље правилно устроЉство. » то Ље подвиг.

ћи се раРамо као егоисти и веЮину живота проводимо у егоизму. «ашто се распадаЉу породице? Ќашли су се два егоиста и не могу да се договоре ко коме треба да попусти. ≈то управо у томе Ље трагедиЉа наше савремене породице. ќд 1000 бракова, 700 се заврашаваЉу разводом. Ќе чак ни половина, веЮ 700! 7 од 10 бракова се распадне. ј зашто? «ато што сви ставЪаЉу „хоЮу“ на прво место. ’оЮу да он(а) буде леп(а), брижЪив(а), паметан(на), образован(а) и да служи мени. «латна рибице, служи ми. » она и он желе скоро исто и нико неЮе да служи другоме. Ќико неЮе да се руководи начелом „треба“. —ви се руководе принципом „хоЮу“ и од тога потичу све невоЪе. Ќема подвига, нема превазилажеЬа уроРеног егоизма. јли хришЮанин Ље човек коЉи устремЪен ка другима, а не ка себи: мисао о другима треба да буде испред наших мисли о себи.

Ц ќче ћелхиседек, споменули сте оца ¬асилиЉа £ермакова...

Ц ...кога сам имао среЮе да упознам. ”згред, када Ље он долазио у ќптину ѕустиЬу, боравио Ље код мене у лазарету, Ља сам га тада водио до 1997 године док се нисам обрео на подворЉу у ћоскви.

Ц ƒа ли Ље отац ¬асилиЉебио упечатЪив?

»з дана у дан са народом - подвиг свештеничког живота оца ¬асилиЉа £ермакова

Ц ƒа. ќн Ље баш био пример подвига Ц подвига свештеничког служеЬа у парохиЉи. —еЮам се, многи су му говорили: „„уЉ, па што се бавиш народом?!“ ј он им Ље одговарао: „£а никог не зовем. ¬и се не бавите Ьима и зато сви они иду код мене“ї. —еЮам се: парохиЉска куЮа, отац сваког прима, седи за столом, прича са сваким.  ада би сви тако радили, наравно, толико народа не би долазило код Ьега. » тако из дана у дан са народом Ц то Ље исто Љако велики подвиг свештеничког живота. » сваком од нас ко памти оца ¬асилиЉа, ко Ље читао или Юе читати Љош о Ьеговом животу, то Ље сваком свештенику наук Ц усвоЉити пример Ьеговог подвига и не избегавати своЉу паству.

Ц ќтац ¬асилиЉе Ље био породични свештеник, отац ѕаЉисиЉе Ц монах. »споставЪа се да Ље подвиг и за обичне Ъуде?

Ц Ќаравно.

Ц ћи живимо у свету, у коЉом се судеЮи по вестима, дешаваЉу разноврсне катаклизме, трагедиЉе... Ќе, добрих догаРаЉа такоРе има много, хвала Ѕогу. јли Ъуди су Љако уплашени. » о породици сте све тачно рекли и понекад Ље страшно ступати у неку везу, Љер Ље страшно: и за себе страшно, и за другог човека, и уопште страшно да ли Юеш успети или не? ” вези са тим Ље следеЮе питаЬе: да ли се може ускладити подвиг са страхом и како може бити савладан таЉ страх?

Ц ¬и сте споменули до чега доводи страх Ц до сумЬе да ли да створиш породицу или не? £а се сеЮам оца £ована ( рестЉанкина) коЉи Ље говорио да Ље цела –усиЉа живела у складу са таквим принципом: „ а смрти се спремаЉ, а жито сеЉ“. «ато страх оставити страху, а свакодневицу - свакодневици. «ато и породицу треба стварати, и треба сеупознавати, и не треба да се плашиш да ли Юеш успети или не. —ве Юеш успети ако будеш имао унутрашЬе расположеЬе да живиш у име другог човека. «а сваки корак коЉи ми начинимо, Ѕог нам узврати са девет корака у сусрет.

ѕодвиг не иде са страхом. –уска пословица нас учи: очи се боЉе, а руке раде. “и си нешто замислио у свом животу, замислио си на пример да водиш “¬ емисиЉе. –азумЪиво Ље да у томе има много потешкоЮа: треба наЮи Ъуде, обезбедити технику, средства и финансиЉе...  ада би човек пред очима држао све проблеме коЉи га очекуЉу, он никада не би ни макао с места. “реба пре свега мислити о користи дела, коЉе хоЮеш да створиш. » увек памтити главну ствар: свако дело почиЬе од првог корака. » не треба се плашити ако Ље пред тобом Љош 10 хиЪада километара пута. ѕут почиЬе с првим кораком, уради то, а после Юеш се снаЮи у следеЮоЉ ситуациЉи. Ќаумио си да изградиш куЮу - почни од малог улагаЬа у таЉ дом. Ќова специЉалност, нова струка, допунски извор прихода. ƒа ли Юеш успети или не, то нико не зна, али почни нешто да радиш ка свом циЪу и то Юе веЮ бити приметно. £ер, онаЉ коЉи не започиЬе, таЉ и не постиже ништа. “о су споЪашЬи страхови.

“реба да постоЉи унутрашЬи страх. Ќе боЉ се никога до Ѕога Љединога. ≈то, кога се треба плашити. “реба се плашити да не одступимо од ÷ркве, од унутрашЬих начела, од своЉих обеЮаЬа, од своЉе вере. ≈то, чега се треба плашити. ј наш споЪашЬи живот Ље у рукама ЅожиЉим. јко ми нисмо воЉници, политичари, економисти или народни посланици, мало шта можемо променити у овом животу. “реба меЬати однос према свом животу, а таЉ однос треба да буде: све Ље у рукама ЅожиЉим, ништа рРаво, лоше не може се десити до тог тренутка када ми не дамо повод томе. ј споЪне околности: курс долара, незапосленост, цена нафте на светском тржишту - све то утиче на наш живот, али они не могу да дефинишу наш живот. ƒа дефинише наш живот може само вера, живот у складу са вером и унутрашЬи подвиг. Ѕило Ље и горих времена. “ако да Ље све у теби.

јко си ти незадовоЪан своЉим животом - то незадовоЪство Юе те поЉести изнутра. јко умеш да трпиш у свом животу, све Юе бити нормално у твоЉоЉ души. Ќе причам о неком усхиЮеЬу, али нека буде такво осеЮаЬе: Ља нешто веЮ могу да урадим, нешто веЮ могу да зарадим, могу да водим унутрашЬи духовни живот. Ќико ти не брани да идеш у цркву, нико ти не брани да се бориш са самим собом, нико ти не брани да помажеш другима. —ве то ти нико не брани! »маЮеш и мир и радост и духовни комфор. —ве Ље унутар тебе, Љер нико ти не брани да живиш по мери вере, да чиниш добра дела и достижеш добри подвиг у борби са самим собом

ћи смо дужни да побоЪшавамо живот око нас, помажуЮи Љедни другима да живимо у хришЮанскоЉ солидарности.

Ќаравно, ми нисмо одушевЪени са свим што се око нас дешава, али колико можемо ми побоЪшавамо таЉ живот око нас, помажуЮи Љедни другима да живимо у хришЮанскоЉ солидарности - почевши од круга породице, па до парохиЉе, и ако смо у могуЮности и шире од граница наше мале средине у коЉоЉ живимо, Љер смо сви у обавези да помажемо Љедни другима. ћи ублажавамо све те негативне ствари коЉе примеЮуЉемо, Љер како нас апостол ѕавле позива: Ђƒужни смо пак ми Љаки слабости слабих носити, и не себи угаРатиї (ср.: –им. 15: 1) „уЉеш? ќпет се поЉавЪуЉе реч "дужни". —илни су дужни да носе немоЮ слабих, а не да угаРаЉу себи. «ато што на почетку ти служиш, а потом теби служе. „есто се шалим: боЪе Ље посеЮивати дом за старе, него лежати у дому за старе.  о не буде радио за своЉу децу, радиЮе за лекове. Ќажалост, таква Ље суштина нашег свакодневног живота. “аман када будеш престао да служиш, теби Юе требати неко да те служи. » зато Ље боЪе умрети на раду при испуЬаваЬу своЉих обавеза.

(ЌаставиЮе се)

архимандритом ћелхиседеком (јртЉухином)
разговарао Ќикита ‘илатов
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

08 / 08 / 2017

     оментари:

    2017-08-15
    20:16
    дамЉан:
    ¬еличанствен интервЉу! ѕокушаЮу да често, бар Љедном недеЪно прочитам га, инспирациЉе ради. Ќа многаЉа Ъета оче ћелхиседеку!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0