Конференциjа за медиjе по завршетку ванредног заседања Светог Синода Руске Православне Цркве

Москва, 13. јун 2016. г.

Дана 13. јуна 2016. године по завршетку ванредног заседања Светог Синода Руске Православне Цркве чији су учесници размотрили ванредну ситуацију која је настала после одустајања низа Помесних Православних Цркава од учествовања у раду Свеправославног Сабора, одржан је брифинг за новинаре.

    

На питања представника медија одговорио је председник Одељења за спољне црквене односе Московског патријархата Волоколамски митрополит Иларион. Брифинг је водио председник Синодалног одељења за односе између Цркве и друштва и медија В. Р. Легојда.

    

Истакавши да у последње време главно питање на дневном реду Синода Руске Православне Цркве представља Свеправославни Сабор за који је планирано да се одржи на Криту 18-26. јуна ове године, владика Иларион је подсетио на историју предсаборског процеса:

«Руска Православна Црква је 55 година активно учествовала у припреми за Свеправославни Сабор. Још шездесетих година, кад је састављен опширан каталог тема за разматрање на Сабору Руска Православна Црква је обрадила све ове теме. Припреме су се обављале у току свег овог времена, али с великим паузама. И зато се, наравно, не може рећи да су у току свих 55 година Православне Цркве припремале Свеправославни Сабор. Паузе су некад биле веома велике – десет година и више.

Припреме за Сабор су биле интензивније у последњих неколико година и у јануару ове године је на заседању Скупа поглавара Помесних Православних Цркава донета одлука да се Свеправославни Сабор одржи на Криту у заказано време. Међутим, треба рећи да Антиохијска Црква није потписала ову одлуку. Дакле, она није била свеправославна све док је Антиохијска Црква не потпише. Ипак, постојала је нада да ће ова одлука бити потписана.

У последње време се у Помесним Православним Црквама веома појачала критика на рачун предстојећег Свеправославног Сабора, његових појединих докумената, као и процеса припреме за ову манифестацију. У нашој Цркви критика се чула од мирјана, појединих представника клира и епископата. Пажљиво смо реаговали на ову критику, трудили смо се да одвојимо пшеницу од кукоља, зато што је било и конструктивне критике и разноразних демагогија и шпекулација око Свеправославног Сабора Објашњавали смо тематику докумената који су припремани за Сабор, а што је главно – документа су на инсистирање наше Цркве била објављена и сви они који су то желели могли су да их размотре и да изнесу своје примедбе.

Након овог разматрања на претходном заседању Синода су усвојене исправке за два документа која су припремљена у току предсаборског процеса. На истом заседању смо реаговали на пристиглу вест о одбијању Бугарске Православне Цркве да учествује на Свеправославном Сабору.

Од самог почетка предсаборског процеса 1961. године инсистирали смо на томе да све одлуке на Свеправославном Сабору треба да буду донете консензусом, односно једногласно. Увек смо говорили о томе да консензус значи да на Сабору учествују све општепризнате аутокефалне Православне Цркве. Ако одсуствује иједна Помесна Црква, с наше тачке гледишта већ нема консензуса. И кад је Бугарска Црква објавила да неће учествовати на Сабору сазвали смо ванредно заседање Светог Синода на којем смо донели одлуку да се обратимо Васељенском патријарху с предлогом да се од 10. јуна одржи предсаборско свеправославно саветовање како бисмо решили све настале проблеме и како би све Православне Цркве могле да учествују на овом Сабору. Нажалост, наш предлог није био прихваћен – речено нам је да више нема времена за одржавање свеправославног саветовања.

И у току последњих дана још две Цркве су званично одбиле да учествују на Сабору – то су Антиохијска Црква и Грузијска Црква, а Српска Православна Црква је изразила мишљење да треба одложити одржавање Свеправославног Сабора. У датој ситуацији је било неопходно поново сазвати заседање Светог Синода Руске Православне Цркве како би се донела коначна одлука да ли ћемо ићи на Свеправославни Сабор или нећемо.

Данас смо размотрили насталу ситуацију и донели смо одлуку да у случају да поменуте Цркве не учествују не можемо да учествујемо на Свеправославном Сабору, зато што у том случају он више неће бити свеправославни, на њему не може бити постигнут консензус ни по једном питању. Дакле, једино решење јесте одлагање овог Сабора. Овај предлог смо упутили Константинопољском патријарху Вартоломеју.

Желео бих да истакнем: у Правилнику о Свеправославном Сабору се каже да га Константинопољски патријарх сазива уз сагласност свих Помесних Православних Цркава. Ове сагласности није било ни на Синаксису који је одржан у јануару, јер његове одлуке тада није потписала Антиохијска Цркве, а нема га ни сада, кад су три Цркве одбиле да учествују на Сабору. Дакле, ако овај сабор ипак буде сазван, то ће представљати кршење Правилника, пошто Свеправославни Сабор треба да буде сазван уз сагласност свих Православних Цркава.

Зато ћемо се обратити Константинопољском патријарху и упутити му предлог да се Свеправославни Сабор одржи у другом року, а време које се појави услед такве одлуке, употреби за решавање насталих проблема и за достојну припрему Сабора.

Свака Помесна Црква која је одбила да учествује на Сабору доставила је своју аргументацију. Ова аргументација је забележена у изјави Светог Синода Руске Православне Цркве.

Питање: Које проблеме у Васељенском Православљу су показали ови очигледни проблеми у припреми за Сабор?

Митроплит Иларион: Пре свега, да низ Помесних Цркава има проблема у односима с другим Црквама. Као што је познато, Антиохијски патријархат је прекинуо општење са Јерусалимским патријархатом због спорова око црквене јурисдикције над Катаром и над Аравијским полуостровом у целини Српска Православна Црква је у својој изјави истакла нерегулисане проблеме у односима с Румунском Православном Црквом која је на канонској територии Српског патријархата основала своју епархију.

И ми имамо сличних проблема, пошто је Румунска Цраква основала своју јурисдикцију на територији Молдавије, која спада у канонску територију Руске Православне Цркве. Има нерегулисаних проблема у Естонији, где је 1996. године Константинопољски патријархат основао паралелелну јурисдикцију.

Грузијска Црква је указала на читав низ проблема, између осталог, на проблем диптиха, који је везан за то што по нашем мишљењу и по мишљењу саме Грузијске Цркве она треба да заузима шесто место у поретку Помесних Православних Цркава. У Константинопољу ову Цркву стављају на девето место.

Такође, постоји проблем одсуства на Свеправославном Сабору Православне Цркве у Америци, пошто њена аутокефалност није општепризната.

Били смо спремни да ради општецрквеног мира и јединства затворимо очи на неке од постојећих проблема и до последњег тренутка смо се спремали за учествовање на Свеправославном Сабору. На Архијерејском Сабору смо донели одлуку да ћемо учествовати, формирали смо састав делегације. И тек кад су од Помесних Цркава, прво од Бугарске, затим из Антиохијске и онда од Грузијске, почеле да пристижу вести о томе да неће учествовати на Сабору, кад је од Српске Цркве стигао предлог да се Свеправославни Сабор одложи, схватили смо да питање свог учествовања на Сабору треба да поставимо и решимо на Синоду. Данас је ово питање било решено.

Питање: А ако Константинопољски патријархат не буде имао слуха за ваше мишљење?

Митрополит Иларион: Вероватно ћемо се онда поново окупити и одлучити шта ћемо даље.

Питање: Које лекције могу да извуку обични клирици и мирјани из ситуације која је настала у вези са Свеправославним Сабором?

Митрополит Иларион: Мислим да настала ситуација није катастрофална. Рекао бих да је то уобичајена ситуација. Заиста смо сви заједно радили на припремама за Свеправославни Сабор и нисмо успели да га припремимо тако да све Цркве буду задовољне. Мислим да из тога треба да извучемо лекцију и да схватимо да се гласови Цркава не смеју игнорисати: ако Црква изражава забринутост због нечега, ову забринутост треба отклонити, ако Црква предлаже усвајање неких исправки, треба се пажљивије односити према овим исправкама.

По мом мишљењу настала ситуација је у знатној мери повезана с тим што су проблеми о којима су у предсаборском процесу Цркве говориле сасвим отворено, прећуткивани или одлагани за будућност. На пример, Антиохијска Црква није хтела да се разматрање проблема црквене јурисдикције над Катаром одложи за време после Сабора. Антиохијски патријархат је уверен да Сабор треба да представља наставак општеправославног јдинства. Јединство Цркве се огледа у заједничком служењу Литургије и ако једна од Помесних Цркава не може да учествује у заједничком служењу Евхаристије, то значи да је у питању ванредна ситуација коју треба решити пре сазивања Сабора.

Испоставило се да има неколико оваквих ситуација и пошто проблеми остају нерешени Цркве једна за другом почињу да одустају од учествовања на Сабору. Наравно, нисмо могли мирно да гледамо на то. Неки кажу: «Па, одустали су – то је њихов проблем, нека не учествују, а ми ћемо се свеједно окупити и одржаћемо Сабор у саставу који буде присутан. Донећемо одлуке и оне ће бити обавезујуће за све.» Тако не бива. На Свеправославном Сабору треба да учествују све Цркве и само у том случају ће његове одлуке бити легитимне.

Са руског Марина Тодић

6/15/2016

Види такође
Митрополит Онуфрије: Овај скуп неће бити Велики и Свети Свеправославни Сабор Митрополит Онуфрије: Овај скуп неће бити Велики и Свети Свеправославни Сабор
У свом интервјуу за Синодално информативно-просветитељско одељење УПЦ Његово Блаженство митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије је одговорио на питања о разлозима због којих Руска Православна Црква не учествује на Свеправославном Сабору, који је требало да почне са радом 19. јуна ове године. Такође је изложио своје мишљење о томе да ли криза у припреми за Сабор може утицати на ситуацију у верском животу Украјине и светском Православљу.
Зашто не идемо на Крит Зашто не идемо на Крит
Владимир Легојда
Како је настала таква ситуација и који су разлози за то што је читав низ Православних Цркава одбио да учествује на Сабору, на чијој припреми су се све Помесне Цркве трудиле у току више од пола века, надајући се да ће у њему видети победу братске љубави?
О ситуацији која је настала после одбијања низа Помесних Православних Цркава да учествују на Светом и Великом Сабору Православне Цркве О ситуацији која је настала после одбијања низа Помесних Православних Цркава да учествују на Светом и Великом Сабору Православне Цркве
Руска Православна Црква је деценијама активно учествовала и наставља да учествује у припреми за Свети и Велики Сабор Православне Цркве.
Свети Синод Руске Православне Цркве о ситуацији везаној за Свеправославни сабор Свети Синод Руске Православне Цркве о ситуацији везаној за Свеправославни сабор
У Патријарашкој и Синодалној резиденцији у Даниловом манастиру у Москви 13. јуна 2016. године је под председавањем Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила одржано ванредно заседање Светог Синода Руске Православне Цркве.
Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве поводом сазивања Светог и Великог Сабора на Криту Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве поводом сазивања Светог и Великог Сабора на Криту
Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве поводом сазивања Светог и Великог Сабора на Криту, о празнику Свете Тројице, од 17. до 27. јуна текуће године
Ваш коментар
дамјан6/15/2016 5:00 pm
Америчка Православна Црква није призната? А у њеним храмовима су се молили годинама православни верници свих нација у местима где није било њихове националне цркве и то још данас раде. Највећи број православних Американаца припада тој Цркви и њихов број се, Богу хвала повећава у све већем броју сваки дан. Просто невероватно!!!!!!!!
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×