-Ове светиње, и ова земља, и овај простор, нема цену коју би нам могао неко понудити да се ми овога одрекнемо-рекао владика Теодосије на слави у Зочишту.
Још од навечерја празника, 13. јула, народ је пристизао у манастир Зочиште, да се поклони и целива мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана које се чувају у овој обновљеној светињи. Сишао народ са Шар планине из планинских села, дошао из Ораховца, Велике Хоче, Гњилана, Племетине, Лепосавића, Косовске Митровице, Крушевца, Краљева, Ниша, Београда... Пристигли расељени мештани Ђаковице, Призрена, Приштине, Пећи... У реду да целивају мошти су и расељени мештани Зочишта. А светиња никад лепша како рече архимандрит Мирон, некада Зочишки калуђер, а сада чувар моштију Светог Василија на Острогу. Из Дубоког потока стигао архимандрит Ромило, протеран са народом и моштима Светих Врача из Зочишта 1999., и ево увек се ту враћа и служи бдење, уочи славе. Отац Дамјан, из манастира Сочанице, и отац Влада свештеник из Ниша, служе са њим. Још много свештеника и монаха, на бденију, а народ пева, моли се и плаче. Некако, последњих година све то иде заједно. И појци се окупили са разних страна и појање умилно до Неба се чује. А после бденија док они из околине иду својим кућама на ноћење, на стотину људи са децом, по порти заузело места. Месечина обасјала манастир, а поклоници раширили ћебад по трави, полегали децу и ту ће провести ноћ. Кажу, добро је за здравље ту преноћити, у близини Светих моштију.
Са јутарњим зрацима сунца и звонима са звоника још народа пристиже. Већ их је на стотине стигло, да дочека владику Теодосија са монаштвом из Дечана, Грачанице, Патријаршије Пећке, Бањске, Светих Архангела, Драганца, Ђаковичког Успења... А Литургија под ведрим небом у порти са којег је сунце упекло. Владика Теодосије началствује, саслужује му још шеснаест свештенослужитеља, игумана, свештеника, свештеномонаха.
Пред црквом се народ смењује, прилази моштима, целива... на стотине их је прошло, можда и до две хиљаде...каже отац Антоније зочишки калуђер, који стоји крај моштију. Здрави и болесни, напаћени и срећни, смењују се. Једни да траже, а други да се захвале за добијену помоћ. И осећај који те испуни целог и да још већу снагу да издржиш, када угледаш како болесно дете, целива мошти и грли њиховог данашњег чувара, оца Антонија иако га први пут види. ,,Деца се радују помоћи Божјој. Она су мали Анђели који ходају овом земљом“, шапуће старица у дугој колони која улази у цркву.
А владика освећује славске колаче. Један је принела братија манастира, други расељени Ђаковчани, овогодишњи домаћини славе, трећи мати Јоаникија Ђаковичка, четврти опет неко из народа. За наредну годину се већ јавио да са манастиром славу припреми Јовица Миленковић из Јежинца. Освећује владика и воду коју одавде сви поклоници носе својим домовима, и деле је онима који нису могли да дођу на славу.
,,Васкрсење манастира Зочиште је једно од највећих чуда Светих Врача Козме и Дамјана“ рекао је у беседи владика, присећајући се дана и слава које су се обележавале на згаришту попаљених манастирских конака, и на рушевинама миниране цркве. Подсетио је владика и на многа исцељења која су се дешавала у овој светињи, а сведочанство је и народ који се опет окупио у великом броју као некада. Зна владика, као што и народ добро зна, да светиње и народ морају да живе једни крај других, јер светиња не може без народа, нити народ без светиње. Зато је позвао, као и много пута раније, да Срби остану на својим огњиштима на Косову и Метохији, а нарочито да их не продају:
- Ова светиња се силом Божјом обновила и наговестила да има наде и за нас, да се и ми силом Божјом обновимо, да се вратимо на ове просторе и што је најважније, браћо и сестре, много пута понављам, немојмо да смо маловерни, да остављамо наша огњишта, нашу очевину да продајемо, и да одлазимо којекуда! Тренутно решавате свој проблем животни, али дугорочно губите, не само оно што сте сами у свом животу стекли и имали, него губите све оно што су ваши преци својом крвљу, својим знојем и својим сузама стекли. Зато и ове светиње, и ова земља и овај простор нема цену коју би нам могао неко понудити да се ми овога одрекнемо. Погледајте само данашњи празник и данашњи дан! Где смо дошли? Дошли смо управо овде где благодат Божја обитава, где су мошти светитеља. И ова светиња не може сама да остане, ова светиња тражи народ Божји.
Зато треба, рекао је владика, да истрајемо у нашем времену да претрпимо невоље, искушења, недаће, а Господ ће нас погледати и Господ ће нас утешити и што је најважније, Господ ће нас сачувати на овом месту.
-Не знамо ми где нам је сигурније и где ће нам бити боље за живот. Многи су се преварили отишли су тамо где су сматрали да су безбеднији, сигурнији и трагично су завршили било болешћу, било неким несрећама. Дешавало се, сви знамо, много примера, а ми овде на овом месту смо закриљени и заштићени благословом Божјим и молитвама Светих бесребреника Козме и Дамјана. И зато треба , надајући се на молитве светих и на силу Божју, да овај живот проводимо честито и поштено и да чувамо све свето што су нам наши преци предали - рекао је владика Теодосије.
Мноштво народа је пришло да се причести, а братство манастира са домаћинима славе, расељеним Ђаковчанима, је припремило послужење за све који су дошли на славу.
За трпезом љубави у манастирској трпезарији чула се и хармоника Гаврила Кујунџића, који је са својим Жуборима и Божурима отпевао неколико својих, али и старих српских песама.
Отац Стефан се захвалио свима који су дошли на славу, нарочито владици Теодосију и министру Александру Вулину, на благословима и помоћи у обнови манастира. Отац Стефан је рекао да је наша држава Србија много учинила последњих година да се манастир обнови и уреди, а да су Свети Врачи све то устројили својом благодаћу.
-Видимо, и сами смо сведоци, како се благодат Божја и Светих Врача умножава - рекао је отац Стефан. Ове године смо и ноћу имали народ који је лежао око светиње као некад у она времена. Да ли је то знак да су Свети Врачи измолили да се обнови све и да се народ врати, то ћемо видети, у сваком случају сам ваш долазак, владикин, наше државе кроз наше министре и цео народ наш побожни, је утеха свима нама који смо чувари ове светиње и који заједно са њима и молитвама нашег Владике истрајавамо на овим местима.
У име удружења Ђаковчана, славу је владики и игуману честитао Ђокица Станојевић председник удружења рекавши:
- Наши преци су долазили на овај велики празник да се поклоне Дамјану и Кузману из својих кућа, из Призрена,Ђаковице, Пећи, Ораховца и тако даље. Долазили су са владиком Павлом пешке од Ораховца до Зочишта. Ми смо данас дошли шесто, седамсто, километара да би наставили традицију. Сви који су данас пољубили и поклонили се моштима Светог Дамјана и Кузмана имали су једну жељу: повратак на своје огњиште, својим кућама, повратак светињама, а наше светиње су очи које блистају. Ми смо данас тражили да нам Дамјан и Кузман дају јачину, снагу, истрајност, да нас не поколебају, да своја огњишта не продајемо, да своје светиње не заборављамо. Ниједан народ на свету нема Пећку Патријаршију, Дечане, Богородицу Љевишку, Светог Дамјана и Кузмана, Свету Петку, Успење Пресвете Богородице као ми . Наше светиње су тужне кад ми нисмо ту. Данас смо дошли и доћићемо опет, и тражићемо да у што већем броју долазимо са једном жељом: да се наше куће не продају, да наше светиње оживе и буду радосније са већим бројем оних који ће се враћати на своја огњишта.
Све до касно поподне у цркви су се смењивали свештеници и читали молитве болеснима, а отац Дионисије, још један Зочишки калуђер је, са младим људима који су помагали у припреми славе, водио рачуна, да све прође без проблема и да свако из манастира оде испуњен благодаћу Светих Врача.
Литургији у манастиру Светих Врача Козме и Дамјана су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин и председник Српске листе Славко Симић.
Министар Вулин је дошао на славу иако више не обавља дужност директора Канцеларије за Косово и Метохију, јер сматра да је сваки министар у Влади Републике Србије задужен за Косово и Метохију:
-Нема ниједног министра у Влади Републике Србије који не треба да буде на Косову и Метохији. Ово је темељ наше државности и Косово и Метохија докле год има своју Владу, докле год има народа на Косову и Метохији, ми морамо да будемо ту.
Вулин је честитао славу владики Теодосију и братству манастира Зочиште, рекавши да је манастир Зочиште сјајан пример упорности, тврдоглавости и жилавости, подсећајући да је манастир био срушен до темеља:
-Срушили су га они који нису могли да разумеју ни хришћанство, а посебно нису могли да разумеју Србе. Срушили су га они који нису разумели, ниједну људску ни културну вредност, који нису разумели српску историју, који желе да је избришу, који желе да направе историју, које заправо овде никада није било, који су протерали српски народ са овог простора, али нису успели да га протерају до краја. Српски народ се окупља и данас као што се окупљао сваког дана око манастира Зочиште. Тамо где смо успели да обновимо цркву, успели смо да обновимо и живот, успели смо да окупимо људе.
Он је истакао да се Срби још увек нису вратили у Зочиште, јер поред осталог не постоји жеља за повратком.
-Срби се још увек нису вратили у Зочиште. Куће су направљене, али су празне, зато што се овде може провести дан, али се тешко проводи ноћ, куће су празне, зато што овде још увек има пуно некажњеног насиља, зато што је током свих ових година и сам манастир био више пута нападан, куће су празне зато што још увек не постоји жеља да се Срби врате. Влада Србије и јесте зато ту и да покаже и на овом примеру да ће улагати у враћање Срба који су, како је рекао, једини народ у Европи који нема право да се врати на своја огњишта је српски народ. А међународна заједница је дала тешко и велико обећање Србима, дала га је свима да ће сви који су протерани са Косова и Метохије моћи да се врате по својој слободној вољи. Србима то обећање није испуњено и ево ја данас користим прилику да питам ,,зашто то обећање није испуњено и кад ће бити испуњено и да ли Међународна заједница може себе да сматра достојном обећања које је дала ако га не одржи?“