Srpska

 ако детету усадити Ъубав према Ѕогу?

 ако васпитати дете у Ъубави према Ѕогу и ÷ркви да Ље, осетивши ту Ъубав Љош у детиЬству, оно не би у дечаштву и младости изгубило или заменило за саблазни овога света? ƒа ли Ље довоЪно редовно га доводити на богослужеЬа и/или на часове веронауке у цркви? Ўта родитеЪи треба да чине да би се Ъубав према Ѕогу учврстила у срцу Ьиховог чеда? » шта ни у ком случаЉу не треба да чине?

††††

»гуман ЌектариЉе (ћорозов)

ƒете на сасвим природан начин проЉавЪуЉе оно што види од своЉих родитеЪа, оно што Ље садржаЉ Ьиховог живота. Ќисам сигуран може ли се детету усадити Ъубав према Ѕогу, али сам сигуран, уколико су родитеЪи Ъуди коЉи искрено, од свег срца воле Ѕога, да Юе се Ьихова Ъубав према Ѕогу пренети и на дете. ЌаЉважниЉе Ље да оно види конкретан изражаЉ те Ъубави, да расте у атмосфери Ъубави и да у животу Ьегових родитеЪа Ъубав према Ѕогу не буде одвоЉена од Ъубави према другим Ъудима.

ѕротоЉереЉ —ергиЉе ѕравдоЪубов

ѕитаЬе садржи одреРене фалинке. «ашто усаРивати и шта усаРивати? ƒете може да осеЮа и разуме више него одрастао човек. ЌаЉважниЉе Ље не ограРивати дечЉе стремЪеЬе ка Ѕогу, не постати препрека.

Кубав према Ѕогу се не преноси речима, веЮ само делима и животом. ”колико оцу и маЉци „ниЉе потребан Ѕог“, да ли Юе дете тада моЮи да превазиРе бариЉеру равнодушности према Мему и одсуства обраЮаЬа Ѕогу у свакодневици? £едино уз веру и молитву, Љедино у делатном и свакодневном контакту са родитеЪима и са Ьиховим односом према Ѕогу развиЮе се и учврстити у детету Ъубав према своме “ворцу.

ЌеЮе бити користи од часова веронауке, ако сами не идемо у цркву, не молимо се Ѕогу, не узимамо учешЮа у читавом, невероватно лепом, годишЬем богослужбеном кругу и поменима. “ако да Ље принцип веома Љедноставан: живите пуним црквеним животом, сами волите Ѕога Ц тада Юе и дете осетити, разумети и заволети √оспода. Ќе захтева се никакво калемЪеЬе нити вештачко-изнуРивачко усаРиваЬе.

ѕротоЉереЉ ћаксим  озлов

ЌаЉважниЉи Ље пример. £ер говорити оно што не доказуЉемо животним примером, би значило васпитавати, ако не атеисту, онда агностика. ЌаЉбоЪи начин Ље исправан, благочестиви хришЮански живот родитеЪа или наставника, уколико говоримо о учитеЪима. јко деца виде да Ље прва заповест оно чему ми заиста стремимо, а не апстракциЉа или формула Ъубазности, тада Юе и она желети да то исто науче.

††††

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев

” —ветом ѕисму поЉам „Ъубав“ Ље везан за испуЬаваЬе ЅожЉег «акона. Кубав ниЉе некакво апстрактно осеЮаЬе симпатиЉе, наклоЬености или нечег сличног. ќнаЉ коЉи воли изграРуЉе односе са обЉектом своЉе Ъубави онако како ЅожЉе «аповести налажу. » ЅожЉи «акон управЪа односима измеРу човека и Ѕога, измеРу човека и човека. «ато, наЉбоЪи начин да се детету усади Ъубав Љесте подучавати га «аповестима ЅожЉим.

–ечено Ље: „«ато Ъуби √оспода Ѕога свога из свег срца свога и из све душе своЉе и из све снаге своЉе“ (ѕоновЪени закони 6:5). Ўта значи: волети Ѕога свом снагом своЉом? —нага мушкарца су Ьегови синови, деца. «ато Ље даЪе речено: „» нека ове речи коЉе ти £а заповедам данас буду у срцу твом. » често их напомиЬи синовима своЉим, и говори о Ьима кад седиш у куЮи своЉоЉ и кад идеш путем, кад лежеш и кад устаЉеш“ (ѕоновЪени закони 6:6-7). Ўта значи: „напомиЬи их синовима своЉим, и говори о Ьима“? „ЌапомиЬи“, односно нека деца напамет науче заповести; „говори о Ьима кад седиш у куЮи своЉоЉ“ Ц разЉашЬаваЉ смисао сваке заповести деци, тумачеЮи сваки догмат вере. –ечи „кад идеш путем, кад лежеш и кад устаЉеш“ позиваЉу родитеЪе да децу подучаваЉу животним стазама (и кад идеш путем), а речи „кад лежеш и кад устаЉеш“ позиваЉу да децу подучаваЉу ЉутарЬим и вечерЬим молитвама.

јпостол ѕавле, подучаваЉуЮи младог апостола “имотиЉа, пише му: „ƒокле доРем пази на читаЬе, утешаваЬе и учеЬе“ (“имотиЉу посланица прва, 4:13). јпсолутно Ље неопходно децу сприЉатеЪити са светим кЬигама у коЉима се налазе поуке и учеЬа наше хришЮанске вероисповести. ” —ветом ѕисму се на неколико места говори о томе да Ље неопходно децу подучавати «акону ЅожЉем. ћи смо свакако у обавези да их подучавамо, без обзира на то да ли код Ьих постоЉи жеЪа да уче или не. –ечено Ље: „ѕроповедаЉ реч, настоЉ у добро време и у невреме, покараЉ, запрети, умоли са сваким сношеЬем и учеЬем“ (“имотиЉу посланица друга, 4:2).

«ато што Ље детиЬство предворЉе младости, а младост Ље наЉсложениЉи период у животу човека, те Ље веома важно детету усаРивати неки имунитет против греховних склоности, кроз поучаваЬе «акону ЅожЉем.  ада се младом човеку од 13-14 година раРаЉу нова осеЮаЬа везана за развоЉ Ьеговог тела, он се не може увек снаЮи у том стаЬу. ј пробуРена плотска осеЮаЬа могу да доминираЉу у животу човека до 35., 45. године. Ѕаш у том животном периоду одвиЉа се накупЪаЬе греховности. ” кЬизи о £ову ми налазимо овакве речи: „ ости Юе Ьегове бити пуне греха младости и они Юе лежати са Ьим у праху“ ( Ьига о £ову, 20:11). ѕремудри —оломон Ље писао о младима:“£ер с прозора дома свога кроз решетку гледах, и видех меРу лудима, опазих меРу децом безумна младиЮа“ (ѕриче —оломонове, 7:6-7). “а карактеристика младости као неразумности, неискуства Ље библиЉска карактеристика овог периода у животу човека. » млади то треба да знаЉу, ЮутаЬе о сличним проблемима овога узраста би била издаЉа с наше стране. » ако ми детету коЉе Љош ниЉе ушло у период младости усадимо поштоваЬе према ЅожЉем «акону Ц онда то значи да Юе оно са маЬим губицима проЮи наЉсложениЉи и наЉактивниЉи период свога живота.

 ао пример савременоЉ омладини може да послужи апостол “имотиЉе. “аЉ млади ’ристов служитеЪ Ље у граду ≈фесу био поставЪен за епископа. ≈фес Ље у то време био трговачки и занатски центар, где су многи млади, предузимЪиви Ъуди остваривали успешне кариЉере, како бисмо ми данас рекли. “имотиЉе Ље, живеЮи у таквом граду, могао да успе у трговини користеЮи своЉе уроРене таленте и способности, али Ље он за себе одабрао важниЉи пут: он Ље одлучио да своЉ живот посвети Ѕогу.  ао што Ље познато, Ьега Ље од детиЬства учила Ьегова бака, коЉа Ље по предаЬу била £евреЉка; у Ьегово дечЉе срце она Ље посадила оно што му Ље помогло да у младости пронаРе моралну урачунЪивост. ” своЉим посланицама апостолу “имотиЉу апостол ѕавле Ље писао: „ј поганих и бабских гаталица клони се, а обучаваЉ се у побожности. £ер телесно обучаваЬе мало Ље корисно, а побожност Ље корисна за свашто, имаЉуЮи обеЮаЬе живота садашЬег и онога коЉи иде“ (“имотиЉу посланица прва, 4:7-8) . »з овог текста се види да Ље младог “имотиЉа можда занимао антички спорт и да су га збуЬивала могуЮа оговараЬа. ѕод бабским гаталицама апостол ѕавле могао Ље имати у виду оне бесмислене и несавесне гласине, коЉе су незнабошци ширили о ’ристовим служитеЪима. ѕагани су кривили ’риста за Ъудска жртвоприношеЬа, за троваЬе бунара и за промискуитет. » данас многе младе Ъуде збуЬуЉу клевете коЉе свет управЪа на ’ристове служитеЪе и на целу ЅожЉу ÷ркву, поготово на интернету. јпостол ѕавле позива “имотиЉа да више упражЬава благочестовост, коЉа Ље подЉеднако корисна и у овом привременом и у будуЮем животу.

јпостол ѕавле Ље из свог личног искуства знао да човеку духовно богатство пружа баш све. ќн Ље писао о себи и о другим хришЮанима: „ ао жалосни а коЉи се Љеднако веселе, као сиромашни, а кои многе обогаЮаваЉу, као они коЉи ништа немаЉу, а све имаЉу“ ( оринЮанима посланица друга, 6:10). ƒругим речима: без ’риста нисмо ништа, а све смо у ’ристу. јко човек своЉ сусрет са ’ристом доживи у детиЬству, у младости сачува верност према Мему, тада Юе живот таквог човека доживети своЉу пуноЮу.

††††

ѕротоЉереЉ јлександар  узин

ќдговор се налази у питаЬу: усаРиваЬе.  ако пресаРуЉу нову младицу дивЪоЉ Љабуци? Кубав се само ЪубавЪу може усадити. ƒеца имаЉу веома развиЉену способност подражаваЬа. —поЪашЬе подражаваЬе продире у душу кроз отворено срце, као што кроз отворену кожицу младице Љабуке продире благородни калем. “о сам по себи неЮе постиЮи никакав курс основе православне културе или час веронауке.

ѕротоЉереЉ ѕавел √умеров

Ц Кубав према Ѕогу Ље увек лично искуство. “о Ље искуство живог општеЬа са живим Ѕогом и немогуЮе би било некако Ље теориЉски усадити. ќна Юе доЮи само онда када дете само почне да се моли, када само осети везу са √осподом, када стекне своЉе лично искуство молитве. Ќека то искуство буде и мало, али нека буде лично! ј ми само можемо да му помогнемо.

ј како да помогнемо? —воЉом ЪубавЪу према Ѕогу. £ер, уколико, на пример, желимо да дете заволи да чита добре кЬиге, да слуша добру музику, да заволи уметност, природу, ми сами морамо то да волимо; Љер ако ти сам не волиш нешто, неЮе бити користи од тога да говориш некоме како Ље то добро, корисно и изванредно! ќдносно, потребно Ље да се у куЮи читаЉу добре кЬиге, да се слуша добра музика итд. како би деца у свему томе живела и видела колико родитеЪи све то воле. “ада Юе се и дете „заразити“ свим тим. ”колико желимо да дете заволи Ѕога онда, исто тако, и ми сами морамо да волимо Ѕога. “ада Юе та Ъубав, коЉа и нас испуЬава, прожети дете.

—ами морамо да живимо животом ÷ркве, животом молитве. ЌеЮе бити нескромно да овде наведем пример своЉих родитеЪа, Љер Юу, пре свега, управо о Ьима говорити. ќни су своЉом ЪубавЪу према ÷ркви неговали у нама, деци, ту исту Ъубав. » моЉ брат и Ља смо постали свештеници, а сестра Ље оцрковЪена и у том истом духу васпитава и своЉу децу. » то, наравно, ниЉе наша заслуга, веЮ заслуга наших родитеЪа. ќтац и маЉка су живели молитвом, редовно су посеЮивали храм и ми смо видели колико су вера и ÷рква Ьима важни, те нас Ље та Ьихова Ъубав прожимала. ”згред, када Ље требало да одаберемо своЉ животни пут, они нису вршили притисак на нас. —вештенство Ље било моЉ лични избор, као и мог брата, отац нас на то ниЉе подстицао.

ƒеци ниЉе могуЮе усадити црквеност само „теориЉом“. –одитеЪи коЉи иду таквим путем веома греше. ј данас Ље веома распростраЬена поЉава да одрасли чланови породице, нажалост, ретко одлазе у цркву, она им Ље страна, али се труде да деци усаде веру кроз часове веронауке, православне гимназиЉе, кумове коЉи су маЬе-више оцрковЪени Ъуди. Ќишта од тога неЮе бити, то може само кроз лично искуство. “у Ље потребно да сами родитеЪи уложе труд да се оцркове, потребно Ље да веруЉу и да вером живе. “ада Юе деца, врло вероватно, остати у ÷ркви. –одитеЪи треба од себе да почну, а ивер, као што Ље познато, не пада далеко од кладе.

††††

ѕротоЉереЉ јлексиЉе ”мински

Ц ƒа, питаЬе Ље краЉЬе Љедноставно формулисано. ѕитаЬе Ље Љедноставно, а одговор на Ьега Ље бескраЉно комлпикован. «ато што Ље уопште Ъубав ствар, коЉу Ље увек тешко усадити. —лово Ђпривитьї не совсем даже точно, потому что прививают нечто такое, что чужеродно.  ак прививаетс€ кака€-то веточка к чужому дереву. »ли делаетс€ прививка вакциной от какого-то заболевани€. –еч „усадити“ чак ниЉе савим тачна, Љер се усаРуЉе нешто што Ље страно тело, као што се усаРуЉе некаква гранчица другом дрвету, или као што се врши вакцинациЉа против неке болести. £а бих употребио другачиЉе речи да говорим о Ъубави, поготову о Ъубави према Ѕогу.

Кубав према Ѕогу Ље исте природе као и Ъубав уопште. ћада Ље Ъубав према Ѕогу узвишениЉа по своЉоЉ суштини. ѕостоЉи природна Ъубав, а постоЉи и Ъубав коЉа Ље изнад природе, коЉа Ље надприродна. “ако Ље Ъубав према Ѕогу изнад природе. «ато што Ље свака Ъудска Ъубав несавршена. „ак су и такве узвишене проЉаве Ъубави као што су Ъубав родитеЪа према деци, Ъубав деце према родитеЪима, Ъубав супружника, приЉатеЪа, роРака у нечему ограничене. јли, Ъубав према Ѕогу Ље извршеЬе наЉважниЉе ЅожЉе заповести коЉу нам Ље √оспод оставио: свим срцем, свим умом, свом снагом. » она никада и нигде не може са стране да се узме Ц веома Ље важно да то сви схвате. ќна се не може користити као вакцина; не можете нигде да примите специЉалну вакцину Ъубави и да она, након убода у срце, у ум, у помисао, одЉедном постане делатна сила. ƒеца ту Ъубав могу само да наследе. ЌаЉвеЮа блага,као све оно што Ље наЉважниЉе и наЉдрагоцениЉе, наслеРуЉе онаЉ коме то благо по наследном праву припада.

–одитеЪи увек, на неки начин, скупЪаЉу наследство за своЉу децу. јли то наследство може бити различито. ” наследство се може оставити земЪа, куЮе, новац и неки накит. јли деца врло често од родитеЪа наследе и нешто што нема материЉалну вредност: потпуно неухватЪиве карактерне црте, понекад ход, поглед, осмех, жмиркаЬе очиЉу, смех, боЉу гласа Ц оно што се не може пренети на неки посебан начин. ѕонекад деца од родитеЪа наследе чак и на коЉу страну нагиЬе рукопис или сам рукопис.

јли, наследити се може Љош Љедна карактеристика: наслеРуЉе се устроЉство човекове душе. ќно што Ље духовни дар. Ќа таЉ начин се формираЉу династиЉе у професиЉама: династиЉа учитеЪа, уметника, архитеката, лекара... “о Ље зато што деца од родитеЪа наслеРуЉу устремЪеност ка некаквом ствараЬу. “у су и династиЉе свештеника коЉе су код нас увек постоЉале и коЉе, слава Ѕогу, постоЉе и данас. ќвакво наслеРено усмереЬе се, са Љедне стране, одвиЉа на сасвим несхватЪив, а са друге стране, на итекако схватЪив начин. £ер, када родитеЪи желе да Ьихова деца наследе родовске квалитете, рецимо, племенитост, част, одважност и Љунаштво предака, или било коЉе друге душевне карактеристике, они то непрестано наглашаваЉу тако што све време причаЉу какви су били Ьихови преци и уздижу те личности, али, притом, они и у себи чуваЉу те квалитете.

»сто тако Ље и са вером у Ѕога. јко Ље вера родитеЪа жива и на првом месту, тада Юе се, наравно, и деца учити вери на наЉприродниЉи начин, удишуЮи таЉ ваздух вере коЉим су испуЬени и дом и породица. “о Ље слично наслеРиваЬу Љезика и културе говора. ћи своЉу децу посебно не учимо да говоре руски, веЮ они Љедноставно слушаЉу како ми говоримо, сами од нас уче да говоре на том великом Љезику. ѕритом Ље очигледно да Юе деца навиЮи на правилан и леп Љезик и на сложене поЉмове и изразе уколико одрастаЉу у културноЉ, интелектуалноЉ породици у коЉоЉ се читаЉу кЬиге,у коЉоЉ се расуРуЉе, у коЉоЉ се разматраЉу озбиЪне и важне ствари. ј тамо где су телевизор или радио „Ўансон“ стално укЪучени, а родитеЪима свака треЮа реч псовка или непристоЉан израз, ту Юе и дете почети, чак несвесно, да разговара кроз псовке. ј у школи некада ни наЉбоЪем учитеЪу неЮе полазити за руком да то исправи.

Кубав према Ѕогу се на исти начин предаЉе. “а Ъубав Юе се и код деце поЉавити у оноЉ породици где она постоЉи, где Ље стварни садржаЉ живота оца и маЉке, где Ље та Ъубав жива зато што Ље роРена у човеку при живом сусрету са Ѕогом. ƒа, понекад се сусрет са Ѕогом одвиЉа на чудесан начин. ћеРутим, дете до сусрета са Ѕогом долази преко родитеЪа, Љер они, упознавши Ѕога, то цене, тиме живе и тим сусретом освештаваЉу своЉе постоЉаЬе.

—усрет са Ѕогом меЬа човека, он постаЉе другачиЉи, не личи на остале. „овек коЉи Ље упознао Ѕога другачиЉе реагуЉе на радости и на несреЮе, на стицаЬе и на губитак, на животне потешкоЮе, на неразрешиве ситуациЉе, на унутрашЬе и споЪашЬе кризе од човека коЉи ниЉе упознао Ѕога... –азличито реагуЉу и на то како се према Ьима опходе други Ъуди. » те реакциЉе на свет: када се искуси несреЮа, када стигну проблеми, када наступи радост, када се стиче или губи, то Юе се неизоставно пренети и на дете, као и свест о томе да други Ъуди реагуЉу другачиЉе. ƒете коЉе Ље васпитано у породици где постоЉи Ъубав према Ѕогу Юе видети како се то одвиЉа у ЬеговоЉ породици, а како на другим местима. » у дечЉоЉ души се путем овога може Љавити неко предивно осеЮаЬе животне истине, коЉу оно Љош ниЉе освестило, Љош ниЉе схватило умом, али Љу Ље усвоЉило као што се усваЉа Љезик или правилан говор, о коме Ље веЮ било речи. ƒете Юе свакако поседовати и исправан духовни смисао и кроз Ьега Юе посматрати свет.

¬ажно Ље, наравно, и то како родитеЪи опште са Ѕогом у молитви, како се моле, осеЮаЉу ли страхопоштоваЬе према молитви, да ли се моле усрдно Ц дете и то усваЉа.

—ледеЮе на реду Ље: начин решаваЬа породичних размирица. —ваРаЉу се сви, и веруЉуЮи и неверуЉуЮи Ъуди, и они коЉи су упознали Ѕога и они коЉи нису. ” породици коЉа живи уз Ѕога конфликти се решаваЉу помоЮу скрушености, побеРиваЬем себе самога. ƒете то види и осеЮа. ƒеци су, наравно, трауматичне бурне родитеЪске сваРе, али им Ље трауматичниЉе када се родитеЪи не расправЪаЉу, али и не разговараЉу Љедно са другим, Љедно друго не примеЮуЉу. „ини се да влада мир и благостаЬе, а заправо нема Ъубави. ƒете и то веома добро осеЮа. ћеРусобни однос родитеЪа Ље исто тако лекциЉа Ъубави (или пак одсуства Ъубави) за дете.

ƒете на основу свега овога учи да воли Ѕога, зато што му Ље та Ъубав доступна у животу Ьегових родитеЪа.

ј код нас се, нажалост, Ъубав стиче кроз усаРиваЬе, и многи родитеЪи сматраЉу да постоЉи некакав технички моменат у ком се дете може научити да воли Ѕога. –ецимо, да му веЮ од пете године дамо у руке ћолитвеник и натерамо га да чита правило на неразумЪивом Љезику, да захтевамо од Ьега да се не врпоЪи на ЋитургиЉи, да га терамо да пости онда када му Ље то тешко и неЉасно; односно, наметнути му некакв типик коЉи Ље, у суштини, смишЪен за одрасле. ј то Ље, ипак, манастирски типик, коЉи Ље необходан да однегуЉе у Ъудима, самосвесним Ъудима, неку духовну дисциплину. ƒисциплина Ље добра, али она неЮе довести до Ъубави.  ао што оквир служи драгом камену, тако дисциплина служи благодати. јли, оквир без драгог камена не постоЉи Ц он Ље тада шупЪина, нема вредност. ƒраги камен Ље леп, али неЮеш моЮи да га носиш без оквира. ѕостоЉи драгуЪ, то Ље ЅожЉа благодат, благодат ЅожЉе Ъубави, а постоЉи и наша унутрашЬа дисциплина коЉа чува ту благодат. ƒисциплина Ље у другом плану у односу на благодат, а родитеЪи ствараЉу илузиЉу да Ље могуЮе издресирати дете да воли Ѕога, да се може извршити болни убод правила и дисциплине како би оно задобило ту Ъубав.  асниЉе се све одвиЉа управо супротно.

ƒете коЉе се никада у животу ниЉе молило, него брбЪало неке неразумЪиве речи, неЮе осетити Ъубав. ƒете коЉе се ниЉе радовало на ЋитургиЉи, неЮе разумети Ъубав. ƒете коЉе Ље похаРало часове веронауке и тамо седело као и на свим осталим часовима, где су му задавали домаЮе задатке и оцеЬивали га, где су лекциЉе биле бесплодне Ц неЮе научити да воли. Кубав Ље велика радост и слобода. “амо где нема слободе, не може бити ни Ъубави. ¬олео бих да родитеЪи ово веома добро схвате.

–одитеЪи би желели да деца воле Ѕога. јли потребно Ље да они први заволе Ѕога како треба и та Ъубав Юе се на природан начин прелити у нашу децу, уколико и Ьих исто тако волимо и не желимо да у Ьима видимо играчке за наше родитеЪске манипулациЉе. ѕонекад наша родитеЪска суЉета и гордост могу све да покваре. ћноги наши родитеЪи су постали веруЉуЮи у зрелом узрасту, у детиЬству се никада нису молили, никада нису постили, никада нису остаЉали до краЉа на богослужеЬу. «атим се раРаЉу деца и они почиЬу на Ьима да експериментишу, уопште не схватаЉуЮи да дете остаЉе дете и да Ље за Ьега сусрет са Ѕогом слободан и радостан догаРаЉ. ѕа то Ље чудо. „удо и за одраслог човека и за дете. —усрет са Ѕогом Ље увек чудо. ”опште узев, детету то може да личи на баЉку и оно од своЉе вере чека да се десе зачуРуЉуЮе баЉковити догаРаЉи... », за разлику од нас одраслих, деци се они дешаваЉу. Ќи у ком случаЉу не смемо да учинимо да дете пресахне од дисциплине; у супротном, Љедноставно Юемо га изгубити.

“реба имати на уму да дете мора Љако добро да разуме оне речи молитве коЉе упуЮуЉе Ѕогу и Ьегова молитва мора да буде жива, Љер Ље и дете живо. » дете не може да држи пажЬу дуже од 10 минута на наЉлепшоЉ ЋитургиЉи. ѕружити му могуЮност да буде своЉ Ље могуЮе и на ЋитургиЉи: или га доводити мало касниЉе, или му понекад дозволити да изиРе из храма... «ар да Љадно седмогодишЬе-осмогодишЬе дете слуша четрдесетоминутну проповед?! »ли да слуша како 20 минута читамо молитве за здравЪе живих и упокоЉеЬе мртвих у загушЪивом храму?! «ато треба на неки разуман и тактичан начин томе приступати, да се оно не би умарало, да га дисциплинске ствари не би сламале, да би и молитва и пост увек били у скалду са снагама детета. ƒа богослужеЬе и ѕричешЮе за Ьега увек буду наЉвеЮа радост. » након ѕричешЮа не треба никада кажЬавати дете, колико год лоше да се понашало, не викати, не грдити, бити стрпЪив са Ьим...

 ада дете упознаЉе Ѕога Ц то су врло танане ствари. ќне се, као и сваки драгуЪ, лако губе. «ато саветуЉем нашим родитеЪима да у томе буду краЉЬе пажЪиви.

††††

—вештеник јлександар Ўумски

Ц “о Ље, пре свега, пример родитеЪа. јко они сами воле Ѕога и живе црквеним животом, и дете Юе волети Ѕога. “о Ље оно што Ље наЉважниЉе, то Ље основа свега.  ада породица ниЉе потпуна, када нема маме или тате, онда, свакако, настаЉе проблем. »деално би било да су ту и мама и тата, да су обоЉе веруЉуЮи, да воле Ѕога и да живе заЉедно са ÷рквом.

«атим, то Ље навикаваЬе на породичну црквену молитву, држаЬе постова и посних дана. “о Ље веома важно Љер Ље навика потребна сваком делу и што се раниЉе стекне, тим боЪе. » потребно Ље бити разборит, Љер Ље необходно да дете постепено уводимо у црквени живот, зато што не треба да му утискуЉемо духовност. Ќе треба утискивати! £ер, уколико детету у уста одмах ставимо велику количину хране, оно неЮе моЮи да Ље сажваЮе, гушиЮе се и после Юе се плашити да Љеде. »ста ситуациЉа Ље и са духовном храном. Ќажалост, данас имамо много негативних примера тога да новообраЮени родитеЪи, а новообраЮенима Ље своЉствена таква одсечност, од своЉе деце очекуЉу све и одмах и почиЬу да их муче Ц ето то треба избегавати.

Аакон ¬ладимир ¬асилик

Ц ƒа бисмо детету усадили Ъубав према Ѕогу, треба да пламен те Ъубави буде у нашем срцу, тада Юе она загреЉати и дечЉе срце.  ао што Ље речено, са светима биЮеш свет. », свакако, дете треба водити тамо где воле Ѕога и ближЬе, где Ље добра духовна средина, где постоЉи неко заЉедничко дело, где има молитве, где се улаже напор да се обнове и украсе храмови, где постоЉи уметнички напор. Ќа пример, моЉа деца су чланови ƒечЉег хора —ветог £ована ƒамаскина коЉим руководи изузетан композитор и диригент, дивна особа Ц »рина ¬алентиновна Ѕолдишева. ќна успева да створи такву атмосферу, коЉа децу подстиче да у 6 часова уЉутру, без родитеЪског посредоваЬа, долазе у цркву ¬ладимирске иконе ћаЉке ЅожЉе на богослужеЬе.

“ужно Ље видети да у неким парохиЉама сматраЉу да су деца депресиван елемент, зато што нису под конац, с времена на време производе некакве звуке и праве покрете, сметаЉу, такореЮи, пристоЉности и страхопоштоваЬу, што нису у стихарима или сакоима са лептир машнама; Љедном речЉу, не понашаЉу се као одрасли и воЉна лица. ѕри чему се догоди да они коЉи од деце траже да буду таква „воЉна лица“, понекад и сами нису пример страхопоштоваЬа и страха ЅожЉег. ƒогаРа се да неки уважени свештенослужитеЪи ЮаскаЉу у олтару док се чита £еванРеЪе, а од деце траже потпуно стархопоштоваЬе и безусловну дисциплину.

ѕрипремио искушеник Ќикита ѕопов
— руског ЋидиЉа ћеселЯиЉа

02 / 09 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0