Srpska

—вети јлександар Ќевски: заштитник православЪа и воЉсковоРа —вете –усиЉе

††††

Ћичност —ветог јлександра Ќевског Љедна Ље од наЉвеЮих личности у историЉи не само –уске веЮ и целе ѕравославне ÷ркве. Мегов свети култ Ље раширен не само у –усиЉи веЮ широм земаЪскога шара - у —рбиЉи, ÷рноЉ √ори, ЅугарскоЉ, ћакедониЉи, ЅелорусиЉи, ”краЉини, ћолдавиЉи, ѕоЪскоЉ, √рчкоЉ, –умуниЉи, јмерици, јустралиЉи, јфрици ... Мему су посвеЮени многи свети храмови а поред –уса, Ьегову молитвену помоЮ посебно радо и често призиваЉу православни народи Ѕалкана. £едан од наЉзнаменитиЉих храмова у српскоЉ престоници - Ѕеограду, управо Ље посвеЮен св. јлександру Ќевском. Ќарочито га у српском народу слави и поштуЉе племе ¬асоЉевиЮи, Љер их Ље у време агарЉанског ропства свети јлександар Ќевски чудесно помагао у ратовима против турских завоЉевача. ” знак захвалности светом руском кнезу, од XVIII века прислава свих ¬асоЉевиЮа Ље свети јлександар Ќевски. ЌиЉе ни мало случаЉно да Ље управо он, свети јлександар Ќевски, у ЉедноЉ недавноЉ “¬ анкети у –усиЉи, проглашен за наЉзнаменитиЉег –уса у историЉи –усиЉе. Мегов култ траЉе непрекидно од дана Ьегове свете кончине и траЉаЮе вечно.

††††

—вети јлександар Ќевски роРен Ље у ѕересЉлаву «аЪеском, 30. маЉа 1220. године, као син ¬еликог кнеза £арослава II ¬севолдовича, коЉи Ље био припадник старе руске династиЉе –ЉурЉиковича. ћаЉка му се звала –остислава (“еодосиЉа) ћстиславна, из —моЪенска. ќд малена Ље јлександар био срцем окренут к Ѕогу. ЅогоЪубив, човекоЪубив, правдоЪубив, жалостив, милостив, молитвен и истински побожан, презирао Ље суЉету овогоа пролазнога света, заволевши од ране младости ’риста Ѕога и Мегову —вету ÷ркву свим своЉим биЮем. —вети јлександар Ќевски Љош од детиЬства беше жеЪан свете мудрости —ветог ѕисма и поука светих отаца а наЉмилиЉа занимаЬа су му била пост и молитва. ћладост Ље провео у граду Ќовгороду ¬еликоме, а власт над Ќовгородском кнежевином Ље задобио као младиЮ, 1236 године.

††††

 ада Ље 1237. године латински папа √ргур IX организовао антиправославни крсташки поход да би покорио руске земЪе, свети кнез јлександар Ќевски Ље неустрашиво устао у заштиту православне вере и —вете –усиЉе. ” бици код ушЮа реке »жоре, на обалама реке Ќеве, он Ље ЅожиЉом помоЮу у парампарчад разбио далеко броЉниЉу шведску воЉску. ќву величанствену победу над западним неприЉатеЪима праве ’ристове вере, свети ратник —вете –усиЉе извоЉевао Ље 15. Љула 1240. године, и по ЬоЉ Ље и добио надимак „Ќевски“. Ќепобедив Ље био свети јлександар Ќевски у свим ратовима, али не толико своЉом воЉском колико вером у помоЮ ЅожиЉу. ѕред битку код реке Ќеве, јлександар Ље говорио воЉницима: "Ѕог ниЉе у сили него у правди". “ом приликом су се Љедном јлександровом воЉводи чудесно Љавили руски светитеЪи Ѕорис и √Ъеб, обеЮавши своЉу помоЮ ¬еликоме руском кнезу и своме сроднику, Љер и они су били из царског рода –ЉурЉиковича.

”спешно се свети јлександар Ќевски супроставио и новоЉ западноЉ, овог пута удруженоЉ немачко-литовскоЉ наЉезди, коЉа Ље наступила две године касниЉе и коЉу су предводили западни квазивитезови, а у ствари паликуЮе, силеЯиЉе, пЪачкаши и бедни убице незаштиЮене неЉачи, звани “евтонци. ” ситуациЉи када су градови £урЉев и ѕсков веЮ били заузети, а “евтонци продрли до Ќовгородске области, свети јлександар Ќевски пожурио Ље са своЉом истински витешком воЉском ка ‘инском заливу, заузео  опорЉе, разбио Ќемце, ослободио ѕсков и извоЉевао другу славну победу над западним крволоцима, 5. априла 1242. на „удском Љезеру. јли веЮ 1245. године литовски кнежеви поново креЮу у напад на православну –усиЉу и биваЉу просто разгромЪени руском воЉском коЉоЉ Ље на челу био св. јлександар Ќевски. ” биткама код “оропеца, ∆ижицког Љезера и под ”свЉатом, руска воЉска Ље до ногу потукла неприЉатеЪе ѕравославне –усиЉе а у тим биткама Ље страдало око десет литовских кнезова. Ќакон овога, дефинитивно развеЉавши у прах све западне наЉезде, он се славно и победоносно, као истинити витез ’ристов, вратио у престони руски град ¬елики Ќовгород.

††††

—азнавши за смрт свога оца 1246. године, свети –уски кнез упутио се у град ¬ладимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка. ћонголо-татарски завоЉевач са истока, Ѕати-кан, известио га Ље да, ако жели да сачува власт, мора да доРе у монголо-татарски табор и поклони му се. —вети јлександар Ќевски, пристао Ље да доРе у канов табор, али Ље иступио као непоколебЪиви и храбри исповедник хришЮанске вере, не пристаЉуЮи на поклоЬеЬе лажним монголо-татарским боговима. Ќа таЉ начин, свети јлександар Ље храбро и на делу показао да ниЉе само воЉнички заштитник и чувар ѕравославЪа него да Ље он и неустрашиви исповедник свете вере православне. ” монголо-татарскоЉ «латноЉ ќрди он се ниЉе хтео поклонити Ьиховим идолима нити проЮи кроз огаЬ. “ом приликом свети јлександар Ќевски Ље рекао монголо-татарском кану ЅатиЉу: "“еби Юу се поклонити, Љер те Ѕог почаствова царством, а твари, идолима, неЮу се поклонити. ’ришЮанин сам, и не клаЬам се твари.  лаЬам се Ѕогу, £едноме у “роЉици славЪеноме,  оЉи Ље створио небо и земЪу. Мему служим и Мега почитуЉем".

«бог Ьегове велике мудрости, невиРене храбрости, телесне снаге и красоте, монголо-татарски кан Ѕати га Ље веома уважавао и дивио му се. ” ћонголо-татарскоЉ земЪи свети јлександар Ќевски Ље 1249. године, од ¬еликог кана добио и власт над читавом Љужном –усиЉом и  иЉевом, а годину дана касниЉе он Ље званично био и господар града ¬ладимира и читаве шире области.

” то доба, св. јлександар Ќевски Ље привукао и пажЬу латинског папе »нокентиЉа IV, коЉи му Ље послао двоЉицу кардинала, √алта и √емонта, са намером да изврше утицаЉ на Ьега како би јлександар примио римокатоличку веру. Михови лукави предлози су, меРутим, глатко одбачени од стране светог –уског кнеза. —вети јлександар Ље, преко пристигле двоЉице папских кардинала, латинском папи »нокентиЉу IV Љасно поручио следеЮе: Ђћи знамо истински историЉу вере и ÷ркве од јдама до »суса ’риста, и од »суса ’риста до —едмог ¬ассеЪенског —абора, држимо се тога учеЬа коЉе су раширили по целом свету јпостоли, чувамо ѕредаЬе —ветих ќтаца и седам ¬асеЪенских —абора, а ваше учеЬе не прихватамо.ї

ќд 1252. године, свети јлександар Ќевски веЮ носи титулу ¬еликог кнеза. ќн Ље за време свог земног живота испунио и ону древну ЅожиЉу заповест коЉа гласи ЂраРаЉте се и множите се и напуните земЪуї. √одине 1239. оженио се јлександром (поЉедини историчари кажу да се звала ѕараскева) Ѕрачиславновом ѕолоцком, и са Ьом Ље живео у благочестивом и хришЮанском браку, у коме су од Ѕога добили четири сина Ц ¬асилиЉа, ƒимитриЉа, јндреЉа и ƒанила. ††

 ао и сви велики светитеЪи ’ристови, свети јлександар Ќевски Ље зидао многе хришЮанске храмове и чинио безброЉна дела милостиЬе сиромашнима и убогима. —вети и благоверни јлександар кнезовао Ље 27 година, ревносно гореЮи као наЉчистиЉа свеЮа воштаница за веру православну и народ руски. ≈во како се зби Ьегова земаЬаска кончина.

ћонголо-татарски кан Ѕерке позвао Ље 1262. године светог кнеза јлександра у «латну ќрду. –уски кнез Ље дуго путовао до «латне ќрде и када се сусрео са каном Ѕерком, успео Ље да га успокоЉи и одврати од било каквих агресивних акциЉа против руског народа. јли, Љош ту, током преговора, свети кнез јлександар се разболео. Ќа повратном путу за ¬ладимир, болест Ље узнапредовала. ќсеЮаЉуЮи да му се приближава одлазак из овога света, он Ље по великоЉ жеЪи свога срца, коЉе Ље увек куцало за Ъубав ЅожиЉу, примио монаштво, и монашко име јлексиЉе. ѕричестивши се светим “аЉнама “ела и  рви ’ристове он Ље мирно предао дух своЉ у руке ∆ивоме Ѕогу. Ѕлажено упокоЉеЬе светог јлександра Ќевског догодило се 14. новембра 1263. године. —вети руски кнез представио се √осподу са 43 године живота, у месту √ородецу ¬олжском (по некима √ородецу ћешчерском). Ќа вест о смрти светог јлександра, тадашЬи митрополит ¬ладимирски  ирил Ље написао: Ђ„еда моЉа мила, разумеЉте, заРе сунце –ускоЉ земЪиї. Ќа те митрополитове речи, народ Ље са великим болом и плачем у Љедан глас узвикнуо: Ђ¬еЮ гинемої. Мегово свето тело би погребено тек 23. новембра у ћанастиру –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у граду ¬ладимиру. ” току сахране, када му Ље митрополит ¬ладимирски  ирил хтео ставити у руку опроштаЉну грамату, он Ље сам, чудесно, као да Ље телесно Љош увек жив, отворио своЉу руку и узео грамату.

Мегове свете и нетрулежне мошти, откривене су 1381. године, и положене у —аборни манастирски храм у ¬ладимиру. ” XVI веку, за време првог –уског цара, »вана IV ¬асиЪевича, 1547. године, светом кнезу јлександру Ќевском би саставЪена посебна служба, и одреРено да се спомен Ьегов празнуЉе 23. новембра по старом календару, тЉ. у дан Ьегове сахране. ƒва века касниЉе, 1724. године, по нареРеЬу –уског цара ѕетра ¬еликог, чесне нетрулежне мошти светога кнеза јлександра Ќевског беЉаху свечано из града ¬ладимира пренете у ѕетроград, у јлександро-Ќевску Ћавру, где почиваЉу и данас.

–уска ѕравославна ÷рква Ље канонизовала светог јлександра Ќевског у првом реду због Ьегових великих хришЮанских врлина, нетрулежног и благоуханог тела и многоброЉних чудеса на Ьеговом гробу. “ако су се, на пример, у доба светог кнеза ƒимитриЉа ƒонског, у XIV веку, у храму –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у граду ¬ладимиру, где Ље почивало јлександрово свето тело, Љедне ноЮи свеЮе чудесно саме упалиле, а два старца изашла су из ќлтара и пришла Ьеговом гробу, говореЮи: „јлександре, устани и спаси праунука свога ƒимитриЉа, кога силно нападаЉу туРинци“. —вети јлександар Ќевски Ље устао из гроба и пошао са Ьима, а све Ље видео црквеЬак коЉи Ље о томе известио ÷рквене власти. —вештеници су Ьегове нетрулежне мошти поставили у кивот и том приликом су болесници, притичуЮи им са вером, задобили исцеЪеЬе, а архимандрит £ефросин видео Ље како се свеЮа краЉ гроба светог јлександровог Ќевског сама запалила од Ќебеског пламена. —помен му се слави и 23. новембра и 30. августа, по старом календару.

ћолитвама —ветог и Ѕлаговерног  неза јлександра Ќевског, у монаштву јлексиЉа, √осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожиЉи, помилуЉ нас. јмин.

06 / 12 / 2017

     оментари:

    2016-12-06
    20:51
    ЋалиЮ Ќикола:
    Amin

    2016-12-06
    20:26
    «оран £евтиЮ-Пози:
    —лава и милост свт.јлександре Ќевски,моли ’риста Ѕога за нас.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0