Srpska

ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ:  ада бисмо издали јрхиРакона —тефана, издали бисмо и себе

††††

Ќикоме не треба да смета –епублика —рпска. Ќикоме не треба да смета што народи у –епублици —рпскоЉ и у Ѕосни и ’ерцеговини данас живе у миру. »згледа да некоме ипак смета. Ќе треба да будемо неко кога Ље издалека лако покренути помоЮу даЪинског управЪача.  оме смета јрхиРакон —тефан, први мученик ’ристов? ќн Ље образац, узор покоЪеЬима.  ада бисмо издали јрхиРакона —тефана, издали бисмо и себе. ћи не присиЪавамо никога да га прославЪа. —вако нека слави своЉе узоре, своЉе светитеЪе, своЉе праведнике! —а своЉе стране, молим се √осподу »сусу ’ристу да нас позна и препозна као своЉе, као Ъуде праштаЬа и Ъубави, поручуЉе Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ у интервЉуу за £утарЬи лист.

ЌаЉприЉе ¬ам желим честитати надолазеЮи ЅожиЮ и Ќову 2017. годину, али бих се вратио на ¬ашу поруку за ¬аскрс 2016. и похвалити ¬аше писмо коЉе се читало у православним храмовима. ќсобито бих истакнуо дио писма у коЉем кажете да ''ако Љедни другима не опростимо, неЮе се ни нама опростити, а ако осуРуЉемо, веЮ смо ми сами осуРени, учи нас √осподин. Ѕез праштаЬа и сагледаваЬа властитих сагрешеЬа према ближЬима, приЉатеЪима и неприЉатеЪима, неЮемо моЮи у своЉа срца да примимо свЉетлост ускрснуЮа нити да постанемо баштиници наде на вЉечност у коЉоЉ нема ни страха, ни уздаха, ни туге''.  ако проматрате процес помиреЬа на простору бивше £угославиЉе?

Ѕлагодарим ¬ам на честиткама. ѕрепознаЉуЮи у ¬ама брата хришЮанина, верника –имокатоличке ÷ркве, нама православнима по вери наЉближе, узвраЮам наЉсрдачниЉим честиткама и добрим жеЪама у новом лету милости ЅожЉе, ¬ама и ¬ашим наЉближима. ѕохвале коЉе сте ми упутили заправо се односе на начин мишЪеЬа коЉи Ље битан део православног етоса и традициЉе. ѕохвала припада ѕравославноЉ ÷ркви као целини. «ахваЪуЉем ¬ам и на прилици да се обратим широком кругу читалаца, коЉи надилази духовне границе —рпске ѕравославне ÷ркве.

ѕраштаЬе Ље императив нашег хришЮанског живота. јли да би праштаЬе било могуЮе, потребно Ље да, као наЉдрагоцениЉи аманет коЉи нам Ље ’ристос оставио, у своЉим срцима негуЉемо Ъубав. Кубав Ље божанска особина коЉу Ѕог даруЉе и нама Ъудима по —воЉоЉ благодати и милости. ”ствари, „Ѕог Ље Кубав” (» £ов. 4, 16), а „Ъубав Ље од Ѕога” (» £ов. 4, 7). Му треба да негуЉемо и делимо са ближЬима, али и са онима коЉи у нама не препознаЉу приЉатеЪе. Ўто се праштаЬа и помиреЬа на подручЉу бивше £угославиЉе тиче, мислим да свако треба да брине о томе колико му сâм доприноси.

ЌастоЉао сам, колико сам имао прилике, да шаЪем поруке хришЮанске Ъубави. Ќа пример, прошлог лета, приликом прославе великог ЉубилеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве - четири века од осниваЬа наЉстариЉе српске богословске школе, ЅогословиЉе у древном манастиру  рки - срео сам се са далматинским бискупима, преузвишеном господом ѕуЪиЮем, ЅаришиЮем и другима. “рудио сам се тада, због оба народа - пречесто трагичне прошлости, поготову недавне - да упутим речи братске Ъубави, заЉедничког живота, меРусобног препознаваЬа и прихватаЬа заЉедничких хришЮанских вредности. Ќамерно нисам имао никакве припремЪене говоре. ’тео сам да говорим из срца, из душе, и да то саговорници и верници обе ÷ркве препознаЉу. Ќе знам да ли сам у томе успео.  ада кажемо: „–ат Ље велика несреЮа”, то се не односи само на страдале и на уништену имовину као непосредну последицу. ≈кономиЉе у три наше државе - мислим и на Ѕосну и ’ерцеговину, Љер и она Ље наша - нису се Љош увек опоравиле. ћлади Ъуди, духовни, интелектуални и биолошки потенциЉал код свих нас одлази у бели свет. —реЮу траже у ЌемачкоЉ,  анади, јустралиЉи... ”граРуЉу се у туРе државе, подижу далеке градове, ору туРе Ьиве... “о Ље такоРе последица рата.

–азумемо се добро. £езици нам се другачиЉе зову, али се разумемо. Ќавике, многи обичаЉи, свакодневне бриге, разликуЉу ли се битно? –екао бих: не! ѕо нашем медЉусобном праштаЬу и Ъубави и небо и земЪа Юе нас препознати као ученике ’ристове. “о Ље наЉбоЪи начин служеЬа √осподу свакога ко носи ’риста у срцу. ќво се не односи само на поЉединце него и на народе, у наЉмаЬу руку на оне коЉи су стасавали на традициЉи негдашЬе ≈вропе, макар донекле хришЮанске, за разлику од данашЬе, постхришЮанске (или можда претхришЮанске?).

2. ѕоглавар »сламске заЉеднице у Ѕосни и ’ерцеговини реису-л-улема ’усеин  авазовиЮ Ље Ъетос оптужио —рпску ѕравославну ÷ркву ''да своЉим дЉеловаЬем потиче национализам и штити доказане ратне злочинце, што отежава могуЮност суживота и изградЬе стабилних односа у Ѕи’''. –екао Ље да ваша ÷рква охрабруЉе српски национализам и искЪучивост, и доприноси величаЬу злочина и злочинаца, чиме додатно отежаваЉу пут помиреЬа, разумиЉеваЬа и осигураЬа боЪег живота свих граРана Ѕи’. “ешке су то оптужбе. £есте ли воЪни то коментирати? £есте ли се у меРувремену чули с реисом  авазовиЮем и Љесте ли изгладили таЉ спор?

√осподина  авазовиЮа лично не познаЉем. ќн нема никакав службени контакт са —ветим —инодом —рпске ѕравославне ÷ркве, али претпоставЪам да има, бар повремено, службене сусрете са неким тамошЬим нашим епископима, вероватно у оквиру ћеРурелигиЉског веЮа Ѕосне и ’ерцеговине.

«ачудио сам се жестини и неодмерености Ьегових ставова, нарочито ЬеговоЉ оптереЮености постоЉаЬем –епублике —рпске. ќчигледно, погрешно сам сматрао да епоха ћустафе ÷ериЮа представЪа прошлост. «ато нисам желео да на Ьегове краЉЬе нетрпеЪиве и неправичне изЉаве реагуЉем - ни лично, ни синодски, ни у равни наше »нформативне службе. » овде Юу, одговараЉуЮи на ¬аше питаЬе, дати само наЉкраЮи могуЮи коментар.

–ечи коЉе оптужуЉу, упираЬе прста према суседу, не доноси никоме ништа добро. “реба их се чувати. Ќе дао Ѕог да речи верских лидера буду изговор за нова насиЪа и нове несреЮе! ¬идимо до чега доводи злоупотреба ислама. —традаЉу невини, не само у —ириЉи и »раку него и у ≈вропи. Ќису боЪи ни лицемерни „хришЮани” када ставЪаЉу знак Љеднакости измеРу тероризма и ислама као религиЉе. ” Ѕога веруЉемо, суседи смо, наши верници су суседи, негде врата до врата. Ќе гледамо односе са муслиманима у Ѕосни кроз господина  авазовиЮа. ѕространа Ље Ѕосна: различитих Ъуди има меРу муфтиЉама, имамима, хоЯама... Ќико се ниЉе надао бесмисленим оптужбама. ∆ивели смо вековима заЉедно. “ако треба и да наставимо.

3.  акви су заиста односи —рпске ѕравославне ÷ркве са »сламском заЉедницом у Ѕи’, а какви они у —рбиЉи?

” —рбиЉи имамо добре односе са свима. —коро Ље оваЉ свет напустио наш приЉатеЪ ’амдиЉа £усуфспахиЮ, али имамо приЉатеЪе и у Ьеговим синовима. ƒонедавно Ље реис био јдем «илкиЮ, племенит човек; Ьегов наследник, млади реис —афет, образован, духован младиЮ, приЉатеЪ Ље са нашим млаРим свештеницима. —араРуЉемо, веома лепо, и са рабином »саком јсиелом. —а свима смо као са своЉима. Ќадбискуп ’очевар Ље такоРе наш приЉатеЪ. ƒоРе понекад и до тога да се у нечему не слажемо. јли брзо све решавамо и идемо даЪе.

” —рбиЉи сви имамо потпуно иста права. «а то се и ми залажемо; сматрамо да Ље то у духу £еванРеЪа и ѕравославЪа. —ва деца уче веронауку у школи, сви имамо воЉне свештенике и на телевизиЉи заЉедничке емисиЉе, своЉе радио станице; од комунистâ одузета имовина свима се враЮа, мада би процес реституциЉе могао да буде и бржи и доследниЉи. ћитрополит ѕорфириЉе ми Ље причао да и он у ’рватскоЉ лепо сараРуЉе са муфтиЉом у «агребу, са рабином такоРе. ќн меРу бискупима има и приЉатеЪе из студентских дана. Ќадам се да може и даЪе да негуЉе та приЉатеЪства.

4.  ао што знате, нисте доживЉели прозиваЬа само од стране »сламске заЉеднице. ѕредсЉедник Ѕискупске конференциЉе Ѕосне и ’ерцеговине, кардинал ¬инко ѕуЪиЮ, надбискуп и метрополит врхбосански, упутио вам Ље у име свих чланова Ѕ  Ѕи’ 8. фебруара 2016. писмо у коЉем реагира на изЉаве тиЉеком прославе ''ƒана –епублике —рпске“ у ЅаЬоЉ Ћуци, 9. Љануара 2016. Ўто сте мислили када сте рекли да Ље –епублика —рпска ''утемеЪена на истини ЅожЉоЉ, на правди ЅожЉоЉ''?

–еакциЉом господина кардинала ѕуЪиЮа, надбискупа сараЉевског, био сам изненаРен - да не кажем запаЬен - више него и реакциЉом реиса  авазовиЮа. »з истих начелних разлога као и у случаЉу г.  авазовиЮа, сматрао сам да ни ѕуЪиЮева изЉава не заслужуЉе одговор или коментар —рпске ѕравославне ÷ркве, посебно због тога што он веома добро зна шта смо све претходно заЉеднички савлаРивали и савладали, захваЪуЉуЮи узаЉамном повереЬу.

»пак, ¬ама Юу одговорити, премда са што маЬе речи Љер ране треба лечити, а не продубЪивати.

–епублика —рпска Ље створена да осигура опстанак српског народа и ѕравославЪа на простору западно од ƒрине и да, као што Ље ƒеЉтонским споразумом и предвиРено, буде чинилац мира. Ѕез –епублике —рпске, уверен сам, на том простору не би ни било —рба. «нате, данашЬу ситуациЉу описуЉе наш савремени песник стиховима:

„ ажу нам: будите потпуно спокоЉни!
„уде нам се: зашто се забога плашите?
 ажу нам да то ни по коЉу цену,
кажу да то неЮе, да не сме, да не може бити!
 ажу нама,
коЉи знамо
да Ље веЮ било.”

Ќисмо ми —рби дошЪаци у Ѕосни, као што нису ни ’рвати, а, наравно, ни данашЬи ЅошЬаци муслиманске вере. јли видите шта Ље са хришЮанима у колевци хришЮанства, на Ѕлиском »стоку! “о што се данас дешава онде, сликаЬе са одсеченим главама хришЮана, наЉпре се десило овде, у нашоЉ куЮи, у Ѕосни и ’ерцеговини. »сти Ъуди, боЪе реЮи неЪуди, коЉи то чине тамо, прво су чинили овде, у ≈вропи.  олико Ље наших светих храмова и манастира у –епублици —рпскоЉ порушено, обесвеЮено, оштеЮено?  олико Ље знаних и незнаних светих мученика, пострадалих само зато што су хришЮани, што су православни, што се крсте са три прста?

Ќа оваЉ начин схватам да Ље ствараЬе, постоЉаЬе и напредак –епублике —рпске дело правде. ј за нас хришЮане праведно Ље оно што Ље утемеЪено на истини, а Љедина истина Ље ќнаЉ коЉи Ље за —ебе рекао: „£а сам ѕут, »стина и ∆ивот”. ”осталом, –епублика —пска Ље и гарант опстанка ’рватâ у Ѕосни. £а се молим Ѕогу за политичке власти –епублике —рпске да раде и поступаЉу хришЮански, како према своЉим сународницима тако и према Ьеним житеЪима коЉи нису ни православне вероисповести ни српске народности.

5.  ардинал ѕуЪиЮ особито реагира на изЉаву да Ље ''–епублика —рпска поставЪена на крви светих мученика, на костима светих мученика, а све што Ље поставЪено на правди, на истини, на крви за правдом и за име ЅожиЉе, то Ље вечно и непролазно'', па вам поручуЉе: ''ѕолитички ентитет –епублика —рпска у Ѕосни и ’ерцеговини Љест Ъудска, а не ЅожЉа творевина. “о Ље зациЉело Љасно и ¬ашоЉ —ветости. ћи кршЮани, поучени обЉавЪеном ЅожЉом истином, добро знамо: —ве што Ље човЉек створио пролазно Ље и има рок траЉаЬа; ниЉе вЉечно нити Ље непролазно. “о више зачуРуЉу и збуЬуЉу овакве изЉаве ¬аше —ветости, као врховног ауторитета —рпске ѕравославне ÷ркве. —амо Ље Ѕог вЉечан и непролазан!'' ÷иЉенио бих да ми кажете Љесте ли на било коЉи начин, приватно или Љавно, одговорили овом кардиналовом писму и како коментирате Ьегове критичке риЉечи.

 ао што сте вероватно и ¬и приметили, немам обичаЉ да Љавно одговарам на преке речи. ћислим да то не може никоме да донесе ништа добро. Ќеки приЉатеЪи ме због тога приватно критикуЉу. јли, сматрам, Ѕог све види и о свему суди. “о Ље више него довоЪно. ќд Љедне беседе, коЉа упуЮуЉе вернике и народне предводнике да буду достоЉни своЉих предака, светих мученика коЉи су дали живот за веру и отаЯбину, да буду хришЮани, прави се афера. –екоше ми да код ’рвата постоЉи израз „света нам земЪа ’рватска“, као и филм —вета ’рватска. “о Ље, по мени, и своЉеврсна педагогиЉа. «а £ерусалим и ѕалестину се каже —вети √рад и —вета «емЪа. Ќе мисли се на камеЬе и опеке. “ако Ље и са –епубликом —рпском. “о Ље и питаЬе вере: ко заиста веруЉе у светост невино пострадалих Ъуди?  о заиста веруЉе да Ље вечно оно што Ље поставЪено на ЬиховоЉ добровоЪноЉ жртви, на Ьиховим светим моштима?

“ачно Ље да државе буду и проРу. —рбиЉа за време ропства под ќсманлиЉама ниЉе постоЉала, па ипак, ево Ље насред Ѕалкана. ƒревни »зраел Ље васпоставЪен после ƒругог светског рата, после више од две хиЪаде година непостоЉаЬа. ’рватска Ље веома млада демократиЉа. “раЉаЬе ниЉе само у времену.  роз Ъубав покоЪеЬâ, кроз молитву за претке, кроз уметност, траЉе се и у вечности. Ќикоме не треба да смета –епублика —рпска. Ќикоме не треба да смета што народи у –епублици —рпскоЉ и у Ѕосни и ’ерцеговини данас живе у миру. »згледа да некоме ипак смета. Ќе треба да будемо неко кога Ље издалека лако покренути помоЮу даЪинског управЪача.  оме смета јрхиРакон —тефан, први мученик ’ристов? ќн Ље образац, узор покоЪеЬима.  ада бисмо издали јрхиРакона —тефана, издали бисмо и себе. ћи не присиЪавамо никога да га прославЪа. —вако нека слави своЉе узоре, своЉе светитеЪе, своЉе праведнике! —а своЉе стране, молим се √осподу »сусу ’ристу да нас позна и препозна као своЉе, као Ъуде праштаЬа и Ъубави.

6. ” духу поруке о миру о коЉем говорите у реченом писму за ¬аскрс, кардинал ѕуЪиЮ вас братски позива и искрено моли ''да им помогнете изградити истински и траЉан мир меРу свим овдашЬим Ъудима и народима, те нашим ÷рквама и вЉерским заЉедницама, коЉи неЮе бити утемеЪен на безакоЬу и сили Љачега, на искорЉеЬиваЬу других и другачиЉих него 'на истини ЅожЉоЉ, на правди ЅожЉоЉ', Љер само такав мир Љест у Ѕогу утемеЪен и може имати здраву и заЉамчену будуЮност какву сви ми прижеЪкуЉемо''. Ўто можете учинити како би узнапредовало миротворство?

—рпски народ Ље, као мало коЉи народ, искусио шта значи безакоЬе и сила Љачега. “о понаЉбоЪе знаЉу стотине хиЪада избеглица коЉи су остали без своЉих наЉмилиЉих и без имовине. »з тог разлога потписуЉем речи кардинала ѕуЪиЮа и позивам га да заЉедно помогнемо да се изгради мир заснован на правди ЅожЉоЉ. £ер ако ми, хришЮани, не дамо своЉ лични допринос, не гледаЉуЮи само трун у оку свога брата, шта можемо очекивати од других, коЉи у ’риста,  неза мира, не веруЉу или ни у каквог Ѕога не веруЉу? ƒа будем праведниЉи: има примерâ да они коЉи за себе говоре да су атеисти или агностици, хришЮанскиЉе поступаЉу од неких коЉи кажу да су верници.

7.  ада веЮ имам прилику вас молити за нека поЉашЬеЬа, допустите да вас упитам што сте точно жеЪели казати када сте лани приликом посЉете манастиру  рки у поводу 400 година тамошЬе богословиЉе рекли, цитирам, да ''зло су чинили сусЉеди нама и ми Ьима, али ми (—рби) у много маЬоЉ мЉери''.

ѕогледаЉмо истини у очи! ƒа поново не помиЬем страдале у несреЮном рату коЉи, по мом дубоком увереЬу, ниЉедноЉ страни ниЉе ништа добро донео. “о Ље, у сваком случаЉу, моЉе мишЪеЬе. —традаЬа ни у миру нису престала.  олико Ље наших храмова обесвеЮено последЬих година? ѕре неки дан читам извештаЉ: у цркви —ветог ѕрокопиЉа у –аЉевом —елу, коЉа Ље иначе сва ишарана речима коЉе Ље срамота понавЪати, поред осталог стоЉи и следеЮе: „»стриЉебит Юемо вас, стоко српска!” и потпис аутора: „”сташе”. Ќедавно се догодио и физички напад, и то не први, на ƒушана ƒедоевиЮа у —мртиЮима код ќкучана. –аниЉе су му полупали аутомобил, на различите начине претили му смрЮу.

“оком прошле године —рпском народном виЉеЮу у «агребу приЉавЪено Ље стотину осамдесет напада на —рбе, а извештаЉе о Ьима има и —вети —инод у Ѕеограду.  ажу да невоЪници, наши верници и сународници, приЉавЪуЉу тек сваки треЮи или четврти такав случаЉ. ƒа ли таква ситуациЉа у ’рватскоЉ посебно узбуРуЉе неког званичника? ” £асеновцу су биле исписане речи усташког поздрава. Ќа све то сам мислио. £ер, зла има и даЪе. Ќе могу да замислим да се у неком српском граду, пред институциЉом хрватске маЬине, окупи руЪа да урла, прети смрЮу, вреРа. ƒемократиЉа, ваЪда. ƒа ли Ље демократиЉа када на државноЉ телевизиЉи кажу да Ље случаЉ убиства српског детета Ц за коЉе, наравно, нико ниЉе осуРен, а убице су познате свима Ц медиЉски „пренапухан”? ќвим речима Ља не поричем, а Љош маЬе оправдавам, зла за коЉа су криви неки —рби. ” истоЉ мери и на исти начин се молим Ѕогу за све невине жртве и страдалнике, било да су то —рби, ’рвати, муслимани или неки други.

»скЪучиво желим мир, молим се за мир. Ќисам, нажалост, приметио да Ље, у последЬих двадесетак година откако Ље рат, Ѕогу хвала, завршен, неко од верских предводника ’рватске Љасно осудио неки напад на —рпску ÷ркву, на неког православца, да Ље рекао: не сме се претити другоме само зато што Ље хришЮанин коЉи се крсти са три прста, не сме некажЬен остати убица православног детета, не сме се уништавати ни обесвеЮивати хришЮански храм. Ќаш песник, велики Мегош, каже: „ƒа Ље иРе брата - да пожали, кâʹ да би помогâʹ”.

Ќедавно сам чуо - даЉ Ѕоже да то ниЉе истина! - да чак и старе дрвене куЮе на  ордуну и у ЅаниЉи, у коЉима су до пре две децениЉе живеле српске породице, размонтираЉу, даску по даску, нумеришу и, лепо сложене, односе некуда даЪе, где —рба ниЉе никада ни било, и поново их поставЪаЉу да се у Ьима поново живи. ”главном нестаЉе српска материЉална баштина. ” тим условима некоме пада на памет да тражи да се иконе и друга ремек-дела српске православне уметности врате у краЉеве из коЉих су спасена, а не од беса однета. ѕогледаЉте фотографиЉе цркве у –аЉевом —елу, па ми ¬и кажите: колико Ље то реално? «ар ми први не желимо да свака икона, кЬига, рукопис, буде онде где Ље била вековима, и то у временима када ни ’рватска ни —рбиЉа нису постоЉале као самосталне државе? јли зато су потребни предуслови Ц наЉпре безбедност тих светиЬа, а затим технички услови Ьиховог чуваЬа и одржаваЬа. «ар треба по ко зна коЉи пут подсеЮати на уништаваЬе српског сакралног и културног блага на простору од —рема до ƒалмациЉе (време Ќƒ’) и од ѕакраца до ЅараЬе (време Ќƒ’ и деведесете године 20. века)? ЌапомиЬем да Ље —рпска ѕравославна ÷рква свим часним ’рватима Ц а било их Ље, хвала Ѕогу, не мало Ц Љавно одала признаЬе, а неке од Ьих, и сада живе, одликовала своЉим наЉвишим одликоваЬима.
ѕонавЪам Љош Љедном и хиЪаду пута: следимо —паситеЪа, молимо се за мир, делатно радимо за мир! ЅраЮа смо и само браЮа. јко неко мисли да —рби и ’рвати нису словенска браЮа, а има и таквих, ваЪда смо браЮа по ’ристу и учеЬу коЉе нам Ље оставио и коЉе морамо да следимо.

8. ћислите ли да Ље потребно вагати тко Ље коме учинио веЮе зло? ј и када се веЮ то каже, сматрате ли да Ље масовни одлазак —рба из ’рватске 1995. могуЮе проматрати изван контекста свих ратних страхота од 1991. на даЪе?

—лажем се са ¬ама. Ќишта ниЉе могуЮе посматрати ван историЉског контекста, на пример ван покушаЉâ да се оствари план о решаваЬу српског и ЉевреЉског питаЬа у ’рватскоЉ, коЉи Ље формулисао ѕавелиЮев неЮак, ћиле Ѕудак, по формули „три треЮине” (побити, покатоличити, протерати). ƒодуше, Ѕудакова пропорциЉа ниЉе остварена идеално. ¬еЮина ниЉе хтела да промени веру, па су завршили у £асеновцу, £адовну, разним √олубЬачама... » „воЉно-редарствену акциЉу” ќлуЉа посматрамо у историЉском контексту; Ьене последице такоРе. “о ниЉе Ѕудаков план и програм, али нипошто ниЉе ни добровоЪни одлазак —рба из ’рватске, тобоже на наговор Ѕеограда.

9. јпостолски нунциЉ у ’рватскоЉ у више Ље наврата поновио како Ље за папу ‘раЬу неупитна светост кардинала —тепинца. ”позорио Ље и да хрватски католици "требаЉу имати Љош мало стрпЪивости'', причекати да би могли протумачити ''нашоЉ браЮи православнима посао коЉи смо направили у процесу канонизациЉе, да на таЉ начин велики кардинал јлоЉзиЉе —тепинац може бити не само светац за ’рватску, веЮ велики светац за универзалну ÷ркву''. Ўто очекуЉете од  омисиЉе коЉу Ље ѕапа предложио а за коЉу су и православна и католичка страна поприлично фокусирани па се сада прелази на разговор о наЉспорниЉем диЉелу —тепинчева живота, онаЉ за доба ƒругога свЉетског рата и траЉаЬа Ќƒ’? ƒа ли прихваЮате оваЉ дискурс папина дипломата у «агребу али и хрватских бискупа коЉи говоре како, ето, ви православци не схваЮате величину јлоЉзиЉа —тепинца?

ЅраЮа епископи коЉи су чланови те комисиЉе рекли су ми да Ље договор да, док комисиЉа ради, неЮе подробниЉе обавештавати Љавност. “ога се треба држати.
ЌунциЉе Ље дипломата. ƒипломатиЉа има своЉе законе и обичаЉе. –азумем га као дипломату, али га не разумем у контексту договора о начину обавештаваЬа Љавности. »пак Ље одлуку о осниваЬу комисиЉе, Ьеном формату и начину рада, донео папа. ћи смо Ље са задовоЪством прихватили.

ѕриче поЉединих хрватских бискупа да процес —тепинчеве канонизациЉе тече нормално, без обзира на рад  омисиЉе, коЉу проглашаваЉу минорном и академском, а не црквеном и меРуцрквеном, Љедноставно су неозбиЪне, наЉблаже речено. £асно ми Ље да за ту моЉу браЮу по служби ни Ља ни моЉа ÷рква нисмо ауторитет, али сматрам да би папа ‘раЬа » требало да им Љесте ауторитет, и то коначни. «ар ниЉе чудо да испадне како српски православни епископи више држе до ауторитета римског епископа неголи поЉедини хрватски католички бискупи?

10. ” —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви су, ако сам добро схватио, увЉерени да Юе се радом  омисиЉе ''истовремено доЮи и до нових увида у хисториЉски контекст у коме Ље деловао кардинал —тепинац, као и у комплекс односа наших двеЉу ÷ркава и односа српског и хрватског народа у време ƒругог светског рата''. — коЉих полазишта креЮу ваши представници? Ўто може бити заЉедничка полазишна точка за те преговоре, односно за таЉ диЉалог?

»стина не може бити тема преговорâ. »стина нема два лица.
£едина полазна тачка мора бити истина, односно спремност на прихватаЬе чиЬеницâ. —амо у том духу рад  омисиЉе може бити плодотворан и користан. јко прихватамо истину, нема победника и поражених. —ви смо победили.

11. —тепинчева канонизациЉа би, сматрате ви, ''православно-католичке односе, као и односе —рба и ’рвата, суседних и географски измешаних хришЮанских народа, без сумЬе вратила дубоко у трагичну и нашега хришЮанскога призваЬа недостоЉну прошлост''. «бог чега сматрате да Ље —тепинац препрека тим односима? Ўто би за вас значила, како се понавЪа у ’рватскоЉ, па и у наступима апостолског нунциЉа, готово сигурна канонизациЉа коЉа Ље сада само пролонгирана?

ЌиЉе корисно, по ономе шта би било кад би било, нагаРати о тако озбиЪним стварима. ѕо окончаЬу рада комисиЉе, коначну одлуку Юе донети папа ‘раЬа. ќна, каква год да буде, католике Юе обавезивати, а православни Юе Ьоме бити или задовоЪни или незадовоЪни.

12. ” Љедном недавном разговору с владиком пакрачко-славонским господином £ованом Оулибрком спомиЬали смо паралелизам са случаЉем папе ѕиЉа XII. Ќаиме, ѕоЪаци и ∆идови гаЉе доста тешке успомене на ѕиЉа X»». Љер сматраЉу да Ље прешутио Ьихово страдаЬе зарад мира с “реЮим раЉхом, као и да око ѕиЉа X»». уопЮе узевши постоЉи велика контроверза и око Ьеговог односа према холокаусту - до те мЉере да он до сада ниЉе канонизиран нити то пада на памет папи ‘раЬи да проведе. –уководите ли се и ви тим опрезом када се супротставЪате —тепинчевоЉ канонизациЉи?

Ќацисти у ≈вропи нису били приЉатеЪи  атоличке ÷ркве. Ѕило Ље примера страдаЬа, правог мучеништва: кармелиЮанка ≈дита ЎтаЉн у ’оландиЉи, затим отац ћаксимилиЉан  олбе, други поЪски свештеници побиЉени у ƒахау, ћатхаузену...  ао у време ƒиоклециЉанових гоЬеЬа. Ќисам, нажалост, чуо за много примера протеста и отпора у Ќƒ’, чак ни када су убиЉани словеначки католички свештеници и хрватски старокатолици. Ќаравно, и тада Ље меРу ’рватима било и искрених верника и добрих Ъуди. јли они нису могли да учине готово ништа.

13. ƒокле Юе се наставити лицитациЉа с броЉем жртава усташког геноцида у £асеновцу? ќво Ље пак важно, констатира ¬ладика £ован: и београдски ћузеЉ жртава геноцида и —помен-подручЉе £асеновац у овом тренутку имаЉу приближно исти броЉ имена жртава £асеновца. ѕа каже да Ље то ''свакако наЉдрагоцЉениЉе што имамо и добар основ за сваку будуЮу сурадЬу''.  акав Ље ваш став по питаЬу броЉа жртава?

ќве године сам, заЉедно са ¬асеЪенским ѕатриЉархом ¬артоломеЉем и браЮом архиЉереЉима из наше ÷ркве и других помесних ÷ркава, био на том страшном и светом месту.  ада помислите шта се тамо дешавало, у тоЉ лепоти и славонскоЉ питомини, можете само да занемите. —амо молитва остаЉе. —традале су хиЪаде, стотине хиЪада, знани и незнани, поброЉани и само Ѕогу знани и од Ѕога прославЪени. ћислим да свако треба да оде на то свето место. ћоЉ претходник, велики ѕатриЉарх ѕавле, имао Ље обичаЉ да каже да се треба молити и за неприЉатеЪе, Љер не знаЉу шта раде. “реба смоЮи снаге и за то. ћолити се и за Ьих Љер нису знали шта раде. Ќа жалост, комунистичке власти нису дозвоЪавале систематско бавЪеЬе пострадалима у ƒругом светском рату. “о Ље дужност овог покоЪеЬа, према самима себи, према цивилизациЉи, а наЉвише према тим светим новомученицима. Ќе треба лицитирати. —вако треба да ради своЉ посао: историчари, свештеници, патолози, палеонтолози. ¬ажно Ље да имаЉу средстава за рад и да их нико не омета.

14.  ако иначе процЉеЬуЉете квалитету односа измеРу —рбиЉе и ’рватске?

ћиру, веруЉем, упркос искушеЬима и оптереЮеЬима, историЉским и савременим, теже и наше две државе. —ви им морамо помоЮи. Ќа епископима обеЉу ÷ркава Ље велика одговорност. Ќеки Ље можда не схватаЉу у довоЪноЉ мери.

 ада сам пре две године у «агребу устоличио митрополита ѕорфириЉа, поручио сам му да Ље позван да ’ристовом ЪубавЪу надилази све проблеме коЉи постоЉе меРу Ъудима и народима, да као човек диЉалога чини све што до Ьега стоЉи на путу мира и помиреЬа; да свесрдно, ЉеванРелским начином, ради на миру, да проповеда Ъубав ’ристову. ќн Ље то и прихватио, заиста тако и чини. —лично сам поручио и епископу £овану.  ажем, одговорност политичарâ Ље велика, али треба им наша помоЮ, помоЮ бискупâ и епископâ, чиЉа реч о миру остаЉе дубоко у срцима верникâ.

15. Ўто Љош могу учинити прваци ÷ркава у —рбиЉи и у ’рватскоЉ да доРе до побоЪшаЬа односа за коЉе бивши предсЉедник ’рватске проф. »во £осиповиЮ управо каже да су пали на наЉнижу разину од 2000. године?

–адуЉем се инициЉативи премиЉера ¬учиЮа за решаваЬе проблемâ и даЪи напредак местâ у —рбиЉи у коЉима живи хрватска маЬина. –адуЉем се и томе што Юе ученици хрватске народности ускоро имати на матерЬем Љезику и оне, преостале, уЯбенике коЉи су до сада недостаЉали. ѕодржавам такво деловаЬе и радуЉем се сваком напретку наших суграРана ’рвата у —рбиЉи. —ве Ьихове проблеме, у границама расположивих могуЮности, држава треба да решава. ќна Љесте држава српског народа, али Ље у истоЉ мери и Ьихова држава - штавише отаЯбина. «а то имаЉу нашу пуну подршку.

» овом приликом подсеЮам наше свештенство да, без обзира на то да ли су —рби и да ли су православне или неке друге вере, сви наши суграРани и суседи су наша браЮа. ќ томе треба да говоре верницима, тако да их уче. —ве нас Ље Љедан Ѕог створио, свима нам Ље ќн ќтац. ” —рбиЉи нема граРана првог и другог реда. Ќадам се да Юе ускоро тако бити и у ’рватскоЉ: да Юе бити решени проблеми избеглих и прогнаних, да неЮе бити разбиЉаЬа Юириличних табли, да Юе престати претЬе, шиканираЬа и обесвеЮиваЬе православних храмова погрдним натписима и срамним словом ” на зидовима храмова. ќчекуЉемо и гласно залагаЬе наше у ’ристу браЮе, хрватских бискупа, за све ово.

“ада Юе свима бити лакше, а односи Юе бити боЪи. ѕолитичари Юе само надграРивати на ЉеванРелским начелима коЉе смо ми хришЮани дужни да поставимо.

16. «анима ме како сте доживЉели сусрет папе ‘раЬе и московског патриЉарха  ирила у ’авани? ћного више од формалног екуменизма, од свих Ьегових декларациЉа и конференциЉа, многи сматраЉу важним елементарну Ъудскост, елементарну комшиЉску Ъубав и поштоваЬе, пружену руку у помоЮ и истинско занимаЬе за добробит другога, тко год он био. ј то Ље, чини се дух коЉи Ље био присутан тиЉеком тога сусрета на  уби.

” праву сте. ƒух тог сусрета, изговорене речи браЮа смо и сличне, не одражаваЉу формални дух него суштинско разумеваЬе и жеЪу да сами буду пример хришЮанима широм света, а посебно на подручЉима где су православни и католици измешани. Ќи Ьихову ѕоруку нисам доживео као формалност, као производ меРусобних компромиса ка постизаЬу некаквог жеЪеног циЪа. Ќаравно да Ље компромис нужан, али декларациЉа Ље суштинска, животна, наЉбоЪа анализа места ÷ркве у данашЬем свету у односу на заЉедничку историЉу првог милениЉума и у односу на векове сукобâ и раздеЪености. ƒекларациЉа даЉе одговор на позив ЅожЉи да заЉеднички сведочимо ЉеванРелске вредности и да заЉеднички одговарамо на изазове савременог света. ” духу и смислу ове Ьихове поруке, могу се наЮи и одговори на нека ¬аша питаЬа, поготову она коЉа се тичу односа измеРу два суседна хришЮанска народа, —рба и ’рвата.

17. ¬ратио бих се Љош мало на ваше писмо у поводу ¬аскрса.  ажете овако: ''Ѕудимо супатници онима коЉи страдаЉу, плачимо с онима коЉи плачу и тЉешимо их надом у √осподина! Ќека наше служеЬе Ѕогу не буде ново издаЬе фаризеЉске ваЬске побожности!  акву Юемо онда награду примити? ∆ртвуЉмо се за ближЬе! ƒаЉмо ономе тко нема! —мирено славимо Ѕога риЉечима покаЉаног цариника коЉи тако наРе оправдаЬе!''  ако гледате на кршЮанску карту свиЉета и на тренутак вЉере у вашоЉ цркви?

—лика света у овом историЉском тренутку Ље ипак суморна, заправо трагична. √лавна карактеристика те слике Ље да, после двадесет векова постоЉаЬа, са историЉске сцене полако нестаЉу народи коЉи су први примили хришЮанство. Ѕило Ље, нажалост, потребно да привредно наЉразвиЉениЉи део ≈вропе доРе до таквог степена отуРености од своЉих вредности, од вредности коЉе су га створиле, да постане могуЮе да се догоди таква милениЉумска катастрофа на Ѕлиском »стоку. “о су споЉени судови.

—а друге стране, у земЪама »сточне ≈вропе, у народима коЉи су били иза гвоздене завесе, у –усиЉи више него било где, на делу Ље снажна обнова вере, градЬа хиЪада и хиЪада храмова (у просеку три нова храма дневно), духовних школа, манастира... “аква духовна кретаЬа постоЉе, у извесноЉ мери, и у —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ѕосле децениЉа у коЉима Ље ÷рква била потпуно истиснута из Љавног живота, сада, посебно у —рбиЉи и –епублици —рпскоЉ, имамо видан напредак: веронаука се предаЉе у Љавним школама; Ѕогословски факултет Ље поново део ”ниверзитета; упркос економскоЉ кризи на све стране се граде нови храмови; ради десетак црквених радио-станица... Ќаравно, све то Ље далеко од идеалног, али морамо бити благодарни √осподу на свему.

18. «ашто мислите да се виРениЉи српски политичари често долазе конзултирати с вама, рецимо, меРу инима и предсЉедник “омислав ЌиколиЮ? ћожете ли увЉерити читатеЪе да то не нарушава принцип одвоЉености ÷ркве и државе, што стоЉи у ”ставу —рбиЉе, и да ниЉе угрожена секуларност друштва?

Ќаша ÷рква не учествуЉе у доношеЬу политичких одлука. ћи захтевамо поштоваЬе правâ градЉана коЉи су верници, и то било да су православци или да су католици, протестанти, муслимани, £евреЉи, свеЉедно. ћи од државе тражимо да поштуЉе верска права свих. ” дневнополитичким и страначким одлукама не пада нам на памет да учествуЉемо. “о припада политичарима. —ви политичари, макар од 2000. године, уважавали су чиЬеницу да се преко деведесет процената граРана изЉашЬава да су верници, а око осамдесет пет процената да су православни верници. —тога, али и из личног приЉатеЪства, посеЮуЉу патриЉарха Ц раниЉе патриЉарха ѕавла, сада мене. ѕриродно Ље да разговарамо о друштвеним проблемима и размеЬуЉемо мишЪеЬа, али без страначког опредеЪиваЬа. «нам да понегде тога има, чак и отворено. јли у —рбиЉи тога нема: ÷рква и владике Љавно се не опредеЪуЉу за неку странку нити лобираЉу за неког министра. Ќе даЉ Ѕоже! “акве ствари дугорочно би збуЬивале народ, а нису ни у духу светог £еванРеЪа. јли, ако мишЪеЬа даЉу невладине организациЉе коЉе имаЉу пар десетина чланова, како то ускратити ÷ркви?

ќдвоЉеност пак ÷ркве и државе не значи, као у комунизму, изгон ÷ркве из Љавног живота, често силом и гоЬеЬима, него одвоЉеност компетенциЉâ, у слободи и у духу сарадЬе онде где Ље потребна и свестрано корисна.

19. „уо сам, припремаЉуЮи се за оваЉ разговор, критике на рачун —ѕ¬-а, али и градова и подузеЮа, Љер се, кажу, злоупотребЪава прелиЉеп и свет обичаЉ обитеЪске крсне славе како би се обиЪежавале славе Љавних подузеЮа или опЮина и градова, да Ље то непримЉерено Љер нарушава углед ÷ркве, односно да би се друштво, али и Љавност, требала евангелизирати на другачиЉи начин, а не преклапаЬем црквених и Љавних, односно државних благдана.  оЉи Ље, молим вас, ваш став?

—лава Ље веома леп обичаЉ. ѕрви пут чуЉем да некоме смета ако неко предузеЮе слави своЉу славу. —лава Ље уткана у културу нашег народа. “о Ље Ьен нераскидиви део. «нате, од краЉа другог рата па све до осамдесетих година прошлог века, ниЉе било сата да неки православни свештеник ниЉе био у затвору. ѕа као што су многоброЉни ти свештеници страдалници, многоброЉни су и они коЉи су их прогаЬали. Мима и Ьиховим духовним потомцима смета слава. —мета онима коЉи су истеривали ÷ркву из Љавног живота, хапсили свештенике и слично. Ќе треба поново евангелизирати некога ко с колена на колено слави салву. —ве Ље Љасно ономе ко целива славски колач, са своЉом децом и породицом, приЉатеЪима или колегама на послу, и Љедан другоме говори: „’ристос Ље меРу нама!” ¬еруЉте ми: не смета Ьима слава него им смета ’ристос.

—лави пре свега породица, а онда и свака шира заЉедница као проширена породица, док сав народ има своЉу свеопшту славу.

20. »мате дуг живот и невЉероЉатно сте Љак и здрав у вашим годинама. »мате силну енергиЉу и заиста вам се дивим.  ада се осврЮете на приЉеРени пут тиЉеком вашега живота, што видите?

 олико сам Љак, то само √оспод и Ља знамо. £а знам да нисам. јко и постоЉи нека снага у мени, то ми Ље дато од √оспода Ѕога из само Мему знаних разлога. ’вала ¬ам на лепим жеЪама. —вакодневно се преиспитуЉем да ли сам достоЉан повереЬа и воЪе ЅожЉе коЉоЉ сам се у потпуности предао.  ада се осврнем, видим воЪу ЅожЉу коЉа Ље свеприсутна и у тренуцима када Ље моЉа сасвим друкчиЉа или Ље нема.

21. «ахваЪуЉем вам на овоме разговору и морам вас питати коЉа Ље ваша наЉвеЮа жеЪа?

∆еЪа ми Ље да у светлости празника –ождества √оспода нашег »суса ’риста поздравом ’–»—“ќ— —≈ –ќƒ»! исповедимо и обЉавимо свима да се у ¬итлеЉему роди ’–»—“ќ— Ц ѕомазаник ЅожЉи,  оЉи Ље по ЅожЉоЉ воЪи и  оЉи Ље ≈ћјЌ”»Ћ, што значи - — нама Ље Ѕог! ƒа би био са нама, желим да сви отворимо своЉа срца да она буду ¬итлеЉем у коме Юе се родити Кубав ЅожЉа. ѕримимо ’риста у своЉа срца и у своЉе домове, примаЉуЮи ближЬега свога као Мега —амог, не гледаЉуЮи ко Ље ко. ∆елим да сви смогнемо снаге да меРусобно опростимо Љедни другима, чему нас и учи √оспод »сус ’ристос и да и —рби и ’рвати граде мир и Ъубав Љер зло никоме добра ниЉе донело.

—лава на висини Ѕогу, а на земЪи мир и медЉу Ъудима добра воЪа! ћир ЅожЉи, ’ристос се роди! ¬аистину се роди! —реЮан вам празник –оРеЬа —паситеЪевог!
’вала!

–азговор водио ƒраго ѕилсел

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

09 / 01 / 2017

     оментари:

    2017-01-10
    11:36
    Ѕранислав:
    ..интервЉу ѕатриЉарха —рпског √-дина »ринеЉа Ље одлично избалансиран и добар..Љасан где треба да буде Љасан..Љедино ми се чини да превише очекуЉе од –имског папе ‘раЬе..и то ниЉе изгледа само случаЉ код Ьега него и код других свештеника ѕравославних ÷ркава у свету..да ли они намерно заборавЪaЉу да Ље садашЬи папа Љезуита реда коЉи Ље основао »гЬацио ЋоЉола иначе Љезуити су наЉтврРа струЉа римокатоличког клера и чиЉи су се чланови посебно "доказали" у време Ќƒ’..ту се Љедино не слажем са ѕатриЉархом у вези односа према папи ‘раЬи..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0