Srpska

 акав Ље био старац  ирил (ѕавлов)

††††

—вештеник јртемиЉе ¬ладимиров Ље, на молбу “¬ канала „÷арьград“ испричао о свом познанству и односу са старцем  ирилом (ѕавловим). ” наставку прилажемо Ьегов разговор у целини.

* * *

Ѕило ми Ље суРено да упознам старца  ирила ѕавлова унутар зидина моЉе роРене “роЉице —ергиЉеве Ћавре. ѕошто сам постао професор на јкадемиЉи и семинариЉи 1986. године, саЬао сам о сусрету са тим сверуским духовником коЉи се духовно старао и о монасима и семинаристима, и о свима коЉи су радили у том огромном колективу: предавачима, радницима ћосквоске духовне академиЉе и семинариЉе. », заиста, убрзо се та прилика указала.

††††

—лучаЉ, уосталом, за мене судбоносан. –ектор ћосковске духовне академиЉе, ¬ладика ƒмитровски јлександар Ље осетио моЉу тежЬу ка служеЬу ÷ркви и благословио да размишЪам о РаконскоЉ хиротониЉи и рукоположеЬу. », без одлагаЬа, ме Ље послао на исповест пред рукоположеЬе у манастир, код оца  ирила.

Ќикако нисам могао да поверуЉем да се моЉа боЉажЪива машта оваплотила у живот. —а трепетом сам прешао праг келиЉе, у коЉоЉ сам веЮ неколико пута боравио. “реба напоменути да Ље батЉушка организовао вечери на коЉима се читала ЅиблиЉа, посеЮивали су га семинаристи, монаси. » сместивши се у добро загреЉаноЉ келиЉи, сви смо слушали како своЉим тихим, бестрасним гласом отац  ирил чита кЬигу о ÷аревима.

††††

“е вечери су ми се урезале у сеЮаЬе. —а пажЬом сам слушао колико Ље кедрових дасака, колико злата утрошио ÷ар —оломон на зидаЬе ’рама. ЅатЉушка ниЉе коментарисао —вето ѕисмо. —амо би, седеЮи поред Ьега учени монах отац «ахариЉе, данас поштовани духовник, поЉашЬавао мерне Љединице тежине и преводио у броЉке на коЉе Ље руско ухо навикло.

ЅатЉушка  ирил, увек у топлом монашком капуту, ретко кад Ље дизао поглед од —ветог ѕисма. ј ми смо без прекида посматрали Ьегов старачки лик, коЉи као да Ље сиЉао изнутра. ѕосле читаЬа добиЉали смо укусан хлеб са слатким, а након тога, они коЉима Ље било потребно, могли су да исповедаЉу свакодневне грехе.

 ада ме Ље ¬ладика ректор послао на исповест пред рукоположеЬе, била Ље то исповест читавог живота. ѕрисеЮао сам се свега онога што сам веЮ са стидом и нелагодношЮу исповедао другим духовницима.  акво Ље било моЉе изненаРеЬе, не ̶ запрепашЮеЬе када Ље батЉушка, саслушавши исповест, разрешио од грехова, и без журбе, на посебно припремЪеном папиру написао, да кандидат нема канонских препрека за рукоположеЬе.

ќвде, код  рста и £еванРеЪа, дао сам посебан завет, у коЉем будуЮи свештенослужитеЪ именом ЅожиЉим сведочи истинитост своЉе намере, не ради гнусне користи, а Љедино да ради славе ЅожиЉе жели да служи ’ристу.

ќва исповест Ље за мене била звезда водиЪа или брана, по чиЉем преласку, сам ускоро био рукоположен за Ракона, у Љулу 1987. године. —ледеЮа исповест, много краЮа, код оца  ирила била Ље након 5 месеци. » ≈пископ ƒмитровски јлександар, ме Ље, у ЅожиЮноЉ ноЮи рукоположио за свештеника.

ќтац  ирил Ље привлачио к себи десетине, стотине, можда и хиЪаде срца благодареЮи вечно младоЉ лепоти ЮутЪивог духа. «ахваЪуЉуЮи таЉном срцу човека, тачниЉе молитви, коЉа се у Ьему ниЉе зауставЪала, како веруЉемо, ни даЬу ни ноЮу. ћолитва Ље било оно кандило напуЬено до краЉа, коЉе Ље осветЪавало читаву –усиЉу.

ЅатЉушка Ље припадао оним пастирима коЉи никада, никога нису обавезивали, нареРивали, сламали туРу воЪу. —амо Ље кратко одговарао на питаЬа, изражаваЉуЮи, уосталом, своЉе обЉективно мишЪеЬе, без дволичности. £едном приликом сам га упитао о такозваним екуменским молитвама, коЉе су неки од академских свештеника као послушаЬе, практиковали у неправославним заЉедницама. ќтац  ирил Ље строго одговорио: „“о Ље игра са ватром, никада се не приближаваЉ!“

 ао тек рукоположени свештенослужитеЪ, упитао сам оца  ирила: „ƒа ли увек треба да носим доЬу мантиЉу?“ —премао сам се да одпутуЉем на одмор у —ухуми или на  рим. „£а Ље никада не скидам, ̶ одговорио Ље отац, ̶ сеЮате се, чак сам се у ћинералним водама купао, а да нисам скидао доЬу мантиЉу.“ «а мене Ље таЉ одговор био смерница како треба поступати.

ЅатЉушка Ље, поред све своЉе заузетости, марЪиво одговарао на писма. —еЮам се Ьегових писама мени упуЮених и написаних скоро женским рукописом.  ао одговор на многе животне препреке, околности: како поступати, како живети ̶ отац  ирил Ље волео да напише: „„ешЮе читаЉте ѕосланице —ветог јпостола ѕавла. ” Ьима Юете пронаЮи одговор на све ваше животне потешкоЮе“. Ѕило Ље врло карактеристично за Ьега да упуЮуЉе на £еванРеЪе.

–еч ЅожиЉа оживЪава Ъудску душу. —еЮам се како Ље отац  ирил читао јкатист ћаЉци ЅожиЉоЉ у “роицком —абору, где Ље устаЪена традициЉа да се Љедном недеЪно служи јкатист Ѕогородици. ќтац Ље сваку реч произносио молитвено, промишЪаЉуЮи. “акав карактер Ље носила и Ьегова кратка проповед по завршетку јкатиста.

Ќарод Ље без даха слушао свог воЪеног пастира. ЅоЉао се да пропусти макар Љедну реч. ЅатЉушка Ље мало о себи причао. ЅудуЮи воЉником на фронту, ниЉе подржавао раширену верзиЉу и ѕавлову, коЉи Ље узвраЮао паЪбом у последЬем дому —таЪинграда. јли, да Ље учествовао у смртоносним боЉевима, то без сумЬе.

ѕоследЬих година живео Ље меР небом и земЪом. ћнога Ьегова духовна чеда више нису имала могуЮност да одлазе воЪеном пастиру. ћеРутим, сви су осеЮали да молитвена свеЮа коЉа полако догорава, придржава небеску куполу над –усиЉом.

¬ажно Ље да су, у Љедан дан, изван граница нашег овоземаЪског бивствоваЬа отишла три витеза наше домовине: јрхимандрит  ирил ѕавлов, ратник на поЪу дипломатиЉе ¬италиЉ „уркин и стуб академске мисли »гор Ўафаревич.

¬ечнаЉа памЉат духовнику Ћавре јрхимандриту  ирилу ѕавлову.

ѕротоЉереЉ јртемиЉе ¬ладимиров
—а руског »ва ЅендеЪа

“¬ канал Ђ÷арьградї

23 / 02 / 2017

     оментари:

    2017-03-11
    22:31
    eljko Vukovi:
    Divan tekst!

    2017-02-25
    07:24
    дамЉан:
    ћоЉе саучешЮе братском руском народу на губитку троЉе дивних синова ћаЉке –усиЉе. ¬ечнаЉа ѕамЉат!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0