Srpska

—тарац  ирил ниЉе говорио о Ъубави, он Љу Ље проЉавЪивао

††††

20. фебруара се, у 98. години, упокоЉио велики човек, духовних троЉице —вЉатеЉших ѕатриЉараха, архимандрит  ирил (ѕавлов). 23. фебруара се верни народ, коЉи Ље Љако волео и поштовао старца, окупио да му ода последЬу почаст.

—тарац  ирил Ље био родом из веруЉуЮе земЪорадничке породице.  ао младиЮ радио Ље у фабрици метала, а затим Ље учествовао у ¬еликом ќтаЯбинском рату, измеРу осталог и у историЉскоЉ одбрани —таЪинграда. ”право се тада окренуо вери.

—воЉе успомене на блаженопочившег архимандрита поделио Ље директор ÷ентра за допунско образоваЬе при ћосковскоЉ духовноЉ академиЉи, игуман  иприЉан (£ашенко) у емисиЉи „—а наше тачке гледишта“. ќн Ље приметио да старац  ирил не само да Ље знао £еванРеЪе, него га Ље и испуЬавао. јрхимандрит ниЉе говорио о Ъубави, он Љу Ље проЉавЪивао.

Ќе само да Ље знао £еванРеЪа-он га Ље испуЬавао

÷арьград: ƒобро сте познавали архимандрита  ирила?  ако га се сеЮате?

»гуман  иприЉан:  ротак старац. „овек чиЉи Ље ум био у £еванРеЪу. Ќе само да Ље знао £еванРеЪе перфектно (могуЮе, онаЉ текст коЉи Ље нашао у рату).

ЌаЉважниЉе, а што се данас ретко среЮе ̶ он га Ље испуЬавао. »спуЬавао у своЉим речима, своЉим делима, своЉим побудама ̶ свакога дана.

Ѕио сам сведок тога, да су му многи Ъуди долазили са недоумицама, нису знали како треба да поступе.  ако у нашем, не тако лаком животу, направити прави избор и коЉим путем кренути. „есто Ље одговарао £еванРеЪским речима. „овек би са олакшаЬем излазио ̶ мада Ље и сам знао те £еванРеЪске речи, али биваЉуЮи у немоЮи да их испуни када Ље у питаЬу конкретни проблем.

Ќаравно, старац  ирил нам Ље свима, братиЉи “роЉице —ергиЉеве Ћавре, био сигурна потпора. —ви знамо, када Ље одсуствовао, ми смо били у ишчекиваЬу.  ада се враЮао, обично смо га посеЮивали са читавим списком питаЬа. »нтересантна чиЬеница: док стоЉиш, чекаш, прилазиш му, а многа питаЬа се сама решаваЉу. Ѕила Ље нека изузетна веза.

††††

ЌенаметЪиви руководилац и наставЪач светоотачке традициЉе:

» Љош, наравно, оца  ирила смо сачували у сеЮаЬу, говореЮи савременим Љезиком, као врло ненаметЪивог руководиоца. ќн никада ниЉе ништа захтевао од нас, никада. “ешко му Ље било да каже „ради како ти говорим!“

”век Ље давао савете. »мао Ље чак такву „ ирилову замку“. „есто, када би га питали: „ЅатЉушка, како треба поступити?“ ќдговарао Ље: „ј шта ти мислиш?“ » Ља сам неколико пута упадао у ту замку.  ажем: „ќче, мислим да треба овако!“ ”звраЮа: „ƒобро, тако и учини!“

ѕотом су ми братиЉа наговестила како да га питам: „ќче, не како Ља мислим, веЮ како ¬и благословите?“ » ето, када сам почео да му поставЪам такво питаЬе, заиста се замислио. » каже: „’аЉде да се помолимо и размислимо!“ „есто, када су питаЬа била тешка он би говорио: „’аЉде цео пост да се молимо! “и Юеш се молити, и Ља Юу се молити и нека нам Ѕог откриЉе!“

¬олео Ље све Ъуде

“о Ље заиста био наставЪач наше светоотачке традициЉе. ќтац  ирил Ље изливао обилну Ъубав према Ъудима. —ве Ље волео. ќн, можда, ниЉе попут старца —ерафима —аровског изговарао речи „радости моЉа, ’ристос ¬аскрсе!“, али када Ље народ улазио код Ьега у келиЉу, отац би увек, свакога дочекао са таквом радошЮу, грлио би и давао подршку...»з Ьега се изливала таква радост, да смо увек, одлазеЮи од оца  ирила, били надахнути радошЮу. Ѕило Ље и случаЉева када нисам успевао никаква питаЬа да поставим, веЮ само пребиваЬе поред старца било Ље надахнуЮе.

ƒуховних победа Ље више него под —таЪинградом

÷арьград: ќче  иприЉане, јрхимандрит  ирил Ље прошао ¬елики ќтаЯбински рат.  ако се он сеЮа тих трагичних догаРаЉа, о чему ¬ам Ље причао?

»гуман  иприЉан: ќтац  ирил ниЉе волео да дотиче ту тему. –етко Ље о томе причао. јли ипак постоЉе доста Љасне чиЬенице: открили су да Ље то управо онаЉ ѕавлов, и онаЉ водник ѕавлов коЉи Ље одбранио куЮу ѕавлова. “а куча и дан-данас стоЉи у ѕетербургу. » награда ’ероЉа —овЉетског —авеза га Ље пронашла 1992.године. “о Љунаштво коЉе Ље он показао, то Ље чудо...

÷арьград: јли он Ље био врло скроман и ниЉе говорио о томе?

ќтац  иприЉан: ќн ниЉе волео да о томе говори, слажем се. » Ьегова линиЉа фронта Ље била духовна. Ќаравно, на духовном фронту Ље имао веЮе победе него под —таЪинградом. «аиста Ље био молитвеник, молитвеник за нашу ќтаЯбину. ћноги сматраЉу да Ље то био Љедан од последЬих коЉи су држали позициЉу. „есто Ље говорио: „—ви ми висимо на Љедном концу“.

÷арьград: ќ томе сте писали у своЉим записима. „„итав свет виси на Љедном концу“, ̶ говорио Ље архимандрит  ирил. Ќа шта Ље мислио?

ќтец  иприан: √оворио Ље да Ље та нит –уска ѕравославна ÷рква. јко се нешто догоди са ÷рквом, са нашом православном традициЉом, све Юе се урушити. —рушиЮе се и –усиЉа, и читав свет. “о Ље оно што држи. » он Ље био Љедан од оних коЉи су чували ÷ркву од потреса, раскола, од много различитих мишЪеЬа и богословских ставова, струЉа...

÷арьград:  ог случаЉа, или коЉе беседе се прво сетите, када се спомене архимандрит  ирил?

ќтец  иприан: “олико Ље био кротак, да Ље било Љако тешко посваРати се са батЉушком.  ада би са оцем долазило до Юорсокака, он се повлачио.

ЌавешЮу следеЮи случаЉ: Љедном приликом, Љедном функционеру са доста високе позициЉе била Ље неопходна подршка оца  ирила. —а оцем  ирилом Ље човек могао лако да се договори, никога ниЉе одбиЉао, у ѕеределкину Ље примао посете. ћада Ље тамо, за улаз, био строги режим.  ада сам се договорио да таЉ функиционер доРе, он се изненада задржао у  ремЪу на састанку, и ниЉе стизао на време. ќтац Ље тога дана примио доста Ъуди, те Ље келеЉница негодовала: „ЅатЉушка, превише сте се заморили. Ќе смете више никога да примите.“  ада Ље стигао таЉ чиновник, она Ље забранила речима: „Ќе, оче, Ља вам не дозвоЪавам да примите тог чиновника!“ ќн Ље Ьу, келеЉницу, коЉа Ље ту да би Ьему служила, као дете, почео да моли.  аже: „—аслушаЉ ме, мила, хаЉде, само Љош овог и готово! ѕоследЬи посетилац за данас.“ ќдговорила Ље: „Ќе, оче, срце Юе ¬ам пострадати, ¬и сте болесни, Ља ¬ам забраЬуЉем!“ ћа колико да Ље молио, тражио, ништа ниЉе помогло. ќнда Ље раширио руке и рекао: „≈то, оче  иприЉане, видиш, да ни оваЉ пут не успева! ’аЉде да сачекамо!“

«аиста, можда се човеку нешто десило, можда Ље стварно био посао у питаЬу, не знамо због чега ниЉе дошло до сусрета. јли до конфликта ниЉе дошло. Ќа овом случаЉу се, можда, види особеност оца  ирила, коЉи Ље могао да решава и велике и мале проблеме мирним путем.

ќн ниЉе говорио о Ъубави, он Ље проЉавЪивао Ъубав

÷арьград: „есто се у ¬ашим публикациЉама, када пишете о архимандриту  ирилу, сусреЮе реч „Ъубав“: Ъубав према Ъудима, Ъубав према природи, †† Ъубав према музици, Ъубав према певаЬу. “о ниЉе случаЉно?

ќтац  иприЉан: Ќаравно, отац нам Ље дао поуку. —ада много Ъуди говори о Ъубави. ќ разним врстама Ъубави. ј батЉушка нам Ље одржао лекциЉу те Ъубави. ќн заиста ниЉе говорио о Ъубави, он Љу Ље проЉавЪивао. —вака реч, сваки Ьегов гест ̶ и Љесте представЪао ту Ъубав.

–ецимо, након трпезе код Ьега би се народ окупЪао да чита £еванРеЪе, милотиве. “о Љест, он би узимао и читао. » сви би читали. ќн Ље показивао да се треба молити. ЌиЉе говорио „треба да се молите“, узимао Ље и сам се молио. » ми бисмо се прикЪучили и молили се заЉедно са Ьим.

 ада се враЮао са одмора, свима нам Ље даривао поклоне, Љужне сладости, воЮе. ѕоказивао Ље да треба даривати. Ќеколико пута сам желео да оцу  ирилу нешто поклоним. ƒолазим, а на столу стоЉи воЮе. јли стоЉи некако, како ми се учинило, немарно. ∆елео сам да му поклоним вазу у коЉоЉ би то воЮе врло, према мом мишЪеЬу, лепо стаЉало. £едном сам му донео вазу, тако лепу, кристалну, и поклонио. »скористио сам Ьегов роРендан. ј он, примивши вазу, био Ље потресен и рекао Ље: „“аква ваза Ље за мене?“ ќдговарам: „ЅатЉушка, то Ље за вас!“ „ќна Ље моЉе власништво? ћогу да радим са Ьом шта желим?“  ажем: „Ќаравно, оче!“ » он Љу Ље првом посетиоцу поклонио. ѕри томе, Ља сам пробао да му поклоним другу вазу, овог пута скромниЉу, и исто се завршило.

 ако сам разумео, Ьему то ниЉе потребно. —твари коЉе му нису биле потребне, он Ље са ЪубавЪу делио другима.

÷арьград: јрхимандрит  ирил Ље имао колосални утицаЉ и на ѕатриЉархе?

»гуман  иприЉан: ƒа, безусловно. ” многим случаЉевима, а то и сам знам, он их Ље саветовао. Ѕили су случаЉеви када се мишЪеЬе ѕатриЉарха и мишЪеЬе оца  ирила ниЉе поклапало. » за многе просте Ъуде, ауторитет оца  ирила био Ље много веЮи. ќн то никада ниЉе користио, ниЉе се супротставЪао. ЅатЉушка Ље увек тактично говорио: „—ами можете поступити како сматрате да Ље наЉбоЪе, али Ље ипак боЪе да тако не поступите.“ ”век Ље била присутна та финоЮа.

Кубав Ље била присутна чак и у тешким питаЬима. Ќаравно, ми сада говоримо о томе да Ље √осподу отишао отац  ирил, меРутим, доживЪавамо то као роРендан. —ваки човек се три пута роди. ƒан када изаРе из маЉчине утробе, други пут када прима —вету “аЉну  рштеЬа и треЮи пут, када се човек раРа у вечном животу. —ада се душа оца  ирила одвоЉила од тела. ќтац Ље био у затворништву много година, одавно Ље желео да се подвизава у затворништву, да се моли. » √оспод му Ље то омогуЮио ̶ у последЬе време Ље био у таквом стаЬу, да Ље било мало посетилаца, те Ље могао да се моли.

—ада, можемо реЮи, ми ипак славимо и величамо роРендан у вечном животу оца  ирила (ѕавлова)...

 ако смо разговарали са Ьим, тако Юемо и наставити. ” свим нашим радостима и тугама.

“¬ канал Ђ÷арьградї

01 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0