Srpska

ѕосни “риод Ц водич кроз ¬елики пост

††††

ѕознати литургиста ј. ј. ƒмитриЉевски Ље Љедном написао да су хришЮани, Ьегови савременици, скоро потпуно изгубили правилно схватаЬе ¬еликог поста.1) јлексеЉ јфанасиЉевич Ље имао врло занимЪиво мишЪеЬе о узроку ове поЉаве: Ъуди не познаЉу главну богослужбену кЬигу —вете четрдесетнице Ц ѕосни “риод. ќво мишЪеЬе Ље изречено почетком ’’ века. „ини се да се наведене рачи православног научника у потпуности могу применити и на наше време. јваЉ, и данас Ље мало црквених Ъуди коЉи су добро упознати с Љединственим светоотачким делом коЉе чини основу великопосног богослужеЬа. ј заиста, уколико отворимо било коЉу страницу “риода, то Юе разбити наше стереотипе о смислу поста и донеЮе нам потпуно другачиЉи доживЪаЉ поста у пореРеЬу с оним коЉи понекад имамо.

* * *

ѕриликом упознаваЬа са стиховима “риода пре свега нас чуди извесна неземаЪска, полетна радост, коЉом одишу све песме. Ќаизглед, текстови су покаЉнички, али кроз Ьих провеЉава пасхална радост! Ќа пример, ево стихире понедеЪка прве недеЪе ѕоста: „¬сечестноЉе воздержаниЉе начнем свЉетло, лучами сиЉаЉушче свЉатих заповЉедеЉ ’риста Ѕога нашего, Ъубве свЉетлостиЉу, молитви блистаниЉем, чистоти очишчениЉем, благомужества крепостиЉу; Љако да свЉетоносни предварим во свЉатоЉе и тридневноЉе воскресениЉе, осиЉаваЉушче нетЪениЉе миру.“ („—ветло започнимо свечасно уздржаЬе, коЉе сиЉа зрацима светих заповести ’риста Ѕога нашега, светлошЮу Ъубави, сЉаЉем молитве, омиваЬем чистотом, чврстином храбрости; да у светлости дочекамо свето и тридневно васкрсеЬе, коЉе свет обасЉава нетрулежношЮу.“) 2) Ќа нас се излива читава буЉица заслепЪуЉуЮе светлости: „свЉетло“, „лучами сиЉаЉушче“, „свЉетлостиЉу“, „блистаниЉем“, „свЉетоносни“, „осиЉаваЉушче“. ќпшта интонациЉа стихире Ље празнична. ќдмах се присеЮамо —паситеЪевих речи коЉе ÷рква чита пред почетак поста, у ЌедеЪу праштаЬа: „ј кад постите, не будите жалосни као лицемери; Љер они начине бледа лица своЉа да их виде Ъуди где посте. «аиста вам кажем да су примили плату своЉу. ј ти кад постиш, намажи главу своЉу, и лице своЉе умиЉ“ (ћт. 6, 16-17). “риод нам, потврРуЉуЮи учеЬе √оспода, такоРе каже да Ље пост за хришЮанина Ц духовни празник.

* * *

√лавна богослужбена кЬига ¬еликог поста Ље потпуно прожета библиЉским асоциЉациЉама и смислом. ” том смислу се ови текстови могу назвати великом школом егзегезе. Ќа пример, ево како се у канону преподобног јндреЉа  ритског тумачи бигамиЉа патриЉарха £акова: „∆ени ми двЉе разумЉеЉ, дЉеЉаниЉе же и разум в зрЉениЉи, ЋиЉу убо дЉеЉаниЉе, Љако многочаднуЉу; –ахиЪ же разум, Љако многотруднуЉу; ибо кромЉе трудов, ни дЉеЉаниЉе, ни зрЉениЉе душе исправитсЉа.“ („ј под две жене разумеЉ делаЬе и разум у созерцаЬу, ЋиЉу пак као делаЬе, Љер има много деце; а –ахиЪу као разум, Љер без труда, душо, неЮеш постиЮи ни делаЬе, ни созерцаЬе.“) 3) »споставЪа се да су две патриЉархове жене важни символи.

„ЋиЉа символизуЉе онаЉ део човекове душе коЉи своЉу снагу посвеЮуЉе земаЪском, чулном животу. Е“руд, делаЬе (ЋиЉа) Љесте оно у чему се човек видЪиво проЉавЪуЉе. »сто тако су безброЉни плодови рада ових руку, тако да их преподобни пореди с ЋиЉом као многодетном, Љер Ље заиста, она £акову родила наЉвише деце, а –ахиЪа само двоЉицу (£осифа и ¬ениЉамина), али су му зато они били наЉближи и пружали су му наЉвеЮу утеху. ћеРутим, ЋиЉа Ље, као што нам намерно указуЉе кЬига ѕостаЬа, „била слаба на очи“: труд сам по себи, не надахнут никаквим узвишеним стремЪеЬима, претвара се досадну обавезу набавке хране, и човек коЉи се труди на оваЉ начин не разликуЉе се много од животиЬа коЉе Ље √оспод створио пре Ьега, не удахнувши у Ьих „дах живота“ —вог ƒуха (уп. 1 ћоЉс. 1, 20-25, 2:7).“ 4)

»ли, на пример, ћоЉсиЉева рука, коЉа Ље била побелела од губе, а затим Љу Ље √оспод исцелио (уп. 2 ћоЉс. 4, 6-7). “риод обЉашЬава да Ље ово знамеЬе повезано с нашим хришЮанским животом: „–ука нас ћоисеова да увЉерит, душе, како может Ѕог прокаженоЉе житиЉе убЉелити и очистити, и не отчаЉсЉа сама себЉе, ашче и прокажена Љеси.“ („ћоЉсиЉева рука, нека нас, душо, увери у то да Ѕог може и губав живот да убели и очисти, и не очаЉаваЉ због себе, чак и ако си губава.“) 5)  о би од нас помислио да губа на ћоЉсиЉевоЉ руци указуЉе на наше грехове? » овде, и у низу других случаЉева, великопосни текстови доказуЉу да Ље свака страница —ветог ѕисма актуелна за сваког човека коЉи се труди да води духовни живот.

ј има и таквих стихира коЉе су потпуно саткане од одломака из ЅиблиЉе, и ЪубитеЪ  Ьиге ∆ивота са задовоЪством слуша ове редове, роРене из велике Ъубави светих отаца према ѕисму. Ќа пример: „¬ремЉа благоприЉатноЉе, ден спасениЉа, принесем Ѕогу дари добродЉетеЪеЉ, в немже отложивше дЉела тми, братиЉе, облецемсЉа в оружиЉе свЉета, Љакоже ѕавел вопиЉет.“ („¬реме Ље приЉатно, дан Ље спасеЬа, принесимо Ѕогу дарове врлина, и одбацивши дела таме обуцимо се, браЮо, у оружЉе светлости, као што ѕавле кличе.“) 6)

”згред, да Љош нешто кажемо о ЅиблиЉи. “риод нам пружа одличан пример интересоваЬа светих отаца не само за Ќови, веЮ и за —тари «авет. —мисао веЮине алузиЉа из ¬еликог канона односи се на старозаветне кЬиге. ЅиблиЉски текстови из “риода коЉи се чита по уставу односе се на ѕостаЬе, »саиЉу, ѕриче. –етке су стихире коЉе нам не указуЉу на ова или она имена или догаРаЉе из старозаветне историЉе.  ако Ље жалосно то што су хришЮани у првом милениЉуму знали и волели старозаветне кЬиге и читали су их у хришЮанском кЪучу, а данашЬи православац понекад не схвата зашто треба да чита ћоЉсиЉа или »саиЉу. ѕонекад чак и од професора средЬих богословских школа и факултета имамо прилике да чуЉемо да Ље —тари «авет сенка Ќовог и да због тога хришЮанин уопште ниЉе обавезан да га чита. ћеРутим, ѕосни “риод овакве тезе разбиЉа у парампарчад.

—вето ѕисмо —тарог и Ќовог «авета Ље Љедна кЬига, унутрашЬе повезана. —ве библиЉске кЬиге су меРусобно повезане и меРу Ьима нема сувишних. Ќикад неЮемо схватити Ќови «авет без —тарог, нити —тари без Ќовог. ƒивно преплитаЬе смисла старозаветних и новозаветних кЬига, коЉе налазимо у “риоду, показуЉе истински хришЮански однос према библиЉским кЬигама. ” ЅиблиЉи Ље све Љединствено: Љедно обЉашЬава друго, прво се испуЬава у другом, а друго и прво се налази у нечем треЮем. јко испадне нека карика Ц доживЪаЉ Юе бити нарушен.

* * *

ћожда се наЉдрагоцениЉи смисао “риода састоЉи у томе да нам он говори горку истину о човеку Ц ону коЉу нам неЮе реЮи нико осим ÷ркве. ” опису духовног стаЬа грешника “риод Ље радикалан до краЉности: „Ќе бист в житиЉи грЉеха, ни дЉеЉаниЉа, ни злоби, ЉеЉаже аз, —пасе не согрЉеших, умом, и словом, и произволениЉем, и предложениЉем, и мислиЉу, и дЉеЉаниЉем согрЉешив, Љако ин никтоже когда.“ („Ќема у животу греха, ни дела, ни злобе коЉима Ља, —пасе, не згреших, умом, и речЉу, и жеЪом, и намером, и мишЪу, и делом, згрешивши као нико никад раниЉе.“) 7) »споставЪа се да сам крив за све грехове уопште? ƒа, управо тако. ” свом срцу носим трагове свих грехова света Ц као потенциЉу, као могуЮност. јко у нечем нисам згрешио мишЪу, Љесам у таЉноЉ жеЪи срца. јко на делу нисам згрешио ово или оно, то Ље само због тога што ме Ље Ѕог сачувао од ситуациЉе у коЉоЉ не бих издржао искушеЬе и пао бих. “екстови —вете четрдесетнице нас подсеЮаЉу на дубину наше заражености грехом, да би изазвали у нама одговараЉуЮу дубину покаЉаЬа.

ћеРутим, истовремено са строгим разобличеЬима “риод увек даруЉе и топлу светлост наде, стално нас подсеЮаЉуЮи на ¬аскрс коЉи се ближи: „—овлекшесЉа скверниЉа одЉежди невоздержаниЉа, облечемсЉа в свЉетлуЉу ризу воздержаниЉа, и свЉетли бившеЉе, свЉетлоЉе »збавитеЪа достигнем востаниЉе.“ („—кинувши прЪаву одеЮу неуздржаЬа, обуцимо светлу ризу уздржаЬа, и тако светли, дочекаЉмо светло васкрсеЬе »збавитеЪа.“) 8)

* * *

Ќе знам колико су сличне немоЮи црквеног друштва с почетка ’’ века и XXI века, али се и ми данас као ƒмитриЉевски можемо забринути због тога што православни Ъуди слабо познаЉу “риод. ƒа, непознаваЬе ове кЬиге нас веома осиромашуЉе и у многоме лишава наше хришЮанство радости покаЉаЬа, лепоте богословЪа и библиЉске ширине.

ƒобро, ¬елики пост Ље тек почео и ниЉе много страница окренуто у светом “риоду. ѕрави Ље час да узмемо у руке Љединствено светоотачко дело и да проверимо колико Ље православно наше поимаЬе смисла „етрдесетнице. —игуран сам у то да Юе сваки човек коЉи воли Ѕога осетити радост због стицаЬа нових знаЬа у ’ристу. ћожда Юе упознаваЬе с “иродом некима ¬елики пост открити из сасвим другог угла. ќсим тога, сви Юе без изузетка осетити колико смо ситне рибе коЉе пливаЉу на површини океана богопознаЬа коЉе нам даЉу богослужбени текстови.  ренимо за “риодом на свом великопосном путу, и Ьегове стихире и тропари Юе нас сигурно довести до нових дубина покаЉаЬа и откриЮе нам духовна блага коЉа до сада нисмо видели.

—а руског ћарина “одиЮ

05 / 03 / 2017

1. ќ овоме: ј.ј.ƒмитриевский. “риодь ѕостна€ Ч училище благочести€. Ёл. ресурс: http://www.liturgica.ru/bibliot/triod.html

2. “риодь ѕостна€. ћитрополи€ ”ѕ÷,  иев 2004. —тр.79.

3. »сто, стр. 91.

4. »гумен ‘илипп (—имонов). ”чилище пока€ни€: —холии на пол€х ¬еликого  анона. ѕеснь 4, эл.ресурс: https://azbyka.ru/otechnik/bogoslovie/uchilishhe-pokajanija-skholii-na-poljakh-velikogo-kanona/4

5. “риодь ѕостна€. ћитрополи€ ”ѕ÷,  иев 2004, стр. 92.

6. »сто, стр. 97.

7. »сто, стр. 90.

8. »сто, стр. 201.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0