Srpska

ќд ’отачке ћетохиЉе —тефана ЌемаЬе до села ¬елике ’оче у 21. веку или (не) заштиЮене зоне

††††

” ЉедноЉ метохиЉскоЉ котлини, сакривено од пута коЉи из ќраховца води за —уву реку, налази се село ¬елика ’оча. £ош из старих времена, име овог села провлачи се кроз списе и хрисовуЪе, да би и данас постоЉало, бореЮи се са свим недаЮама новога века. ќд неписаних трагова у предаЬу да Ље добила име по великом броЉу отаца, монаха и свештеника, па преко првих сачуваних записа у ’иландарскоЉ повеЪи коЉом измеРу осталих села, велики жупан —тефан ЌемаЬа, ’иландару даЉе и ,, обе ќтче у ѕризрене“, √олема ќтча, √олема ќча, и ¬елика ’оча, живи до данашЬега дана. ”самЪена, удаЪена од места у коЉима после наЉновиЉих прогонстава и сеоба опстаЉу преостали косовско-метохиЉски —рби, везуЉуЮи се за горЬи, Љош увек добрим делом српски ќраховац, ¬елика ’оча живи своЉ живот. ћеРу средЬовековним светиЬама, старим куЮама, кулама и споменицима, под крошЬама стогодишЬих липа, храстова и ораха, краЉ извора сеоског врела, на Ьивама и у виноградима, броЉе дане, месеце и године становници овог села, и чекаЉу боЪе време, коЉе никако да доРе. Михови погледи су упрти у Ќебо, где стануЉе ќнаЉ, коЉи их чува и од  оЉег Љедино очекуЉу помоЮ, и окружени светиЬама коЉе су им преци оставили у аманет, на чуваЬе. » по тим светиЬама позната Ље надалеко, а неки Ље због Ьих називаЉу и ћетохиЉском —ветом √ором. “ринает цркава и црквишта распореРених свуд уоколо, и у селу, тринаест слава коЉе сеЪани славе окупЪаЉуЮи се око светитеЪа коЉима су посвеЮене и узносеЮи им молитве. » не само мештани ¬елике ’оче веЮ и они коЉи у Ьу доРу из близа и далека.

††††

ѕрва светиЬа коЉа посетиоце и поклонике дочекуЉе на брду с леве стране пута при уласку у село, посвеЮена Ље —ветом £овану  рститеЪу, усековаЬу Ьегове главе. «ато Ље у неким старим списима забележена као црква —ветог £ована- √лавосек. ћала, бела црква, са обновЪеним конаком, чиЉе звоно за празник распевава ’отачку ћетохиЉу, не може да избегне поглед путника и посетилаца ¬елике ’оче. ѕо летописцима Ље Љедна од наЉстариЉих цркава у овоме селу. »зграРена Ље пре 13. века. Ќа зидовима у унутрашЬости цркве видЪива су два слоЉа живописа. £едан Ље из 14. века, пре страдаЬа светиЬе од пожара, а други из периода измеРу 1561- 1577. године, када Ље црква обновЪена, поново осликана и ураРен иконостас. ƒруги слоЉ фресака Ље до данас очуван на површини од око 70 метара квадратних. »змеРу осталих на зиду с десне стране од улаза, у припрати, налази се прелепа фреска на коЉоЉ Ље приказан детаЪ из житиЉа —вете ћариЉе ≈гипЮанке Ц Ьено причешЮиваЬе у пустиЬи. ќд 2005-2010. године под руковоРеЬем, настоЉатеЪа, протосинРела ћирона, обновЪен Ље манастирски конак, уреРена црква, засаРен виноград. ј после Ьеговог одласка у другу епархиЉу, бригу о цркви и имаЬу Ље преузео архиРакон  ирило, монах дечански, а црква са имаЬем Ље постала метох манастира ƒечана. ЋитургиЉа се у ЬоЉ служи на празнике посвеЮене —ветом £овану, а саборуЉе се на ¬аскршЬи уторак.

” подножЉу брда на коЉем се налази црква —ветог £ована од 2009.године, све коЉи улазе у ¬елику ’очу, дочекуЉе своЉеврсни зид плача, споменик са уклесаним именима 84-оро убиЉених и киднапованих —рба из ораховачке општине у периоду од 1998-2000. године. „есма на коЉоЉ се уморни и жедни напиЉу воде, извире из самог споменика, и опомиЬе да су ти Ъуди, та имена, не било чиЉа, веЮ имена оних коЉи су пострадали само зато што су желели да опстану на свом куЮном прагу.

††††

ѕутем коЉи се виЉуга кроз село, стиже се до сеоског трга. ј на тргу са Љедне стране се уздиже здаЬе ƒечанске винице, а с друге ѕарохиЉски дом и црква посвеЮена —ветом архиРакону —тефану. ѕуне три децениЉе ту Ље домаЮин, парох великохочански, протоЉереЉ ставрофор ћиленко ƒрагиЮевиЮ са попадиЉом –адмилом. ”води посетиоце у цркву и прича Ьену историЉу, о коЉоЉ су трагове оставили разни записивачи. ѕо Љеднима Ље црква врло стара и вероватно зидана пре XIII века на темеЪима стариЉе цркве. ѕо другима су у ЬоЉ установЪене три фазе изградЬе: прва Ље из XIV века; средЬа из друге половине XVI и треЮа из XIX века, то Љест из 1853. године, када Ље рестаурирана цела граРевина и озидана припрата. ” цркви постоЉе два живописа, од коЉих Ље стариЉи, вероватно из XVI века, сачуван у фрагментима и новиЉи из 1864. године коЉи покрива готово све зидне површине. ѕоследЬи живопис Ље радио дебарски сликар £осиф из ЋазаропоЪа.

- ќво Ље саборна црква у селу и у ЬоЉ редовно служимо литургиЉу, недеЪом и празницима - каже отац ћиленко. ÷рква има богату ризницу кЬига, црквених сасуда и икона, меРу коЉима се истичу две ретке седефне иконе и бакарни таЬир из 1601.године. Ќа таЬиру Ље урезан натпис,,от јрхангела √аврила во храм светоме Ќиколае у √олему ќчу“.

ѕри изласку из цркве, отац ћиленко показуЉе Љош Љедну цркву, тамо у подножЉу дечанских винограда, у средини сеоског гробЪа.

††††

- “о Ље црква —ветог Ќиколе. ѕомиЬе се 1282.и 1309. године у повеЪама краЪа ћилутина. ” цркви Ље пронаРена надгробна плоча монахиЬе ћарте, маЉке челника √радислава —ушенице - прича отац ћиленко, док води намернике кроз ћихаЉловиЮа и √ариЮа улицу до ове светиЬе. ” рукама му велики кЪуч коЉим откЪучава стара дрвена врата на цркви. »ако у цркви нема струЉе, и светлост допире у унутрашЬост кроз Љедан Љедини прозор, чиЉи се дрвени капак отвара изнутра, фреске на зидовима, привлаче пажЬу своЉим плаветнилом. Ќа западном зиду Ље живопис, коЉи по стилским одликама припада времену цара ƒушана. ѕретпоставЪа се да Ље ктитор сликарства био √радислав —ушеница. ћеРу сценама из циклуса светог патрона Ље композициЉа на коЉоЉ се —вети —ава и свети —имеон ЌемаЬа клаЬаЉу икони Ѕогородице са ’ристом. ѕосле обнове у XVI веку црква Ље поново осликана. »знад зоне стоЉеЮих светитеЪа су попрсЉа у медаЪонима и циклуси ¬еликих празника, —традаЬа ’ристовог и св. Ќиколе, док су Ѕогородичин акатист, ’ристова чуда и параболе и —трашни суд илустровани у припрати.

††††

- ѕознати сликар и песник «ограф Ћонгин Ље 1577.године насликао три иконе на иконостасу: ’риста —ведржитеЪа, Ѕогородицу ќдигитриЉу и —в Ќиколу, коЉег смо видели у цркви —в. —тефана - наставЪа прота. –адови на конзервациЉи живописа извоРени су у периоду 1970Ц1975, а ове, 2015. године Ље ураРена рестаурациЉа цркве, ураРена дренажа, промеЬен кров. ћислили смо да Ље то мала црква, али кад се радила дренажа, ми смо видели да Ље она укопана пет и по метара у земЪу. » земЪа те темеЪе чува, као што чува и ове мештане ¬елике ’оче, коЉи су под земЪом, око цркве. ≈то видите, около ове цркве, почиваЉу генерациЉе, и генерациЉе становника ¬елике ’оче. » зато Ља увек кажем да се житеЪи ¬елике ’оче не могу преброЉати, Љер их има и на земЪи и под земЪом. «емЪа чува некадашЬе житеЪе ¬елике ’оче до ¬аскрсеЬа, коЉе чекамо и надамо се да Юе доЮи.

††††

ѕутем кроз ЅркиЮа улицу, пролазеЮи поред старе хаЯи - ЅркиЮа воденице, у западном делу села, излази се пред цркву —вете ЌедеЪе. —кривена високим каменим зидом и боровима коЉи се уздижу у небо, ова црквица окупЪа вернике само на своЉ празник. ѕо сведочеЬима мештана подигнута Ље на развалинама старе цркве у 19.веку. ѕретходна црква из 13. века на том месту Ље спаЪена од “урака у 17. веку.

ћаЬи кЪуч коЉи у рукама носи отац ћиленко, откЪучава врата црквице —вете јне. ќни коЉи не знаЉу, мисле да Ље црква —вете јне у школском дворишту, али по старим тапиЉама, школа Ље подигнута у порти —в. јне, па зато колектив школе планира да школу преименуЉе.  ако Юе то лепо да звучи: ќЎ,,—вета јна“ кажу деца коЉа трче по дворишту око цркве.  олико се само деце научило читаЬу и писаЬу у овоЉ школи, колико Ље научило да броЉи и рачуна. —вета јна зна многе Ьихове таЉне, а толико пута им Ље помогла да добиЉу боЪу оцену, ако су Ље замолили, целивали Ьена врата или убацили коЉи динар кроз прозорче. ѕо предаЬу, коЉе се чува меРу мештанима овога села, цркву, коЉа Ље постоЉала у средЬем веку на овоме месту, су “урци срушили и место Ье подигли ЯамиЉу. ѕосле ослобоРеЬа од “урака 1912.године, —рби су срушили ЯамиЉу и опет подигли цркву. ѕо подацима из записа ѕетра  остиЮа, професора ѕризренске богословиЉе, садашЬу цркву Ље обновила ¬анка, удова £ована «ивгаревиЮа из ¬елике ’оче. ” овоЉ цркви се служи ЋитургиЉа само на Ьен празник 7. августа када се много народа окупи, али ЉоЉ верници, као великоЉ молитвеници пред Ѕогом, долазе и обраЮаЉу ЉоЉ се за помоЮ у разним немоЮима и других дана. ћного пута Ље ова светиЬа и чудотворила, па Ље било случаЉева да су бездетни парови, после дугогодишЬег живота у браку, обративши се —в. јни добили пород.

††††

 орачаЉуЮи Љош Љедном сеоском улицом, пролазеЮи поред √осподарске куЮе, —араЉа, у коЉоЉ су изложени стари предмети, делови намештаЉа и ношЬи из прошлости села, као и велика збирка уметничких слика насталих на ликовним колониЉама од 2002. до данашЬих дана, стиже се до цркве —ветог апостола и ЉеванРелисте Ћуке, коЉа се налази на месту измеРу ћаниташевиЮа и —толиЮа улице. ” порти ограРеноЉ ниским зидом, са свих страна око цркве, као да извиру из земЪе, налазе се камени, надгробни, споменици у облику крста или са урезаним крстом. ѕо неким записима црква —ветог Ћуке Ље зидана на старим темеЪима у 16. веку. Ќе зна се тачно када Ље разорена, али се претпоставЪа да се то десило средином 19.века. ƒанашЬа црква Ље подигнута на развалинама 1983. године. »сте године Ље и освеЮена. Ќажалост у цркви данас нема фресака, мада се мештани сеЮаЉу да Ље било остатака фресака на зидинама оне преРашЬе, порушене цркве. ѕостоЉи и сведочанство у капиталном делу,, «аписи и натписи“ Кубе —тоЉановиЮа, где пише да су на унутрашЬим зидовима постоЉала два угребана записа из XVIII века. Ќа Љедном Ље писало:"«на ти се /когда доРе еромонах исаиЉа ƒевич /ки/ брати вино по ’очи". »з Ьега се види да Ље виноградарство у XVIII веку било развиЉено и да Ље ’оча у то време имала присну везу са ƒевичом.

ѕут иде даЪе кроз село. ƒок се с леве стране простире цела ћициЮа улица, пролази се поред старих —толиЮа и —пасиЮа куЮа. “у пролазници обично застану краЉ древних граРевина, а понеки уРу у калдрмисану и лозом прекривену, порту ’аЯи - —пасиЮа куЮе. ƒрвено степениште води до старог чардака, са коЉег се улази у £ерусалимску собу. ѕо причи домаЮина ћилоша —пасиЮа, Ьегов чукундеда Ље ишао на хаЯилук са браЮом —тошом и —пасом, чиЉа су имена урезана у кандило поставЪено пред великом иконом донетом из —вете земЪе 1865. године. “е године Ље по породичном предаЬу, а по угледу на куЮе и собе у £ерусалиму, направЪена и ова £ерусалимска соба у ЬиховоЉ куЮи. ¬елика икона из £ерусалима Ље добила место у посебно застакЪеном месту у зиду, а поред иконе и остали предмети донети са хаЯилука: сребрно кандило са урезаним именима хаЯиЉа, свеЮе запаЪене од благодатног огЬа на ’ристовом гробу, чаша из коЉе се и данас наздравЪа за крсну славу породице —пасиЮ, —ветог Ќиколу, венац исплетен од трЬа израслог на ’ристовом гробу. ƒо купатила у соби Ље, што Ље било ретко у овим краЉевима у то време, цевима стизала топла вода, из друге просториЉе где се загревала.

- ƒруга икона донета са хаЯилука се данас чува у капели —ветог “рифуна-казуЉе млади —има —пасиЮ, коЉи Ље на роРеЬу добио име свог претка хаЯиЉе.

ѕосле чаше домаЮег црног вина и разговора са гостоЪубивим домаЮинима, поклоници наставЪаЉу даЪе, како би стигли и до осталих знаменитости ¬елике ’оче. —пуштаЉуЮи се низ ƒолашевиЮа улицу, поред старе аРа Кубе ѕатрногиЮа куЮе, стиже се до  уле Ћазара  уЉунЯиЮа. ¬еровало се, да Ље  ула назидана на темеЪима цркве —ветог —паса, а ту Ље 1905. на —пасовдан погинуо Ћазар  уЉунЯиЮ са своЉим комитама.  ула Ље и освеЮена после обнавЪаЬа 1939. године, на —пасовдан, и посмртни остаци ратника за ослобоРеЬе, пренете су у гробницу унутар куле где и данас почиваЉу. ƒа Ље  ула на темеЪима цркве —ветог —паса подигнута ниЉе потврРено, али Ље меРу мештанима, као и у историЉи остала забележена прича о ЋазаревоЉ маЉци, коЉа Ље после погибиЉе сина и осталих четника, била позвана од стране јрнаута и “урака у двориште куле. ѕосле инсистираЬа да призна да Ље тело мртвог Љунака тело Ьеног сина, она Ље скаменила срце, и рекла чувену реченицу: -Ќе ово моЉ син неЉе, али благо маЉке коЉа га Ље родила и Ља Юу место Ье да целивам овога Љунака!“ «нала Ље маЉка да Юе “урци запалити и ¬елику ’очу и сва околна места, ако се сазна да Ље неко од погинулих комита из тога краЉа.

††††

ј само стотинак метара ниже у АуричиЮа махали налази се црква —ветог »лиЉе. Ќекада се оздол улазило у село, путем коЉи Ље доводио путнике из ѕризрена, па Ље црква била на улазу у село. —матра се да Ље подигнута у 14. веку, а срушена у 18. веку.ќко цркве Ље било имаЬе од два хектара. ѕосле ƒругог светског рата део црквеног поседа Ље национализован. ÷рква Ље обновЪена 1987. године, а ктитор Ље Куба „укариЮ из ¬елике ’оче. ÷рква Ље изграРена у подножЉу брдашца на коЉем су били стари темеЪи. ќтац ћиленко се сеЮа да Ље само Љедном служио литургиЉу на црквишту, а потом Ље црква обновЪена.

- ќвде служимо литургиЉу на —в. »лиЉу, али и вечерЬу на ¬аскршЬи понедеЪак - прича отац ћиленко. “о су сеоске цркве, а остало су црквишта. ÷рквиште —ветог ѕетра се налази с десне стране старог пута ка селу «очишту, у месту ћиЉачин дол. “о Ље била црква посвеЮена —ветом апостолу ѕетру, коЉа Ље по записима постоЉала Љош у 16.веку, а по предаЬу срушена у 18.веку.

» заиста, сакривено од очиЉу пролазника високим брестовима и ониским растиЬем, налази се црквишете —ветог ѕетра, до коЉег се из села стиже колским путем, коЉи мештани називаЉу ,,дубок пут“ Љер се снег коЉи ту падне дуго задржава.

Ќа месту где Ље данас црквиште —вете ѕречисте по предаЬу Ље била наЉстариЉа црква на тргу у √орЬоЉ, √олемоЉ, данас ¬еликоЉ ’очи. ѕошто Ље √олема ќча била центар ’отачке ћетохиЉе коЉу Ље —тефан ЌемаЬа поклонио ’иландару у своЉоЉ ƒаровноЉ повеЪи 1198.године, веруЉе се да Ље култ ѕресвете Ѕогородице пренет из ’иландара у ¬елику ’очу и црква посвеЮена ¬аведеЬу ћаЉке ЅожЉе, заузела наЉважниЉе место на ’очанском тргу, тЉ. у центру ’иландарске ћетохиЉе. ќвих дана се краЉ црквишта може видети овелика гомила камеЬа. ¬олео би великохочки прота, да се ова црква обнови. —воЉ предлог Ље изнео блаженопочившем ѕатриЉарху ѕавлу, док Ље био епископ рашко-призренски. “ада се са градЬом ниЉе кренуло, али отац ћиленко се нада да Юе се са обновом ускоро кренути како би народ овог села имао место где Юе узносити молитве ћаЉци ЅожЉоЉ.

ƒо црквишта —ветог архангела √аврила, посетиоци, а и сами мештани ретко одлазе. ќно се налази меРу Ьивама у атару ¬елике ’оче, с десне стране ¬релског потока, окружено храстовима. ƒоградЬа —ветоархангелске цркве извршена Ље у XVI веку на темеЪима старе цркве из ’Ў века. Ќе зна се када Ље опет разрушена. Ѕакарни дискос из те цркве чува се у цркви —в —тефана. £едном Ље само за ових тридесет година службоваЬа у овом селу, у ЬоЉ служио литургиЉу прота ћиленко.

-ј некада Ље ту био манастир, Љедан од три коЉе Ље имала ¬елика ’оча(—ветог Ќиколе, —в. £ована и —ветог јрхангела √аврила) - прича посетиоцима.  ад проРу до своЉих имаЬа, мештани се прекрсте и помоле —ветом архангелу √аврилу. ќн чува село са те стране, а недалеко од овог црквишта, на брду у атару –ид налази се и црквиште —вете ѕетке. £едино тамо нисам ни Љедну литургиЉу одслужио. јли, —вета ѕетка Ље своЉим молитвама присутна у ¬еликоЉ ’очи, народ Ље много поштуЉе.

» тако, од светиЬе до светиЬе, од предаЬа до записа и ’рисовуЪа, окрене се круг у ¬еликоЉ ’очи и око Ье. £една за другом светиЬе се нижу и ослаЬаЉу Љедна на другу. Мих седам читаве, рушене, кроз векове, али и обнавЪане. » Љош четири у развалинама. ј у списима се спомиЬу 13.  од неких записивача су то и цркве —ветог јрсениЉа и —ветог —паса. Мих се наЉмаЬе мештани сеЮаЉу, тЉ, многи и не знаЉу да су постоЉале. ќтац ћиленко Ље слушао од неких стариЉих ¬еликохочана да Ље постоЉала црква —в. јрсениЉа. Ќикад ниЉе видео развалине, те светиЬе, али Ље можда била недалеко од —вете ѕетке, на Ьиви, коЉа се у старим тапиЉама манастира ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе помиЬе као ,,јрсениЉева Ьива“. ј —вети —пас? ќсим предаЬа да Ље  ула Ћазара  уЉунЯиЮа подигнута на развалинама цркве —ветог —паса, постоЉи Љош Љедно предаЬе да Ље —ветом —пасу био посвеЮен манастир у селу »збиште, коЉе као насеЪено место данас не постоЉи, али се таЉ топоним сачувао у атару села «очиште. ѕрецизних записа о ове две цркве нема, али се и Љедна и друга налазе на списку цркава у ¬еликоЉ ’очи коЉе у свом извештаЉу са теренског истраживаЬа на подручЉу ћетохиЉе, у лето 1968. године, спомиЬу професори и сарадници ‘илозофског ‘акултета и »сториЉског института —јЌ”.

††††

” последЬе две децениЉе у цркве ¬елике ’оче се убраЉа капела посвеЮена —ветом “рифуну коЉа се налази у порти ƒечанске винице. “у се служи ЋитургиЉа на “рифундан, дан виноградара. ” ЬоЉ се чуваЉу сакупЪене иконе, богослужбени предмети и фрагменти фресака из околних цркава и манастира коЉи су преживели рушеЬе. “у су и неки предмети, крстови и иконе из —вете земЪе, што потврРуЉе да Ље поклоништво поштовано Љош из времена —ветог —аве и да су иконе и предмете мештани доносили са хаЯилука. ј опет ƒечанска виница коЉа се истиче меРу осталим сеоским виницама, своЉ процват Ље по записима доживела у време цара ƒушана када Ље из Ье виноводима вино текло до ƒушановог двора у ѕризрену. ƒанас вино дечанско путуЉе у разне делове —рбиЉе и света и проноси благодат и укус грожРа из манастирских винограда о коЉима уз помоЮ мештана, брине дечански монах ћарко.

††» Љедном речЉу од куЮа и светиЬа до споменика и вина, сеоским путевима и стазама, поклоници и житеЪи ¬елике ’оче негуЉу и чуваЉу традициЉу овог дела ћетохиЉе, до неког новог доба када Юе √олема ќча бити опет центар велике ’отачке ћетохиЉе, као у доба великог жупана и светитеЪа српског —тефана ЌемаЬе, потоЬег —в. —имеона ћироточивог

14 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0