Srpska

ѕсихиЉатриЉа у црквеним оквирима

ѕротоЉереЉ √ригориЉ √ригорЉев о нези душевно оболелих

††††

Ўта представЪа душевна болест са црквене тачке гледишта? ћоже ли свештеник узимати на себе терет лекара душа Ч не само као пастир, него и као лекар коЉи Ље призван да измученом болешЮу да предах од недаЮа веЮ овде, на овоземаЪском свету? ќ томе смо разговарали са доктором медицине и настоЉатеЪем храма –оРеЬа £ована ѕретече у селу £уки, у ¬иборскоЉ епархиЉи, протоЉереЉем √ригориЉем √ригорЉевим.

«апоседнутих Ље мало, веЮина Ље само болесна

Чќче √ригориЉе, пре Ље било устаЪено да се сва психичка обоЪеЬа приписуЉу запоседнутости...

Ч ћислим да Ље Равоиманост у чистом облику врло ретка поЉава. „ешЮе се она надовезуЉе на психичко обоЪеЬе и стапа се са Ьим.  ако сам 40 година радио на психиЉатриЉи, заиста сам се са Равоиманима сусретао наЉвише 10 пута. «а мене запоседнутост представЪа ЅожиЉи ѕромисао коЉи Ље немогуЮе умом постиЮи. “ри момента у нашем животу зависе само од Ѕога: роРеЬе, смрт и улазак злих духова.  ао у случаЉу са гадаринским бесноватим, када демони питаЉу Ѕога за дозволу да уРу у крдо свиЬа, тако Ље и у свим другим случаЉевима: без воЪе ЅожиЉе бесови се не могу уселити у човека. ћислим да Ље запоседнутост краЉЬи облик лечеЬа коЉи √оспод попушта и коЉи исцеЪуЉе, пре свега од атеизма. £ер онаЉ ко Ље преживео Равоиманост, никада више неЮе бити атеиста. “ако се приближава Ѕогу. Ќаравно, уз услов да се човек покаЉе.

Ч’аЉдете онда да пробамо да размотримо шта значи психичко растроЉство.

Ч ¬елики совЉетски психиЉатар ƒмитриЉ £евгеЬевич ћелехов, коЉи се сматра оснивачем социЉалне психиЉатриЉе, био Ље дубоко веруЉуЮи човек. “ек након Ьегове смрти била Ље обЉавЪена кЬига „ѕсихиЉатриЉа и проблеми духовног живота“. ћелехов Ље издваЉао три облика психичких обоЪеЬа. ѕрви: обоЪеЬа у вези са повредом мозга, видЪивом или невидЪивом Ч потреси, тумори, интоксикациЉе. Ќа пример, при конзумираЬу алкохола и наркотика долази до хемиЉских оштеЮеЬа. ” таквим случаЉевима, неопходна Ље помоЮ медикаметима. ƒруги облик: када не постоЉи никакав физиолошки супстрат. “а обоЪеЬа Ље ћелехов назвао духовна растроЉства. “реЮа вариЉанта Ч мешовити тип растроЉства. ƒакле, духовна растроЉства и Љесу специфична по томе што метода медикаментима у таквим случаЉевима ниЉе много делотворна. ѕациЉент се лечи, а резултата Ље мало. » тада, према речима ћелехова, помажу црквене —вете “аЉне, молитва. «ато, сматра он, поред постеЪе душевно оболелог увек мора бити лекар психиЉатар и свештеник.

ћедицинско-црквена сарадЬа

ЧЎта Ље, у том случаЉу, руковоРеЬе душевно оболелих?

Ч“о Ље када лекар и свештеник раде заЉедно. Ћекар спроводи медицински део посла. јли, лечеЬе медикаментима Ље само „поставЪаЬе изолациЉе на проводнике коЉи варниче“, искЪучиваЬе оболелих делова тик пред хавариЉу. —вештеник обавЪа духовни посао, пре свега обавЪа —вете “аЉне цркве: £елеосвеЮеЬе, »сповест, ѕричешЮе. ѕре су се у –усиЉи, у оквиру свих психиЉатриЉских болница, градиле болничке капеле. —вештеник и лекар су били колеге. —амо на ЉедноЉ ¬оЉно-медицинскоЉ академиЉи има преко 50 клиника. ѕри свакоЉ Ље био храм. ЋитургиЉа се служила свакога дана.

Ч ако разумети где Ље духовни фактор обоЪеЬа, а где треба и „проводнике изолир траком“ замотати?

Ч —вештенике су позивали код болесника, када дуготраЉно лечеЬе медикаментима ниЉе давало резултата. “ек пошто би свештеник обавио —вете “аЉне, пратило се да ли се болесниково стаЬе променило или не. ЌавешЮу следеЮи пример: моЉ блаженопочивши духовни отац, протоЉереЉ ¬асилиЉ ЋесЬак, био Ље настоЉатеЪ Ўуваловског храма и такоРе Ље сараРивао са психиЉатрима. £едном приликом му Ље дошла жена и рекла: „ћоЉ син лежи у болници ». ». —кворцова-—тепанова веЮ неколико месеци. Ќе могу да га излече од тешке психозе. Ћекови не делуЉу. ƒоктори су саветовали да вам се обрадим Ч ко зна“. ЅатЉушка се помолио у олтару и вели: ето ти, маЉко, нафора; ако Ље твоЉ син узме од тебе, Ља Юу моЮи да му помогнем, уколико не Ч неЮу моЮи.  ада Ље маЉка отишла у посету сину, он ЉоЉ Ље изашао у сусрет, и сам затражио: даЉ ми, шта си то донела. Ќакон неколико дана су га пустили. Ћично Ље дошао у цркву, код оца ¬асилиЉа. »мао Ље духовно обоЪеЬе.

Ч ƒа ли то значи да се духовна болест од душевне може открити само експерименталним путем?

Ч ќвде другачиЉе ниЉе могуЮе. „ак приликом лечеЬа медикаментима, лекови се бираЉу експериментално. Ќекоме Юе одговарати Љедан лек, некоме други.  ритериЉум Ље сам пациЉент.

ЌавигациЉа и ÷арство Ќебеско

Ч Ўта подстиче поЉаву психичког обоЪеЬа? —редина, лоше детиЬство?

Ч—ваки човек од роРеЬа има генетски слаба места.  од некога Ље то желудац, код некога срце, зглобови, а код других мозак.  ако показуЉе пракса, права психичка обоЪеЬа су ипак, наЉчешЮе, генетска. ЌеприЉатно детиЬство помаже да се та слаба места проЉаве. ј приЉатно Ч значаЉно умаЬуЉе и кочи Ьихов развоЉ. ” датом случаЉу „болна места“, се по правилу, не манифестуЉу у млаРем узрасту, али могу се манифестовати у периоду хормоналних промена, и приликом других стресних ситуациЉа. ” лагодним условима, човек може и да не осеЮа никаве проблеме. јли нису читав живот лагодни услови. Ћомови Юе пре или касниЉе изаЮи на видело.

Ч√де Ље граница измеРу болести и просте емотивне неуравнотежености?

ЧЅолест има таЉ карактер да Ље Ьоме тешко управЪати. ќна увек ремети човека тиме што се отима контроли. Ќа пример, када човек пиЉе, али сваког тренутка може да остави Ч то Ље стаЬе пред болести. ѕиЉанство Ље веЮ болест, психофизиолошка, патолошка зависност. “ако Ље и овде: када оболели сам са собом не може ништа да учини, и ситуациЉа се измиче контроли, изазиваЉуЮи при томе опасност по Ьегов живот и живот ближЬихЧ то Ље болест. “акоРе, наЉважниЉи симптом психичког обоЪеЬа Ље снижеЬе критичке самооцене. Ѕолестан човек не сматра себе оболелим. Ўто Ље дубЪа болест Ч нижи Ље степен самокритичности.

Ч ако настаЉе растроЉство?

Ч ѕрво се снижава психолошка заштита Ч наш духовни имунитет. “о су наша позитивна сеЮаЬа. „ѕрелепа, света успомена коЉа се сачувала из детиЬстваЧможе бити, да Ље наЉбоЪе уколико човек понесе кроз живот пуно таквих добрих успомена Ч спасен Ље“, Ч говори ƒостоЉевски устима јЪоше  арамазова. јко Ље у сеЮаЬу довоЪно интензивних, светлих, позитивних момената, онда и приликом стреса човек тражи уточиште у Ьима и мисли о позитивном, попут подморнице коЉа одлази од олуЉе у океанску пучину. ƒуховна благодат Юе увек навести навигатор душе на ÷арство Ќебеско.

Чћоже ли се зауставити развоЉ психичког растроЉства?

Чƒа, наравно. «нам доста случаЉева када Ље човек био на граници психиЉатриЉе и болест се, уз ЅожиЉу помоЮ, повлачила.

–емисиЉа у ÷ркви?

Ч ќд чега то зависи?

Чќд човека и од околности. „овеку православном, пре свега, треба да помаже вера. ќн мора, мимо свега осталог, да се у целости ослони на Ѕога. £ер шта Ље то вера? “о Ље верност заповестима ЅожиЉим и повереЬе у Ѕога. ћа колико високе горе испред тебе да порасту, колико год блато да се направи, треба веровати. “у Ље наЉважниЉе да се не скрене са изабраног, тешког пута. јко Ље главни циЪ тражеЬе ÷арства Ќебеског и повереЬе у Ѕога, тешкоЮе неЮе бити фаталне. ќне Юе бити весници оне радости коЉу нико неЮе моЮи да нам одузме. –адост та Юе бити бесконачна. ћеРутим, ако човек нема виших морално-духовних вредности, он се ломи. ¬ера Ље имунитет за све психичке болести. ѕсихичка растроЉства су често показатеЪ болесне вере, Ьених недостатака, недовоЪно верности и повереЬа у Ѕога.

Ч“о Ље потврРено у пракси?

Ч ƒа, често сам се сусретао са тешким случаЉевима психичких обоЪеЬа, када су се пациЉенти током оцрковЪеЬа скоро у потпуности ослобаРали од медикамената, прелазеЮи на минималну дозу.  ада говоримо о позитивним резултатима, ту мислим на дугорочну ремисиЉу Ч 10Ц15Ц20 година и више.

††††

“аблете и кормило

Ч–екли сте да Ље психичко растроЉство показатеЪ болесне вере? —ледуЉе да Ље оно увек последица греха?

Ч—лом у централном нервном систему може бити плодно тле за развоЉ растроЉства. ћозак Ч то Ље велика ендокрина жлезда. —авременоЉ науци Ље добро познато да мозак може производити више од хиЪаду и по хормона радости и само пет хормона стреса. ЌесреЮе су код свих исте, а радост Ље код сваког лична.  ада човек доспева у зону стреса, код Ьега се нагло повишава сугестибилност Ч способност да се без критике прихвата свака (како лоша, тако и добра) информациЉа. “о Ље попут мача са две оштрице: ако мислиш о нечему добром Ч десиЮе се добро. ќ лошем Ч лоше.

Ч ако то функционише?

Ч јко у току олуЉе окренемо кормило у добром правцуЧ брод Юе допливати до циЪа, а уколико не усмеримо Ч разбиЮе се о стене. «она стреса Ље стимуланс. —трес укЪучуЉе механизам радости: поЉурио те пас, прескочио си оградуЧ среЮан си што си му умакао. јко се зона радости не активира, долази до психичке испразЬености, астениЉе. ƒепресиЉа, па и друга психичка обоЪеЬа, могу наступити када се у периоду стреса, дуго не активира зона радости. „“ако и ви дакле имате сад жалост; али Юу вас опет видЉети, и радоваЮе се срце ваше, и ваше радости нико неЮе одузети од вас“ (£н. 16, 22), Ч говори √оспод. ƒа нисмо скренули са пута закона Ѕожанске Ъубави, били бисмо у сталноЉ радости коЉу нам Ље Ѕог даривао.  ао у баЉци о рибару и рибици: да Ље навигатор старичине душе био усмерен на ÷арство Ќебеско, она би се увек и свему радовала.

“ехника безопасности духовника

Ч»мате велико искуство у раду са психички оболелим Ъудима. Ўта може да учини свештеник, осим класичног поучаваЬа о вери?

Чћоже да обавЪа —вете “аЉне £елеосвеЮеЬа, ѕричешЮа. Ѕрига о души у том случаЉу треба да искЪучуЉе копаЬе по греховима. “акав човек се не сме уводити у покаЉно стаЬе. Ќа таЉ начин су оци довели √огоЪа до смрти. ќн Ље боловао од манично-депресивне психозе, а духовник га Ље притискао: каЉ се, каЉ се. “о Ље и довело до смрти писца. ƒа Ље пио лекове и напаЉао се позитивним расположеЬем, све Ље могло бити другачиЉе. » наравно, важно Ље што чешЮе причешЮивати се.

ЧћогуЮе да ваша тачка гледишта неЮе бити популарна меРу неким свештеницима...

ЧЎта Ље то исповест у нашоЉ савременоЉ ÷ркви? «амислите да код психиЉатра долази болесник и говори: докторе, Ља лудим. ј оваЉ му додаЉе уЯбеник из психиЉатриЉе Ч узмите, пробаЉте да схватите шта вам се дешава у глави па се вратите. Ћекара би отпустили и послали на суд, Љер Юе пациЉент наЉвероватниЉе извршити самоубиство. “ако и овде.

¬ажно Ље да свештеник зна шта психички оболеле Ъуде доводи до стаЬа покаЉаЬа Ч то ниЉе само безумЪе, веЮ су и преступи. Ќажалост, данас свештеник не носи никакву одговорност, сем оне моралне. ƒаЉе глупе савете, човек чини преступ, своди рачуне са животом или доспева на психиЉатриЉу, а оваЉ само маше рукама: на све Ље воЪа ЅожиЉа, √оспод Ље тако уредио. ЌиЉе то √оспод уредио, него Ъудска неодговорност, глупост и непажЬа. —а моЉе тачке гледишта, дошло Ље време када се треба молити о обнавЪаЬу института духовништва, како не би сваки клирик могао да обавЪа “аЉну »сповести.

Ч” принципу исповедати психички болесне Ъуде Ље могуЮе? »пак Ље то “аЉна.

Ч»сповест Ље могуЮа и неопходна када су у питаЬу сва обоЪеЬа, меРу Ьима и психичка. Ќе само да Ље свештеник дужан да покаЉнику говори о заповестима у духу Ъубави: Ђѕрва ЅожиЉа заповест: „Куби √оспода Ѕога своЉега свиЉем срцем своЉиЉем, и свом душом своЉом, и свом мисли своЉом, и Ъуби ближЬега своЉега као самога себе.“ (ћт. 22: 37, 39). јко не заволиш себе Ч неЮеш заволети ни ближЬег, ни Ѕогаї. Ўта значи заволети себе? ”смерити навигатор душе на ÷арство Ќебеско.  ритериЉум за добар правац: да се човек осеЮа као да Ље у ’ристовом наручЉу, то Љест, осеЮаЉ потпуне заштиЮености и повереЬа у Ѕога. Ўта Ље то него среЮа? ” таквом положаЉу, човек исто то жели и другима. «аЪубЪени жели да сви око Ьега буду среЮни. јко не веруЉемо Ѕогу, не можемо испунити прву заповест. » остале заповести без Ъубави према Ѕогу су бесмислене, Љер су оне само провера односа према Ѕогу и човеку.  ада човек то спознаЉе, он почиЬе да исповеда одсуство Ъубави према Ѕогу, ближЬем. ѕочиЬе да исповеда осуРиваЬе. “о и Љесте покаЉаЬе у духу Ъубави.

Ч£асно. –ечено простим Љезиком Ч нека свештеник проповеда о заповестима, а у душу да не улази.

Чќци, Ч кажем свештеницима, Ч не разумете: у совЉетско време, када Ље била супер-психиЉатриЉа и када су сви лежали у специЉалним установама, чак и тада Ље од Ьихових руку гинуло десетине психиЉатара годишЬе у ———–-у. јко ви на »сповести, или у беседи нешто кажете болесном шизофреничару, и Љош доспете у структуру лудила, посебно лудила у поступцима, када Ље болесник уверен да сте га управо ви повредили, Ч знаЉте да Юе главни циЪ Ьеговог живота бити да вас уништи. ѕри чему Юе таЉ преступ извршити у наЉекстравагантниЉем облику.  ада су таква дела у питаЬу, болесници су врло креативни. “реба то увек имати на уму. “у се оци замисле.

Чƒа ли сте имали прилике да радите са болеснима у неуропсихиЉатриЉским интернатима? ” чему се састоЉи специфичност таквог служеЬа?

Чƒа, имао сам. ” датом случаЉу треба бити краЉЬе тактичан: „ѕрема Ъудима благЧ према проблемима оштар“. ќвде треба употребити краЉЬу икономиЉуЧ причешЮивати без посебне припреме. —ве редом причешЮивати. ¬ажно Ље да посета свештеника утеши болесника и изазове позитивно расположеЬе.

— протоЉереЉем √ригориЉем √ригорЉевим
разговарао £евгениЉ ѕеревалов
—а руског »ва ЅендеЪа

¬ода ∆ива

22 / 03 / 2017

     оментари:

    2017-04-01
    15:09
    Petric Dragutin:
    ako covijek zivi voden svojom strastima koje daju razocarenje zivot tim putem je grasan i zavrsava propascu, jedini lijek za opstanak u zivotu je pravoslavni katehisis ...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0