Srpska

ЌаЉстрашниЉи грех

††††

јко упитамо Ъуде: „ оЉи Ље наЉстрашниЉи грех по твом мишЪеЬу?“ Ц Љедан човек Юе навести убиство, други Ц краРу, треЮи Ц подлост, а четврти издаЉу. ” ствари, наЉстрашниЉи грех Ље неверЉе, а оно затим раРа и подлост, и издаЉу, и преЪубу, и краРу, и убиство, и све остало.

√рех ниЉе рРав поступак; рРав поступак Ље последица греха, као што кашаЪ ниЉе болест, веЮ Ьена последица. ¬еома често се дешава да човек никога ниЉе убио, ниЉе опЪачкао, ниЉе учинио неку другу подлост и зато има лепо мишЪеЬе о себи, али не зна да Ље Ьегов грех гори од убиства и гори Ље од лоповлука, зато што у свом животу пролази поред главне ствари.

ЌеверЉе Ље душевно стаЬе кад човек не осеЮа Ѕога. ќно Ље повезано с незахвалношЮу према Ѕогу, и Ьиме нису заражени само Ъуди коЉи потпуно негираЉу постоЉаЬе Ѕога, веЮ смо заражени сви ми.  ао и сваки смртни грех неверЉе заслепЪуЉе човека. јко некога упитамо, рецимо, за вишу математику, он Юе реЮи: „“о ниЉе моЉа тема, уопште се не разумем у ту област.“ јко га упитамо за куваЬе, реЮи Юе: „Ќе знам ни чорбу да скувам, нисам надлежан за то.“ јли кад се ради о вери сви имаЉу сопствено мишЪеЬе.

£едан тврди: Ља мислим овако; други: мислим онако. £едан каже: не треба постити. ј други: моЉа бака Ље била веруЉуЮа и она Ље тако радила, зато треба тако поступати. » сви почиЬу да суде и расуРуЉу иако у веЮини случаЉева немаЉу поЉма о датоЉ ствари.

«ашто кад Ље у питаЬу вера сви обавезно желе да изразе своЉе мишЪеЬе? «ашто Ъуди одЉедном постаЉу стручЬаци за ова питаЬа? «ашто су сигурни у то да све разумеЉу и да све знаЉу? «ато што свако сматра да веруЉе управо у оноЉ мери у коЉоЉ Ље то неопходно. ” ствари, уопште ниЉе тако, и то се врло лако може проверити. ” £еванРеЪу Ље речено: „јко будете имали веру као горушично зрно и кажете овоЉ планини: „ѕреРи одавде тамо,“ она Юе преЮи.“ ј ако то не видимо, значи да немамо вере чак ни колико горушично зрно. ѕошто Ље човек заслепЪен, он сматра да веруЉе довоЪно, док заправо не може да учини чак ни такву ситницу као што Ље помераЬе планине, коЉа се може померити и без вере. —ве наше невоЪе потичу од маловерЉа.

ћаловерЉе апостола ѕетра ћаловерЉе апостола ѕетра
††††

 ад Ље √оспод ишао по води ѕетар, коЉи никога на свету ниЉе волео као ’риста пожелео Ље да доРе код Мега и рекао Ље: „«аповеди ми и кренуЮу ка “еби.“ √оспод каже: „ƒоРи.“ » ѕетар Ље такоРе кренуо по води, али се на тренутак уплашио, посумЬао Ље и почео да тоне, па Ље повикао: „√осподе, спаси ме, погинух!“ ѕрво Ље сакупио сву своЉу веру и колико Ље имао вере, толико Ље ишао, а кад су „резерве“ пресушиле, почео Ље да се тоне.

»сто Ље и с нама.  о од нас не зна да Ѕог постоЉи? —ви знаЉу.  о не зна да Ѕог чуЉе наше молитве? —ви знаЉу. Ѕог Ље свезнаЉуЮи и где год да се налазимо ќн чуЉе све речи коЉе изговарамо. —ви знамо да Ље √оспод добар. » у данашЬем £еванРеЪу постоЉи потврда тога, и цео наш живот показуЉе колико Ље милостив према нама. √оспод »сус ’ристос каже - ако нас наше дете замоли да му дамо хлеб, зар Юемо му дати камен, или зар Юемо му дати змиЉу ако нас замоли да му дамо хлеб?  о од нас може тако да поступи? Ќико. ј ми смо зли Ъуди. «ар Юе то учинити √оспод  оЉи Ље добар?

»пак, све време ропЮемо, све време кукамо, све време се не слажемо, час с Љедним, час с другим. √оспод нам каже да пут ка ÷арству Ќебеском води кроз велику патЬу, а ми не веруЉемо. —ви желимо да будемо здрави и среЮни, сви желимо да лепо уредимо своЉ живот на земЪи. √оспод нам каже да Юе у ÷арство Ќебеско уЮи само они коЉи узму своЉ крст, а нама то опет не одговара и поново инсистирамо на свом, иако сматрамо себе веруЉуЮима. „исто теоретски знамо да се у £еванРеЪу садржи истина, али Ље цео наш живот у супротности с Ьом. » често немамо страх ЅожиЉи, зато што заборавЪамо да Ље √оспод увек поред нас, да нас увек гледа. «ато тако лако грешимо, лако осуРуЉемо, лако човеку можемо да пожелимо зло, лако можемо да га занемаримо, увредимо и повредимо.

††††

“еоретски знамо да постоЉи свеприсутни Ѕог, али Ље наше срце далеко од Мега, не осеЮамо √а, чини нам се да Ље Ѕог негде тамо, у бескраЉном космосу и да нас не види и не зна. «ато грешимо, зато се не слажемо с Меговим заповестима, претендуЉемо на то да други имаЉу слободу, желимо све да променимо по свом, желимо да потпуно прекроЉимо живот и да га учинимо онаквим како ми сматрамо да треба да изгледа. јли то Ље потпуно неправилно, никако не можемо у тоЉ мери да управЪамо своЉим животом. ћожемо само да се помиримо с оним што нам √оспод даЉе и да се радуЉемо оном добру и оним казнама коЉе нам ќн шаЪе, зато што нас на таЉ начин учи како да доРемо у ÷арство Ќебеско.

јли ми ћу не веруЉемо Ц не веруЉемо да не смемо бити груби и груби смо; не веруЉемо да не смемо да се Ъутимо и Ъутимо се; не веруЉемо да не смемо да завидимо и често бацамо око на туРе и завидимо среЮи других Ъуди. ј неки се усуРуЉу да завиде и духовним даровима коЉе Ѕог даЉе Ц то Ље у принципу страшан грех, зато што свако од нас добиЉа од Ѕога онолико колико може да понесе.

ЌеверЉе ниЉе удео само оних Ъуди коЉи негираЉу постоЉаЬе Ѕога; оно дубоко продире и у наш живот. «ато смо често у стаЬу чамотиЬе и панике, не знамо шта да радимо; гуше нас сузе, али то нису сузе покаЉаЬа, оне нас не чисте од греха Ц то су сузе очаЉаЬа, зато што заборавЪамо да √оспод све види; Љедимо се, ропЮемо и негодуЉемо.

ѕрича о горушичном зрну ѕрича о горушичном зрну
††††

«ашто све ближЬе желимо да натерамо да иду у цркву, да се моле и да се причешЮуЉу? «бог неверЉа, зато што заборавЪамо да Ѕог жели исто то. «аборавЪамо на то да Ѕог жели да се сваки човек спаси и брине се за све. „ини нам се да нема никаквог Ѕога, да од нас, од неких наших напора нешто зависи Ц и почиЬемо да убеРуЉемо, да причамо и обЉашЬавамо, и само горе чинимо, зато што се човек само ƒухом —ветим може придобити за ÷арство Ќебеско, а ми √а немамо. «ато се толико хватамо за Ъуде, намеЮемо им се, досаРуЉемо им, мучимо их и под лепим изговором претварамо Ьихов живот у пакао.

”ништавамо драгоцени дар коЉи Ље човеку дат Ц дар слободе. —воЉим претензиЉама, тиме што све желимо да променимо по свом образу и подобиЉу, а не по образу ЅожиЉем, ми посежемо на слободу других и покушавамо све да приморамо да размишЪаЉу онако као што ми мислимо, а то ниЉе могуЮе. „овеку се може открити истина ако он за Ьу пита, ако жели да Ље спозна, а ми Ље стално намеЮемо. ” овом акту нема никаквог смиреЬа, а пошто нема смиреЬа, то значи да нема ни благодати —ветог ƒуха. ј без благодати —ветог ƒуха неЮе бити никаквог резултата, тачниЉе, постоЉаЮе резултат, али супротан.

» тако Ље у свему. ј узрок Ље неверЉе Ѕогу, невероваЬе у Ѕога, у Мегов добри ѕромисао, у то да Ље Ѕог Ъубав, да све жели да спаси. £ер, кад бисмо ћу веровали не бисмо тако поступали, само бисмо молили. «ашто човек иде код некакве врачаре? «ато што не веруЉе ни у Ѕога, ни у ÷ркву, не веруЉе у силу благодати. ѕрво обилази све чаробЬаке, врачаре и биоенергетичаре и ако му ништа не помогне, обраЮа се Ѕогу: можда Юе ќн помоЮи. » што Ље наЉчудниЉе, заиста помаже.

 ад би нас такав човек све време занемаривао, а онда би нас за нешто замолио, ми бисмо рекли: знаш, не може тако, одвратно си се према мени понашао целог живота, а сад долазиш да ме молиш? јли, √оспод Ље милостив, √оспод Ље кротак, √оспод Ље смирен. «ато, било коЉим стазама и богазама човек да иде, без обзира на то какве глупости да Ље чинио, ако се обрати Ѕогу од срца, што се каже, кад Ље веЮ искусио злу и гору Ц √оспод и онда помаже, зато што увек чека нашу молитву.

ѕротоЉереЉ ƒимитриЉе —мирнов ѕротоЉереЉ ƒимитриЉе —мирнов
††††

√оспод Ље рекао: „«а шта год да замолите ќца у ћоЉе име, даЮе вам,“ а ми не веруЉемо. Ќе веруЉемо ни у своЉу молитву, ни у то да нас Ѕог чуЉе, - ништа не веруЉемо. «ато нам Ље све празно, зато изгледа да се наше молитве не испуЬаваЉу, да наша молитва не може не само да помери планину, веЮ не може ништа да уреди.

 ад бисмо заиста веровали у Ѕога сваког човека бисмо могли да упутимо на истинити пут. ј човек се на истинити пут може упутити управо молитвом, зато што се Ьом испоЪава Ъубав према човеку. ћолитва пред Ѕогом Ље таЉна и нема у ЬоЉ никаквог насиЪа, постоЉи само молба: √осподе, упути, помози, исцели, спаси.

 ад бисмо тако поступали постигли бисмо велики успех. ј ми се стално уздамо у разговоре, у то како Юемо сами све уредити, у то да Юемо нешто сачувати за некакав црни дан. «а онога ко чека црни дан, он Юе сигурно наступити. „овек без Ѕога свеЉедно ништа не може да постигне, зато √оспод каже: „“ражите пре свега ÷арство ЅожиЉе, а остало Юе вам се природати.“ јли ми ни у то не веруЉемо. Ќаш живот ниЉе усмерен ка ÷арству ЅожиЉем, више Ље управЪен према Ъудима, према Ъудским односима, према томе како овде све да уредимо. ∆елимо да задовоЪимо сопствену гордост, сопствену таштину, сопствено частоЪубЪе.  ад бисмо стремили ка ÷арству Ќебеском, радовали бисмо се кад нас неко угЬетава, кад нас вреРа, зато што то помаже нашем уласку у ÷арство Ќебеско. –адовале би нас болести, а ми ропЮемо и ужасавамо се. ЅоЉимо се смрти, стално се трудимо да продужимо своЉ живот, али опет не ради √оспода, не ради покаЉаЬа, веЮ због свог маловерЉа, због страха.

√рех маловерЉа се угнездио врло дубоко у нама и против Ьега се треба врло снажно борити. ѕостоЉи израз Ц „подвиг вере“, зато што само вера може да покрене човека да уради праву ствар. » ако сваки пут кад у нашем животу наступи ситуациЉа да можемо да поступимо како Ѕог заповеда и Ъудски Ц ако сваки пут будемо храбро поступали по своЉоЉ вери, наша вера Юе расти и Љачати.

ѕротоЉереЉ ƒимитриЉе —мирнов
—а руског ћарина “одиЮ

„асопис ДѕокровУ

03 / 04 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0