Srpska

¬ласти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Ѕога, то Юе вечно траЉати

- ћи смо симбол траЉаЬа. ¬ласти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Ѕога, то Юе вечно траЉати - поручио владика ЋукиЉан из ѕризрена.

††††

’ристос ¬оскресе, ¬аше ѕреосвештенство! ≈во нас у ѕризрену, сабрани у капели —ветог ЌиколаЉа ∆ичког и ќхридског, на дан када се обележава ѕренос Ьегових моштиЉу. –еците ми, како то да ¬и баш на данашЬи дан доРете овде у ѕризрен из далеке —ентандреЉе и да служите ЋитургиЉу?

—вакако Ље све по ЅожЉоЉ воЪи било. Ћепо Ље кад Ље човек жедан да се напиЉе добре воде, а ако оЮеш да се напиЉеш добре воде идеш на извор. ѕа тако и неко ко живи у —ентандреЉи доРе у ѕризрен на извор, да види каква Ље та вода и где су ту воду пили наши пре 300 и више година. » зато, ево патриЉарх наш нас позива: ,,јЉде владике све на  осово и ћетохиЉу, у ѕеЮи да се почне сабор! ” ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу! √де би логичниЉе било него у ѕеЮи да се почне. —ад има неке владике коЉи увек трче напред, и воле да буду овде. ј зашто воле да буду овде? Ќе само због светиЬа, него и са овим светом и са нашим пастирима и са народом нашим, богословима. “ако, немоЉте да замерите и кажете ,, шта Ље овом ЋукиЉану сад пало напамет да доРе чак тамо из —ентандреЉе“. »мам Љаке разлоге: овде су наши корени, а Ља оЮу корен, неЮу лишЮе, и то нам треба, и то нам фали.

»ако ово ниЉе ¬аш први долазак овде, на ¬ашем лицу се изнова види радост при сусрету са светиЬом нашег великог ÷ара ƒушана као и са Рацима ѕризренске богословиЉе?

ЌеобЉашЬиво Ље то што вуче човека тамо да доРе где Ље, како каже песник,, —еме клицу заметнуло“, ту. ѕоготово овде у —ветим јранРелима, код ƒушановог гроба, и у ЬеговоЉ задужбини. ћноги би народи волели да имаЉу таквога великана у своме роду, као што Ље наш цар ƒушан, коЉи Ље био заиста Љедан врло мудар владар и за своЉе време много испред осталих европских владара, човек коЉи Ље држао Љако до своЉе вере и зато ево овде и стоЉимо поред ових монументалних, засад само темеЪа, остатака, ове задужбине —ветих јрхангела. ƒруго, он Ље човек коЉи Ље осетио шта се спрема ≈вропи и Ѕалкану, па се трудио да заустави ту поплаву са истока, а онда и дао Ље таЉ просвеЮени «аконик где Ље и самог цара и царицу ставио под слово закона. «аиста, Љедно велико име нашег народа. — друге стране, оно што смо мислили, по Ъудски, да неЮемо више имати прилику да се сусреЮемо са призренским богословцима, ево ипак, опет Ље ЅожЉа воЪа таква, да се овде, данас на литургиЉи, ори песма призренских богословаца. Ќису они сви одавде, ал Юе се вратити у своЉа места и сви Юе добити оно лепо име ,,ѕризренац“.

††††

Ќа ЋитургиЉи сте освештали колач и жито, коЉе Ље игуман ћихаЉло са малим архангелским братством принело —в. владики ЌиколаЉу. —а пуно Ъубави сте беседили о ,,златоустом проповеднику ¬аскрслога ’риста, путовоРи рода српскога кроз векове“, како се измеРу осталог пева у данашЬем тропару?

ƒа, опет по промислу ЅожЉем, светитеЪ коЉег данас празнуЉемо, —вети отац наш ЌиколаЉ ЋелиЮки и ∆ички, дошао Ље баш у време када Ље почело у ≈вропи велико отпадништво од вере и то пре свега отпадништво од вере меРу —ловенима, па меРу православнима можда и наЉжешЮе, под великим пристиском. ѕоЉавио се покрет ЅогомоЪаца, коЉи Ље испочетка био стихиЉски. “у и тамо поЉавили су се Ъуди коЉи су били ЅоготражитеЪи, жедни вере и никад им ниЉе доста ни молитве, ни литургиЉа, ни читаЬа —ветог писма. јли без да се то каналише у Љедну велику реку, то би била заиста стихиЉа. ѕоЉавио се ту наш светитеЪ, отац ЌиколаЉ, коЉи Ље успео да покупи богомоЪце, а ниЉе било Љедноставно, Љер —рби су твдоврат народ. “о Ље први —в. —ава искусио, прво у своЉоЉ куЮи, а онда и даЪе када Ље морао стално да мири, стално да иде меРу народ. ЌиЉе могао да владикуЉе у своЉоЉ резиденциЉи, па да иде да служи, па да се врати у своЉу резиденциЉу. —тално Ље морао бити меРу народом и стално, као миротворац, мирити и не само своЉу браЮу, него и остале. ј отац ЌиколаЉ поЉавио се у јмерики, онда када Ље требало помоЮи —рбиЉу, коЉа Ље била на коленима и коЉа Ље била у ропству и када Ље требало у ѕрвом рату повести борбу за ослобоРеЬе. » после тога, богомоЪачки покрет, коЉи Ље улио нову снагу духовну, пре тог великог безбожништва, коЉе Ље после ƒругог светског рата наишло на нашу ÷ркву, не толико на остале вере у £угославиЉи, колко на нашу ÷ркву. “о су Ъуди и жене, обични ратари, домаЮице, коЉи су следовали глас пастира, познали су пастира ,,види ово ниЉе наЉамник, ово Ље заиста пастир, коЉи Ље предводник, и зна своЉе по имену“. »мао сам прилику да сам живео са таквим Ъудима као парох у ЎумадиЉи, после и у ’рватскоЉ, у —лавониЉи, где сам слушао о ƒивану из ƒивостина владике ЌиколаЉа и многа друга сведочеЬа.

††††

¬и сте, ѕреосвеЮени, били у јмерици после владике ЌиколаЉа и тамо су вам Ъуди о Ьему причали?

Ќажалост, нисам га упознао, био сам дете, када Ље он умро у јмерици, свакако са раном у души, Љер Ље видео у каквим Ље страшним оковима атеизма Ьегов народ остао у отаЯбини, молеЮи се стално, сваки пут Ѕогу за своЉ народ. јли √оспод Ље дао своЉе време, да то доРе и даЮе своЉе време кад буде требало.  ад сам отишао у јмерику, био сам, као и многи протеран, упознао сам Љедну фамилиЉу нашу у „икагу и дали су ми Љедно писмо. ”зо сам да читам то писмо и каже ,,ƒрага сестро, пишу твоЉи да си ослепила и да више не видиш сунца, ни дан ни ноЮ, и за тебе Ље сада само ноЮ. јли, теби Ље Ѕог отворио друге очи, духовне очи, коЉе немаЉу сви и коЉе су многи слепи за духовне ствари у овоме животу“. » даЪе пише пуно речи утехе, пастирске речи, и у потпису ,,ЌиколаЉ“. » добиЉем то писмо и чувам га данас, као и оног првога дана, као наЉвеЮу светиЬу. » данас сам благодаран Ѕогу и владици нашем “еодосиЉу и вама овде што смо имали прилику, да овога дивнога дана литургиЉски прославимо нашег светитеЪа, закЪучуЉуЮи то и са нашим обичеЉем, то Ље наше само, колач и жито за светитеЪа, коме нека Ѕог да, да га прославЪамо у све векове и све оне коЉи га прославЪаЉу.

††††

—ада нам долазите из Ѕудимске епархиЉе, из —ентандреЉе, а некада су наши, одавде, одлазили тамо. ¬аш долазак опет, представЪа обнавЪаЬе, успоставЪаЬе неке везе са ѕризреном, повратак?

“о Ље враЮаЬе коренима. Пабе ми тамо имамо лепе гране и лепе крошЬе у духовном смислу, ако смо одсечени од кореЬа. » човек стално треба да каже себи ,,немоЉ се ти узносити над кореЬем, не носиш ти корен, веЮ носи корен тебе“. “ако и ми тамо чуЉемо,, ћи смо ≈вропа“. Пабе ти Ље!  орен ти Ље овде. ќдсеци се па Юеш видет шта Юе бити с тобом, неЮе те бити. ћислиЮеш да си жив, а веЮ си мртав. «наш оно кад посечеш тополу, она Ље одсечена, а Љош тера ластаре тамо неке. ќна Ље мртва, а не зна да Ље мртва. “ако, ако се ми одсечемо од  осова и ћетохиЉе, нема нас. » зато Ље потребно да се увек и увек враЮамо своЉим коренима, и овде у ћетохиЉи пре свега, одакле Ље кренуо патриЉарх јрсениЉе са народом и поготово ѕризренцима, коЉи су се настанили у —ентандреЉи и подигли светиЬе. —а свих страна света долазе Ъуди да виде шта су то ѕризренци направили кад су стигли у —ентандреЉу. »ма су чим да изаРемо и пред Ѕога и пред Ъуде и да се дичимо са тим ѕризренцима, коЉи су оставили такав аманет и такав духовни траг иза себе.

ƒа ли наших ѕризренаца и данас има у —ентандреЉи и како —рби уопште живе тамо?††††††††

ћи смо у хришЮанскоЉ држави и нас гледаЉу као историЉску религиЉу, и по закону смо заЉедно са остале три религиЉе протежирани: са римокатолицима, реформатима и ЉевреЉима. ћи смо четврта религиЉа коЉа се сматра као државна и помаже нас заиста власт. —ад, с друге стране, асимилациЉа чини своЉе. » тако, ти наши ѕризренци када су дошли као способни Ъуди и трговци, путовали су по целом тадашЬем познатом свету, а женили су се са оним девоЉкама коЉе су нашли, а то су биле ћаРарице. ј знате да деца говоре матерЬи Љезик. » тако Ље асимилациЉа веома осетна. » онда близина града, Ъуди су отишли у град и тако да Ље гро нашег становништва сентандреЉског на десет километара одатле у Ѕудимпешти.

—лужите ли ЋитургиЉе на Љош неким местима осим у —ентандреЉи, где вам Ље седиште?

ћи имамо тамо, у ЅудимскоЉ епархиЉи, негде 40 храмова и два манастира, и Ља служим углавном у свим црквама, па и тамо где више нема нашег света, скупЪамо се годишЬе овако Љеданпута. —ви се договоримо кад Юемо да доРемо и моЉи свештеници и Ља и моЉи калуРери, и народ свакако. Ќекако одржавамо ту духовну везу и традициЉу са оним генерациЉама коЉе су биле пре нас.

††††

ѕланирате ли да, у оквиру посете  осову и ћетохиЉи, обиРете Љош нека места и шта Ље то што бисте наЉвише волели да видите, обиРете у –ашко-призренскоЉ епархиЉи?

ќвде ми Ље све драго и некако неки унутрашЬи зов срца и душе вуче овде, на ову свету земЪу, на  осово и ћетохиЉу. » волим да видим, ако Ѕог да све светиЬе у ѕризрену, да видимо и да посетим, са моЉом пратЬом, манастире ƒечане и ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, ако буде прилике да у Ьима служим и наравно манастир ƒевич, обавезно, то Ље светиЬа коЉоЉ нема равне. ¬олео бих да видим и друга места где нашег света има, ќраховац, ¬елику ’очу, где знамо Љош од раниЉе, па и из тих повеЪа царских да Ље ту наш свет и да су ту наши корени.

» овде сте у манастиру имали прилике да се сретнете са неким —рбима из ќраховца и ѕризрена. ќд Ьих сте имали прилике да чуЉете да их Ље мало остало?

ћало нас Ље и у моЉоЉ ≈пархиЉи, и свуда Ље данас слично. јли дешавало се много пута и кад нас Ље било више нисмо много постигли. ќд броЉности Ље важниЉа опредеЪеност оних коЉи су ту. Ќа много места сам виРао мало Ъуди, али су то били заиста прави хришЮани, хришЮанке, хришЮанске породице, домаЮе цркве. “реба се помирити са чиЬеницом да Ље тога у свету маЬе, али нека има, и наЉлепше Ље кад видим да овде има и подмладак. » много зависи како се таЉ подмладак васпитава, учи, подиже. ƒок сам гледао малог јтанасиЉа из ќраховца и ове наше богослове, сетио сам се како су нас учили кад смо били деца: ,,ѕази кад идеш на вашар да купиш буре! јко сипаш у Ьега ракиЉу, више никад неЮе бити другачиЉе, него само ракиЉско! »ли ако Ље вино - винско буре.“ јко сипаш овако православЪе, заувек Юе остати православно, нема то друго од Ьега да буде. “о се тако чува и сачува, али сигурно ниЉе лако.  ад Ље лако било бити —рбин и ѕравославац? ѕа и ови кад су правили ту куле, чиЉи се остаци виде, нису их из Юефа правили. —игурно су им требале те куле, и ƒушану и свима.

††††

 уле су свакако биле одбрана од великих сила, коЉе су нападале. ћало пре сте, разговараЉуЮи са богословцима о Оирилу и ћетодиЉу, чиЉе име носи ѕризренска богословиЉа, споменули ’азаре, коЉима су ти наши словенски просветитеЪи ишли у мисиЉу?

Ћепо сте ме подсетили. ’азари су били Љедан народ, коЉи Ље имао своЉе царство и сви су од Ьих дрхтали. ќсион народ, опасан народ и данас ’азара нема, а —ловени, од коЉих су били Оирило и ћетодиЉе су остали. “о показуЉе да неки народи настану и да нестану са светске сцене, остану само у неком речнику хазарском. —ве ово пролази, и свака сила и свака власт пролази. јли кад гледате те силе и моЮнике данашЬе, од неких код коЉих се тресао цео свет, остаЉе прашина и пепео, не зна им се ни гроба ни ништа, остали су на некоЉ страници уЯбеника историЉе. »ма ствари коЉе су траЉне, а то су ствари коЉе се везуЉу уз Ѕога живога. —а чиме си у браку са тиме имаш да живиш, како певаЉу ЮелиЉске сестре. ,,—абираш ли земно благо“, у браку си са нечим што Ље пролазно, вежеш се за нешто што Ље пролазно. ј вежеш ли се за вечног Ѕога имаш могуЮност да доРеш у вечност, у бесмртност.

» коЉа би, на краЉу овог нашег разговора, била ¬аша порука народу српском, одавде, из царског ѕризрена?

»з царског ѕризрена? £една порука коЉу Ља кажем и у —ентандреЉи: ћи смо симбол траЉаЬа. ¬ласти, режими, народи пролазе, а оно што се веже за вечнога Ѕога, то Юе вечно траЉати. ћожда се чини у Љедном моменту да се гаси и све то, меРутим, у другом моменту нешто се догоди, опет све по ЅожЉоЉ воЪи, и поново таЉ пламен се распламти. Ќаравно, мора се мало и помоЮи Ѕогу. » Ѕог нама помаже, и ми мало да помогнемо, у условном смислу, Ѕогу. ѕа и на оваЉ начин и ово - моЉа порука, онима коЉи буду читали, да ми смо радосни, да имамо код кога да доРемо, и увек. ј наравно, волимо да нас посете ови наши из ових краЉева, да виде где Ље то јрсениЉево Љато гнездо свило у —ентандреЉи, на северу далеком.

ƒаЉ Ѕоже, ¬аше ѕреосвештенство, да се то Љато опет сЉедини и да крене Љединим правим путем, ка Ѕогу.

£а бих додао и да се врати. “о се догаРа и то може да буде. Ќаравно, битно Ље да смо уз Ѕога и да смо сложни.

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† Ќа —в. ЌиколаЉа ∆ичког, 3. маЉа 2017. године

06 / 05 / 2017

     оментари:

    2017-05-08
    12:08
    Ѕранислав:
    ...док траЉе раскол у —ѕ÷ (случаЉ владике јртемиЉа) а траЉе веЮ више година и узима маха..нема нам напретка...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0