Srpska

„естит родоЪуб на челу —ѕ÷ у наЉтежем времену

ћитрополит £осиф ÷виЉовиЮ (‘отодокументациЉа ДѕолитикеФ) ћитрополит £осиф ÷виЉовиЮ (‘отодокументациЉа ДѕолитикеФ)
††††

”жице Ц Ќавршило се шест децениЉа од упокоЉеЬа митрополита £осифа ÷виЉовиЮа (1878Ц1957), па Ље тим поводом у ужичком »сториЉском архиву отворена изложба архивских докумената о животу и делу овог знаменитог првосвештеника. ѕоставку Ље отворио епископ жички £устин, рекавши да се овим сеЮамо митрополита £осифа, духовника и ратника, изданка те истините, праве цркве.

Ц ”век Ље на овим нашим просторима потребно бити не само духовник, него и ратник, Љер ми овде често не ратуЉемо с неприЉатеЪима видЪивим, него и невидЪивим Ц казао Ље у јрхиву £устин, па затим одржао и помен митрополиту у оближЬем ƒрежнику, где Ље ÷виЉовиЮев спомен-дом.

»зложба у ужичком архиву речито говори о посебности £осифовоЉ. „Мегово честито родоЪубЪе и архиЉереЉско искуство прожето карактерним особинама ’ерског вариЉетета српско-динарског типа’ извукло Ље лаРу —рпске православне цркве из бурних и метежних година ƒругог светског рата. ќн Ље увек био достоЉанствен пред окупатором, одбивши у неколико наврата да доноси одлуке на штету српских црквених и националних интереса”, написао Ље о митрополиту –адован ѕилиповиЮ, директор јрхива —рпске православне цркве.

÷виЉовиЮ Ље замонашен 1913. године у манастиру –аковица, а у ратовима за ослобоРеЬе учествовао Ље у четничком одреду воЉводе ¬ука. ѕосле окупациЉе —рбиЉе био Ље у дипломатскоЉ мисиЉи у Ѕизерти и –усиЉи, а 1917. ректор —рпске православне богословиЉе у ≈нглескоЉ. ѕо завршетку ¬еликог рата вратио се у своЉу земЪу, 1920. изабран Ље за епископа битоЪског, а 1932. постао митрополит скопски. –адио Ље на реорганизациЉи црквеног живота у —копскоЉ епархиЉи, окупио Ље научне раднике и покренуо „’ришЮанско дело”. ” то време у родном ƒрежнику £осиф Ље као задужбинар подигао школу и цркву.

Мегов плодни рад у —копскоЉ епархиЉи прекинули су 1941. Ѕугари, прогнавши га у Ѕеоград. “у Ље ÷виЉовиЮ прво посетио заточеног патриЉарха српског √аврила, а на Ьегову молбу да помогне у збриЬаваЬу избеглих свештеника, митрополит Ље преузео бригу о —рпскоЉ православноЉ цркви, стаЉуЮи на Ьено чело. „инио Ље да се дозволи рад —инода и преузео место председаваЉуЮег.

”брзо су, £осифовим залагаЬем, црквене канцелариЉе постале седиште духовних и политичких збиваЬа нашег поробЪеног народа, ту су долазили сви коЉи су тражили утеху и помоЮ. «бринуто Ље све избегло свештенство, а свештеницима на окупираним подручЉима давана Ље подршка и уз наЉвеЮи ризик слат новац на  осмет, у ћакедониЉу, Ѕи’, ƒалмациЉу. ќвде су стизале и прве вести о усташким злочинима. »з те куЮе потекла Ље инициЉатива да се подигне глас против нечувених злочина и о Ьима обавести светска Љавност. ѕрва конференциЉа истакнутих српских Љавних радника о томе одржана Ље под председаваЬем митрополита £осифа, с Ье Ље упуЮен протестни меморандум немачком команданту и протурен у иностранство до владе у избеглиштву. “о Ље била прва вест коЉа Ље продрла у свет о нечувеним патЬама српског народа.

ѕосле ƒругог светског рата, како Ље говорио митрополит £осиф, српска црква Ље доведена до просЉачког штапа, Љер Ље први пут у историЉи остала без своЉе имовине и обезбеРених прихода за издржаваЬе централних тела и просветних установа. „Ќа опште изненаРеЬе, чак и негодоваЬе, сналажЪиви митрополит у репрезентативноЉ згради ѕатриЉаршиЉе 1946. године отвара «авод за израду свеЮа, коЉи Ље остваривао приходе на коЉе се црква у послератном периоду ослаЬала”, пише у каталогу за ову изложбу.

ѕосле рата митрополиту £осифу ниЉе био дозвоЪен повратак у Ьегову епархиЉу, а у другоЉ половини 1950. ухапшен Ље у Ѕеограду и без суРеЬа држан у затвору, да би касниЉе био притворен у манастиру ∆ича. ѕосле пуштаЬа на слободу администрирао Ље ∆ичком епархиЉом, а веЮ оболео настанио се у манастиру ¬аведеЬе у Ѕеограду, где се упокоЉио 3. Љула 1957. године.

Ѕранко ѕеЉовиЮ

ѕолитика

13 / 05 / 2017

     оментари:

    2017-05-15
    09:00
    Ѕранислав:
    велики противник ƒимитриЉа КотиЮа..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0