Srpska

ћолитвама се обнавЪала ќптина

††††

»сториЉа ќптине пустиЬе многима Ље позната: посебни процват Ље доживела у XIX веку када су се овде подвизавали велики ќптински старци: ЌектариЉе, ћакариЉе, јмвросиЉе. ѕоследЬи Ље посебно уздигао ќптину, коЉа Ље по висини духовног живота и снаге, количини верног народа равноправно стала уз обитеЪи ѕреподобног —ергиЉа –адоЬешког и преподобног —ерафима —аровског.

††††

–уски народ посебно поштуЉе и воли монаштво, иде ка тим духовним оазама како би захватио благодатно искуство. “им пре сада, када Ље живот успуЬен мноштвом брига, саблазни, невоЪа.  уда отиЮи после “роЉице-—ергиЉеве Ћавре? ћноги су и у XIX веку посеЮивали ќптину. —тарци тог доба нису били као подвижници древних времена, ограРени манастирским зидом од споЪашЬег света. » душе су од тмурне таштине, пре свега градске Ц тада веЮ погубног начина живота, тежиле ка том духовном тлу, да би се, исповедавши своЉе грехе, испуниле радошЮу и спокоЉем.

††††

ћанастир ниЉе привлачио само обичан народ, ни ствараоци попут ƒостоЉевског, √огоЪа и “олстоЉа нису имали ништа против да се хране за том духовном трпезом. —естра Ћава “олстоЉа, ћарина се подвизавала у Ўамордину, где Ље јмвросиЉе ќптински основао женску обитеЪ.  ада Ље Ћав одлазио к ЬоЉ, посеЮивао Ље и ќптину. јли ниЉе послушао глас православне вероисповести, ниЉе послушао старца јмвросиЉа коЉи Ље желео да спаси Ьегову душу. √орди разум грофа тражио Ље рационално. “о Ље била болест читавог XX века. ѕосле, када су ќптину уништили, у храму £ована ѕретече био Ље музеЉ Ћава “олстоЉа Ц биста Ље стаЉала у самом цетру, на месту аналоЉа.

ќдступаЬе од Ѕога, рушеЬе обитеЪи и храмова, скрнавЪеЬе светиЬа вратило се –усиЉи у облику ’итлера Ц √оспод Ље Ьега изабрао за оружЉе.  олико Ље од тог времена Ъуди било измучено у колевци револуциЉе! —амо 800 хиЪада Ъуди Ље изморено глаРу. ћеРу Ьима Ље био и моЉ отац.

—ве док су манастири били цели, док су се оптински старци подвизавали у скиту и пустиЬи, они су се молили и зауставЪали то зло. јко не буде молитве и живота у ’ристу, живот Юе почети да скреЮе са правог пута. ќн ионако скреЮе.  омунизам Ље посеЉао безбожну заразу. ¬ерника скоро да нема. » живот у –усиЉи бледи. –аниЉе смо имали хиЪаде манастира, Ъуди су се молили, живели благочестиво. —вако добро дело, тим пре молитва, има не само индивидуално Ц лично за поЉединца Ц него и социЉално, космичко значеЬе. ћолитва Ц не само монаха или старца, него сваког човека. Ќека старица на пример, може бити сасвим неприметна, али Ље она толико блиска Ѕогу и молитва ЬеЬа Ље тако жива и Љака, да Ље √оспод милуЉе, улива ЉоЉ животну снагу.

††††

” совЉетско време ќптина Ље била разрушена. —вако, коме би доспеле у руке кЬиге стараца, са уздасима Ље молио √оспода да обнови обитеЪ. 1987. године манастир су вратили –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ѕред очима Ље био страшан призор у коЉем се одражавао бол свих коЉи воле √оспода, поштуЉу у срцима Мегове светиЬе. –азрушени храмови, оскрнавЪени гробови стараца... —ам √оспод Ље призвао на препород. “аЉ процес Ље нагло отпочео са доласком архимандрита ≈влогиЉа (—мирнова; 1988. године поставЪен Ље за намесника ќптинске пустиЬе, а данас Ље епископ ¬ладимирски и —уздаЪски. Ц ред.) ќн Ље пун ревности подизао духовни живот и физички обнавЪао обитеЪ. ¬ладика Ље усрдно почео да обнавЪа управо духовни живот манастира. —лужбе су биле изузетно дугачке. ¬ладика Ље сам, без изузетка, присуствовао сваком богослужеЬу, почевши од полуноЮнице и завршаваЉуЮи повечерЉем. Ћично Ље служио литургиЉу.

††††

ѕрве службе су почеле да се обавЪаЉу у Ќадвратном храму ¬ладимирске иконе ћаЉке ЅожиЉе. Ѕез обзира на то што Ље храм био уништен до темеЪа, први Ље обновЪен, са надом да Юе Ѕогородица помоЮи обнавЪаЬе манастира. 3. Љуна 1988. године, на дан празноваЬа ¬ладимирске иконе ћаЉке ЅожиЉе, овде Ље одслужена прва литургиЉа. «а време богослужеЬа, храм ниЉе могао да прими све коЉи су желели да се моле. Ѕило Ље тесно чак и многоброЉноЉ братиЉи и искушеницима, а многи су стаЉали и на улици, у порти.

††††

ѕотом се приступило обнавЪаЬу ¬аведеЬског храма Ц зидови су били сачували, али Ље храм био унакажен. Ќа поду су лежали огромни делови поЪопривредне технике. ќд  азаЬског храма остали су само зидови, изгледао Ље страшно: уместо олтарског зида била Ље рупа (кроз коЉу су пролазила кола, док Ље зграда Љош увек имала нешто налик на кров), на све стране су биле разбацане прЪаве флаше, разни предмети. ” тренутку када Ље манастир предат ÷ркви, ќптина Ље била у власништву  озеЪске поЪопривредне школе. ¬ременом Ље враЮена ÷ркви, али тада су Љош свугде били ученици школе.

††††

∆ивели су и светски Ъуди. ќко манастира су били нагомилани различити привредни обЉекти, складишта, кокошиЬци. ЌиЉе било лако то све очистити. —а великим трудом смо убеРивали становнике да се одселе са териториЉе манастира.  роз манастир Ље тада пролазио пут и кретао се саобраЮаЉ. £едном Ље владика ≈влогиЉе затворио за саобраЮаЉ таЉ пут, да би манастир имао своЉу затворену териториЉу, али су становници ноЮу обили катанац. ѕочели су да граде домове за те Ъуде: неки су се преселили, неки су куповали некретнине. Ќеки су остали у скиту Ц сматрали су да полажу право на станове.

ћноги верници, сиромашни Ъуди, доносили су мрвице, а сами су крпили краЉ са краЉем. “ребало Ље градити манастир. ѕроналазили смо градитеЪе, маЉсторе, плаЮали им за труд. √оспод Ље слао приложнике. ”век Ље у манастиру било онолико новца, колико Ље било неопходно.

††††

ƒа би се обновио скит, требало Ље купити колибу у коЉоЉ Ље живео преподобни јмвросиЉе ќптински.  олико Ље нови газда тражио, толико смо и дали. ѕосле два дана, дошао Ље да врати одреРену суму новца. ” сну му се нечиЉи глас обратио речима: „ѕреброЉ паре“. ѕреброЉао сам и испоставило се да Ље било нешто више од онога што Ље тражио.

√оспод Ље милостив и увек Ље братиЉи слао —воЉу помоЮ. ѕоЉавЪивали су се пословни Ъуди и маЉстори. “екао Ље препород Ц то Ље било чудо. —ада хиЪаде ходочасника посеЮуЉу ќптину, проналазеЮи радост и утеху у молитви, у стаЉаЬу пред Ѕогом на служби, у целиваЬу светих моштиЉу. ƒанас обитеЪ Љош увек ниЉе до краЉа уреРена. »зискуЉе много труда, а оци често буду превише исцрпЪени. ј народ долази и долази. √оспод Ље рекао: „√дЉе су два или три сабрана у име ћоЉе ондЉе сам £а меРу Ьима“ (ћт. 18:20). “им пре, када се сабира на хиЪаде богомоЪаца за оптинске празнике, или за ¬аскрс.

††††

††††

Ќа ¬аскрс 1993. године, оптинска братиЉа, Љеромонах ¬асилиЉе, иноци ‘ерапонт и “рофим примили су мученички венац. »спричаЮу оно што знам и што сам видео.

“о Ље, наравно, било наручено убиство, специЉално припремЪено са циЪем да онеспособи обнавЪаЬе ќптине пустиЬе. “ада су нам много зла чинили: феЬере су разбиЉали, гаРали камеЬем прозоре. » ова убиства су била нечиЉи задатак. ¬ероватно да су била плаЮена.

»спланирано злодело су удесили на ¬аскрс, да би помрачили радост празника. “ако Ље бивало и пре, посебно првих година после револуциЉе. ѕред велике празнике у ÷ркви су организовали нереде. ” моЉе време су у —аратову у “роЉицки храм бацали димне бомбе. ћладима су забраЬивали да посеЮуЉу храм, како не би прилазили ÷ркви. “ако Ље и овде: убиство Ље било почиЬено са идеЉом да оне коЉи трагаЉу за хришЮанским идеалом одврате од монашког пута.

«авршила се васкршЬа ноЮна служба и веЮ смо се спремали за рану ЉутарЬу литургиЉу. £еромонах ¬асилиЉе Ље кренуо да исповеда у скиту £ована ѕретече. »ноци “рофим и ‘ерапонт су веЮ позивали вернике. ”бица Ље био припит. ƒрско Ље починио своЉе дело. ѕрво Ље забио нож иноцима-звонарима, потом се бацио на оца ¬асилиЉа. £една жена Ље причала: видела Ље злочинца док Ље бежао од убиЉених, прескачуЮи манастирске зидине.

“ела монаха “рофима и ‘ерапонта су одвезли у  озеЪск. ќца ¬асилиЉа, коЉи Ље био на самрти, унели су у ¬аведеЬски храм. Ћежао Ље на поду, у локви крви. Мегово стаЬе ниЉе имало ништа заЉедничко са трагичним запрепашЮеЬем при изненадноЉ кончини. »мао Ље мирно лице. ЌиЉе Љако Љецао, сасвим мало. ѕопут детета, давао Ље до знаЬа шта трпи. ¬идео сам како Ље умирао, Ьегово лице Ље сиЉало спокоЉем. ќчигледно да Ље убица предодредио оца ¬асилиЉа за жртву. јли ни за “рофима, ни за ‘ерапонта Ц ни за Љедног од ове троЉице смрт ниЉе била неочекивана. Ќикога од Ьих ниЉе затекла неспремног. ѕосле васкршЬе ноЮи, након што су узнели молитве и позвали народ на молитву, они су мирно отишли. ”  озеЪскоЉ мртвачници замолили смо да не сецираЉу додатно тела монаха “рофима и ‘ерапонта и да не спроводе додатну истрагу.

††††

ѕотом смо сахранили братиЉу. Кудски гледано, то Ље Љако тужан моменат у историЉи ќптине.  ако можеш подиЮи руку на брата свог? «бог чега убиЉати монахе? ќни ни малим прстом нису никог дирали. „инили су само добра дела. £асно Ље да Ље злодело било усмерено на манастир. ÷иЪ Ље био рушеЬе монаштва као духовне породице: други се неЮе отиснути, неЮе доЮи или остати у манастиру. “акав Ље био план тог демонског напада на богоугодан начин живота. “ако се понаша РавоЪа завист са онима коЉи трагаЉу за спасеЬем, мржЬа злих духова према онима коЉи иду за ’ристом.

††††

Ќад гробницама упокоЉених подигли смо капелу. ќни су мученици. Ќарод осеЮа молитвену помоЮ када одлази на гробове братиЉе, када их моли и разговара са Ьима. Михове душе су код Ѕога. ÷арство Ќебеско Љеромонаху ¬асилиЉу, иноку “рофиму, иноку ‘ерапонту.

††††

„асопис "ѕокров"

12 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0