Srpska

Ќа слави у «очишту пуно верника са свих страна

††††

ћанастирска слава —вети бесребреници и чудотворци  озма и ƒамЉан у истоименом манастиру у «очишту, Ље у среду 13. Љула, започела празничним бдениЉем коЉе Ље уз игумана манастира ƒубоки поток оца –омила, служио игуман манастира «авала из захумско-херцеговачке епархиЉе, отац ¬асилиЉе. Ќа бдениЉе су осим мештана ¬елике ’оче и ќраховца и других места са  осова и ћетохиЉе, стигли и расеЪени —рби из «очишта, а многи су преноЮили под ведрим небом у порти манастира, као некада како се практиковало "за здравЪе".

††††

ј са ЉутарЬим звоном у манастир Ље пристигло Љош верника из √рачанице, ѕлеметине,  осовске ћитровице,  рагуЉевца, Ѕеограда,  рушевца, а организовано су дошли и расеЪени —рби из Ааковице. —а овогодишЬим домаЮином славе Ќовицом ћиленковиЮем из £ажинаца, пристигли су и —рби са Ўаре, а Љедни за другим пристизали су монаси из манастира —вети јрхангели, ƒечани, ƒубоки поток, ƒраганац, као и монахиЬе из манастира ƒевич, √рачаница, ЌикоЪача и других.

††††

ЋитургиЉом Ље, у присуству око хиЪаду верника, началствовао епископ рашко-призренски г. “еодосиЉе, уз саслужеЬе броЉног свештенства и монаштва рашко-призренске, црногорско-приморске и захумско-херцеговачке епархиЉе.

††††

Ќа краЉу литургиЉе владика Ље освештао водицу и славске колаче и жито, и манастирски колач преломио са игуманом ове обитеЪи архимандритом —тефаном. »з руку овогодишЬег домаЮина део колача као залог за наредну годину примио Ље —аша ћаниташевиЮ пореклом из ¬елике ’оче.

¬ладика “еодосиЉе Ље у празничноЉ беседи подсетио окупЪене да Ље манастир био срушен 1999. године, али да се верни народ са владикама, свештенством и монаштвом окупЪао и на рушевинама:

††††

-ћи смо сведоци велике благодати и благослова √осподЬег, и никада неЮемо доживети тако нешто као тих година када смо на рушевинама служили службу, свету литургиЉу и призивали помоЮ —ветих Ѕесребреника. » заиста Ље та помоЮ брзо уследила и ево сви смо сведоци како се обновила ова света обитеЪ, обновило се братство, обновила се црква. —в. ¬рачи су се поново вратили у оваЉ манастир, ову свету обитеЪ и они нас дочекуЉу овде и нарочито на оваЉ дан. “о Ље нама свима, браЮо и сестре, знак да ми не смемо да напустимо ово свето место, наше свето  осово и ћетохиЉу, не смемо да будемо кратковиди и кратке памети, него да се угледамо на наше претке, коЉи су знали и да гладуЉу и наготуЉу и често пута у опасности и затварани у тамнице, и мучени, али нису светиЬу оставЪали, нису хтели ради ово мало земаЪског, да изгубе оно вечно, оно вредниЉе и лепше, коЉе нам Ље √оспод припремио. ѕитамо се како Ље могуЮе опстати данас на  осову и ћетохиЉи? ћогуЮе Ље вером, оном вером коЉом су живели —вети јпостоли и —вети мученици  озма и ƒамЉан. “у веру Юе нам √оспод дометнути, и ако имамо веру у √оспода ништа нам неЮе бити тешко и ничега се неЮемо плашити. ј ова светиЬа нам наЉбоЪе показуЉе да Ље √оспод овде присутан и —в. ¬рачи да су овде присутни и данас и више него пре и √оспод Юе нам помоЮи да ове светиЬе и даЪе блистаЉу и сиЉаЉу и да се у Ьима служи света литургиЉа, да овде се преображавамо душом и телом, онако како су то наши преци чинили и да се ми држимо светиЬе, светиЬа Юе чувати наше душе, а √оспод Юе нас све сачувати.

ѕоруку да, без обзира на сва искушеЬа не одустаЉемо од права на живот и слободу, из «очишта Ље упутио и представник  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу ∆еЪко £овиЮ рекавши:

-∆елим да нам √оспод да снаге да на оваЉ велики дан скупимо Љош снаге и мудрости и да из свих искушеЬа у коЉима смо и у коЉима Юемо бити у будуЮности изаРемо Љачи, спремниЉи, боЪи и да и даЪе бранимо право да свуда где живимо, живимо слободни и у миру са самим собом и са онима коЉи живе са нама и поред нас.

††††

ƒомаЮин славе Ќовица ћиленковиЮ из села £ажинца у општини Ўтрпце Ље са супругом, Юерком и два сина Љош од претходног дана дошао у манастир да помогне у припреми славе. «а Ьега Ље велика част да буде домаЮин славе у манастиру «очиште, коЉи Ље, како нам Ље рекао "познат по томе што исцеЪуЉе невоЪне и вернике, а неверници треба сами да се исправе и да буду верници и да имамо наше поравославЪе, сложно, Љединствено и напредно."

-∆елим да помажем оваЉ манастир «очиште, колико Ље у моЉоЉ могуЮности. Ќе може се описати осеЮаЉ када Ље човек домаЮин славе са оволико Ъуди и у оваквоЉ светиЬи. „овек може да доживи овакву топлину и задовоЪство кад узме славу да слави, и тад може да доживи ту врелину и понос и испуЬеЬе срца и своЉе православЪе.

Ќовица Ље и пре рата долазио у манастир, а од кад Ље мало слободниЉе долази уназад неких пет година редовно.

—а педесетак мештана села «очишта на славу у манастир, а потом и у посету своме селу била Ље и —нежана  рстиЮ АиновиЮ. —ваки пут када се расеЪени из Ьеног села организуЉу и доРу, она им се придружи са своЉом маЉком. ќвога пута Ље дошла са сестрама ¬иолетом и √орицом.

–адуЉем се сваком доласку овде, радуЉем се кад видим да Ље манастир обновЪен и некако ми Ље црква споЪа слична, готово иста са оном пре рушеЬа. ј унутра, кад вратим слику, биле су оне старе фреске, боЉе су им биле тамниЉе, борда боЉа, сада су фреске нове, лепе на своЉ начин...

—нежани се са доласком у манастир враЮаЉу слике лепог детиЬства у «очишту. ќна се сеЮа и монахиЬе —аватиЉе коЉа Ље у манастиру тада била сама, а после Ље дуго у манастиру био отац ћарко, потоЬи игуман ƒамЉан, па остали монаси коЉи су долазили из манастира ÷рне реке: отац ћирон, отац ѕетар, отац £ован, отац –омило.

—еЮам се сви су монаси имали добру сарадЬу са народом у селу, а ми смо, прво као деца а потом као девоЉке долазиле и помагале у чишЮеЬу и служену у манастиру. ј сабор, ех то Ље било опште весеЪе. ѕосле литургиЉе сви су силазили у село, свака Ље куЮа имала госте из целе —рбиЉе, а ми смо се за сабор спремали по недеЪу дана... —ад се радуЉем кад доРем сретнем неке Ъуде коЉе само овде могу да сретнем, сви смо се расули на све стране...

††††

ј у селу Ље "Љадно и тужно" каже —нежана.

” селу Ље срушена црква —вете ѕречисте, само се у корову види део крова. —рушене су куЮе, а меРу онима коЉе су обновЪене ниЉе наша. –екли су да Юе бити у другом кругу, ал膆 другог круга ниЉе било. ј комшиЉе... како ко, док смо пролазили кроз село неко се сакрио, неко Ље звиждао неко се Љавио, али углавном су се скривали.

Ќа питаЬе ко Ље рушио цркву и да ли су у томе учествовали Ъуди из села, —нежана каже:

-Ќе бих знала да кажем, грехота Ље реЮи, ако нисам видела, и оптужити некога за нешто. Ќеко Ље рушио, а ко не знам. —амо знам да Ље манастир док смо сви живели заЉедно у селу, био увек пун болесних Ъуди, многе Ьихове жене, деца, одрасли Ъуди, долазили су на лечеЬе, иако нису били наше вере, долазили су по помоЮ. Ѕило Ље исцеЪеЬа, причало се пуно о томе, нисам видела лично, али знам пуно примера из прича.

Ќа питаЬе да ли се нада повратку, —нежана одговара да би волела да се —рби врате у «очиште:

¬олела бих да се вратимо, искрено бих волела, али с обзиром каква Ље ситуациЉа у селу тешко, заиста тешко.

јнРелко ћишиЮ Ље имао само 16 година када Ље са породицом побегао из села. —ада Ље ожеЬен човек и има двоЉе деце. ∆иви и ради у —вилаЉнцу, и доРе у посету селу када се организуЉе посета. ƒругачиЉе не може. ƒок Ље обновом манастира задовоЪан и каже да Ље све лепо ураРено и црква и манастир и порта уреРена, за село каже да Ље "непрепознатЪиво".

-ќбишли смо село, али Ље непрепознатЪиво, куЮе порушене зарасли купиЬари, нема путева ни улица коЉе су биле пре измеРу, не препознаЉу се дворишта коЉе Ље чиЉе, како Ље било пре. Ќема оних двоспратних куЮа коЉе су биле пре рата ни помоЮних обЉеката, бунара, дворипта, воЮака... » ове куЮе коЉе су обновЪене нису направЪене како треба, не зна се ни коЉа Ље на чиЉем плацу, а веЮ су и оне полупане, попЪачкане. ѕрви пут сам ушао у моЉу куЮу и жалосно Ље, тужно, као да сам ушао у туРу куЮу. £а се надам повратку, али не веруЉем да Юе га скоро бити, бар не наредних десет петнает година.

††††

» док су се неки од гостиЉу служили за трпезом Ъубави у обновЪеноЉ манастирскоЉ трпезариЉи, за оне коЉи су журили на пут ручак Ље послужен у црквеноЉ порти. ј сво време су се у колони пред моштима —ветих Ѕесребреника смеЬивали поклоници са свих страна и од —ветих ¬рача тражили помоЮ у болестима и нуждама. «а многе су свештеници и монаси читали молитве за здравЪе и за добиЉаЬе порода. ј ретко Ље ко из манастира отишао да ниЉе за дар приЉатеЪима или роРацима понео по неку иконицу, броЉаницу или макар освеЮену воду. »гуман —тефан и братиЉа су усрдно целога дана дочекивали госте и испраЮали са позивом да опет доРу.

24 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0