Srpska

∆ивот око храма

ƒа ли Ље тачна стара пословица Дкакав поп, таква и парохиЉаУ

††††

ѕо завршетку ÷арских дана, коЉи се сваке године одржаваЉу на ”ралу у спомен на убиство породице последЬег руског императора, митрополит £екатеринбуршки и ¬ерхотурски  ирил Ље у госте примио кореспондента „–осиЉске газете“. ѕитали смо владику о плановима за ÷арске дане за наредну годину, када се навршава сто година од тренутка трагичних догаРаЉа у £екатеринбургу, и споровима око изградЬе храма на води, о животу сеоских парохиЉа.

-ЋитиЉа од ’рама на  рви до √анине Љаме Ље наЉупечатЪивиЉи догаРаЉ ÷арских дана: дубока ноЮ, десетине хиЪада ходочасника, огромно одушевЪеЬе! Ўта ¬и осеЮате, када прелазите последЬи 21. километар?

-ЋитиЉа Ље слика нашег покаЉаЬа, Ъубави према цару и нашоЉ отаЯбини - —ветоЉ –усиЉи. ” литиЉи иду млади и стари, богати и сиромашни и сви су помешани. » не прекидаЉу молитву. “о примеЮуЉеш и не осеЮаш се више као одвоЉени поЉединац, веЮ као део народа. “о осеЮаЬе се не може ни са чим упоредити!

- анонизациЉа представЪа наЉвиши степен прославЪаЬа неког човека од стране ÷ркве. ЌеоцрковЪеном човеку ниЉе Љасно зашто се –ѕ÷ тако трепетно односи према царскоЉ породици. ћолим ¬ас да нам то обЉасните.

-–азни народи шефове своЉих држава другачиЉе називаЉу. Ќаш народ га зове цар-баЮушка. ЅаЮушка и матушка, то Ље наЉважниЉе и наЉмилиЉе срцу. “акав Ље однос верника не само према ЌиколаЉу II, него према цару уопште, као према помазанику ЅожиЉем, коЉег √оспод бира да управЪа народом, да одговара пред Ьим за народ. “о Ље прво. ƒруго.  анонизуЉу се када црква проналази оно што дозвоЪава да се неко приброЉи лику светитеЪа. –уска ѕравославна ÷рква посебно поштуЉе мученике. “о су Ъуди коЉи су пострадали за веру ’ристову. ѕостоЉе свети страстотерпци, они коЉи су хришЮански примили смрт. ÷арску породицу Ље црква канонизовала управо као страстотерпце: за потпуно смиреЬе пред своЉом судбином. “оком целог периода заточеништва породица ЌиколаЉа II ниЉе покушала да се ослободи и до смрти се са поштоваЬем односила према своЉим убицама.

-¬ерници су, вероватно, сви монархисти?

-—ада веЮ не! (смеЉе се). » либерали, и конзервативци Ц шта хоЮеш. „ак и комунисти.

-ј да ли Ље монархиЉа у –усиЉи могуЮа?

-” –усиЉи Ље све могуЮе (осмехуЉе се).

-2018. године се навршава сто година од убиства царске породице.  ако се спремате за таЉ догаРаЉ?

-ЅиЮе све као и обично. —амо мислим да Юе бити више гостиЉу и ходочасника него раниЉе. Ќадамо се да Юе службу служити патриЉарх  ирил, обеЮао Ље да Юе бити у литиЉи. ћеРутим, поред тога, постоЉи велика жеЪа да се у –усиЉу из  ине врате остаци великих кнежева –оманових, с коЉима су се обрачунали у јлапаЉевску, следеЮег дана после Љекатеринбуршке трагедиЉе. ”  ину су, сеЮам се, пребачени 1920. године.

-«ашто се ÷рква тако обазриво односи према остацима, пронаРеним код £екатеринбурга?

- омисиЉа за идентификациЉу остатака коЉа Ље формирана за време £еЪцина, негативно се односила према позициЉи ÷ркве. ” процесу утврРиваЬа истинитости нису укЪучили представнике –уске ѕравославне ÷ркве.  ада су се огласили резултати, почео Ље притисак, да признамо те остатке за царске. ” раду данашЬе комисиЉе учествуЉе ÷рква, и све информациЉе су нам доступне. ЌаЉважниЉе Ље друго: цар Ље прославЪен, у Ьегову светост смо убеРени. ƒа ли су то Ьегови остаци или не, то веЮ треба √оспод да укаже. Ќе истражитеЪ, не антрополог, ни криминалистичар, нити генетичар. ¬ерни народ треба то да осети.

- ако ¬и гледате на спор о изградЬи храма на води у £екатеринбургу?

- ада Ље нека идеЉа у питаЬу, увек постоЉи група противника, и веЮина коЉа се према ЬоЉ односи индиферентно. ” изградЬи храма не видим претЬу ни по Љезеро, ни по градски пеЉзаж. ѕо мом мишЪеЬу, храм би, напротив, Љако лепо украсио центар £екатеринбурга. Ќе желимо ни са ким да ратуЉемо, спремни смо за трезвени диЉалог о проЉекту. јли, за Ъуде коЉи протестуЉу, главни задатак Ље следеЮи: да ÷рква, у принципу, не буде доминантна. ћислим да Юе се храм изградити, Љер су Ъуди коЉи желе да оставе нешто иза себе у веЮини у односу на оне коЉи протестуЉу. Ќа краЉу, где год да стоЉи, биЮемо му ради. ѕроменио би духовни облик £екатеринбурга: ’рам на  рви Ц то Ље √олгота, храм —вете £екатерине Ц ¬аскрсеЬе, живот и светлост.

-Ўта вам се као митрополиту не допада код свештеника?

-Ќе треба да буде равнодушан ни према чему, ни да буде „никакав“, неискрен. Ќекад приметим како зрели, искусни Ъуди теже младом свештенику, Љер Ље оваЉ врло искрен, обдарен дубоком вером. ѕрема таквом свештенику се и стари односе као према стариЉем.

-ƒа ли Ље уобичаЉено да настоЉатеЪи имаЉу пуно деце?  оЉа Ље према статистици „средЬа“ старост свештенства у епархиЉи?  акво им Ље образоваЬе? „име се Ьихове жене баве?

-—редЬи узраст Ље отприлике измеРу 35-40 година, обично имаЉу по два образоваЬа. ƒеце 4-7, а некад и десеторо и више. ƒесио се следеЮи случаЉ. ƒошао сам у цркву где Ље служио Љедан врло уважени свештеник. “аЉ човек има шеснаесторо деце. ѕричешЮе, попадиЉа му Љедног за другим приводи децу, оваЉ причешЮуЉе, причешЮуЉе, па одЉедном застане и пита следеЮег на реду: „ ако се ти зовеш?“... ѕопадиЉе су различите. ѕо правилу младе. —ве раде, некада чак финансиЉски помажу баЮушкама.

-–еците нам да ли постоЉе парохиЉе без свештеника?

-Ќажалост, да. Ќеки свештеници служе истовремено у две суседне парохиЉе. јко би нам сада дошло тридесет свештеника за коЉе бисмо могли да пронаРемо финансиЉска средства, одмах бисмо их примили.

- ако се може организовати парохиЉа, изградити храм, пронаЮи свештеника за храм?

-” сваку цркву долазе групе верника и жале се да им Ље неопходан храм. ћеРу Ьима се увек може наЮи човек са наЉвеЮом инициЉативом, и Ьега бираЉу за председника парохиЉе. ƒаЪе верници сами граде храм под надзором неког свештеника. ћного зависи од заинтересованости парохиЉана и Ьиховог делотворног учешЮа.  ада се Ъуди не осеЮаЉу као одвоЉени атоми, веЮ као заЉедница, део Љединственог народа (одатле смо, сеЮате се, почели разговор), тада посао иде Ц граде се храмови, друштво постаЉе здравиЉе, држава Љача.

-ѕознаник има куЮу на селу, а Ьегов први комшиЉа Ље месни свештеник. »спрва Ьихови односи нису били баш комшиЉски. ѕознаник Ље сматрао да то ниЉе Ьегова кривица. ѕосле, када се на териториЉи цркве поЉавило дечиЉе игралиште, негативно расположеЬе Ље нестало. »споставило се да у околним улицама има много деце. –аниЉе Љедноставно нису имали где да се играЉу.

-ѕри многим сеоским црквама, направЪена су таква игралишта где у свако време можете угледати децу. –аниЉе Љедноставно нису имала где да се играЉу. јко Ље у питаЬу добар свештеник, око храма у коЉем служи, увек се нешто догаРа. ѕостоЉи, на пример, врло интересантан храм ¬ладимирске иконе ћаЉке ЅожиЉе у £екатеринбургу на —еми  Ъучах. Куди су сами изградили дечиЉе игралиште, отворили образовни центар, коЉи похаРаЉу и деца из црквене недеЪне школе и кадети и деца-инвалиди. ѕарохиЉани се баве очуваЬем историЉског сеЮаЬа на претке, сакупили су солидну библиотеку. »маЉу чак и малу ергелу и зоолошки врт. Кубимци исто припадаЉу парохиЉанима: од кокошки до коЬа.

–еЮи Юу ¬ам Љош нешто. „есто села постоЉе захваЪуЉуЮи добром свештенику, Љер код Ьега долазе Ъуди из градова и подржаваЉу не само Ьега, него и парохиЉу, па и село. »мамо неколико таквих примера. ≈во —тароуткинск и Ќовоуткинск, две парохиЉе у коЉима су врло занимЪиви свештеници. —тановништво Ц измеРу две-три хиЪаде. ѕарохиЉе, природно, нису велике, али храмови су скоро увек пуни. ƒолазе верници из £екатеринбурга, иако Ље удаЪен сто километара! ƒоРу Љедном недеЪно, а некада и чешЮе и на таЉ начин подижу села. “ако да какав Ље поп, таква Ље и парохиЉа! ”колико Ље свештеник добар, у селу Юе све бити добро. јко Ље супротно, онда Ље то проблем за све нас.

ћитрополит £екатеринбуршки и ¬ерхотурски  ирил
–азговарала £елизавета ’рапакова
—а руског »ва ЅендеЪа

–оссийска€ √азета

30 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0