Srpska

—трасти по јндреЉу

††††

—ваки облик уметничког стваралаштва оправдава се у своЉим наЉвишим делима. ќдносно, има слика за коЉе Ъуди кажу: „мазариЉе“. »ма музике коЉа пара слух и изазива негодоваЬе у души. јли има уметничких дела пред коЉима обичан човек замире у свештеном страху и коЉа стваралачки човек сматра смислом и оправдаЬем стваралаштва. ћоже се реЮи да храм ѕокрова на Ќерли оправдава црквену архитектуру као самосталан и посебан облик благовести. “о ниЉе просто молитвени дом. ќваЉ храм Ље чак и без црквене службе дуги низ година атеисточке владавине говорио Ъудима о Ѕогу и позивао на молитву. “аква Ље снага црквене уметности. –уке и срце веруЉуЮег човека Ц неимара, иконописца и звонара Ц примораваЉу и камен, и бакар, и боЉе да славе √оспода.

‘илм о коЉем Юе бити речи такоРе се може назвати „оправдаЬем кинематографиЉе“. √ледаЬе филма „јндреЉ –убЪов“ представЪа подЉеднак напор као и читаЬе добре кЬиге. ‘илм неЮе свакоме много реЮи, и икону не разуме свако, веЮ пре свега онаЉ ко се моли, а као друго, разуме Ље гледалац коЉи Ље посвеЮен у Љезик иконописа.

“о Ље филм о преподобном иноку јндреЉу и о Ьеговом наЉпознатиЉем делу Ц наЉвишем делу иконописаЬа Ц икони „—тарозаветне “роЉице“.

«а ову икону умни ‘лоренски Ље рекао: „јко постоЉи ‘“роЉица’ –убЪова, то значи да постоЉи Ѕог.“

»кона се поЉавЪуЉе само на краЉу филма. » то су Љедини Ьегови кадрови у боЉи. ÷ео преостали део филма Ље намерно црно-бели. јко се има у виду да Ље биографиЉа јндреЉа –убЪова скоро непозната, премда Ље филм назван по Ьему, то уопште ниЉе филмско житиЉе, веЮ велико платно о руском животу у XIV-XV веку.

–усиЉа не уме да дискутуЉе.  ултура Љавних спорова и дебата ниЉе дубоко укореЬена у –усиЉи. „ѕравославЪе се не доказуЉе, веЮ показуЉе“ Ц то Ље мисао коЉа Ље дубоко укореЬена у срца руских Ъуди. јли сам живот –усиЉе Ље полемичан. «а хришЮане на «ападу ми смо дивЪаци. «а бескраЉне степе јзиЉе и непроходне планине »стока ми смо „Ъуди ѕисма“. Ќаш живот Ље изазов и за Љедне и за друге. ‘илм „јндреЉ –убЪов“ Ље у многоме такоРе полемичан.

Ќа почетку филма, одгурнувши се од заштитне ограде на звонику, човек лети аматерским „балоном“. “о се чак и у XIX свету сматрало дрским. ј у време –убЪова Ље било богохулно. Ќе полетети изнад земЪе захваЪуЉуЮи светости и анРеоским рукама, веЮ захваЪуЉуЮи довитЪивости и размишЪаЬу Ц представЪало Ље изазов.

„овек неминовно пада и гине. јли догаРаЉ се дешава пре Ћеонарда, пре Ьегових цртежа падобрана и хеликоптера, ван икаквог општеЬа и размене мишЪеЬа с образованим «ападом.

...£асно нам Ље све Ц и оштар галски ум,

» мрачни немачки гениЉе...

ј на краЉу филма кад Ље ново звоно веЮ изливено и кад се огласило, фирентински изасланици посматраЉу црквену светковину.  опита Ьихових скупих коЬа месе блато руског беспуЮа и префиЬени италиЉански говор бива надЉачан моЮним гласом новог звона. јко се измеРу ове две наЉудаЪениЉе епизоде у филму провуче замишЪена нит, испоставиЮе се да она представЪа осовину коЉа држи здаЬе целог дела.

ћонаси

√лумачки посао захтева приближаваЬе, сливаЬе, скоро поистовеЮиваЬе са своЉим ликом. “реба се буквално оваплотити у лице коЉе се приказуЉе. «бог маЉсторски одигране улоге човек стварно може да оболи од болести од коЉе пати Ьегов лик; може да понови Ьегов (Ьен) живот и грешке. «бог тога се поставЪа низ животних питаЬа.  олико Ље глумачки посао споЉив са хришЮанском вером? ƒа ли душу глумца унакажава разноврсно „проживЪаваЬе“ туРих живота?

††††

Ќамерно Юемо заобиЮи ова питаЬа зарад другог, тачниЉе: како одиграти свеца?

” принципу Ље много лакше уживети се у лик било ког грешника, Љер Ље свако од нас, несумЬиво грешан. ћожемо да играмо увреду, завист, похоту, лаж, Љер имамо богато искуство у том погледу. ј како да прикажемо чедност и незлобивост тако да то личи на истину и да буде природно?

Ќикита ћихалков Ље снимаЉуЮи „—ибирског берберина“ сместио глумце у воЉну школу и приморао их Ље да се „увуку под кожу“ Љункеру како би га истинито приказали на екрану.

ј шта да се ради с монасима?  ако снимити филм тако да човека не буде срамота за вештачке браде и невеште благослове? ƒа речи, „нека те ’ристос спаси“ и „√осподи, помилуЉ“ не изазиваЉу код неверуЉуЮих осмех, а код веруЉуЮих увреду?

–ежисеру служи на част и ради светле успомене на Ьега треба реЮи да Ље у оним совЉетским (!) годинама “арковски на чудесан начин испунио оваЉ стваралачки задатак. Ќе мора да се стиди за ликове монаха у филму. √ледаЉуЮи их човек се не мршти и не црвени.

»гуман снажног духа,  ирил обузет завишЮу, јндреЉев сапутник ƒанило „ерни Ц све су то стварна лица, жива, онаква каквих Ље увек било и каквих има меРу нама. ѕритом глумци нису живели у обитеЪима, и што Ље било неизбежно у тим годинама, били су далеки од богослужеЬа (!).

√ениЉе “арковског се посебно огледа у негативном лику монаха коЉег Ље приказао.  ад говоримо о ÷ркви животна истина захтева и разговор о болесним поЉавама. —вето ѕисмо нам отворено говори о ƒавидовом греху, о ѕетровом одрицаЬу, о £удиноЉ издаЉи. ” причи о засеЉаном поЪу видимо неприЉатеЪа коЉи сеЉе коров. » коров и пшеница расту заЉедно до ∆етве, односно до —трашног суда. ѕриликом описа ÷ркве ниЉе могуЮе заобиЮи коров.

ƒакле, “арковски нам показуЉе монаха  ирила обузетог страшЮу.  ирилова духовна болест Ље завист. ќваЉ моменат Ље такоРе полемичан. –ади се о томе што на «ападу скоро увек пад духовног лица представЪа блуд. Ѕлудна веза монаха или патера Ље тема безброЉних подсмеха у духу „ƒекамерона“ или драма као „ќбад“, „ѕтице умиру певаЉуЮи“ и других. » не ради се о томе да Ље православни клир заштиЮен од блуда. Ќажалост, уопште ниЉе тако. –ади се о томе да телесно спотицаЬе или пад не одражаваЉу сву дубину греховности. √олотиЬу дубине греховности показуЉу гордост и Ьен накот: завист, мржЬа, поквареност.

—вети £ован Ћествичник каже да монаха наЉвише прогаЬаЉу гордост и таштина, а мирЉанина Ц Ъубав према стицаЬу и брига за земаЪско.

¬елик Ље уметник коЉи Ље то схватио и приказао. ¬елик Ље ƒостоЉевски коЉи Ље осенчио лик старца «осиме ликом Равоиманог “ерапонта коЉи Ље пао у прелест. ¬елик Ље “арковски чиЉи  ирил каже “еофану √рку: „–адиЮу бесплатно. —амо ме у присуству све братиЉе и у присуству јндрЉушке –убЪова сам прими.“

Ќе постигавши оно што Ље желео и дубоко раЬен завишЮу, он почиЬе све унаоколо да разобличава „од ѕисма“ и одлази из обитеЪи после строгих речи оца игумана.

ќва сцена Ље можда наЉбоЪа у домаЮоЉ кинематографиЉи од свега што се тиче ÷ркве.

ѕаганство

Ќа путу до кнеза код коЉег иде ради осликаваЬа новог храма јндреЉ постаЉе сведок паганског празника. ѕред очима православног монаха се отвара призор баханалиЉа, и то ниЉе у ≈гипту, или у »ндиЉи, веЮ код нас, у –усиЉи, неколико векова после  рштеЬа. ¬атре, фруле, игре, похота... —ве Ље то необуздано, али с примесом страха: црквена и световна власт жестоко прогаЬаЉу безбожнике.

ѕреподобни Ље бацио поглед на наличЉе народног живота. ќве Ъуде Ље у друго време могао видети у храму или у поЪу на послу, или их Ље могао затеЮи како обавЪаЉу куЮне послове. ¬ероватно су били крштени и били су православни хришЮани. ћеРутим, паганство за Ьих ниЉе умрло. ѕаганство уопште не умире одмах после свргаваЬа идола.  ао доживЪаЉ света, као начин живота, оно Ље врло жилаво. ” ’’ веку после ’ристовог –оРеЬа ¬асилиЉе –озанов се усудио да противречи “ертулиЉану. „ƒуша Ље по природи хришЮанка, Ц рекао Ље он. „Ќе, Ц тужно се успротивио ¬асилиЉе ¬асиЪевич, Ц душа Ље по природи паганка.“

ќбоЉица су у праву. ƒва бездана Ц горЬи бездан и доЬи бездан Ц отворени су у човековоЉ души. ћожда руска душа коЉа не зна за средину то нарочито снажно осеЮа.

јндреЉ не осуРуЉе ове Ъуде. ќн се у свитаЬе враЮа код своЉих, изгребан, неиспаван, потресен. Ќико га не пита где Ље био. „“воЉ Ље грех, твоЉе су и молитве,“ Ц каже му ƒанило.

—трашни суд

ѕотез глином на белом зиду...

јндреЉ се мучи. “ешко му Ље да наслика —трашни суд у западном делу храма. Ќе жели да плаши Ъуде приказуЉуЮи пакао, Раволе, ватру...

††††

ќвде се поново води полемика. ¬реме –убЪова Ље време позног средЬег века на «ападу. ÷ркве у европским градовима су „украшене“ приказима везаних грешника, коЉе демони вуку у пакао; РавоЪих чеЪусти коЉе гутаЉу душе...

” свести западних хришЮана се страх ЅожиЉи коЉи Ље у псалмима назван чистим и оним коЉи остаЉе заувек, помешао и поистоветио са страхом од загробних мука, са ужасом пакла.  лаЉв Ћуис запажа да су проповедници, све Љедан вештиЉи од другог, плашили слушаоце описима пакла. ќви су плакали и дрхтали, али... нису меЬали своЉ живот.

ѕромена набоЪе се дешава због Ъубави. ќне Ъубви коЉа Ље милосрдна, коЉа не тражи своЉе, не гневи се, не радуЉе се неправди...

ќве речи апостола ѕавла, такозвану „химну Ъубави“ јндреЉ изговара у себи док се игра с дететом-кнегиЬицом. Кубав Ље име ЅожиЉе. Кубав Ље смисао живота и име вечности. Ѕез Ье се овдашЬи живот претвара у пакао. ≈то чега треба да се боЉимо.

„ќци и учитеЪи, размишЪам: ‘Ўта Ље пакао?’ ћислим: ‘ѕатЬа због тога што човек не може више да воли.’“ “о су речи из последЬе беседе старца «осиме (роман „ЅраЮа  арамазови“).

¬елики кнез не уме да воли: нареРуЉе да се ослепи задруга маЉстора како више никад не би саградили просториЉе као што су Ьегове.

Ќе уме да воли ни брат великог кнеза. ѕрекршивши заклетву и договоривши се с “атарима он напада своЉе, прави сечу, скрнави светиЬе.

√рех неЪубави ниЉе дозволио –усиЉи да се сложи против “атара и ови су, по свеопштем сведочанству летописаца, дошли као ЅожиЉа казна због грехова.

” царству страха и мржЬе покушавали су да се спасаваЉу ЪубавЪу Ъуди слични онима коЉе Ље јндреЉ видео у шуми. јли су они ЪубавЪу називали оно што се и данас наЉчешЮе назива овом речЉу Ц радост тела без душе. ј исход Ље могуЮ само у ЅожанскоЉ Ъубави, неодвоЉивоЉ од жртве и подвига.

–убЪовЪева „“роЉица“ Ље сликовита химна “риЉедином Ѕогу „иЉе Ље име Кубав. „√ледаЬем у —вету “роЉицу побеРуЉе се свака мрска неслога света овог,“ Ц рекао Ље за ову икону ≈пифаниЉе ѕремудри.

јли ова благовест у боЉама се ниЉе нимало лако раРала у души преподобног...

* * *

 ао што Ље веЮ речено, ниЉе могуЮе одиграти свеца на екрану. ќдиграна улога никад неЮе бити жива икона. Ќе може постоЉати молитвена истоветност измеРу свеца и Ьеговог лика на филму. «ато Ље јндреЉев лик наЉраЬивиЉи. “арковски му додеЪуЉе особине коЉе он вероватно ниЉе поседовао. Ќа пример, страственост и патетику у стваралачком трагаЬу. ¬рхунац свега што не личи на истину Љесте то да Ље јндреЉ убио насилника за време сече у храму. ” принципу, то Ље, наравно, могуЮе. »сториЉа зна за многе случаЉеве кад су Ъуди узвишеног духа чинили страшне стври, а онда налазили снагу за покаЉаЬе (в. ∆итиЉе £акова »спосника). јли у случаЉу –убЪова то Ље смео ауторски корак пошто нам јндреЉево житиЉе (Ьегова биографиЉа) ниЉе познато.

* * *

£уриш на град представЪа преломни догаРаЉ у јндреЉевом животу. ќваЉ Љуриш у коЉем су –уси уЉединивши се с “атарима немилосрдно убиЉали –усе, поколебао Ље до темеЪа монахову душу. £едном Ље, дискутуЉуЮи с “еофаном √рком, јндреЉ бранио народ и доказивао Ље да Ље он наиван и простодушан као дете, намучен животом, да Ље Ьегова вера снажна, а сами грехови су опростиви.

††††

ќве речи у филму звуче као позадина за сцену –аспеЮа, где се све дешава у –усиЉи. ћироносице, стражари, очевици и —ам √оспод су –уси.  ао на слици Ќестерова „” –усиЉи“ („ƒуша народа“), као у ватреном говору кнеза ћишкина о „руском ’ристу“,  оЉег «апад не зна, у филму Ље остварена идеЉа дубоке сродности £еванРеЪа и руског срца, коЉа се не може раскинути.

ѕод теретом крста тешким

†††††††††† прошао Ље земЪом овом

†††††††††† као слуга ÷ар Ќебески,

†††††††††† свуд ходеЮи с благословом.

(ѕрепев Ље преузет из кЬиге „«наци времена и наде“, ¬ладимир ƒимитриЉевиЮ, ћанастир ’иландар (Ѕеоград: Ќови дани), 1997., стр. 158.)

†††††††††† √оспод Ље распет и на руским пространствима. јли му на слици не вичу: „—иРи с крста!“ Ќарод пада на колена пред крстом.

†††††††††† јндреЉ брани ову искрену Ъубав према √осподу упркос греху и мраку свакодневног живота. Ќа дан Љуриша овоЉ ЬеговоЉ вери Ље било суРено да се поколеба.

* * *

“еофан √рк, коЉи се пре тога веЮ упокоЉио, с оног света се ЉавЪа у разореном храму како би утешио јндреЉа. “реба имати на уму кад Ље филм снимЪен како би се ова сцена оценила по заслузи.  олико значи само јндреЉево питаЬе: „“еофане, видиш ли тамо ’риста?“ »ли у одговор на јндреЉево: „”био сам човека,“ Ц “еофанове речи: „√рех се срастао с човеком. √аРаш у грех а раЬаваш Ъудско тело.“

Ќа краЉу сцене у храму пада снег. „—трашно Ље кад Ље снег у храму,“ Ц каже јндреЉ. “о су Ьегове последЬе речи пре дугих месеци ЮутаЬа. јндреЉ одлучуЉе да не разговара с Ъудима.

«воно Юе га натерати да проговори.

«воно

“о Ље последЬа новела у филму. ќна Ље чудесно споЉена са филмом о иконописцу. £ер и звоно Ље проповедник као и икона.

¬еЮ смо рекли о томе да у –усиЉи Ъуди нису били нарочито благоглагоЪиви. ¬ише чекали дела него речи. »мали су више повереЬа у дела него у красноречивост. »скуство монаха-исихаста, тежЬа ка скриваЬу духовних дарова, тежЬа ка посебноЉ, не словесноЉ поуци, изнедрила Ље у –усиЉи посебну културу. Ќеимари су приморавали камен да се моли, а исто то су с металом чинили маЉстори звона.

††††

ƒанас се поносимо храмовима коЉи су саграРени у то време. ѕред иконама насликаним рукама светаца у музеЉским салама су замирале на хиЪаде Ъуди. » у совЉетско време су ове сале биле Љедно од ретких места ЉеванРеЪске проповеди.

«вона такоРе имаЉу изузетну судбину. ЌеприЉатеЪи ÷ркве су их мрзели као да су жива. Ѕацали су их на земЪу, чупали су им Љезике, претапали су их. “о су чинели с мржЬом, знаЉуЮи да се обрачунаваЉу с благовесницима. Ќема довоЪно речи за препричаваЬе догаРаЉа коЉи су испричани на филму. Ќеочекивано, не познаЉуЮи таЉне маЉсторства дечак Ље излио ново звоно по нареРеЬу великог кнеза. ѕокоЉни отац му ниЉе открио све таЉне. ” извршеЬе наруЯбине дечак Ље као улог ставио цео своЉ живот. ѕри првим ударцима звона момак пада у хистериЉи: превисока Ље цена успеха. » јндреЉ почиЬе да говори с Ьим. »конописац теши младог маЉстора. ћоли га да не плаче. £ер, подарио Ље Ъудима такав празник.

ќни загрЪени седе у блату. ј свечаностима присуствуЉу прекоморски гости, коЉи су нам се и онда чудили и нису нас разумели, као што Ље то случаЉ и данас.

* * *

ƒаЪе Юе кренути заЉедно: иконописац и звоноливац. ѕоЮи Юе да даруЉу Ъудима радост и да благовесте £еванРеЪе. ѕритом да благовесте тако да остану у сенци. » да у дело своЉих руку уткаЉу способност да позива Ъуде на молитву.

* * *

»за сваког кадра овог филма осеЮаЉу се гигантски труд, дубока мисао и Ъубав према отаЯбини и ЬеноЉ историЉи.

 ад Ље филм сниман јндреЉ –убЪов Љош ниЉе био канонизован. ћогуЮе Ље да се “арковски не би усудио да снима филм о прослвЪеном свецу. јли, надам се да се преподобни стоЉеЮи душом пред престолом —вете “роЉице, и онда, и сад, молио и моли за свог имеЬака јндреЉа “арковског.

¬ЉечнаЉа памЉат!

***

»з кЬиге „Ѕегунац од света“

(издавачка куЮа „ƒраслар у сарадЬи са —ретеЬским манастиром из ћоскве)

—а руског ћарина “одиЮ

18 / 09 / 2017

     оментари:

    2017-09-19
    03:08
    дамЉан:
    Ќема листе десеторице наЉбоЪих филмова (прочитао сам бар стотиЬак)свих времена, а да ниЉе укЪучен "јндреЉ –убЪов"
    ¬ечнаЉа ѕамЉат двоЉици јндреЉа!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0