Srpska

—оловЉецки угодници

»ван ЎмеЪов »ван ЎмеЪов
»ван ЎмеЪов Ље Љедан од наЉзначаЉниЉих руских писаца прве половине XX века. ¬еома су га ценили ЅуЬин и —олженицин. –оРен Ље 1873. године у породици широм ћоскве познатог неимара. ЅудуЮи писац Ље био васпитан у строгом православном духу. Мегов отац Ље био велики добротвор и ктитор, захваЪуЉуЮи Ьеговом прилогу био Ље саграРен велелепни храм посвеЮен  азанскоЉ икони Ѕогородице, коЉи су касниЉе срушили комунисти. Ќакон што Ље дипломирао на правном факултету, »ван ЎмеЪов Ље низ година радио као чиновник ћинистарства унутрашЬих послова и упоредо се бавио кЬижевним стваралаштвом.  ао веЮ познати аутор приповетки, он се брзо окренуо против ќктобарске револуциЉе и са породицом се преселио на  рим. ” Љесен 1920. године  рим су заузели боЪшевици. ќни су погубили Ьеговог сина Љединца, официра ÷арске воЉске, коЉи Ље тада имао 25 година. ќд тог бола ЎмеЪов никада ниЉе успео до краЉа да се опорави, али Ље упркос свему сачувао дубински православни поглед на живот и сва искушеЬа. ќ стравичним догаРаЉима после доласка боЪшевика на  рим написао Ље чувени роман „—унце мртвих“. 1924. године ЎмеЪов Ље заувек напустио –усиЉу. ѕрво се запутио у Ѕерлин, затим у ѕариз, где Ље написао своЉа ремек-дела „’одочашЮе“ и „Ћето √осподЬе“. ”покоЉио се 1950. године. 2000. године, у складу са последЬом воЪом писца, посмртни остаци брачног пара ЎмеЪов су пренесени из ѕариза и сахраЬени у московском ƒонском манастиру.

††††

ќдломак из кЬиге „√лас у ноЮи. »забране хришЮанске приче“ ставила Ље на располагаЬе порталу ѕравославие.рс издавачка куЮа „Ѕернар“, коЉа своЉим преводима открива стваралаштво ЎмеЪова српскоЉ читалачкоЉ публици. ќва и друге кЬиге ове издавачке куЮе могу да се купе у „–изници «емун“, кЬижари задужбине манастира ’иландар, црквеним продавницама, кЬижарама ƒелфи, Ћагуна, ¬улкан.

††††

»кона средЬих димензиЉа, 30 са 26. ∆ивопис такоРе осредЬи, „палеховски”: насликао, вероватно, обитеЪски иконописац. Ћикови разговетни, код сваког посебан карактер. —лева надесно: свети митрополит ‘илип свештеномученик; преподобни Ц —ергиЉе и √ерман, ¬алаамски; «осима и —аватиЉе, —оловЉецки. »знад Ьих Ц насликан у пуноЉ величини Ц √оспод —аваот. Ќа споЪашЬоЉ страни натпис, потамнело мастило: „ќву —вету »кону —оловЉецких ”годника, на Ьиховима —ветим нетЪеним ћоштима освеЮену, приноси соловЉецки архимандрит ј... као благослов на гробу своЉе кЮери девице јнастасиЉе, погребене у овоЉ обитеЪи за вечна времена. ћаЉа 17. 1856, четвртак ј. ј.”

»кона има своЉу историЉу: икона-мученица, икона-ходочасница, а по вери Љедног ЎваЉцарца лутеранца, коЉи тек што Ље напустио земаЪски удео, икона Ље ослободитеЪица из тешких уза.

” 20-им годинама овог века неки шваЉцарски поданик, проживевши у ѕетрограду, беше осуРен на десет година соловЉецке робиЉе, као „паразит” совЉетске земЪе. ” пресовЉетско време био Ље берзански посредник, лице, тачниЉе речено, коЉе Ље законски обавЪало погодбе на берзи. ” тим годинама ниЉе било дипломатских односа измеРу ЎваЉцараца и —овЉета и за туРинца се нико ниЉе заузео. ѕребацили су га на —оловке. Ќавршио Ље педесету. Ќа почетку су га поставили на рад у шуми, но, по истеку године, дознавши да се разуме у стране Љезике, пребацише га у канцелариЉу „за инострана дела”. ѕосао одговоран, опасан. «нало се из искуства: ако у преводу погрешно дешифруЉеш „таЉна документа”, истог часа пришиЉу „шпиЉунажу”, и тада... зна се.

“ако Ље и он радио две године, све време се плашеЮи да се не деси каква „грешка”, а онда „—екирка”[i], сигурна смрт. „“амо Ље то просто”, причао Ље он Ц како они кажу Ц „за трен ока”.

—екирка —екирка
††††

£едном Ље у слободно време пролазио испод манастира и види: постранце краЉ пута у блату лежи дашчица. ѕомисли: добро Юе доЮи за пеЮ. ѕодиже дашчицу, осмотри Ц икона, располуЮена: два лика само, равно поломЪена нечим оштрим, вероватно Ц баЉонетом: две полурупе Ц на самом врху и на самом дну; савршено Ље Љасно да су се горЬи и доЬи део одвоЉили ударцем и одлетели у ваздух. Ќа полеРини Ц половина залепЪене белешке.  олебао се да ли да узме: света ствар, а због Ьих, ако те виде, може бити строга казна Ц за чуваЬе „опиЉума за народ”. ѕа Љош и странац. јли нешто Ље, у мислима, заповедило: „”зми, сачуваЉ!” » он Ље склонио дашчицу испод поткошуЪе. Ќиком живом у касарни ниЉе испричао, плашио се. ƒашчицу Ље чувао испод дрвеног кревета

Ц „ј због чега Ц не знам: ми, лутерани, никакве свете слике, осим  рста, не поштуЉемо”.

ѕрошло Ље пет дана и ЎваЉцарац Ље заборавио на своЉу наРену ствар.

”брзо му се десило да пролази манастирским гробЪем, Љош не сасвим поравнатим. » одЉедном, види: на краку гробног крста, на бодЪикавоЉ жици Ьише се дашчица. Ѕило Ље то на потпуно другоЉ страни од оне стазе, где Ље пре недеЪу дана нашао располуЮену икону. Ўта га Ље то подстакло да приРе и погледа... и, на своЉе чуРеЬе, препозна ону другу половину расцепЪене иконе! Ќе мислеЮи ни о чему, ослободи из запетЪаног чвора ону дашчицу и виде Љош три лика, а на полеРини наставак оног записа.

ќвде му се нешто разЉасни, пролете мислима: „ аква необичност! ”казаЬе, шта ли?” Ц и он Ље веЮ свесно узео другу половину. Ўта Ље осеЮао после овог „чудног” откриЮа Ц ниЉе познато: он ниЉе причао о осеЮаЬима. —амо Ље Љедно било у мислима Ц касниЉе Ље признао Ц „ово ниЉе случаЉно”. » одлучио Ље да „непрестано чува ову икону”. ј зашто... Ц ниЉе знао и ниЉе износио претпоставке.

јли сада су код Ьега „колале разне мисли” и он више ниЉе престаЉао да мисли о проналаску. ЌоЮу, у бесаници, предочавао Ље себи како се све ово могло догодити... »кону Ље, наравно, располутио неки богохулник, од оних... што „искореЬуЉу суЉеверЉе”... или се злурадо исмеваЉу... Ќишанио Ље баЉонетом... Ц ударац Ље био оштар, пробоЉан! Ц циЪао Ље, наравно, у ликове... можебити, у Ѕога —аваота... Ц баш Ље нанишанио ударцем по средишЬоЉ вертикали! Ц али ударац Ље погодио сасвим горЬи краЉ, око треЮине. “ада Ље безбожник погодио нешто ниже, ударио Ље... Ц и ударац Ље уследио сасвим доле, по истоЉ вертикали, али на доЬу треЮину... икона се располутила, а ликови остали читави! Ўта Ље било даЪе? ѕалу половину безбожник Ље из неког разлога понео са собом и... заврЪачио на страну од пута. «ашто Ље бацио? «ашто Ље оставио другу половину? «ашто ниЉе уништио „опиЉум”? “о нико не зна. £едном речЉу Ц бацио... Ц „а Ља Ље ево наРох!” » управо та „необичност” да безбожник ниЉе уништио икону, а он, туР свему овоме, нашао Љу Ље на сасвим различитим местима... Ц изазвала Ље у Ьему „разна питаЬа”. »зазвала Ц и... „некако учврстила”. Мему Ље било Љасно да „ово ниЉе случаЉно”.

ѕрошло Ље два и по месеца. Ѕеше Љесен 1928. године. ќдЉедном, позиваЉу га у „управу”, и начелник му обЉавЪуЉе наредбу: „ упи своЉе прЬе!” ќн се страшно препао. ѕогледом Ље питао: „ раЉ?” Ќе одговараЉу. Ќи он сам ниЉе могао реЮи шта подразумева под овом мрачном речЉу Ц „краЉ”. Мегови, „коЉи су одслужили своЉе”, различито говоре: неког Ц „у расход”, а неког Ц „тераЉу даЪе”.  уда то Ц даЪе? Ќико ниЉе претпоставио да Ље ово Ц краЉ робиЉе.

ЎваЉцарац стаде да сакупЪа своЉе прЬе, угледа своЉе откриЮе и... Ц „нешто му Љедва промакну кроз мисли, стаде разгледати ликове ”годника —оловЉецких”. —трого су посматрали Ц „као да су се у себе загледали нешто таЉеЮи у себи”. јли то Ље тек промакло, ниЉе се изразило мишЪу, тада. ” Ьему беху испреплетана два осеЮаЬа: страх и радост. –адост беше више неЉасна, несвесна.

Ќа пристаништу Ље дознао да га одвозе „даЪе”. «начи, Љош ниЉе време „за расход”. ќ ослобаРаЬу ниЉе било ни помисли.  о Ље могао за Ьега да се заузме? Ќико. «нао Ље много случаЉева да су продужавали рок таквима као он, ЎваЉцарцима: према Ьима се нису устручавали. јмериканци, ≈нглези... Ц то Ље друга ствар. Ќе Љедном су му добацили, презриво: „≈Љ, ти... Ўвицар! „езнеш ли за своЉом баштом?” Ќиког ниЉе било ко би се могао заузети. »стина, Љедном Ље безнадежно рекао некоме, ко Ље одслужио рок и одлазио са —оловки Ц бившем Ьиховом: „ ад би макар неко знао за мене... сад без разлога убиЉаЉу!” » оваЉ „бивши” рече подсмешЪиво: „ј да макар Ќиколи ”годнику даш до знаЬа, али ви не знате за Ьега!”

–асцепЪене половине иконе сакрио Ље на дно вреЮе, у прЬе. Ќису их напипали. ” јрхангелску Ље сазнао да га упуЮуЉу у ЋеЬинград. «бог чега? —вакакве су мисли навирале.

» ето, у ЋеЬинграду Ље. Ќакон недеЪу дана позиваЉу га у затворску канцелариЉу и даЉу „путно сведочанство” и осам рубЪи у копеЉакама Ц „зараРене плате”. ЌиЉе довоЪно ни за карту до границе. » говоре: „Ѕежи у своЉу башту, тамо код вас, кажу, немаш где ни да пЪунеш!”

Ѕило Ље то Ц „као сан”.  ренуо сам пешице, за √атчину, теглеЮи своЉе прЬе у вреЮи. ¬реме беше Ц златна Љесен. » беше то велико путоваЬе за Ьега Ц „наЉрадосниЉе путоваЬе у целом животу” Ц и наЉлакше, „као да га Ље носило на крилима”. ’ранио се зрелом брусницом Ц беше Ље много! Ц и беше му слаРа од шеЮера. »спечене млечнице и руЉнице на жару Ц „ни са чим се не могу упоредити по укусу”. „удно: „Ќисам желео да се растаЉем од –усиЉе!”

ѕосматрао сам златне брезе поред главног пута и говорио с тугом: „ѕраштаЉте, миле!” ј оне су рониле на Ьега златно лишЮе. ѕревозили су га сурови руски мужици, сажаЪевали. ќн Ље добро говорио руски, говорио Ље затворски-обазриво, али они су све схватали. ƒавали су хлеба. ѕамти ЎваЉцарац како га Ље Љедан старац потапшао по рамену и рекао: „ћа, ниЉе то ништа... моли се Ѕогу, а онда Юеш доспети своЉима”. Мегов пут водио Ље на Ќарву, према ≈стониЉи Ц а тамо Ц „отиЮи Юе код нашег конзула”. ”памтио Ље „радосну реку Ћугу”: срдачно су га примили руски рибари, нахранили чудесном рибЪом чорбом... Ц „такву никада нисам Љео!” Ц и сместили да спава у колиби. „ќна Ьихова колиба учинила ми се као дворац!” ƒадоше му добру рибу за успут: „Ќа жару да испечеш”. Ќежно га Ље испратила –усиЉа.

Ѕез пребиЉене паре, са вреЮом прЬа, са одломЪеним штапом од руске брезе вратио се у своЉу родну ЎваЉцарску, одакле Ље веома давно, као младиЮ, отишао у велику –усиЉу да тражи среЮу: живео Ље добро свих година, много доброг Ље видео и –усиЉа га Ље нежно испратила. ј оно... Ц треба заборавити оно... „ ао што се заборавЪа ружан сан”.

¬ратио се у родни ÷ирих. ѕреостали су Љош неки даЪи роРаци. «адивили су се „повратнику с оног света”. »спричао им Ље своЉу историЉу. ѕоказао им икону: „ќна ме Ље извела из ада!” Ц тако Ље рекао. јли они нису поверовали. –аспитивао се ко се заузео за Ьега. ЌиЉе могао ништа дознати: нису знали ни у самом Ѕерну. јли Ьему се чинило да сада зна све.

∆ивео Ље Ц ниЉе се жалио на скромну потпору суграРана. ѕредао Ље маЉстору „руску икону” Ц да споЉи одвоЉене половине и зацели „ране”; наручио Ље да се скине талог времена и покриЉе лаком. »кона се обновила. £е ли ЉоЉ се молио? “о нико ниЉе видео, нико ниЉе знао шта се збивало у ЬеговоЉ души. „увао Ље икону на почасном мсту, „на поличици”, као православци.

»ван ЎмеЪов. √лас у ноЮи. »забране хришЮанске приче »ван ЎмеЪов. √лас у ноЮи. »забране хришЮанске приче
††††

ѕобожна –ускиЬа, коЉа ми Ље испричала ову историЉу, познавала Ље овог ЎваЉцарца. Ќа Ьене молбе да ЉоЉ дâ ту икону Ц нудила му Ље новац Ц ЎваЉцарац Ље одлучно одговарао: „Ќипошто! ќЌј ћ≈ £≈ »«¬≈Ћј »« јƒј! јли добиЮете Ље после моЉе смрти”.

» она Љу Ље, заиста, примила Ц „без завештаЬа”. ќво Љу Ље нарочито обрадовало и задивило.

–етко Ље била у тоЉ шваЉцарскоЉ породици. ƒошла Ље Љедном и сазнала да Ље умро некадашЬи —оловчанин. —етила се Ьегове чудесне иконе, али ниЉе успела ни да пита постоЉи ли покоЉникова одлука поводом иконе, када су ЉоЉ рекли: „”змите икону коЉу Ље донео из –усиЉе... нама она ниЉе потребна”.

”питала Ље:

Ц ѕокоЉник Ље одредио да Ље мени предате?

Ц Ќе, ништа нам ниЉе рекао. јли ви поштуЉете иконе... узмите.

ѕонудила Ље новац, али су одбили да узму.

“ако су се испуниле ЎваЉцарчеве речи: „ƒобиЮете Ље после моЉе смрти”.

ѕримила Ље ову икону са страхопоштоваЬем, „као «ј¬≈Ў“јЌ» дар”.

«агледао сам се у строге ликове угодника соловЉецких и они су ми много тога рекли. ќвим, или потаЉно реченим, успео сам да се они ¬–ј“≈ у своЉу обитеЪ, по воЪи ЅожиЉоЉ. ƒок сам гледао у ликове, помислио сам: „ЌиЉе узалуд написао непознати архимандрит ј. за вечна времена: ќЌ» О≈ —≈ ¬–ј“»“»”. «ашто сам тако мислио? Ќе морамо изразити речима, али “ќ тако очито «–ј„» из читавог неоткривеног садржаЉа ове веродостоЉне историЉе.


[i] —трашан затвор, одакле Ље, по обичаЉу, Љедини излаз Ц у гроб.

— руског √оран ƒабетиЮ

22 / 09 / 2017

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0