Srpska

¬енчаЬе за памЮеЬе

” белоЉ хаЪини и плавоЉ антериЉи украшеноЉ златовезом, укорак са младиЮем у српскоЉ народноЉ ношЬи, закорачила Ље у храм манастира ЅлаговештеЬа. £елена £ововиЮ из √ораждевца и јца ЌиколиЮ из ѕухова, застали су пред олтаром у коЉем Ље игуман баЬски, отац ƒанило, узносеЮи молитве, започиЬао свечани чин Ьиховог венчаЬа. Ќа рукама ово двоЉе младих из различитих, али подЉеднако питомих, делова —рбиЉе, засиЉале су бурме, а на главама ,,венци од драгог камеЬа“, како круне описуЉе Љедна молитва на венчаЬу. » док Ље цркву испуЬавала узвишена песма монахиЬа и свих окупЪених у цркви, младенци су, пратеЮи оца ƒанила, три пута опходили око целиваЉуЮе иконе.

††††

,, ако Ље само брзо израсла у прекрасну девоЉку“- проРе ми главом мисао. » заиста, као да Ље Ључе било, када сам Ље први пут угледала када са »ваном ∆игон и Љош десеторо деце, без трунке треме излази на бину Ќародног позоришта у Ѕеограду. ” ,, осовске божуре“ Ље ушла казуЉуЮи своЉу ,, ћолитву —ветом —ави“, насталу после мучког убиства брата ЉоЉ од стрица »вана £ововиЮа на Ѕистрици. —а десеторо вршЬака из ¬елике ’оче, ќраховца, ѕрилужЉа, ѕриштине, √рачанице,  метовца,  осовске ћитровице, постала Ље саставни део дечЉег ансамбла коЉи Ље митрополит јмфилохиЉе при наступу у ЌикшиЮкоЉ ∆упи, назвао по цветовима-симболима  осовског боЉа ,, осовски Ѕожури“.  ао цветове, изникле меРу жицама на  осову и ћетохиЉи, сабрала их Ље драмска уметница »вана ∆игон и у сарадЬи са наставником музике из ќраховца, √аврилом  уЉунЯиЮем, сЉединила у ,,букет деце“, коЉи Юе месецима и годинама потом проносити истину о животу и страдаЬу српскога народа на  осову и ћетохиЉи. £ош уплашени од страшне свакодневице и сами нису били свесни како то дружеЬе, уз напорне припреме и вежбаЬа за наступе пред хиЪадама Ъуди, уме да одагна страх. » сваки пут када су се враЮали у своЉе,,енклаве“ како су страни Ъуди, около, називали места Ьиховог роРеЬа и живЪеЬа, били Љачи. –еРали су се заЉеднички наступи широм —рбиЉе, ÷рне √оре, –епублике —рпске, ћакедониЉе, да би проносеЮи истину и тражеЮи правду за своЉе вршЬаке и своЉ народ прешли границе бивше £угославиЉе и говорили своЉе молитве и своЉе заклетве пред публиком у –усиЉи, ЅелорусиЉи, ”краЉини, ‘ранцускоЉ, ЎваЉцарскоЉ и другим земЪама. —а многих позорница одЉекивале су речи,, даЮу ти злато, даЮу ти бисере, само Љедно неЮу моЉе  осово свето...даЮу ти цвеЮе даЮу ти ЉутарЬу росу, само не могу ћетохиЉу!“.

- —вета таЉна брака Ље прва божанска заповест коЉу Ље Ѕог дао роду Ъудскоме ,, раРаЉте се и множите се и наследите земЪу“- чуле су се речи оца ƒанила, коЉе ме подсетише да су године прошле и да су та деца ,,Ѕожури“ сада веЮ позавршавали факултете или их приводе краЉу и време Ље да се породица Ѕожурова умножи. £елена Ље направила корак испред осталих, и веЮ Ље одабрала сапутника за цео живот. ЅеседеЮи по окончаЬу —вете таЉне венчаЬа, отац ƒанило Ље младенцима пожелео да их √оспод чува у све дане Ьиховога живота, да им анРео чувар буде путовоРа, где год буду ходили, а на Ьима Ље да се потруде да живе по заповестима ЉеванРеЪским.

††††

- ” нашем народу Ље, на жалост, данас све веЮи проблем наталитет, и све нас Ље маЬе-настави отац ƒанило своЉу беседу. ѕа нека √оспод подари јци и £елени добру децу, васпитану у хришЮанским моралима, у православноЉ вери, онако како то треба да буду права —рпчад Ц рече упуЮуЉуЮи им искрене честитке поводом венчаЬа.

ЅоравеЮи у „ачку у току студиЉа, £елена Ље редовно одлазила у ќвчарско-кабларске манастире на литургиЉу, а посебно се везала за манастир ЅлаговештеЬе, где су Ље монахиЬе некако подсеЮале, своЉом ЪубавЪу и бригом, на оне у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, код коЉих Ље често одлазила, живеЮи у своме √ораждевцу. » како то само Ѕог може да уреди, упознала Ље јцу, из оближЬег чачанског села ѕухова, коЉи Ље, иако роРен далеко од  осова и ћетохиЉе, често ишао у походе колевци и срцу —рбиЉе. » ниЉе пуно требало да се роди истински чиста Ъубав, коЉа Ље веЮ за маЬе од годину дана крунисана браком и то баш у манастиру ЅлаговештеЬе у ќвчар баЬи. —ЉедиЬени достоЉанством и лепотом, изрекли су пред многоброЉним приЉатеЪима и роРацима ,, добру и неизнуРену воЪу и чврсту намеру“ да ступе у брак.

††††

ѕри изласку из благовештеЬског храма у порти се чула музика, а Ѕожури су запевали стару српску песму,, ќро се виЉе краЉ манастира“. ” коло коЉе Ље млада повела по обичаЉу устаЪеном у —рба, ухватили су се сви. –адост, песма и лепота испунили су порту, а монахиЬе су се своЉски трудиле да послуже госте делеЮи радост са јцом и £еленом. »гуманиЉа ћихаила, као брижна мати, када кЮер удаЉе, грлила Ље £елену, док су ЉоЉ у очима сиЉале сузе радоснице.

  • ¬идите како √оспод наш драги све уреРуЉе. «а кратко време смо се зближили са нашом £еленом и душе се нашле, Љер су овде препознале  осово, таЉ дух су овде, у манастиру нашем, препознале, што и Љесте. ћи духовно потичемо с  осова, из ÷рне –еке, наш духовник Љесте родом доле, монашен доле, боравио, тако да смо се тиме повезали. » ето сад, овде, са нашим јцом из „ачка споЉили се. » отац ƒанило Ље дошао из ЅаЬске да обави чин венчаЬа, тако да смо све некако обЉединили: наше —вето  осово и —рпску —вету √ору. » како да се не радуЉемо-казала Ље мати ћихаила.

» на лицима сватова, се видела радост, док Ље √авра развлачио хармонику и свирао ¬идовдан, младиЮи ,,ƒелиЉе“ су подно манастира упалили бакЪе и певали,,  уд год да кренем теби се враЮам поново, ко да ми отме из моЉе душе  осово“. „инило се да песма пролама облаке.

††††

- ƒа Ље среЮе да Ље свако венчаЬе у —рба овако Ц подели са нама своЉе емоциЉе Љедан од сватова, »ван из Ѕеограда. ÷ела се црква искрено моли са свештеником и младенцима, сестре предивно поЉу, сви заЉедно са Ьима Љедним срцем и Љедном душом моле Ѕога да спусти благослов на ово двоЉе Ъуди, да у Мему сЉедиЬени наставе живот са узвишеним циЪевима. » ови призори у порти су антологиЉски, подсеЮаЉу ме на документарац о венчаЬу —рба у ѕризрену, мирис старих добрих времена...

†††††††† ј сватовску колону од манастира до сале, предводио Ље ,,баЉкер“ носеЮи српску заставу, на коЉоЉ Ље место грба заузело  осово и ћетохиЉа. » свадба на краЉу, сЉаЉан избор музике, сЉаЉна атмосфера, све са укусом, све у духу празника, уласка у брак, али не формалан и било какав, веЮ узвишен, хришЮански брак. «ачула се песма ЅоЉане ѕековиЮ уз гусле, а било Ље ту и руских и македонских песама, Љер су на ово величанствено весеЪе дошли и многи коЉи су са  осовским божурима сараРивали у организоваЬу хуманитарних концерата и сабраЬа и из –усиЉе и других земаЪа. »вана ∆игон делеЮи са £еленом и јцом радост наЉзначаЉниЉег догаРаЉа у Ьиховом животу, Ље позвала  осовске божуре да песмом поздраве отвараЬе Љедног новог круга коЉим Юе се породица  осовских божура проширитии рекла:

  • ∆елим да √аврином песмом,, ћетохиЉо моЉа“ покажемо колико смо среЮни, Љер Ље данашЬим чином ова наша £елена, прелепа, отворила Љедан нови круг. ј мислили смо да Юе се тешко наЮи витез коЉи Юе Ље укротити, Љер толко у ЬоЉ има храбрости, лепоте, чежЬе за истином, за добротом, толко борбености. ћеРутим, нашао се прави принц, и гледали смо Ље данас, како као принцеза плеше са принцом. »  осовски божури, коЉи су расли заЉедно последЬих, ево 13 година, и постали Љедна од наЉсреЮниЉих породица на овом белом и лепом, великом свету, деле са вама радост овог тренутка.

††††

–еРале су се песме  осовских божура, коЉи су се радовали среЮи ,, Ьихове £еце“. Михова радост Ље само потврдила оно што Ље »вана у свом обраЮаЬу рекла, да се овим данашЬим венчаЬем само отвара нови круг, коЉи Юе се ширити све више и из коЉег Юе ницати нови косовски божури, али не због страдаЬа и крви, веЮ из Ъубави према сваком милиметру косовско-метохиЉске земЪе.

02 / 10 / 2017

    RSS 2.0