Srpska

„инови светих

††

ѕравославна ÷рква додеЪуЉе сваком свецу, кога Ље прославила, дан празноваЬа. ЌаЉчешЮе Ље то дан блаженог упокоЉеЬа. “аЉ дан се прославЪа као роРеЬе свеца у вечности и као дан када он почиЬе да се моли за ÷ркву у небескоЉ обитеЪи, пред ѕрестолом ЅожиЉим. ѕонекад се за дан празноваЬа бира датум у помен обретеЬа или преношеЬа часних моштиЉу свеца или пак датум повезан са Ьеговим општецрквеним прославЪеЬем.

—веци се разврставаЉу на чинове светости у односу на подвиг, коЉим су се прославили пред Ѕогом:

ѕророци. ” оваЉ чин не спадаЉу само древни старозаветни пророци коЉи су уз помоЮ ƒуха —ветога предсказивали будуЮност, а посебно долазак —паситеЪа, веЮ пре свега, ѕророк, ѕретеча и  рститеЪ £ован.

јпостоли. —абор, то Љест општи помен дванаест апостола, пада на дан после празноваЬа првоврховних апостола ѕетра и ѕавла (30. Љуна/13. Љула). —ваки апостол има своЉ дан празноваЬа, а поред првоврховних апостола ѕетра и ѕавла, издваЉаЉу се Љош и ЉеванРелисти ћатеЉ, ћарко, Ћука и £ован. ѕоред дванаест апостола празнуЉе се и седамдесет апостола, коЉе Ље изабрао »сус ’ристос да проповедаЉу £еванРеЪе. ÷рква такоРе прославЪа Ъуде коЉи су поднели терет, сличан оном коЉи су носили апостоли ’ристови. Мих називамо равноапостолним.

—ветитеЪи Ч епископи и Љерарси ÷ркве, коЉи су своЉим пастирским трудом послужили Ѕогу и Ъудима и достигли светост. £едан од наЉпоштованиЉих светитеЪа Ље —ветитеЪ ЌиколаЉ „удотворац, а посебно се истичу и васеЪенски учитеЪи: ¬асилиЉе ¬елики, √ригориЉе Ѕогослов и £ован «латоусти.

ћученици. ћученик се на грчком каже Ц мартис (μάρτυς), што значки сведок. ћученик Ље човек, коЉи Ље своЉом смрЮу посведочио веру у Ѕога, у спасеЬе, у бесмртност душе и у васкрсеЬе. Куде, коЉи су храбро и непоколебиво претрпели муке за ’риста, али су из разних разлога остали живи и упкоЉили се доцниЉе, по обичаЉу називамо исповедницима (исповедник Ље био, примера ради, —ветитеЪ “ихон, патриЉарх ћосковски). ќни мученици коЉи су претрпели посебно грдне муке пре свог упокоЉеЬа носе посебно зваЬе великомученика, као на пример ¬еликомученик √еоргиЉе. ѕостоЉе Љош и новомученици, православни хришЮани пострадали за Љедину веру у новиЉа времена.

—трастотрпци чине посебну врсту мученика, коЉи нису пострадали од руку иновераца и инославних, веЮ од Љединовераца, услед Ьихове злобе и подлости. Мих красе посебне врлине добродушности према неприЉатеЪима и смиреном прихватаЬу страдаЬа без противЪеЬа душманима. —вети благоверни руски цар ЌиколаЉ II уврштен Ље у ред мученика страстотрпаца.

—вештенослужитеЪи, коЉи су мученички страдали, се називаЉу свештеномученици, а монаси Ц преподобномученици. »сто важи и за исповеднике: свештеници коЉи су претрпели муке ’риста ради се називаЉу свештеноисповедницима, а монаси Ц преподобноисповедницима.

ѕреподобни су монаси и монахиЬе, коЉи су своЉим монашким подвигом угодили Ѕогу. Ќемало преподобних Ље уврштено у црквени календар уз описе коЉи прате Ьихова имена, а коЉи раскриваЉу суштину Ьихових подвига: «атворник (монах коЉи се добровоЪно удаЪио од световне суЉете и славе), ѕостник (монах коЉи се истакао своЉом аскезом), ћолчалник (ОутЪиви), —толпник (монах коЉи Ље извршио своЉ подвиг стоЉеЮи на посебноЉ кули Ц стубу).

ѕраведни су свеци, коЉи нису на себе узели монашки завет и мученички крст, али су послужили Ѕогу своЉим хришЮанским животом. ” чину праведних, ÷рква прославЪа свештенике (не и монахе), коЉи су угодили Ѕогу своЉим светим животом. Ќа пример, ѕраведни £ован —ергиЉев ( ронштатски) и ѕраведни јлексиЉе ћечов.

ћеРу праведнима има и оних коЉи су се прославили подвигом Љуродивости Ц привидног безумЪа. £уродиве свеце називамо блаженим.  роз подвиг Љуродивости блажени су на себе привлачили увреде и понижеЬа, како би се научили кроткости, а под ЉуродивошЮу скривали своЉе врлине. ѕоред тога, уз помоЮ Љуродивости, ови подвижници су у разним приликама раскринкавали безумност световних вредности и тежЬи. “аква Ље, на пример, била Ѕлажена  сениЉа ѕетроградска.

ѕоред монаха и свештенослужитеЪа, ѕравославна ÷рква прославЪа и благочестиве владаре: кнежеве, краЪеве и цареве, коЉи су своЉим милосрРем и залагаЬем за хришЮанску веру, ÷ркву и своЉе поданике заслужили чин благоверних. ќвде можемо споменути и бесребренике, световне Ъуде, нарочито лекаре, коЉи су посветили своЉ живот помагаЬу другима, како телесно тако и душевно, притом се одричуЮи од материЉалне користи. ћеРу Ьима су наЉпознатиЉи —вети бесребреници  озма и ƒамЉан и ¬еликомученик и исцелитеЪ ѕантелеЉмон.

ѕоглавЪе из кЬиге Ђ«акон ЅожиЉиї

— руског јлександар АокиЮ

09 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0