Srpska

„ехов и религиЉа

Ќеопходно Ље веровати у Ѕога,
а ако вере нема, онда не треба заузимати Мегово место галамом,
него √а искати, искати, искати, самотнички, насамо са своЉом савешЮу...

ј. ѕ. „ехов

††††

£ош у доба пре револуциЉе створен Ље овакав стереотип о „еховЪевом погледу на свет: о Ьему се чврсто уврежила репутациЉа човека коЉи Ље, ако не сасвим атеистички настроЉен, оно бар равнодушан према питаЬима вере.

јли пишчева дела пружаЉу богату граРу за Љедан одреРени закЪучак о Ьему. ќн Ље био близак религиЉи и ÷ркви. —ебе Ље окарактерисао овако: „£а нисам либерал, нисам конзервативац, нисам постепеновац[1], нисам монах, нисам индиферентиста. ’тео бих да будем слободан уметник Ц и то Ље све...“

ѕо мишЪеЬу Ѕорица «аЉцева, „„ехов никада ниЉе био ни философ, попут ¬ладимира —оловЉова, ни богослов, и не треба од Ьега очекивати систем целовитог, чврсто ограниченог погледа на свет.  акви ’системи’ код уметника! јли ето, у „ехову Ље тиЬала ЉеванРеЪска светлост“.

ƒа, „ехов Ље говорио „код мене нема религиЉе“ Ц био Ље поштен. јли код Ьега Ље било вере. ” неким периодима Ьеговог живота чинило му се да Ље Ьегова вера веома слаба. “о Ље сведочио у своЉоЉ кЬизи „ќсвеЮена религиЉа „ехова“ (1913. г.) пишчев савременик свештеник ћ. —тепанов: „ЌесумЬиво да Ље „ехов, будуЮи потпуно религиозан, у настроЉености своЉе вере каткад доживЪавао Ц сумЬе и колебаЬа“. —ам „ехов Ље сматрао та питаЬа судбином свачиЉе савести; што се маЬе разговарало на ту тему Ц тим боЪе.

≈во шта Ље писао ». Ћ. Ўчеглов-ЋеонтЉев: „јко веру просуРуЉемо по делима и настроЉености, а не по речима, онда Ље „ехов био тридесет пута религиозниЉи од оних савремених „боготражитеЪа“ коЉи ЉадикуЉу о свом неспокоЉству на свим путевима и распуЮима.

 ада почну да говоре о религиозности „ехова, сваки пут се сетим √етеових речи о —пинози. ѕротивници су га често прекоревали за то што код Ьега наводно нема никакве вере. јли он Љедноставно ниЉе делио Ьихову веру зато што Ље она за Ьега била недовоЪна. ƒа Ље изложио своЉу, они би се запаЬили, али не би били у стаЬу да Ље разумеЉу.

јко брижЪивиЉе испитамо Ьегов живот, за „ехова Ље уметност била религиЉа; па и у погледу Ъуди сав Ьегов живот Ље био уистину религиозан, иако о религиЉи никада ниЉе улудо трошио речи. √лавни кЪуч за све Љесте у изузетноЉ истиноЪубивости „ехова. Ќе знам другог писца коме Ље тако блиска истина и коЉи Ље тако мрзео и наЉмаЬу примесу лажи.  ад му се у младости допадало оно што се осуРуЉе моралним кодексом, ниЉе се скривао иза уобичаЉених фраза и отворено Ље говорио оно што му се свиРало.  ад нешто ниЉе схватао, отворено Ље говорио да не разуме и ниЉе се упуштао у празна наклапаЬа.

«аиста, „ехов Ље мало разглабао о религиЉи и отуда недоумица Ъуди коЉи су навикли да олако говоре о ономе што сами нимало не осеЮаЉу. јли Ља знам да Ље он, чим се мало опоравио у ћосковскоЉ клиници, скоро сваки дан одлазио на литургиЉу у ЌоводевичЉи [манастир] и Ц да сте само чули с каквим тихим умилеЬем ми Ље, летимице и полусметено, говорио о литургиЉи у мрачном, полупразном храму ЌоводевичЉег манастира. —а каквом дирЪивом брижЪивошЮу Ље посеЮивао гробницу ѕлешчеЉева, с каквом усрдном пажЬом Ље украшавао сеоску цркву у свом ћелихову, како се неуморно старао о болеснима и сиромашнима, и тако даЪе, и тако даЪе. ѕа зар веЮ то ниЉе човекова религиозност?!“

ƒруги писац ѕ. ј. —ергеЉенко писао Ље: „” оном смислу како обично схватамо религиЉу, „ехов Ље био без религиЉе. јли како Ље Ља сада схватам, то Љест као одреРено стаЬе наЉближе Ѕогу, као стаЉаЬе у своЉеврсном духовном перигеЉу[2], у тачки наЉближоЉ сунцу, „ехов Ље био религиозниЉи од оних коЉи су каткад сматрани за стубове владаЉуЮе религиЉе“. ¬ажно сведочанство.

ј ако говоримо о „еховЪевом неверЉу, треба имати на уму да човек ниЉе некаква константа током свог живота. Ќаравно, човек коЉи тражи и коЉи се меЬа не може свагда да наступа у улози некаквог камена и да тврди да сада веруЉе баш исто онако како Ље веровао у детиЬству или Ључе, и да Юе сутра веровати исто као данас. „ехов Ље тражио своЉ пут. «а пажЪивог читаоца стваралаштво јнтониЉа ѕавловича не само да ниЉе богоборно, него напротив Ц прожето Ље ЉеванРеЪским духом и хришЮанским смислом.

ѕишчева вера изражавала се кроз Ъубав према човеку и кроз веру у човека, стога „ехова обично називаЉу хуманистом. јли то ниЉе примитивни хуманизам него стремЪеЬе да се у човеку види оно што га сЉедиЬуЉе са Ѕогом.

 ако год било, не може се тврдити ништа сасвим одреРено о садржаЉу „еховЪеве вере само на основу Ьегових непосредних изЉава. “о не значи да Ље Ьегова вера без садржаЉа. “о значи само да он ништа о томе ниЉе рекао. ѕо мишЪеЬу ћ. ƒунаЉева, он ниЉе писао трактат „” чему Ље моЉа вера“ и био Ље уздржан у изражаваЬу онога што се односило на сферу Ьегових сувише интимних доживЪаЉа.

»сто тако Ље тешко тврдити нешто о „еховЪевоЉ црквености. —ам о томе ниЉе хтео да говори и своЉу религиозност пред другима ниЉе излагао ради показиваЬа[3]. јли понекад се то у Ьеговим делима Љедва приметно провлачило. “ако, у кЬизи о —ахалину, приповедаЉуЮи о своЉим запажаЬима, он спомиЬе ово као обичну животну поЉединост: „осмог септембра, на празник, после литургиЉе излазио сам из цркве са Љедним младим чиновником, и баш у то време...“ Ц и почела Ље прича о ономе што Ље заокупило Ьегову пажЬу. ƒакле, он Ље био на литургиЉи. » то где? Ќа —ахалину, очигледно не да га виде Ъуди. “о Љест Ц за Ьега Ље то била уобичаЉена ствар. ѕо успоменама Ьеговог брата ћ. ѕ. „ехова, он „ни Љедну пасхалну ноЮ ниЉе провео у постеЪи“, веЮ Ље обавезно ишао у цркву.

ћитрополит ¬ениЉамин (‘едченков) наводи Љедно драгоцено сведочанство: „£едан моЉ таганрогски познаник, свештеник, познаЉе протоЉереЉа Ѕ-на, дубокоумног старца, савременика „ехова. —тарац му Ље причао да Ље сâм видео како се „ехов на коленима усрдно молио Ѕогу“. ≈во оповргаваЬа свих судова о „еховЪевом неверЉу.

Ћекар ». Ќ. јлтшулер, коЉи Ље лечио „ехова на £алти, посведочио Ље да Ље писац „носио крстиЮ око врата“. –азмислимо: због чега неверуЉуЮи да носи крст? ѕонеког Љош и можемо, али „ехова Ље немогуЮе оптужити за неискреност. ƒа Ље био атеиста, ношеЬе крста би за Ьега било тешка лицемерЉе Ц а лицемерЉе ниЉе подносио ни у каквом облику.

ѕоред разборитог ума, у „ехова Ље било и срца, било Ље стварних доживЪаЉа вере, опита уистину православног црквеног живота. » ма колико да Ље православна црквеност саблажЬавала разум, срце Ље привлачило душу писца ка светим доживЪаЉима духа. ”толико пре што Ље јнтон ѕавлович од свог раног узраста познавао ÷ркву и православно богослужеЬе.

” Љедном од писама ». Ћ. ЋеонтЉеву писао Ље: „” детиЬству сам добио религиозно образоваЬе и исто такво васпитаЬе: са црквеним поЉаЬем, са читаЬем јпостола и катизми у цркви, са усрдним посеЮиваЬем ЉутреЬа, са дужношЮу да помажем у олтару и звоним на звонику...“.

ѕисац Ље заиста добро знао све црквено и духовно устроЉство ѕравославЪа и зато никада ниЉе грешио у називаЬу црквених служби, молитава, песама, црквених утвари[4] и врло добро Ље знао ЉерархиЉску потчиЬеност. ” писму Ќ. ј. ’лопову писао Ље: „ѕрочитао сам вашу причу... она неЮе имати успеха. –азлог ниЉе у сижеу нити у уметничком оствареЬу, него у исправЪивим ситницама Ц у чисто московскоЉ немарности у дотериваЬу и неким детаЪима, коЉи су у суштини неважни, али боду очи... √де сте ви видели црквеног старатеЪа —идоркина? ƒодуше, постоЉе црквене старосте[5], или црквени тутори, али никакви старости и старатеЪи, макар они били наЉутицаЉниЉи припадници трговачког сталежа, немаЉу права и власти да премештаЉу црквеЬака с Љедног места на друго... то Ље архиЉереЉски посао... Ќа краЉу приче црквеЬак поЉе: Ѕлагослови душо моЉа, √осподи, и обрадоваЮе се... Ќема такве молитве. јли постоЉи оваква: Ѕлагослови, душо моЉа, √оспода, и све што Ље у мени »ме свето Мегово.[6]

ѕисац Ље о вери рекао ово: „¬ера Ље способност духа“. „... „овек треба да буде или веруЉуЮи или онаЉ коЉи иште веру, иначе Ље празан човек“ Ц записао Ље он као животно правило за себе. ќни коЉи „ехова називаЉу равнодушним према вери самим тим га сматраЉу празним човеком: Љер уметника треба просуРивати по законима [правилима, начелима] коЉе Ље сам за себе уважио.

„„овек Юе застраЬивати, тражити циЪ, бити незадовоЪан, дотле док не пронаРе свога Ѕога. Ќе може се живети у име деце или човечанства. ј ако Ѕога нема, онда немамо за шта да живимо“ Ц записао Ље „ехов у своЉоЉ бележници. «начаЉно Ље што Ље он овде одбацио схватаЬе смисла живота као живЪеЬа само за будуЮе нараштаЉе или за среЮу целог човечанства. ѕо Ьеговом мишЪеЬу, живот без Ѕога нема смисла. » зато Ље „ехов сведочио о духовним збиваЬима свог живота Ц системом кЬижевних ликова коЉе Ље створио.

„ехов Ље волео обредну страну ÷ркве, Ьену естетику. ЌиЉе одбацивао боготражитеЪство, али Ље сматрао да оно треба да буде интимно а не „Љавно“.

††††

ѕо сведочеЬу савременика, „ехов Ље био страшно стидЪив, боЉао се високопарности, боЉао се многообеЮаваЉуЮих изЉава. –еЮи „Ља сам хришЮанин“ за Ьега Ље било исто тако немогуЮе као и реЮи: „Ља сам добар, Ља сам благородан“. —авест га Ље гонила у —ибир да би бар некако олакшао судбину страдалника. ” сваком часу дана и ноЮи он Ље остаЉао лекар коЉи се одазивао на сваки позив и бесплатно лечио сеЪаке и све оне коЉи су му се обраЮали. ќн Ље био хришЮанин чак и да себе тако ниЉе називао.

„”нук сеЪака-кмета, син трговца, лекар, рационалиста, наизглед равнодушан према религиЉи, он Ље био целомудреноЦрелигиозан, Ьему Ље била блиска област узвишених религиозних осеЮаЬа“ Ц писао Ље о „ехову »ван ЎмеЪов, тачно одреРуЉуЮи услов за разумеваЬе „еховЪеве религиозности: „Мега треба примати срцем“. »пак, мишЪеЬа о атеизму „ехова од ума су. ј ум Ље често немоЮан у питаЬима вере.


[1] ѕостепеновец рус. Ц присталица мирног извоРеЬа реформи, мирне еволуциЉе. Ц прим. прев.
[2] ѕеригеЉ астр. Ц наЉближа тачка месечевог или планетног (сунчевог) пута ка земЪи. Ц прим. прев.
[3] ”п.: ћт 6, 5: » када се молиш Ѕогу, не буди као лицемери, коЉи радо по синагогама и на раскршЮу улица стоЉе и моле се да их виде Ъуди. Ц прим. прев.
[4] ”твари Ц освештани судови, прибор и друге ствари коЉе се употребЪаваЉу при црквеном богослужеЬу. Ц прим. прев.
[5] —тароста Ц старешина, настоЉник, надзорник; црквени староста Ц лице изабрано меРу парохиЉанима чиЉа Ље дужност да управЪа црквеним газдинством и да се стара о красоти храма. Ц прим. прев.
[6] »з првог стиха првог изобразитеЪног антифона Ѕожанствене литургиЉе. Ц прим. прев.

______

ќдломак из кЬиге „јрхиЉереЉ. »забране хришЮанске приче“ ставила Ље на располагаЬе порталу ѕравославие.рс издавачка куЮа „Ѕернар“, коЉа своЉим преводима открива маЬе познате стране стваралаштва јнтона „ехова српскоЉ читалачкоЉ публици.

“екст преузет са саЉта ƒоЬецке епархиЉе, ћосковске ѕатриЉаршиЉе

превео ћирослав √олубовиЮ

11 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0