Srpska

–усиjи са захвалношЮу

ѕочетком априла 2017. године званично Ље обЉавЪено да Юе се у центру ЅаЬалуке (главном граду –епублике —рпске Ц Љедан од два ентитета Ѕосне и ’ерцеговине) градити руско-српски православни храм и тако отпочети са реализациЉом идеЉе старе скоро стотину године. —тручЬаци архитектонског института ћј–’» из ћоскве су на радном састанку са епископом баЬалучким г. £ефремом, средином августа 2017. године, утврдили идеЉни проЉекат руско-српског храма у част ÷арске породице Ќиколаjа II и ових дана се очекуЉе завршетак израде коначног проЉекта и почетак градЬе. ѕланирано Ље да темеЪи храма буду освештани на стогодишЬицу од страдаЬа руске царске породице –оманов (17.07.2018).

††††

ѕосле мученичке смрти руског цара ЌиколаЉа ƒругог –оманова у српском народу се спонтано поЉавило масовно убеРеЬе да —рби не смеЉу да забораве како Ље руски цар због братске Ъубави наша два народа ушао у рат за —рбиЉу 1914. године Ц рат у коме Ље изгубио државу, круну, породицу и живот.  ада Ље  раЪевина —рбиЉа добила ултиматум из Ѕеча, било Ље Љасно да Юе јустроугарска напасти —рбиЉу и цар ЌиколаЉ ƒруги Ље, без оклеваЬа, стао на страну мале, братске —рбиЉе.

”лазак Ѕугарске у рат на страни Ѕеча и Ѕерлина Ље изазвало гнев код ЌиколаЉа ƒругог. ќн Ље тада (19.10.1915) издао манифест у коме пише: „Ѕугарске су трупе напале нашу верну савезницу —рбиЉу, окрвавЪену у борби против Љачег неприЉатеЪа... –уски народ гледа са болом на издаЉство Ѕугарске, коЉа нам Ље била до последЬих дана тако блиска, и са крвавим срцем извлачи своЉ мач против тебе, предаЉуЮи судбину издаЉника словенске ствари праведноЉ казни ЅожЉоЉ!“ «бог околности на другим фронтовима, руска воЉска ниЉе могла да спречи бугарске трупе да нападну —рбиЉу, па Ље српска армиЉа кренула у повлачеЬе познато као „албанска √олгота“.

 ада су остаци српске воЉске стигли на албанску обалу, где им Ље због изнемоглости, болести и глади претила смрт, западни савезници из јнтанте су одбили да их бродовима пребаце на грчку териториЉу. “ада се руски цар ЌиколаЉ ƒруги телеграмом обраЮа савезницима (краЪу ЅританиЉе ПорЯу Ўестом и председнику ‘ранцуске –еЉмону ѕоенкареу). —мисао обраЮаЬа био Ље: уколико српска воЉска хитно не буде пребачена са албанске обале на острво  рф, –усиЉа излази из јнтанте и потписаЮе сепаратни мир са Ќемачком.

ѕоред тога, велики броЉ —рба коЉи су живели под влашЮу јустроугарске у ѕрвом светском рату су мобилисани и упуЮени на руски фронт на коме су масовно (на десетине хиЪада) прелазили на страну браЮе –уса. Ќа Ьихов захтеве и уз сагласност српске владе формирана Ље —рпска добровоЪачка дивизиЉа коЉа се прво борила на страни –усиЉе, а потом бива пребачена у √рчку и учествуЉе у пробоЉу —олунског фронта и ослобоРеЬу отаЯбине. ÷ар ЌиколаЉ ƒруги Ље (23.05.1916) у ќдеси, извршио смотру ƒобровоЪачке дивизиЉе, поздравЪаЉуЮи их са ѕомоз Ѕог, Љунаци! ...—реЮан сам што у ¬ама видим онаЉ део храбре српске воЉске, чиЉоЉ се храбрости диви цео свет. ЅиЮу Љош среЮниЉи да по сврштеку рата видим —рбиЉу велику и снажну!“

††††

Ќа наЉбоЪи начин жртвоваЬе ЌиколаЉа ƒругог –оманова и осеЮаЬе српског народа исказао Ље владика ЌиколаЉ ¬елимировиЮ (познати српски теолог коЉи Ље у ƒругом светском рату био заточен у логору ƒахау, а канонизован Ље 2003. године). „—авест наша нас приморава да плачемо, када –уси плачу, и да се радуЉемо, када се –уси радуЉу. ¬елики Ље дуг наш пред –усиЉом. ћоже човек бити дужан човеку, може и народ Ц народу. јли дуг, коЉим Ље –усиЉа обавезала српски народ 1914. године, тако Ље огроман, да Ьега не могу вратити ни векови ни покоЪеЬа. “о Ље дуг Ъубави, коЉа свезаних очиЉу иде у смрт, спасаваЉуЮи свог ближЬег. Ќема веЮе Ъубави, него да ко положи душу своЉу за другове своЉе Ц то су речи ’риста. –уски ÷ар и руски народ, неприпремЪени ступивши у рат за одбрану —рбиЉе, нису могли не знати, да иду у смрт. јли Ъубав –уса према браЮи своЉоЉ ниЉе одступила пред опасношЮу и ниЉе се уплашила смрти.

—мемо ли ми икада заборавити, да Ље –уски ÷ар са децом своЉом и милионима браЮе своЉе пошао у смрт за правду српског народа? —мемо ли преЮутати пред Ќебом и земЪом, да Ље наша слобода и државност коштала –усиЉу више него нас? ћорал светског рата, неЉасан, сумЬив и са разних страна оспораван, испоЪава се у рускоЉ жртви за —рбе у еванРелскоЉ Љасности, несумЬивости и неоспоривости. ј мотив самоодрицаЬа, неземно морални осеЮаЉ при жртвоваЬу за другог Ц ниЉе ли то прилепЪеЬе к ÷арству Ќебесном?

–уси су у наше дане поновили  осовску драму. ƒа се ÷ар ЌиколаЉ прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, наЉвероватниЉе, и данас седео на свом ѕрестолу у ѕетрограду. јли он се прилепио к ÷арству Ќебесном, к ÷арству небесних жртава и евангелског морала; због тога се лишио главе и он сам и Ьегова чада, и милиони сабраЮе Ьегове. £ош Љедан Ћазар и Љош Љедно  осово! “а нова  осовска епопеЉа открива ново морално богатство —ловена. јко Ље неко на свету способан и дужан то да разуме, то —рби могу, и обавезни су да разумеЉу. Ѕлажени ви, плачуЮи у те дане са –усиЉом, Љер Юете се са Ьом утешити! Ѕлажени ви, тугуЉуЮи сада са –усиЉом, Љер Юете се са Ьом ускоро и радовати“. (Ѕеоград, 15/28.07.1932, на —ветог –авноапостолског  неза ¬ладимира –уског)

÷ар ЌиколаЉ ƒруги Ље био изузетно омиЪен у нашем народу, а после Ьегове смрти —рби су га обожавали и сматрали светим. «а —рбе Ље ЌиколаЉ –оманов био свети много пре него што Ље дошло до Ьегове званичне канонизациЉе Ц 2000. године. “ако, протоЉереЉ-ставрофор —теван  . ƒушаниЮ Ц коЉи Ље, после школоваЬа у ЅаЬалуци, завршио Ѕеоградску богословиЉу, а потом у –усиЉи ƒуховну академиЉу и 1901. године стекао зваЬе кандидата богословских наука Ц у писму коЉе Ље званично упутио (19.10.1956) ѕреосвеЮеном архиепископу баЬалучком ¬асилиЉу, предлаже да се у ЅаЬалуци у знак захвалности српског народа према –усиЉи и Ьеном последЬем цару „подигне црква Ц манастир на ЅаЬалучком поЪу покраЉ извора Ѕогославчева врела у име светих славЉанских мученика ЌиколаЉа ƒругог и Ьегове породице –оманов, коЉи 1914. године ступише у рат, те у граду £екатеринбургу дадоше своЉе мученичке животе за спас и слободу српског народа“.

” српском народу се идеЉа о подизаЬу руског храма родила одмах после мученичке смрти цара ЌиколаЉа ƒругог и Ьу су нарочито Љавно заговарали српски свештеници коЉи су се школовали у –усиЉи, те интелектуалаца тога доба без обзира да ли су били школовани у –усиЉи или на «ападу. ” српском народу, током дуготраЉне борбе за слободу и уЉедиЬеЬе, стално се говорио да „—рби могу да се уздаЉу Љедино у Ѕога, у се и у браЮу –усе“.

ќсеЮаЉуЮи стремЪеЬа свога народа ослонац –усиЉе у споЪноЉ политици тражи српска политичка и интелектуална елита  раЪевине —рбиЉе, као и босанскохерцеговачки —рби у борби за слободу и уЉедиЬеЬе (од јустроугарске). ѕолитичка и интелектуална елита у —рбиЉи почетком ’’ века (од српског радикала Ќиколе ѕашиЮа до либерала ¬оЉислава ¬еЪковиЮа и од франкофила £ована —керлиЮа до англофила —лободана £овановиЮа), била Ље углавном школована у «ападноЉ ≈вропи, и своЉе идеале почела Ље да тражи у француском и британском либерализму и републиканству. ћеРутим, били су одлично образовани и патриотски васпитани, те поучени практичним искуствима из ближе и даЪе прошлости знали су да разликуЉу жеЪе од реалности и одвоЉе идеолошке наклоЬености од практичних циЪева и захтева споЪне политике. «бог тога су се сви они, скоро без изузетка, у споЪноЉ политици залагала за ослаЬаЬе и тесну сарадЬу са царском –усиЉом. “аква ситуациЉа Ље била и са новостасалом младом српском интелигенциЉом из Ѕосне и ’ерцеговине коЉа Ље углавном школована на «ападу, али су знали да помоЮ, у борби за национална права и ослобоРеЬе од аустроугарске окупациЉе, могу добити Љедино од царске –усиЉе.

ѕоред руско-српског храма у центру ЅаЬалуке би се градио и руско-српски културни центар. »зградЬа овог духовно-културног (на земЪишту површине од 6.500 квадратних метара) сигурно Юе допринети даЪем учвршЮиваЬу духовних и културних везе и блискости српског и руског народа коЉе имаЉу милениЉумску историЉу.

—усрет Љедног руског духовника и српског принца –астка Ц треЮег сина —тефана ЌемаЬиЮа пре скоро хиЪаду година, те Ьихов одлазак (1185. године) на јтос где се српски принц замонашио у руском светогорском манастиру —вети ѕантелеЉмон (–усик), предодредио Ље српско-руске односе и блиске везе ова два братска словенска народа у духовном животу. “оме Ље допринело исто словенско порекло, сличност Љезика и везаност за православЪе.

††††

—рпски и руски народ су вековима Љедан према другом гаЉила наЉискрениЉа братска осеЮаЬа, а и Ьихове владаЉуЮе династиЉе прискакали су у помоЮ, нарочито у временима када Ље неко од ова два народа био у тешком положаЉу. “о Ље било наЉизразитиЉе када Ље руски народ био под монголско-татарским Љармом (српска владарска породица ЌемаЬиЮа своЉим повеЪама богато Ље даривала руске манастире на —ветоЉ √ори, коЉима Ље изостаЉала помоЮ из отаЯбине), а српски народ у турском ропству (руски цареви помагали су опстанак српских манастира, а нарочито светогорски ’иландар, те имали велику улогу у избавЪеЬу српског народа из турског ропства). “оком векова, многи српски и руски добровоЪци прискакали су Љедни другима у помоЮ када су била тешка времена на ЉедноЉ или другоЉ страни.

—рби широм српских земаЪа и у расеЉаЬу с великом радошЮу Юе примити одлуку коЉа Ље сазревала децениЉама и свесрдно подржати да се у центру ЅаЬалуке (на ЅаЬалучком поЪу) подигне руски храм и поред Ьега српско-руски културни центар и тако показати да су достоЉни наследници предака.

††††

ѕечат

11 / 11 / 2017

     оментари:

    2017-11-12
    21:44
    дамЉан:
    ƒиван чланак. ћогу само додати.... јмин!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0