Srpska

»стина о  осову се пробиЉа у ‘ранцускоЉ

»мамо више од 10.000 донатора и готово 98 одсто су ‘ранцузи, на таЉ начин —рбима се поручуЉе да смо уз Ьих и да их нисмо заборавили

јрно √уЉон (‘ото: Ќ. ћарЉановиЮ) јрно √уЉон (‘ото: Ќ. ћарЉановиЮ)
††††

ѕокренула ме Ље велика неправда коЉа Ље погаРала —рбе и ниЉе ме поколебало што Ље медиЉска машинериЉа свакодневно сатанизовала Љедан европски народ, Љер сам убрзо увидео да Ље реч о заблуди и зато сам одлучио да помогнем Ц истиче у разговору за „ѕолитику” француски хуманитарац са српским пасошем јрно √уЉон (31), обЉашЬаваЉуЮи зашто од погрома косовских —рба 2004. помаже нашем народу у енклавама на  осову и ћетохиЉи.  ада му Ље било тек 19 година основао Ље невладину организациЉу „—олидарност за  осово” коЉа Ље српском народу у покраЉини за протеклих 13 година организовала више од 40 конвоЉа помоЮи. Ќовчано Ље помогао изградЬу и опремаЬе школа, обнову поЪопривредних домаЮинстава, изградЬу просториЉа за ометене у развоЉу, даровао народним кухиЬама.

 ада сте први пут дошли на  осово и ћетохиЉу?

ћоЉ први сусрет са —рбиЉом био Ље у  осовскоЉ ћитровици у зиму 2005. године, када смо довезли камион пун одеЮе, играчака и школског прибора. “о Ље био пут у неизвесност, Љер сам се с братом Ѕертраном и нашим приЉатеЪима јндреЉом и √аЉетоном смеЬивао за воланом, а прошли смо укупно 4.000 километара у оба правца.

Ўта Ље на вас тада оставило наЉЉачи утисак?

“о су била деца коЉа су ишла у летЬим сандалама и вуненим чарапама по снегу. Ќису ништа имали. ƒаривали смо девоЉчицама лутке, а дечацима лопте и то им Ље био први поклон у животу. ”видео сам да Ље народ храбар и достоЉанствен, да се бори за опстанак и ослаЬа на цркву и традициЉу да би преживео тешка времена. ” очима тих Ъуди видео сам велику захвалност за помоЮ коЉу су добиЉали и осетио сам да сам постао део Ьих и Ьихове драме.

ћузичка школа у —танишору код √Ьилана недавно Ље добила седам клавира захваЪуЉуЮи вашоЉ хуманитарноЉ организациЉи. ќдакле идеЉа да младима поклоните музичке инструменте?

” том делу  осова музика Ље Љедина активност доступна деци и готово свако дете с успехом свира неки инструмент. «бог тога сви малишани из —танишора и околних села баве се музиком, свираЉу гитару, виолину или клавир. ќва школа зрачи великом енергиЉом коЉу Ље покренуо Ьен директор. ќн Ље 1999. морао да напусти музичку школу у √Ьилану и да се пресели у —танишор, где Ље основана нова школа за музички надарене Раке. Ќевероватно Ље да у ЉедноЉ енклави деца свираЉу Ѕаха, Ѕетовена, ћоцарта... »мате осеЮаЉ да тамо егзистираЉу два различита света коЉа се судараЉу, а истовремено ти Раци и професори показуЉу хуманост. ¬еома Ље важно да осим хуманитарних проЉеката не запоставимо културу, Љер Ље то управо оно што нас чини Ъудима.

јкадемик ƒушан  овачевиЮ Ље рекао да Юе вас косовска деца у енклавама памтити као ¬еликог принца коЉи се поЉавио када их Ље цео свет заборавио. «аписао Ље „данашЬи мир и среЮу коЉу јрно има у кругу своЉе породице може се, слободно, тумачити и као ЅожиЉи дар за сва добра дела коЉа Ље учинио”...

” сарадЬи с –ашко-призренском епархиЉом реновирали смо 27 школа у коЉима смо заменили кровове, увели централно греЉаЬе, поставили нове прозоре... –адимо проЉекте за заЉедницу, попут школа и фарми, Љер ти проЉекти утичу директно на живот Ъуди и деце. —ваке године водимо децу с  осмета на море, коЉе она никада раниЉе нису видела, Љер живе у тешким материЉалним условима и изолована су. “о летоваЬе Ље начин да се опусте, наРу нова приЉатеЪства и да могу да живе макар десетак дана током године као сва друга деца у ≈вропи.  ада смо водили прву групу на море, деца су се нон-стоп возила лифтом горе доле и нису хтела да изаРу из Ьега, Љер га никад пре тога нису видела. ƒруге године смо били у месту код „аЬа и деци Ље био догаРаЉ, Љер су ту биле чак три продавнице. Ќа мене Ље посебан утисак оставио Љедан малишан коЉи после уласка у воду закЪучио да Ље море слано.

 о су донатори ваше хуманитарне организациЉе?

‘инансирамо се искЪучиво из приватних средстава, имамо више од 10.000 донатора и готово 98 одсто су ‘ранцузи, а Љедан део чине —рби из ‘ранцуске. ѕрилози су наЉчешЮе мали, али захваЪуЉуЮи овако великом броЉу донатора можемо доста да урадимо. Ќа таЉ начин —рбима се поручуЉе да су ‘ранцузи уз Ьих и да их нисмо заборавили.

 оЉи део  осмета носите у срцу?

¬олим ћетохиЉу, √рачаницу, ¬исоке ƒечане и с Ьиховим монасима имам одличне односе. “амо сам стекао велики броЉ приЉатеЪа. «анимЪиво Ље да су они потпуно изоловани од света, али га често виде ЉасниЉе него ми коЉи живимо у том свету. ¬олим и манастир ƒраганац, коЉи Ље усамЪен у шуми на брду.

ќдакле датира ваша повезаност са —рбима и —рбиЉом?

«ахваЪуЉуЮи причама коЉе сам чуо од мог оца »ва и деде ∆илбера увек сам осеЮао блискост са —рбиЉом, Љер сам у себи створио слику о српском народу, иако га нисам познавао. —матрао сам да Ље реч о нашоЉ словенскоЉ браЮи коЉа живе далеко од нас, али су нам ипак много слични. ѕреломни тренутак за акциЉу био Ље свакако антисрпски погром на  ић 2004, када смо на телевизиЉи видели призоре насиЪа, паЪеЬа цркава и села. “ада Ље велики броЉ Ъуди у страху за живот напустио своЉе домове. “о ме Ље погодило и решио сам да учиним нешто конкретно. «ато сам с роРеним братом формирао „—олидарност за  осово” како бисмо помогли и на делу показали своЉу солидарност према —рбима.

” западним медиЉима —рби су приказивани као лоши момци. «ашто пропаганда на вас ниЉе утицала?

ЌаЉвеЮе заслуге припадаЉу мом оцу коЉи ме Ље као прави интелектуалац научио да ствари треба сагледавати какве Љесу, а не како нам неко у медиЉима сервира. ЌаЉважниЉе Ље да се мисли своЉом главом и да се увек траже чиЬенице. Ќе треба се задовоЪити тиме што се чуЉе, веЮ свако треба да истражи и одвоЉи истину од лажи. » 1999. сам бранио —рбе, Љер сам одрастао на причама о снажном приЉатеЪству наше две земЪе, Љош од времена ѕрвог светског рата.

 ако сте се осеЮали док сте били у маЬини када сте бранили —рбе?

“реба да знате да на почетку ниЉе било лако када сте у маЬини. ѕоготово када вам кажу да оно што мислите ниЉе исправно, а тешко можете да им докажете да греше, Љер оно што ви кажете не може да се чуЉе на телевизиЉи, поготово што тада ниЉе било интернета и друштвених мрежа.  ао средЬошколац, на часу сам често дебатовао с професором историЉе коЉи Ље бранио став да Ље бомбардоваЬе —рбиЉе било исправно. ћоЉ отац ми Ље рекао да истина може да буде на страни маЬине и да Ље у том случаЉу треба истицати с Љош веЮим убеРеЬем. ”век сам се руководио тиме и трудио се колико год то тешко било да браним ту истину чак и кад сам у маЬини.

 олико данас ‘ранцузи знаЉу шта се дешава на  осову?

ƒанас Ље ситуациЉа много другачиЉа него пре двадесетак година, Љер оно што Ље било немогуЮе говорити тада, сада Ље могуЮе. ћи се трудимо да Љавност у ‘ранцускоЉ обавестимо о правом стаЬу на  ић. »мамо приступ медиЉима и до сада Ље обЉавЪено више чланака и интервЉуа у магазину „‘игаро”, као и у неким другим дневним новинама. Ќедавно смо на државноЉ телевизиЉи приказали документарни филм о хуманитарноЉ ситуациЉи на  осмету и о томе како живе —рби у енклавама. “о Ље било истинско сведочеЬе без политике, само животне и Ъудске приче. ‘ранцузи су били дирнути и стекли смо и нове донаторе коЉи су хтели на делу да помажу —рбе на  осову.  ада смо имали премиЉеру нашег документарца „ осово Ц хришЮанство у опасности”, у маЉу у наЉвеЮем биоскопу у ѕаризу, говорио Ље потпредседник париске региЉе коЉи Ље подржавао наше акциЉе. “о Ље велики успех и добар Ље знак да ствари иду напред.

ƒа ли Ље неки од познатиЉих француских интелектуалаца променио мишЪеЬе о косовскоЉ кризи?

ћислим да су интелектуалци у ‘ранцускоЉ добро знали све шта се дешава. » тада када су Љеднострано говорили, они су знали да су лагали. “о су урадили због идеологиЉе, поЉедини су то чинили због подршке „пакс јмерикана”, а неки су подржавали неке друге народе на Ѕалкану. » политичари коЉи су тада били на функциЉама Љако добро су знали шта се дешава, али су одлучили да подрже политику коЉа се диктирала с другог места Љер су закЪучили да Ље то Ьихов интерес. «анимЪиво да на скупове коЉе ми организуЉемо доРу они интелектуалци коЉи су били на страни истине и они коЉи су радознали и отворени и коЉи отворено кажу да су у светлу нових дешаваЬа у свету променили мишЪеЬе.

Ўта Ље остало од српско-француског приЉатеЪства из ѕрвог светског рата?

“рагови тог приЉатеЪства су видЪиви у француским градовима, Љер постоЉе броЉне улице, авениЉе и тргови с именима значаЉних —рба. »пак, то приЉатеЪство Ље дуго било успавано и трудимо се 13 година да га пробудимо и да на делу покажемо да солидарност ниЉе мртво слово на папиру. —ве више ‘ранцуза Ље данас свесно да —рби нису онакви каквим су их медиЉи представЪали и сагледаваЉу ствари много реалниЉе. ” традиционалним породицама коЉе негуЉу културу и историЉу, ово приЉатеЪство и даЪе живи, а наш циЪ Ље да их окупимо и да другима покажемо да то ниЉе ствар прошлости веЮ садашЬости и будуЮности.

Ќародна дипломатиЉа

 ако гледате на покушаЉ ѕриштине да уРе у ”неско и да присвоЉи српске манастире, али и на чиЬеницу да ‘ранцуска то подржава?

—поЪна политика ‘ранцуске се не меЬа тек тако, и ми као хуманитарна организациЉа свакако не можемо да утичемо на Ьу. јли ипак сматрамо да поред званичне дипломатиЉе, постоЉи та народна дипломатиЉа чиЉи смо ми представници. Ўто се тиче ”неска, —рбиЉа мора врло пажЪиво да прати ту ситуациЉу, Љер од суштинског Ље значаЉа да та богата културна баштина не буде присвоЉена.

ƒеЉан —паловиЮ

ѕолитика

14 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0