Srpska

ѕретопити сребро у злато

††††

” апостолском одеЪку 24. ЌедеЪе по ѕедесетници апостол ѕавле нам говори о ’ристу: „ќн Ље мир наш, коЉи обоЉе састави у Љедно и развали плот коЉи Ље саставЪао, неприЉатеЪство, тиЉелом своЉиЉем“ (≈ф. 2:14).

Ўта значи „коЉи обоЉе састави у Љедно“? ѕавле Ље овде мислио на ЉудеЉе и незнабожце коЉи су ушли у хришЮанску ÷ркву. —ветитеЪ £ован «латоусти нам за тумачеЬе овог места предлаже следеЮи опис: √оспод Ље узео две статуе, златну и сребрну, и претопио их у Љедну Ц у златну. Ќарод ЉудеЉски Ље злато, а незнабожци су сребро. Ќово злато добиЉено претапаЬем Ље нови »зраиЪ, хришЮани.

«аиста, до доласка ’риста у свету су, у суштини, постоЉале две религиЉе, истинска и лажна Ц Људаизам и шаренолико паганство. ” ÷ркви се и Љедни и други претапаЉу огЬем —ветог ƒуха у хришЮане, и духовно се сЉедиЬуЉу Љедни са другима. ќдсада меРу Ьима нема никаквих бариЉера! ”ништена преграда, о коЉоЉ даЪе говори апостол, може се схватити као обредни закон ћоЉсиЉа, коЉи Ље некада делио ЉевреЉе и пагане, и коЉи Ље сада анулиран ÷рквом. “акоРе, под преградом се сматра опште отуРеЬе Ъуди од Ѕога, коЉе Ље постоЉало до доласка ’риста.

јли, вратиЮемо се фрази „коЉи обоЉе састави у Љедно“. ” ЬоЉ Ље садржан важан смисао. –ади се о томе, да Ље од ЉудеЉа и пагана хришЮанство узело наЉбоЪе што су имали. ÷рква Ље на изузетан начин, у своЉим недрима, прерадила древно богатство £ерусалима, –има и јтине.

Ќа пример, од ЉудеЉа смо узели —тари «авет и неке принципе тумачеЬа библиЉског текста. ” нашу литургиЉску праксу су ушли многи елементи ЉевреЉског храмовног и синагогалног богослужеЬа: свештеничке одежде, каРеЬе, читаЬе ѕисма и проповеди, паЪеЬе свеЮЬака, свештеничко праЬе руку, рачуЬаЬе богослужбеног дана од вечери и тако даЪе.

Ўта Ље ÷рква преузела од –имске »мпериЉе?  ада Ље дошло хришЮанство, грчко-римски свет Ље имао стару филозофску школу, изузетно разраРено право, развиЉену кЬижевност, велика дела историЉе, чудесну уметност. —ва та откриЮа су напослетку послужила ÷ркви. Ќа пример, Ќови «авет Ље написан управо на грчком Љезику. ” хеленском епистоларном жанру пише своЉе ѕосланице апостол ѕавле, а ƒела јпостолска Ћука обраРуЉе као класично историЉско дело, у стилу ѕлутарха и других старих историчара.  роз термине грчке филозофиЉе свети оци изражаваЉу црквене догмате. –имско право Ље темеЪ хришЮанске државности.

»конопис дугуЉе своЉу технику египатском фаЉумском портрету (≈гипат Ље у то време такоРе био део –имске империЉе). ” наше храмове доспева дохришЮанска уметност фреске и мозаика. ѕрви и наЉраспростраЬениЉи облик новозаветног храма Ц базилика Ц потиче из римске архитектуре; куполе византиЉских храмова су, такоРе, архитектонско наслеРе римских терми. јнтичко поЉаЬе и стару семитску поЉачку традициЉу ÷рква претапа у систем гласова. ’ришЮанска уметност прихвата облике старог света, испуЬаваЉуЮи их новим садржаЉе.

“ако су наЉвиша достигнуЮа дохришЮанског времена постала оцрковЪена и користила £еванРеЪу. »спунило се пророштво псалмопоЉца: „÷ареви “арсиЉски и острва даре Юе принети; цареви јрабски и —авски даре Юе донети“ (ѕс. 71:10Ц11). ѕророштво се обистинило: ’ристос „коЉи обоЉе састави у Љедно“ Ц ÷ркву, у коЉоЉ се, у служеЬу Ѕогу, сусреЮу бивши ЉудеЉи и пагани и узносе √осподу разне дарове.

ѕриметиЮемо изузетну идеЉу, важну за све нас. »сториЉа оцрковЪеЬа интелектуалног и стваралачког богатства старог света као да нам приповеда: све своЉе науке и умеЮе, коЉе могу донети Ъудима корист, треба ставити пред ноге ’ристове. —ваки честити световни посао може да се искористи за служеЬе Ѕогу.

ќбратите пажЬу, да данас у ÷ркви постаЉу потребне многе профане професиЉе. Ќаставник, новинар, веб администратор, кустос, специЉалиста за акустику простора, радио и тв водитеЪ, правник... ћожемо дуго набраЉати световне дужности, коЉе у наше време треба да постану и веЮ су постале део црквеног служеЬа у том смислу, да и ÷рква осеЮа потребу за Ьима, и хришЮанин, на такав начин, способан Ље да служи √осподу. —ветовни посао можемо направити црквеним послушаЬем! “о Ље управо оно сребро, коЉе се може претопити у злато хришЮанства.

Ќа пример, ти си програмер? –азради саЉт своЉе парохиЉе. “есар си? Ќаправи кивот за храмовну икону. ¬озач? ¬ози на недеЪну литургиЉу пензионерку из свог комшилука. —портиста? ќрганизуЉ спортску секциЉу за парохиЉску омладину. ”спешан бизнисмен? ѕомози општини у Ьеним потребама. —естро, добро шиЉеш? Ќаучи да шиЉеш свештеничке одежде или сашиЉ ѕлаштаницу за —трасну седмицу. “ако се наша нецрквена умеЮа могу претворити у црквено служеЬе, што прославЪа ќца Ќебеског.

ѕоверовавши у ’риста, просути пред Мегове ноге све своЉе способности. ќсветити профани посао Ьеговом посвеЮеношЮу Ѕогу, вратити “ворцу умножене таленте. —познати своЉу професиЉу као дар ЅожиЉи, коЉим смо призвани да прославимо —вевишЬег. “акве могуЮности нам се данас отвараЉу, и √оспод очекуЉе да се одазовемо.

ѕортал Ђѕравославна€ жизньї

21 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0